23-03-2018, 08:59 PM
ПРИТИСАК: Да ли је Србија у мат позицији за Косово?
19:00 23.03.2018. 13 коментара
Дели на Вајберу
Питање решавања Косова и Метохије захуктало се посетом председника Вучића Њујорку, а данас би требало да буде настављено сусретом председника Александра Вучића са Хашимом Тачијем.
Њих двојица, после паузе од седам месеци, у Бриселу настављају дијалог о Косову, али полазна основа за Србију, чини се, неће бити лака имајући у виду састанак Вучића са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом, који је одржан пре два дана. Тада је Вучићу предочено да Запад не мења став о статусу Косова, а ова порука стизала је, према сазнањима „Блица“, државном врху Србије од дипломата из Берлина, Париза, Лонодона и Вашингтона, а онда је пре два дана и поновљена у Њујорку.
Незадовољство
После сусрета са Гутерешом, Вучић је открио да није задовољан.
– Нисам нарочито задовољан, очекивао сам веће разумевање не само за Србе на КиМ већ и за Србију. Нисам задовољан јер код великих западних сила, а имао сам много дубинских разговора с људима који одлучују, чини ми се да они тврдо стоје на поштовању принципа очувања независности Косова, што је за нас веома тешко – рекао је он.
У Њујорку је, како је додао, разговарано о будућности Србије и КиМ и компромисном решењу.
– Албанска страна ради своје, међународна заједница своје, а ја сам се трудио да са руба амбиса доведемо Србију бар на површину. Гутерешу сам пренео да смо ми спремни на компромисно решење, али не тако да жртвујемо своје државне и националне интересе. Међутим, Запад не жели ни на који начин да разговара о томе коме припада Косово. Наше је да наставимо да се боримо – рекао је Вучић.
Који цех плаћамо
Навео је да је у разговорима које је имао у Њујорку друга страна поновила да причу о томе коме припада територија Косова сматрају завршеном, да покретање било какве приче на ту тему сматрају отварањем Пандорине кутије.
– На све то сам рекао и сада, и раније, да су они то урадили 2008. не поштујући Резолуцију 1244. Србија данас плаћа велику цену, и то између осталог и сопствених погрешних одлука, укључујући тражење мишљења пред МСП – додао је Вучић.
Најавио је да ће ускоро имати разговоре са невладиним сектором 31. марта, али и са другим националним организацијама, да саслуша који су њихови ставови о решењу косовског питања, а након тога ће, како каже, после свих добијених сазнања из целог света да изађе са принципима које Србија може, а које не може да прихвати.
– Прихватићу ту врсту одговорности, без страха да ће ми најнеодговорнији, они који су најкривљи за овакво стање данас, држати придике о томе како би то они направили много боље – закључио је Вучић.
Тешки преговори
Говорећи о овој теми, министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић је рекла да у Бриселу треба да буде тема да се спроведе оно на шта се Приштина обавезала.
– Они који су признали независност Косова гурају агенду да тај пројекат не пропадне, и то је реалполитика, али пет држава није признало то, као и један део света. Ми промовишемо нашу агенду интереса и Бриселски споразум је правнообавезујући, једна страна није испунила ништа од обавеза, а гарант тог споразума је и ЕУ. У Бриселу мора да буде тема и да ли има политичке воље да Приштина то спроведе – истакла је Јоксимовићева.
Највећи камен спотицања, сем статуса Косова, јесте спровођење ЗСО, а директор Центра за регионализам Александар Попов каже да ЕУ мора да нађе начин да Косово примора да спроведе шта је потписала.
– Ако је нешто потписамо, мора да се поштује. Чињеница је да велики број ЕУ поштује независност Косова, а сада следи питање модалитета договора и сваки преговарач мора да има аргумент зашто је пристао на нешто или не. Ако се пристану на превелики уступак, наши ће имаће велики притисак јавости. Које год решење да буде, један део јавности ће бити незадовољан. То је политичка судбина политичара у Србији, а Вучић је у праву када каже да је питање на који начин да постигне да се не да све, а да не добије ништа – напомиње Попов.
Део јавности сматра да преговоре са Косовом и Западом треба прекинути и чекати повољан тренутак, али председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже да то не би требало да буде опција.
