25-03-2018, 02:15 AM
ŠOKANTNA NAJAVA IZRAELSKOG OBAVEŠTAJCA: Afera “Skripalj” je samo uvod, to se ne može zaustaviti DOLAZI STRAŠAN SCENARIO
3 sata ago TEMA DANA Nema komentara
Za izraelskog analitičara i nekadašnjeg obaveštajca Jakova Kedmija sve je jasno: „da je Rusija htela da se oslobodi Skripalja, ona bi to učinila kasnije, posle predsedničkih izbora i sigurno ne bi to učinila ovako primitivno. Ovo zapravo znači da je Velika Britanija jedina koja je u celoj stvari sumnjiva“.
Međutim, Kedmi je donekle zbunjen kada se govori o ciljevima i svrsishodnosti ove afere: „Šta Britanci žele? Da izmene politiku Rusije? Možda, ali na tome su zube već polomili. Da utiču na izbore u Rusiji? Možda, ali treba biti kompletan idiot, pa verovati da će ovim Putinu naneti štetu na izborima. Da isprovociraju raskid diplomatskih odnosa? U redu, sve ka tome i ide, ali šta dalje?“
Ipak, mesta za zbunjenost nema.
Na pitanje čemu nova afera, odgovor u zajedničkom saopštenju dali su predsednici i premijeri SAD, Francuske, Velike Britanije i Nemačke. Oni su osudili „prvu ofanzivnu upotrebu nervnog gasa u Evropi od Drugog svetskog rata“, jasno podvukli da je odgovornost na Rusiji, te ovaj događaj okarakterisali kao „napad na suverenitet Velike Britanije“.
Među brojnim saopštenjima zapadnih političkih lidera još od početka ukrajinske krize ovo je svakako jedno od najvažnijih. Ono je sasvim u skladu sa članom 4. Povelje NATO-a, prema kojem se članice saveza „savetuju kada god je, prema mišljenju bilo koje od njih, ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje države-potpisnice Povelje“.
Iz kvalifikacije kako se desio „napad na suverenitet Velike Britanije“ proizilazi i da je direktno ugrožena bezbednost ove zemlje, pa je aktiviran mehanizam koji definiše Povelja NATO-a. Kako bi se dalje razmatralo čemu treba da posluži „slučaj Skripalj“, neophodno je imati u vidu i da se član 4. Povelje NATO-a u praksi primenjuje kao „prethodnica“ primeni Člana 5. istog dokumenta.
A u Članu 5. se navodi da države-potpisnice Povelje „smatraju da se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi mora smatrati napadom na sve njih i zato se zalažu da u slučaju takvog oružanog napada svaka od njih, pozivajući se na pravo individualne ili zajedničke samoodbrane iz Člana 51. Povelje UN pomognu potpisnici ili potpisnicama koje su napadnute, preduzimajući odmah, same i u skladu sa drugim potpisnicama, korake koji se smatraju potrebnim, uključujući upotrebu oružane sile, da bi povratile i održale bezbednost severnoatlantskog područja.“
Za Trampa, Makrona, Mejovu i Merkelovu Rusija je „ofanzivno upotrebila nervni gas“, što se može tumačiti i kao korišćenje bojnog otrova u cilju narušavanja bezbednosti Velike Britanije, odnosno severnoatlantskog područja u celini, te se sada udružuju po principu „svi za jednog — jedan za sve“, stvarajući političku i pravnu osnovu za aktiviranje Člana 5. u doglednoj budućnosti.
NATO, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, plete mrežu za početak oružanog sukoba sa Rusijom i „slučaj Skripalj“ je poslužio kao odličan povod da se napravi novi, odlučujući korak u tom smeru. Deo posmatrača će reći kako je ovakav zaključak preteran. Očigledno, sa tim ne računa ni Jakov Kedmi. Kako ratovati protiv Rusije? To je najveća nuklearna vojna sila na svetu! Tako nešto bi dovelo do opšteg rata globalnih razmera, sa nesagledivim posledicama!? Da, sve je to tačno ako sagledamo političke procese rukovodeći se racionalnošću. Ali, sa druge strane, treba imati u vidu još nekoliko stvari.
