[Ђорђе Ивковић]

БАУК НАЦИОНАЛИЗМА

Коментар на напис Слободана Антонића на "Стању Ствари":

Слободан Антонић

Слободан Антонић: Национализам најопасније оружје против колонизатора

"Стога, ако истински желимо да се ослободимо, немојмо наседати на манихејске идеологеме које нам намећу наши колонизатрори: левица-десница, прогресивно-реакционарно, партизанско-четничко, европско-балканско, југословенско-српско… Свака идеологија која тежи да нас одбрани од распарчавања државе и од рада у пеленама је добра. И свака идеологија која нам поручује да свођење Срба на немачке или британске слуге није „ништа страшно” јесте зло."

...

Народ се врти као куче за сопственим репом, у безуспешном покушају да се поново национално и државно дефинише, а да га ништа не заболи, већ само да уједе неку буву која га грицка, и затим настави да дремуцка.

Српски национализам и патриотизам није у опште тако тешко дефинисати, али је незгодација са прихватањем и повиновањем тим дефиницијама.

Патриотизам потиче од „патрија“, олити отаџбина, олити домовина, те му је најприкладнији српски превод „домољубље“. То је љубав и пре свега прихватање државе у којој живиш као своје домаје, као „собство“, неотуђиви део твоје личности. У нашем случају, патриоте су само они који ЗНАЈУ, воле и поносе се што су Србијанци, без обзира на етничку припадност. Последично, двојно држављанство (у Србији) већ компликује и релативизује ситуацију. Они који генерацијама живе у Србији али ће забалављено доказивати да нису Србијанци, или они који који сматрају за увреду ову одредницу, засигурно нису патриоти.

Србијанство је државотворна вертикала. То је аксиом око кога је искључена свака сумња.

Национализам је родољубље. Родољубље се тиче целине српског народа ма где и ма под којим приликама, и оно мора да препознаје све непријатеље и разараче српства, без обзира који су и чији су. Комунисти су смртни непријатељи српства по дефиницији исто као и усташе: по задатости, по историји, по учинку. Комуниста-српски патриота је оксиморон. „Комуниста-српски националиста“ може да изговори само луд човек.

Мило Ломпар је понудио једноставан тест за национално освешћивање залуђених Србо-комуниста, садржаном у питању „Шта мислиш о ђенералу дражи Михаиловићу?“ Ако мислиш позитивно, добро је, освестио си се.

Камо среће да је толико довољно. Мени су познати примери људи који тврде „да су само босански четници прави борци, а да у србијански четници гибаничари“, па је јасно да у таквим случајевима „сматрања“ националисте нема ни у трагу, ма колико се китио „иконографијом“ и бусао у српске прси.

Обрнуто, „љотићевац“ несметано може бити српски националиста. Или га бар не искључује из конкуренције.

Када би Милу Ломпару поставили питања, осим оног његовог, шта мисли о Карађорђевићима, монархији, и Коштуници, видели би да ни његов као ни Антонићев национализам није тако стабилан.

Важан пример: Својевремено сам на НСПМ (док је Антонић био врло активни колумниста тамо) једном палковњику, великом националисти али и вернику ЈНА и Слободана Милошевића (дакле, потпуни хаос у пуковниковој глави) упутио предлог: Ако себе сматраш за Србина, за часног војника, иди у Бели двор, салутирај престолонаследнику Александру и стави му се на диспозицију. Пуковник није имао коме да пише одговор пошто је вредна модерација оценила мој дословце цитирани коментар као незамисливи безобразлук и тешку провокацију.

И, ето, ту су кочнице. Би ми да будемо велики Срби, али да некако изврдамо захтеве српства.