– Околости су вома комплексне и тешке, а догађаји и из блиске историје су нас научили да свака нова ситуација може да буде све тежа и тежа. Разговори, ма како комплексни они били, морају да се наставе. Без напретка у односима Београда и Приштине не можемо да очекујемо просперитет за Србе на Косову. Верујем да ће се на крају ипак пронаћи решење на које ће моћи да пристану обе стране – каже Јоксимовић.
Последњи пут Вучић и Тачи састали су се у Бриселу 31. августа. Пре два дана одржани су технички разговори у Бриселу, али су прекинути, а тада је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао да српска делегација одлучно захтева и од Приштине и од ЕУ оснивање и доношење статута ЗСО.
Разговор са Гутерешом: Цени сарадњу Србије са УН
После састанка Вучића и Гутереша, из Уједињених нација саопштено је да генерални секретар УН цени сарадњу Србије са том организацијом.
– Гутереш и Вучић разговарали о више питања у вези са Западним Балканом – саопштиле су УН.
Извор: Blic.rs
Ледени сусрет пред злочин: Холбрук баца ултиматум на сто, а онда је Милошевић рекао... © AP Photo/
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
18:47 23.03.2018Преузмите краћи линк
Бранкица Ристић
2251
Бомбардовање СРЈ је требало да буде у октобру 1998, али Холбрук је ненадано 13. октобра 1998. године дошао у Београд и састао се са Милошевићем. Касније се показало да је Американцима одговарало да бомбардовање буде одгођено за март 1999. године. Због временских прилика.
Могло би се рећи да је Косово добило независност још током преговора у Рамбујеу, или можда и раније, ако је судити по речима оних који су били директни сведоци дешавања. Бомбардовање СРЈ била је ствар која је изгледа такође унапред била решена.
Хавијер Солана, Бил Клинтон и Медлин Олбрајт
© AFP 2018/
Где су, шта раде — људи који су бомбардовали Србију (фото)
Преговори који су између Србије и косовских Албанаца, уз посредовање пре свега Американца, фебруара 1999. године трајали 17 дана, имали су за циљ само једно — да се Србија преда.
Последњи покушај да се наша држава на то примора десио се у Београду, два дана уочи почетка бомбардовања, када је код Слободана Милошевића изненада дошао амерички изасланик Ричард Холбрук.
Шест месеци раније Холбрук и Милошевић већ су потписали споразум који је требало да реши косовски проблем. Али…
Шта се десило? Да ли је бомбардовање СРЈ могло да буде спречено, а Косово сачувано? Шта је и како америчка делегација на челу са Ричардом Холбруком нудила тадашњем председнику СРЈ Слободану Милошевићу, а шта Милошевић њима? Како је протекао последњи сусрет Ричарда Холбрука и Слободана Милошевића, а шта је тадашњи председник СР Југославије потписао са Холбруком уочи преговора у Рамбујеу 1999. године.
О томе шта се дешавало иза затворених и полуотворених врата после тих сусрета, пре и после Рамбујеа, разговарали смо са Николом Шаиновићем, бившим премијером Србије и потпредседником Владе Југославије и Момиром Булатовићем, председником Савезне владе СРЈ у периоду од 1998. до 2000. године.
Шаиновић се сећа последњег сусрета између Холбрука и Милошевића који се десио два дана пре почетка НАТО бомбардовања, а описује га као „ледени састанак“.
„Током тог сусрета није било никаквог разговора… Холбрук је само донео ултиматум — потпишите Рамбује или бомбардујемо! Документ из Рамбујеа је претходно наша Скупштина одбила и прихватила извештај наше делегације која тај споразум није потписала, јер је он значио окупацију наше државе и признавање Косова. Милошевић је Холбруку то само тада саопштио“, каже Шаиновић.
05. Октобар 2000. године
© AFP 2018/ DJORDJE KOJADINOVIC / AFP
Пети октобар: Да ли је Слободан Милошевић предвидео судбину Србије?
Он подсећа да је још Мадлен Олбрајт, тадашња државна секретарка Америке, током преговора у Рамбујеу отворено саопштила да ће до бомбардовања доћи, а кад је Скупштина Србије одбила тај документ, то је већ била завршена ствар. Тако да тај долазак Холбрука, два дана уочи бомбардовања СРЈ, није ни било нити је донело никакво изненађење.