Prvo — već nekoliko godina odluke zapadnih zemalja prema Rusiji su iracionalne i uticale su na kontinualno pogoršavanje stanja. Čak i na njihovu štetu. Tu mesta za racionalnost nije bilo, pa ga neće biti ni ubuduće.
Drugo — generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je posle spomenutog zajedničkog saopštenja konstatovao da je „incident u Velikoj Britaniji primer šta Rusija pravi poslednjih nekoliko godina, ona postaje nepredvidiva i agresivna“, te da je zato neophodna nova politika prema ovoj zemlji. Šta ta nova politika može podrazumevati? Sve što je NATO imao u svom arsenalu, a tiče se propagandnog ratovanja, ekonomskih sankcija, političkih mera koje se u sličnim situacijama preduzimaju i preventivnog razmeštanja oružanih snaga u graničnom području — već je odrađeno. Jedina novost može biti otpočinjanje oružanog sukoba.
Treće — mišljenje kako se unutrašnjim promenama u SAD i zapadnoevropskim državama postojeća kriza može usmeriti ka deeskalaciji je — neutemeljeno. Interesi zbog kojih će američka elita na svaki mogući način pokušavati da održi svoju poziciju u međunarodnom poretku su toliki, da njihove planove prema Rusiji (važno je napomenuti i Kini) ne može promeniti dolazak Donalda Trampa na vlast. Ta promena ih je donekle usporila, ali i to do „slučaja Skripalj“.
Četvrto — stvaranje ambijenta za primenu Člana 5. Povelje NATO-a je proces. To ne može preko noći. Valja podsetiti da je u avgustu 1992. godine, na samom početku građanskog rata u Jugoslaviji, Turska uz kosponzorstvo još dve države prijavila Generalnoj skupštini UN „srpsku agresiju“ i „da Srbi vrše genocid“ na teritoriji BiH, te da je još tada podnela rezoluciju pozivajući na vojnu intervenciju po Članu 6. Povelje UN. Ovo je prvi dokument koji se pojavio u UN u kojem se spominju dve odrednice koje će do 1994. godine postati sastavni deo politike NATO-a u odnosu prema Srbiji — genocid i vojna intervencija. Kako protiv Srbije pre četvrt veka, tako i danas pojedine članice NATO-a protiv Rusije primenjuju istu strategiju, uvodeći u politički diskurs odrednice o „narušavanju suvereniteta“ i „ofanzivnoj upotrebi nekonvencionalnih oružja“. Tako se svaka intervencija protiv Rusije ne samo legitimizuje, već i postepeno legalizuje.
Peto — na poslednjim samitima NATO-a u Njuportu, Varšavi i Briselu već su razrađivani koncepti asimetričnog ratovanja protiv Rusije. Dakle, uvlačenje Rusije u rat neće se odigrati iznenadnim nuklearnim napadom, već sinhronizovanim otvaranjem niza sukoba na njenim granicama. Član 5. Povelje NATO-a će biti primenjivan u tom kontekstu. Svima koji budu ratovali protiv Rusije biće omogućena svaka vrsta podrške, uz izuzetak primene nuklearnog oružja.
„Slučaj Skripalj“, kao povod za prateće saopštenje koje potpisuju lideri četiri najmoćnije zapadne zemlje i Stoltenbergova najava, uz već raspoređene snage za brzu intervenciju na teritorijama Poljske i baltičkih zemalja, pokazuju da se NATO kreće u ovom pravcu: otvaranja Istočnog fronta protiv Rusije. U bukvalnom smislu. Po svemu sudeći, to se više ne može zaustaviti.
SVE OZBILJNIJE! 20 ZEMALJA EU POD PRITISKOM BRITANIJE PROTERUJU RUSKE DIPLOMATE- Rusi: Odgovor će biti momentalan!
2 sata ago AKTUELNO Nema komentara
Ukoliko američke vlasti odluče da proteraju ruske diplomate odgovor Moskve će biti momentalan, izjavio je zamenik šefa Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne odnose Vladimir Džabarov.
On je istovremeno ocenio da se američki predsednik Donald Tramp najverovatnije neće odlučiti na te radikalne mere kako bi udovoljio ambicijama britanske premijerke Tereze Mej.
