24-03-2018, 01:27 AM
Не падне снег да прекрије брег....
Хронолошки:
Прво је био апел седморице;то је био апел седморице посланика Народне скупштине да се предухитри Вучић у предаји Косова.
Друго: је био Апел , који је написао Ковић и потписало 16000 људи, међу којима преко 15 епископа СПЦ и који је подигао највећу температуру.
Треће: је Народна резолуција у којој видимо шта пише, постављено је овде.
Четврто: је иницијатива коју је покренуо Младен Обрадовић о покретању референдума за спас Косова. Односно да се тачно формира питање на референдуму, а не да нас Вучић са неким референдумом са питањем које њему одговара ставља пред свршен чин.
Ма колико се неупућенима чинило да је све ово слично или исто, знатна је разлика између сваке од ових иницијатива. Прве три, мање-више, иду на замрзавање конфликта. Једино ова четврта је офанзивна политика.
Моје мишљење је да , у овом случају, бирамо између те две опције. Мислим да смо закаснили са замрзавањем конфликта, односно да је то политика према Косову, примерена претходној деценији, а не сада. Зато се Западу и Вучићу толико и жури. Ми треба да одговоримо офанзивно. Треба да наметнемо референдум са поштеним питањем српском народу и да што више људи изађе на такав референдум. Тиме би завезали Вучићеве комбинације да преда Косово и почели да га враћамо у наш правни систем. Уосталом, друштво које је потписало акцију око референдума чини ми се најпоштеније од свих поменутих. А и то једино личи на нашу чувену дипломатију с краја 19 и почетка 20 века. А и најпоштеније је према нашој будућности.
Хронолошки:
Прво је био апел седморице;то је био апел седморице посланика Народне скупштине да се предухитри Вучић у предаји Косова.
Друго: је био Апел , који је написао Ковић и потписало 16000 људи, међу којима преко 15 епископа СПЦ и који је подигао највећу температуру.
Треће: је Народна резолуција у којој видимо шта пише, постављено је овде.
Четврто: је иницијатива коју је покренуо Младен Обрадовић о покретању референдума за спас Косова. Односно да се тачно формира питање на референдуму, а не да нас Вучић са неким референдумом са питањем које њему одговара ставља пред свршен чин.
Ма колико се неупућенима чинило да је све ово слично или исто, знатна је разлика између сваке од ових иницијатива. Прве три, мање-више, иду на замрзавање конфликта. Једино ова четврта је офанзивна политика.
Моје мишљење је да , у овом случају, бирамо између те две опције. Мислим да смо закаснили са замрзавањем конфликта, односно да је то политика према Косову, примерена претходној деценији, а не сада. Зато се Западу и Вучићу толико и жури. Ми треба да одговоримо офанзивно. Треба да наметнемо референдум са поштеним питањем српском народу и да што више људи изађе на такав референдум. Тиме би завезали Вучићеве комбинације да преда Косово и почели да га враћамо у наш правни систем. Уосталом, друштво које је потписало акцију око референдума чини ми се најпоштеније од свих поменутих. А и то једино личи на нашу чувену дипломатију с краја 19 и почетка 20 века. А и најпоштеније је према нашој будућности.