„После те размене саопштења Холбрук је отишао и тада је практично почело одбројавање за почетак бомбардовања. То није био дуг састанак, знали смо да долази и знали смо шта ће он нама, а шта ћемо ми њему рећи. То је личило на телеграм који је Аустроугарска послала Србији 1914. године“, описује Шаиновић.
Милошевић нас је, додаје наш саговорник, само обавестио о исходу тог сусрета, а детаља није ни могло да буде јер није било никакве расправе.
„То је био сусрет давања и одбијања ултиматума“, закључује он.
Момир Булатовић сведок је свему ономе што је претходило Рамбујеу, као и споразуму који су Холбрук и Милошевић пописали у октобру 1998. године, дакле пре почетка преговора који је требало да реши косовски проблем.
„Бомбардовање СРЈ је требало да буде у октобру 1998, али Холбрук је ненадано 13. октобра 1998. године дошао у Београд и састао се са Милошевићем. Ти су разговори оцењени као драматични, али успешни. У то време сам био у Турској на самиту и са Милошевићем сам имао договор да нас обавести, ако ти преговори не буду успешни, да бисмо могли на време да се вратимо, јер би у случају НАТО напада био затворен ваздушни простор“, сећа се Булатовић.
Flames from an explosion light up the Belgrade skyline near a power station after NATO cruise missiles and warplanes attacked Yugoslavia late Wednesday, March 24, 1999
© AP PHOTO/ DIMITRI MESSINIS
Генерал НАТО-a: Бомбардовање СРЈ експериментални рат Алијансе
„Са Милошевићем сам буквално био на вези из минута у минут, знам да су преговори њих двојице трајали до касно у ноћ, али су резултирали Споразумом који је касније потписала Савезна влада са Мисијом ОЕБС-а према којем је формирана Верификациона мисија која је надгледала примирје на Косову и Метохији“, сведочи Булатовић.
Она је била састављена од ненаоружаног персонала са војничким искуством. Са једне стране, био је генерал Вилијам Вокер — сценариста Рачка, док је са наше стране у име Савезне владе био потписник и координатор Никола Шаиновић, који је касније ту своју улогу платио са 12 година робије у Хашком трибуналу“, присећа се Булатовић.
Он каже да је у том тренутку ситуација на терену била таква да су наше снаге потпуно потукле тзв. ОВК и безбедносне прилике су биле под контролом. Савезна влада је, додаје он, улагала велике напоре да се нађе политичко решење са Ибрахимом Руговом и умереним представницима албанске опције и да се тај проблем реши интерно.
„Ми смо у том смислу дали гаранције да се прекидају борбена дејства и да се формира међународна Верификациона комисија, која је требало да установи да је стање на терену онако како га ми приказујемо. Међутим, за време док је Верификациона мисија трајала, неких шест месеци, под заштитом ОЕБС-а извршена је консолидација у редовима ОВК и борбе су поново почеле да се интензивирају. Процеси у Хагу су касније показали да Американцима нису одговарале временске прилике да почну са бомбардовањем у октобру 1998. године и да им је одлагање одговарало. Дакле, није било уопште у питању да ли ће нас напасти него када ће нас напасти. Овде је превагнула метеорологија“, напомиње Булатовић.
Smoke billows over the northern Yugoslav city of Novi Sad, some 70 kms. north of Belgrade after NATO air raids late Wednesday March 24, 1999.
© AP PHOTO/ STR
Бомбардовање Југославије показало: НАТО само измишља кризе
Он каже да је Холбрук имао дипломатију „конц-логора“. Он је, каже Булатовић, долазио са позиције силе и ту није било дипломатије. Булатовић се не би сложио да су Холбрук и Милошевић имали неки однос поштовања, чак каже и да је Холбрук у својим мемоарима изнео низ нетачних података, што је нека врста сведочанства да је био злонамеран.
„Што се тиче интелектуалних и неких других способности Милошевић је био много супериорнији од Холбрука, али он је био човек који је држао батину у руци и тако се и понашао“, наглашава наш саговорник.