„Tramp je nepredvidiv političar, smatram da neće preduzeti te korake. Rusija i SAD imaju dovoljno problema da bi Vašington udovoljavao britanskim interesima“, rekao je Džabarov.
Štaviše, dodao je on, zahtevi Mejove su apsolutno neosnovani.
Nedavno je televizija Si-En-En prenela da je neimenovani izvor iz Saveta za nacionalnu bezbednost SAD posavetovao Trampa da protera ruske diplomate zbog incidenta povodom trovanja ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji.
Istovremeno, on je rekao da bi ta mera mogla da bude doneta jako brzo.
Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov izjavio je da se nada da će članovi Unije imati dovoljno zdravog razuma da održe saradnju sa Rusijom.
„Ne treba dramatizovati situaciju, ionako je novonastala situacija izazvana veštački. Sve je pitanje vremena, nadam se da će čelnici EU imati dovoljno pameti da održe saradnju sa Rusijom“, rekao je Čižov.
Lideri zemalja EU na samitu održanom u Briselu doneli su odluku da protiv Rusije preduzmu kontramere kao odgovor na trovanje ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji.
S tim u vezi britanske vlasti proterale su 23 ruskih diplomata, na šta je Rusija uzvratila istom merom.
Istovremeno, ruski zvaničnici tvrde da ruske vlasti ni u kojem smislu nisu umešane u taj incident.
Blizu 20 zemalja Evropske unije mogle bi da deportuju određeni broj ruskih diplomata povodom slučaja trovanja ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, prenosi list „Tajms“.
Kako se navodi, ta odluka najverovatnije će biti doneta u ponedeljak, odmah nakon što ambasador EU Maruks Ederer bude povučen iz Moskve na konsultacije u Brisel.
Britanski list poziva se na neimenovani izvor koji precizira da bi te zemlje pre svih mogle da budu Francuska, Nemačka, Poljska, Irska, Holandija, Bugarska, Češka, Danska, Letonija i Litvanija.
Odluku o kontramerama protiv Rusije EU je donela je na samitu održanom u Briselu, na inicijativu Londona.
Evropska unija pokrenula je pravi hladni rat protiv Rusije zbog trovanja bivšeg obaveštajca Sergeja Skripalja u Britaniji, izjavila je liderka francuske desničarske partije Marin le Pen.
„Verujem da aktuelni događaji mogu da imaju daleko veće implikacije. To je strategija izgradnje zida koji odvaja Rusiju i Evropsku uniju. Znam iz ličnog iskustva rada u Evropskom parlamentu da EU vodi pravi hladni rat protiv Rusije“, rekla je Le Penova.
Kako je ranije saopšteno, članice EU podržale su Veliku Britaniju u njenoj optužbi na račun Rusije, te pripremaju koordinisane mere kao odgovor na taj slučaj.
Podsetimo, Velika Britanija je zbog tog napada proterala dvadeset troje ruskih diplomata, na šta je Rusija uzvratila kontramerom proterujući isto toliko britanskih diplomata.
Nešto ranije se oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da Rusija apsolutno nije povezana sa trovanjem Skripalja kao i da nije dobila informacije o incidentu od Velike Britanije.
UZBUNA U EVROPSKOJ UNIJI: Rusija počela mobilizaciju..
3 sata ago AKTUELNO Nema komentara
U narednim mesecima hiljade muškaraca u Rusiji će privremeno napustiti univerzitetske slušaonice i udobne kancelarije i “preseliti se” u vojne barake i na vojničke krevete.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 19. marta ukaz o pozivu rezervista na redovnu obuku, prenosi “Russia beyond”.
– Glavni cilj je da se obnove znanja i veštine koje su ljudi stekli za vreme vojnog roka, ali su ih zatim pomalo zaboravili. Dakle, rezervisti se ne pozivaju u nekakav rat ili vojnu operaciju u zemlji trećeg sveta – kaže bivši analitičar lista “Izvestiя” Dmitrij Safonov.
Predsednik svake godine potpisuje ukaz o pozivu građana Rusije na organizovanu terensku obuku. Pozivaju se svi sposobni rezervisti. Na taj način u vojsci uvek dodatno po dva meseca boravi oko 5.000 ljudi iz “civilstva”.