Булатовић стоји на становишту да је Милошевић, као сваки разуман човек и политичар, хтео да успостави добре односе са Америком, да не би било сукоба, јер смо ми превише мали да бисмо имали такву силу за противника.
„Међутим, очито је да је све ово морало да се деси јер је само тако НАТО могао да врати кредибилитет. Ако вас у америчкој логици одреде као лошег момка нема те вештине која ће вас извући из тога“, каже Булатовић.
Потврда овога је и, како сам каже, чињеница да је Милошевић пристао да уђемо у НАТО како бисмо очували државу. Ту понуду је Милан Милутиновић дао Медлин Олбрајт, али је она рекла да неће да нас приме.
Враћамо се у тренутке уочи бомбардовања. Холбрук је по повратку из Београда 23. марта 1999. саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је о томе обавестио генералног секретара НАТО-а Хавијера Солану. Он је издао наређење снагама Алијансе за почетак агресије на СР Југославију. Сенат САД одобрио је америчко учешће у ваздушним ударима НАТО-а против СРЈ, али је напад почео без одобрења Уједињених нација.
ВИ ЈОШ НИКАКО КАО НАЦИЈА МОЖЕТЕ ДА ПРИЗНАТЕ ДА НЕ САМО ДА СТЕ НАСЕЉИВАЛИ КиМ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.
ВИ ЧАК НИШТЕ ВРАТИЛИ ТИХ АЛБАНЦЕ КО СУ СТИГЛИ ЗА ВРЕМЕ НЕМАЧКЕ/ФАШИЗИЧКЕ ИТАЛИЈАНСКЕ ОКУПАЦИЈЕ.
А ТИХ СРБА КО СУ БИЛИ ЧИШЋЕНИХ СА СВОЈА ОГНИШСТВА ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА СТЕ ЗАБРАНИЛИХ ПОВРАТАК СА ЗАКОНОМ.
О КАД СУ АЛБАНЦИ УБИЈАЛИ СРБА.......КО СУ КОМУНИСТИ БРАНИЛИХ?
Ви сте Кажњених од Господа!
PUCNJAVA NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJI SA KOSMETOM: Srbija poslala specijalne jedinice ka Kosmetu!?
11 minuta ago AKTUELNO Nema komentara
Nedaleko od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom čula se pucnjava, preneo je portal „Prokuplje na dlanu“.
Kako se navodi, zaposleni JP „Srbija šume“ su izašli na teren, kako bi pokupili ostatke ranije bespravno posečenog drveća, nedaleko od vojne baze Mrče.
Tada su začuli pucnjavu, a kako se navodi, pretpostavlja se da su Albanci pucali u vazduh.
„Posekoše svu šumu i niko im ništa ne može. Niko je ne štiti. Samo u daljini čujemo motorne testere i traktore. Ulaze duboko u prostor kuršumlijske opštine i seku sve pred sobom, a štete su milionske“, kaže jedan od meštana planinskog područja.
„Prokuplje na dlanu“ navodi da se radi o zaseocima Rastelica i Ugljarski Krš, koji su teško prohodni.
Dodaje se i da su u više navrata šumokradice, koje upadaju sa prostora Kosmeta, hvatane na delu i privođene, ali i da su puštane posle plaćanja novčane kazne.
SPECIJALCI POSLATI NA KOSMET!?
Kako navodi stanovništvo na jugu Srbije, viđene su kolone vozila sa specijalnim jedinicama MUP-a i Vojske Srbije koje se kreću ka Kosmetu. Pretpostavlja se da je razlog tome današnja pucnjava na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom.
(Sputnik)
Специјалци не иду са НАЈАВАМА У НОВИНЕ........
Ђурићу и Селаковићу забрањена посета Косову © Sputnik/ Ruslan Krivobok
ПОЛИТИКА
18:40 23.03.2018(освежено 20:29 23.03.2018) Преузмите краћи линк 0 612
Приштина је управо забранила Марку Ђурићу и Николи Селаковићу посету Косову у понедељак, сазнаје Танјуг ексклузивно.
Њих двојица требало је у понедељак да учествују на панелу у оквиру унутрашњег дијалога.
Ђурић за Танјуг каже да ће у понедељак бити у Митровици.
„Албанци не могу да ме спрече да се обратим свом народу“, реаговао је Ђурић за Танјуг поводом забране.