– To mogu biti studenti završnih godina fakulteta sa vojnih katedri i muškarci čija struka i veštine u datom trenutku nedostaju u oružanim snagama, ali su izuzetno potrebni radi izvođenja većih akcija. Na primer, tokom prošlogodišnjih velikih manevara “Zapad 2017” pored redovnih vojnika angažovani su i mladi ljudi koji žive nedaleko od područja izvođenja vojne vežbe – istakao je ekspert.
Po njegovim rečima, danas u vojsci nema dovoljno programera i sličnih kompjuterskih stručnjaka, a pošto armija dobija mnogo visokotehnoloških uređaja oseća se potreba za sve većim brojem kvalifikovanih specijalista koji bi mogli raditi sa tom opremom i opsluživati je.
Rezervisti će naporedo sa svojom strukom učestvovati u svim vrstama vojnih aktivnosti – u marševima, vežbama na poligonu, obuci i uvežbavanju gađanja iz pištolja i automata, mitraljeza i snajperskih pušaka.
Pored toga, “tehnički potkovani” rezervisti će opsluživati teretnu i oklopnu tehniku.
– Čovek treba da bude spreman da u slučaju rata izvrši postavljeni zadatak. Ljudi sa tehničkom strukom će upravljati tenkovima, oklopnim transporterima i artiljerijskim sistemima i opsluživati ih. Neko od njih će možda imati priliku da u toj tehnici izađe na poligon – istakao je ekspert.
Kako ističu vojni stručnjaci, ovakve akcije se organizuju, pre svega da bi se ljudi podsetili kako se brani otadžbina.
Ko se može vratiti u armiju?
Poziv može dobiti svaki građanin Ruske Federacije koji je evidentiran kao rezervista. Faktički, to može biti svaki muškarac do 60 godina starosti.
– U mirnodopskim uslovima takvih situacija još nije bilo, mada je po zakonu to hipotetički moguće. Uglavnom se pozivaju vojnici i mlađi oficiri u rezervi. Obično su to ljudi do 30 godina starosti. Stariji se ne pozivaju jer i mladih ima dovoljno – rekao je za portal “Russia Beyond” Viktor Murahovski, glavni urednik lista “Arsenal Otečestva”.
Po njegovim rečima, pored programera najpotrebniji rezervisti su stručnjaci za motostreljačke, obalske i raketne trupe, kao i inženjeri i vezisti.
Pa ipak, na dva meseca se u vojsku “vraćaju” samo oni koji su u tom konkretnom trenutku potrebni armiji ili studenti sa vojnih katedara koji po programu moraju provesti određeno vreme u različitim vojnim jedinicama.
Pozvani rezervisti koji rade u kancelarijama i preduzećima dobiće dnevnicu od 8-10 dolara, kao i prosečnu platu koju primaju na svom radnom mestu.
– To je dobra prilika za žitelje ruske provincije da zarade nešto više, jer tamo dobra mesečna zarada po današnjem kursu iznosi oko 500 dolara. Naglašavam da je u pitanju plata u rubljama prebačena u dolare po današnjem kursu – istakao je on, a prenosi “Russia beyond”.
Pored toga, učesnici obuke rezervista mogu dobiti novi čin ukoliko se dobro pokažu.
– Onaj ko se ne javi na poziv neće biti krivično gonjen nego će uslediti administrativno upozorenje ili novčana kazna u visini od 10 dolara – dodao je on.
(Blic)
3 sata ago TEMA DANA Nema komentara
Za izraelskog analitičara i nekadašnjeg obaveštajca Jakova Kedmija sve je jasno: „da je Rusija htela da se oslobodi Skripalja, ona bi to učinila kasnije, posle predsedničkih izbora i sigurno ne bi to učinila ovako primitivno. Ovo zapravo znači da je Velika Britanija jedina koja je u celoj stvari sumnjiva“.