19:00 23.03.2018. 13 коментара
Дели на Вајберу
Питање решавања Косова и Метохије захуктало се посетом председника Вучића Њујорку, а данас би требало да буде настављено сусретом председника Александра Вучића са Хашимом Тачијем.
Њих двојица, после паузе од седам месеци, у Бриселу настављају дијалог о Косову, али полазна основа за Србију, чини се, неће бити лака имајући у виду састанак Вучића са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом, који је одржан пре два дана. Тада је Вучићу предочено да Запад не мења став о статусу Косова, а ова порука стизала је, према сазнањима „Блица“, државном врху Србије од дипломата из Берлина, Париза, Лонодона и Вашингтона, а онда је пре два дана и поновљена у Њујорку.
Незадовољство
После сусрета са Гутерешом, Вучић је открио да није задовољан.
– Нисам нарочито задовољан, очекивао сам веће разумевање не само за Србе на КиМ већ и за Србију. Нисам задовољан јер код великих западних сила, а имао сам много дубинских разговора с људима који одлучују, чини ми се да они тврдо стоје на поштовању принципа очувања независности Косова, што је за нас веома тешко – рекао је он.
У Њујорку је, како је додао, разговарано о будућности Србије и КиМ и компромисном решењу.
– Албанска страна ради своје, међународна заједница своје, а ја сам се трудио да са руба амбиса доведемо Србију бар на површину. Гутерешу сам пренео да смо ми спремни на компромисно решење, али не тако да жртвујемо своје државне и националне интересе. Међутим, Запад не жели ни на који начин да разговара о томе коме припада Косово. Наше је да наставимо да се боримо – рекао је Вучић.
Који цех плаћамо
Навео је да је у разговорима које је имао у Њујорку друга страна поновила да причу о томе коме припада територија Косова сматрају завршеном, да покретање било какве приче на ту тему сматрају отварањем Пандорине кутије.
– На све то сам рекао и сада, и раније, да су они то урадили 2008. не поштујући Резолуцију 1244. Србија данас плаћа велику цену, и то између осталог и сопствених погрешних одлука, укључујући тражење мишљења пред МСП – додао је Вучић.
Најавио је да ће ускоро имати разговоре са невладиним сектором 31. марта, али и са другим националним организацијама, да саслуша који су њихови ставови о решењу косовског питања, а након тога ће, како каже, после свих добијених сазнања из целог света да изађе са принципима које Србија може, а које не може да прихвати.
– Прихватићу ту врсту одговорности, без страха да ће ми најнеодговорнији, они који су најкривљи за овакво стање данас, држати придике о томе како би то они направили много боље – закључио је Вучић.
Тешки преговори
Говорећи о овој теми, министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић је рекла да у Бриселу треба да буде тема да се спроведе оно на шта се Приштина обавезала.
– Они који су признали независност Косова гурају агенду да тај пројекат не пропадне, и то је реалполитика, али пет држава није признало то, као и један део света. Ми промовишемо нашу агенду интереса и Бриселски споразум је правнообавезујући, једна страна није испунила ништа од обавеза, а гарант тог споразума је и ЕУ. У Бриселу мора да буде тема и да ли има политичке воље да Приштина то спроведе – истакла је Јоксимовићева.
Највећи камен спотицања, сем статуса Косова, јесте спровођење ЗСО, а директор Центра за регионализам Александар Попов каже да ЕУ мора да нађе начин да Косово примора да спроведе шта је потписала.
– Ако је нешто потписамо, мора да се поштује. Чињеница је да велики број ЕУ поштује независност Косова, а сада следи питање модалитета договора и сваки преговарач мора да има аргумент зашто је пристао на нешто или не. Ако се пристану на превелики уступак, наши ће имаће велики притисак јавости. Које год решење да буде, један део јавности ће бити незадовољан. То је политичка судбина политичара у Србији, а Вучић је у праву када каже да је питање на који начин да постигне да се не да све, а да не добије ништа – напомиње Попов.
Део јавности сматра да преговоре са Косовом и Западом треба прекинути и чекати повољан тренутак, али председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже да то не би требало да буде опција.
– Околости су вома комплексне и тешке, а догађаји и из блиске историје су нас научили да свака нова ситуација може да буде све тежа и тежа. Разговори, ма како комплексни они били, морају да се наставе. Без напретка у односима Београда и Приштине не можемо да очекујемо просперитет за Србе на Косову. Верујем да ће се на крају ипак пронаћи решење на које ће моћи да пристану обе стране – каже Јоксимовић.
Последњи пут Вучић и Тачи састали су се у Бриселу 31. августа. Пре два дана одржани су технички разговори у Бриселу, али су прекинути, а тада је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао да српска делегација одлучно захтева и од Приштине и од ЕУ оснивање и доношење статута ЗСО.
Разговор са Гутерешом: Цени сарадњу Србије са УН
После састанка Вучића и Гутереша, из Уједињених нација саопштено је да генерални секретар УН цени сарадњу Србије са том организацијом.
– Гутереш и Вучић разговарали о више питања у вези са Западним Балканом – саопштиле су УН.
Извор: Blic.rs
Ледени сусрет пред злочин: Холбрук баца ултиматум на сто, а онда је Милошевић рекао... © AP Photo/
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
18:47 23.03.2018Преузмите краћи линк
Бранкица Ристић
2251
Бомбардовање СРЈ је требало да буде у октобру 1998, али Холбрук је ненадано 13. октобра 1998. године дошао у Београд и састао се са Милошевићем. Касније се показало да је Американцима одговарало да бомбардовање буде одгођено за март 1999. године. Због временских прилика.
Могло би се рећи да је Косово добило независност још током преговора у Рамбујеу, или можда и раније, ако је судити по речима оних који су били директни сведоци дешавања. Бомбардовање СРЈ била је ствар која је изгледа такође унапред била решена.
Хавијер Солана, Бил Клинтон и Медлин Олбрајт
© AFP 2018/
Где су, шта раде — људи који су бомбардовали Србију (фото)
Преговори који су између Србије и косовских Албанаца, уз посредовање пре свега Американца, фебруара 1999. године трајали 17 дана, имали су за циљ само једно — да се Србија преда.
Последњи покушај да се наша држава на то примора десио се у Београду, два дана уочи почетка бомбардовања, када је код Слободана Милошевића изненада дошао амерички изасланик Ричард Холбрук.
Шест месеци раније Холбрук и Милошевић већ су потписали споразум који је требало да реши косовски проблем. Али…
Шта се десило? Да ли је бомбардовање СРЈ могло да буде спречено, а Косово сачувано? Шта је и како америчка делегација на челу са Ричардом Холбруком нудила тадашњем председнику СРЈ Слободану Милошевићу, а шта Милошевић њима? Како је протекао последњи сусрет Ричарда Холбрука и Слободана Милошевића, а шта је тадашњи председник СР Југославије потписао са Холбруком уочи преговора у Рамбујеу 1999. године.
О томе шта се дешавало иза затворених и полуотворених врата после тих сусрета, пре и после Рамбујеа, разговарали смо са Николом Шаиновићем, бившим премијером Србије и потпредседником Владе Југославије и Момиром Булатовићем, председником Савезне владе СРЈ у периоду од 1998. до 2000. године.
Шаиновић се сећа последњег сусрета између Холбрука и Милошевића који се десио два дана пре почетка НАТО бомбардовања, а описује га као „ледени састанак“.
„Током тог сусрета није било никаквог разговора… Холбрук је само донео ултиматум — потпишите Рамбује или бомбардујемо! Документ из Рамбујеа је претходно наша Скупштина одбила и прихватила извештај наше делегације која тај споразум није потписала, јер је он значио окупацију наше државе и признавање Косова. Милошевић је Холбруку то само тада саопштио“, каже Шаиновић.
05. Октобар 2000. године
© AFP 2018/ DJORDJE KOJADINOVIC / AFP
Пети октобар: Да ли је Слободан Милошевић предвидео судбину Србије?
Он подсећа да је још Мадлен Олбрајт, тадашња државна секретарка Америке, током преговора у Рамбујеу отворено саопштила да ће до бомбардовања доћи, а кад је Скупштина Србије одбила тај документ, то је већ била завршена ствар. Тако да тај долазак Холбрука, два дана уочи бомбардовања СРЈ, није ни било нити је донело никакво изненађење.