Međutim, Kedmi je donekle zbunjen kada se govori o ciljevima i svrsishodnosti ove afere: „Šta Britanci žele? Da izmene politiku Rusije? Možda, ali na tome su zube već polomili. Da utiču na izbore u Rusiji? Možda, ali treba biti kompletan idiot, pa verovati da će ovim Putinu naneti štetu na izborima. Da isprovociraju raskid diplomatskih odnosa? U redu, sve ka tome i ide, ali šta dalje?“
Ipak, mesta za zbunjenost nema.
Na pitanje čemu nova afera, odgovor u zajedničkom saopštenju dali su predsednici i premijeri SAD, Francuske, Velike Britanije i Nemačke. Oni su osudili „prvu ofanzivnu upotrebu nervnog gasa u Evropi od Drugog svetskog rata“, jasno podvukli da je odgovornost na Rusiji, te ovaj događaj okarakterisali kao „napad na suverenitet Velike Britanije“.
Među brojnim saopštenjima zapadnih političkih lidera još od početka ukrajinske krize ovo je svakako jedno od najvažnijih. Ono je sasvim u skladu sa članom 4. Povelje NATO-a, prema kojem se članice saveza „savetuju kada god je, prema mišljenju bilo koje od njih, ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje države-potpisnice Povelje“.
Iz kvalifikacije kako se desio „napad na suverenitet Velike Britanije“ proizilazi i da je direktno ugrožena bezbednost ove zemlje, pa je aktiviran mehanizam koji definiše Povelja NATO-a. Kako bi se dalje razmatralo čemu treba da posluži „slučaj Skripalj“, neophodno je imati u vidu i da se član 4. Povelje NATO-a u praksi primenjuje kao „prethodnica“ primeni Člana 5. istog dokumenta.
A u Članu 5. se navodi da države-potpisnice Povelje „smatraju da se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi mora smatrati napadom na sve njih i zato se zalažu da u slučaju takvog oružanog napada svaka od njih, pozivajući se na pravo individualne ili zajedničke samoodbrane iz Člana 51. Povelje UN pomognu potpisnici ili potpisnicama koje su napadnute, preduzimajući odmah, same i u skladu sa drugim potpisnicama, korake koji se smatraju potrebnim, uključujući upotrebu oružane sile, da bi povratile i održale bezbednost severnoatlantskog područja.“
Za Trampa, Makrona, Mejovu i Merkelovu Rusija je „ofanzivno upotrebila nervni gas“, što se može tumačiti i kao korišćenje bojnog otrova u cilju narušavanja bezbednosti Velike Britanije, odnosno severnoatlantskog područja u celini, te se sada udružuju po principu „svi za jednog — jedan za sve“, stvarajući političku i pravnu osnovu za aktiviranje Člana 5. u doglednoj budućnosti.
NATO, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, plete mrežu za početak oružanog sukoba sa Rusijom i „slučaj Skripalj“ je poslužio kao odličan povod da se napravi novi, odlučujući korak u tom smeru. Deo posmatrača će reći kako je ovakav zaključak preteran. Očigledno, sa tim ne računa ni Jakov Kedmi. Kako ratovati protiv Rusije? To je najveća nuklearna vojna sila na svetu! Tako nešto bi dovelo do opšteg rata globalnih razmera, sa nesagledivim posledicama!? Da, sve je to tačno ako sagledamo političke procese rukovodeći se racionalnošću. Ali, sa druge strane, treba imati u vidu još nekoliko stvari.
Prvo — već nekoliko godina odluke zapadnih zemalja prema Rusiji su iracionalne i uticale su na kontinualno pogoršavanje stanja. Čak i na njihovu štetu. Tu mesta za racionalnost nije bilo, pa ga neće biti ni ubuduće.
Drugo — generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je posle spomenutog zajedničkog saopštenja konstatovao da je „incident u Velikoj Britaniji primer šta Rusija pravi poslednjih nekoliko godina, ona postaje nepredvidiva i agresivna“, te da je zato neophodna nova politika prema ovoj zemlji. Šta ta nova politika može podrazumevati? Sve što je NATO imao u svom arsenalu, a tiče se propagandnog ratovanja, ekonomskih sankcija, političkih mera koje se u sličnim situacijama preduzimaju i preventivnog razmeštanja oružanih snaga u graničnom području — već je odrađeno. Jedina novost može biti otpočinjanje oružanog sukoba.
Treće — mišljenje kako se unutrašnjim promenama u SAD i zapadnoevropskim državama postojeća kriza može usmeriti ka deeskalaciji je — neutemeljeno. Interesi zbog kojih će američka elita na svaki mogući način pokušavati da održi svoju poziciju u međunarodnom poretku su toliki, da njihove planove prema Rusiji (važno je napomenuti i Kini) ne može promeniti dolazak Donalda Trampa na vlast. Ta promena ih je donekle usporila, ali i to do „slučaja Skripalj“.
Četvrto — stvaranje ambijenta za primenu Člana 5. Povelje NATO-a je proces. To ne može preko noći. Valja podsetiti da je u avgustu 1992. godine, na samom početku građanskog rata u Jugoslaviji, Turska uz kosponzorstvo još dve države prijavila Generalnoj skupštini UN „srpsku agresiju“ i „da Srbi vrše genocid“ na teritoriji BiH, te da je još tada podnela rezoluciju pozivajući na vojnu intervenciju po Članu 6. Povelje UN. Ovo je prvi dokument koji se pojavio u UN u kojem se spominju dve odrednice koje će do 1994. godine postati sastavni deo politike NATO-a u odnosu prema Srbiji — genocid i vojna intervencija. Kako protiv Srbije pre četvrt veka, tako i danas pojedine članice NATO-a protiv Rusije primenjuju istu strategiju, uvodeći u politički diskurs odrednice o „narušavanju suvereniteta“ i „ofanzivnoj upotrebi nekonvencionalnih oružja“. Tako se svaka intervencija protiv Rusije ne samo legitimizuje, već i postepeno legalizuje.
Peto — na poslednjim samitima NATO-a u Njuportu, Varšavi i Briselu već su razrađivani koncepti asimetričnog ratovanja protiv Rusije. Dakle, uvlačenje Rusije u rat neće se odigrati iznenadnim nuklearnim napadom, već sinhronizovanim otvaranjem niza sukoba na njenim granicama. Član 5. Povelje NATO-a će biti primenjivan u tom kontekstu. Svima koji budu ratovali protiv Rusije biće omogućena svaka vrsta podrške, uz izuzetak primene nuklearnog oružja.
„Slučaj Skripalj“, kao povod za prateće saopštenje koje potpisuju lideri četiri najmoćnije zapadne zemlje i Stoltenbergova najava, uz već raspoređene snage za brzu intervenciju na teritorijama Poljske i baltičkih zemalja, pokazuju da se NATO kreće u ovom pravcu: otvaranja Istočnog fronta protiv Rusije. U bukvalnom smislu. Po svemu sudeći, to se više ne može zaustaviti.
SVE OZBILJNIJE! 20 ZEMALJA EU POD PRITISKOM BRITANIJE PROTERUJU RUSKE DIPLOMATE- Rusi: Odgovor će biti momentalan!
2 sata ago AKTUELNO Nema komentara
Ukoliko američke vlasti odluče da proteraju ruske diplomate odgovor Moskve će biti momentalan, izjavio je zamenik šefa Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne odnose Vladimir Džabarov.
On je istovremeno ocenio da se američki predsednik Donald Tramp najverovatnije neće odlučiti na te radikalne mere kako bi udovoljio ambicijama britanske premijerke Tereze Mej.
„Tramp je nepredvidiv političar, smatram da neće preduzeti te korake. Rusija i SAD imaju dovoljno problema da bi Vašington udovoljavao britanskim interesima“, rekao je Džabarov.
Štaviše, dodao je on, zahtevi Mejove su apsolutno neosnovani.
Nedavno je televizija Si-En-En prenela da je neimenovani izvor iz Saveta za nacionalnu bezbednost SAD posavetovao Trampa da protera ruske diplomate zbog incidenta povodom trovanja ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji.
Istovremeno, on je rekao da bi ta mera mogla da bude doneta jako brzo.
Stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov izjavio je da se nada da će članovi Unije imati dovoljno zdravog razuma da održe saradnju sa Rusijom.
„Ne treba dramatizovati situaciju, ionako je novonastala situacija izazvana veštački. Sve je pitanje vremena, nadam se da će čelnici EU imati dovoljno pameti da održe saradnju sa Rusijom“, rekao je Čižov.