„После те размене саопштења Холбрук је отишао и тада је практично почело одбројавање за почетак бомбардовања. То није био дуг састанак, знали смо да долази и знали смо шта ће он нама, а шта ћемо ми њему рећи. То је личило на телеграм који је Аустроугарска послала Србији 1914. године“, описује Шаиновић.
Милошевић нас је, додаје наш саговорник, само обавестио о исходу тог сусрета, а детаља није ни могло да буде јер није било никакве расправе.
„То је био сусрет давања и одбијања ултиматума“, закључује он.
Момир Булатовић сведок је свему ономе што је претходило Рамбујеу, као и споразуму који су Холбрук и Милошевић пописали у октобру 1998. године, дакле пре почетка преговора који је требало да реши косовски проблем.
„Бомбардовање СРЈ је требало да буде у октобру 1998, али Холбрук је ненадано 13. октобра 1998. године дошао у Београд и састао се са Милошевићем. Ти су разговори оцењени као драматични, али успешни. У то време сам био у Турској на самиту и са Милошевићем сам имао договор да нас обавести, ако ти преговори не буду успешни, да бисмо могли на време да се вратимо, јер би у случају НАТО напада био затворен ваздушни простор“, сећа се Булатовић.
Flames from an explosion light up the Belgrade skyline near a power station after NATO cruise missiles and warplanes attacked Yugoslavia late Wednesday, March 24, 1999
© AP PHOTO/ DIMITRI MESSINIS
Генерал НАТО-a: Бомбардовање СРЈ експериментални рат Алијансе
„Са Милошевићем сам буквално био на вези из минута у минут, знам да су преговори њих двојице трајали до касно у ноћ, али су резултирали Споразумом који је касније потписала Савезна влада са Мисијом ОЕБС-а према којем је формирана Верификациона мисија која је надгледала примирје на Косову и Метохији“, сведочи Булатовић.
Она је била састављена од ненаоружаног персонала са војничким искуством. Са једне стране, био је генерал Вилијам Вокер — сценариста Рачка, док је са наше стране у име Савезне владе био потписник и координатор Никола Шаиновић, који је касније ту своју улогу платио са 12 година робије у Хашком трибуналу“, присећа се Булатовић.
Он каже да је у том тренутку ситуација на терену била таква да су наше снаге потпуно потукле тзв. ОВК и безбедносне прилике су биле под контролом. Савезна влада је, додаје он, улагала велике напоре да се нађе политичко решење са Ибрахимом Руговом и умереним представницима албанске опције и да се тај проблем реши интерно.
„Ми смо у том смислу дали гаранције да се прекидају борбена дејства и да се формира међународна Верификациона комисија, која је требало да установи да је стање на терену онако како га ми приказујемо. Међутим, за време док је Верификациона мисија трајала, неких шест месеци, под заштитом ОЕБС-а извршена је консолидација у редовима ОВК и борбе су поново почеле да се интензивирају. Процеси у Хагу су касније показали да Американцима нису одговарале временске прилике да почну са бомбардовањем у октобру 1998. године и да им је одлагање одговарало. Дакле, није било уопште у питању да ли ће нас напасти него када ће нас напасти. Овде је превагнула метеорологија“, напомиње Булатовић.
Smoke billows over the northern Yugoslav city of Novi Sad, some 70 kms. north of Belgrade after NATO air raids late Wednesday March 24, 1999.
© AP PHOTO/ STR
Бомбардовање Југославије показало: НАТО само измишља кризе
Он каже да је Холбрук имао дипломатију „конц-логора“. Он је, каже Булатовић, долазио са позиције силе и ту није било дипломатије. Булатовић се не би сложио да су Холбрук и Милошевић имали неки однос поштовања, чак каже и да је Холбрук у својим мемоарима изнео низ нетачних података, што је нека врста сведочанства да је био злонамеран.
„Што се тиче интелектуалних и неких других способности Милошевић је био много супериорнији од Холбрука, али он је био човек који је држао батину у руци и тако се и понашао“, наглашава наш саговорник.
Булатовић стоји на становишту да је Милошевић, као сваки разуман човек и политичар, хтео да успостави добре односе са Америком, да не би било сукоба, јер смо ми превише мали да бисмо имали такву силу за противника.
„Међутим, очито је да је све ово морало да се деси јер је само тако НАТО могао да врати кредибилитет. Ако вас у америчкој логици одреде као лошег момка нема те вештине која ће вас извући из тога“, каже Булатовић.
Потврда овога је и, како сам каже, чињеница да је Милошевић пристао да уђемо у НАТО како бисмо очували државу. Ту понуду је Милан Милутиновић дао Медлин Олбрајт, али је она рекла да неће да нас приме.
Враћамо се у тренутке уочи бомбардовања. Холбрук је по повратку из Београда 23. марта 1999. саопштио да његова мисија није успела и отишао у Брисел где је о томе обавестио генералног секретара НАТО-а Хавијера Солану. Он је издао наређење снагама Алијансе за почетак агресије на СР Југославију. Сенат САД одобрио је америчко учешће у ваздушним ударима НАТО-а против СРЈ, али је напад почео без одобрења Уједињених нација.
ВИ ЈОШ НИКАКО КАО НАЦИЈА МОЖЕТЕ ДА ПРИЗНАТЕ ДА НЕ САМО ДА СТЕ НАСЕЉИВАЛИ КиМ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.
ВИ ЧАК НИШТЕ ВРАТИЛИ ТИХ АЛБАНЦЕ КО СУ СТИГЛИ ЗА ВРЕМЕ НЕМАЧКЕ/ФАШИЗИЧКЕ ИТАЛИЈАНСКЕ ОКУПАЦИЈЕ.
А ТИХ СРБА КО СУ БИЛИ ЧИШЋЕНИХ СА СВОЈА ОГНИШСТВА ЗА ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА СТЕ ЗАБРАНИЛИХ ПОВРАТАК СА ЗАКОНОМ.
О КАД СУ АЛБАНЦИ УБИЈАЛИ СРБА.......КО СУ КОМУНИСТИ БРАНИЛИХ?
Ви сте Кажњених од Господа!
PUCNJAVA NA ADMINISTRATIVNOJ LINIJI SA KOSMETOM: Srbija poslala specijalne jedinice ka Kosmetu!?
11 minuta ago AKTUELNO Nema komentara
Nedaleko od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom čula se pucnjava, preneo je portal „Prokuplje na dlanu“.
Kako se navodi, zaposleni JP „Srbija šume“ su izašli na teren, kako bi pokupili ostatke ranije bespravno posečenog drveća, nedaleko od vojne baze Mrče.
Tada su začuli pucnjavu, a kako se navodi, pretpostavlja se da su Albanci pucali u vazduh.
„Posekoše svu šumu i niko im ništa ne može. Niko je ne štiti. Samo u daljini čujemo motorne testere i traktore. Ulaze duboko u prostor kuršumlijske opštine i seku sve pred sobom, a štete su milionske“, kaže jedan od meštana planinskog područja.
„Prokuplje na dlanu“ navodi da se radi o zaseocima Rastelica i Ugljarski Krš, koji su teško prohodni.
Dodaje se i da su u više navrata šumokradice, koje upadaju sa prostora Kosmeta, hvatane na delu i privođene, ali i da su puštane posle plaćanja novčane kazne.
SPECIJALCI POSLATI NA KOSMET!?
Kako navodi stanovništvo na jugu Srbije, viđene su kolone vozila sa specijalnim jedinicama MUP-a i Vojske Srbije koje se kreću ka Kosmetu. Pretpostavlja se da je razlog tome današnja pucnjava na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom.
(Sputnik)
Специјалци не иду са НАЈАВАМА У НОВИНЕ........
Ђурићу и Селаковићу забрањена посета Косову © Sputnik/ Ruslan Krivobok
ПОЛИТИКА
18:40 23.03.2018(освежено 20:29 23.03.2018) Преузмите краћи линк 0 612
Приштина је управо забранила Марку Ђурићу и Николи Селаковићу посету Косову у понедељак, сазнаје Танјуг ексклузивно.
Њих двојица требало је у понедељак да учествују на панелу у оквиру унутрашњег дијалога.
Ђурић за Танјуг каже да ће у понедељак бити у Митровици.
„Албанци не могу да ме спрече да се обратим свом народу“, реаговао је Ђурић за Танјуг поводом забране.