Lideri zemalja EU na samitu održanom u Briselu doneli su odluku da protiv Rusije preduzmu kontramere kao odgovor na trovanje ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji.
S tim u vezi britanske vlasti proterale su 23 ruskih diplomata, na šta je Rusija uzvratila istom merom.
Istovremeno, ruski zvaničnici tvrde da ruske vlasti ni u kojem smislu nisu umešane u taj incident.
Blizu 20 zemalja Evropske unije mogle bi da deportuju određeni broj ruskih diplomata povodom slučaja trovanja ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije, prenosi list „Tajms“.
Kako se navodi, ta odluka najverovatnije će biti doneta u ponedeljak, odmah nakon što ambasador EU Maruks Ederer bude povučen iz Moskve na konsultacije u Brisel.
Britanski list poziva se na neimenovani izvor koji precizira da bi te zemlje pre svih mogle da budu Francuska, Nemačka, Poljska, Irska, Holandija, Bugarska, Češka, Danska, Letonija i Litvanija.
Odluku o kontramerama protiv Rusije EU je donela je na samitu održanom u Briselu, na inicijativu Londona.
Evropska unija pokrenula je pravi hladni rat protiv Rusije zbog trovanja bivšeg obaveštajca Sergeja Skripalja u Britaniji, izjavila je liderka francuske desničarske partije Marin le Pen.
„Verujem da aktuelni događaji mogu da imaju daleko veće implikacije. To je strategija izgradnje zida koji odvaja Rusiju i Evropsku uniju. Znam iz ličnog iskustva rada u Evropskom parlamentu da EU vodi pravi hladni rat protiv Rusije“, rekla je Le Penova.
Kako je ranije saopšteno, članice EU podržale su Veliku Britaniju u njenoj optužbi na račun Rusije, te pripremaju koordinisane mere kao odgovor na taj slučaj.
Podsetimo, Velika Britanija je zbog tog napada proterala dvadeset troje ruskih diplomata, na šta je Rusija uzvratila kontramerom proterujući isto toliko britanskih diplomata.
Nešto ranije se oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da Rusija apsolutno nije povezana sa trovanjem Skripalja kao i da nije dobila informacije o incidentu od Velike Britanije.
UZBUNA U EVROPSKOJ UNIJI: Rusija počela mobilizaciju..
3 sata ago AKTUELNO Nema komentara
U narednim mesecima hiljade muškaraca u Rusiji će privremeno napustiti univerzitetske slušaonice i udobne kancelarije i “preseliti se” u vojne barake i na vojničke krevete.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 19. marta ukaz o pozivu rezervista na redovnu obuku, prenosi “Russia beyond”.
– Glavni cilj je da se obnove znanja i veštine koje su ljudi stekli za vreme vojnog roka, ali su ih zatim pomalo zaboravili. Dakle, rezervisti se ne pozivaju u nekakav rat ili vojnu operaciju u zemlji trećeg sveta – kaže bivši analitičar lista “Izvestiя” Dmitrij Safonov.
Predsednik svake godine potpisuje ukaz o pozivu građana Rusije na organizovanu terensku obuku. Pozivaju se svi sposobni rezervisti. Na taj način u vojsci uvek dodatno po dva meseca boravi oko 5.000 ljudi iz “civilstva”.
– To mogu biti studenti završnih godina fakulteta sa vojnih katedri i muškarci čija struka i veštine u datom trenutku nedostaju u oružanim snagama, ali su izuzetno potrebni radi izvođenja većih akcija. Na primer, tokom prošlogodišnjih velikih manevara “Zapad 2017” pored redovnih vojnika angažovani su i mladi ljudi koji žive nedaleko od područja izvođenja vojne vežbe – istakao je ekspert.
Po njegovim rečima, danas u vojsci nema dovoljno programera i sličnih kompjuterskih stručnjaka, a pošto armija dobija mnogo visokotehnoloških uređaja oseća se potreba za sve većim brojem kvalifikovanih specijalista koji bi mogli raditi sa tom opremom i opsluživati je.
Rezervisti će naporedo sa svojom strukom učestvovati u svim vrstama vojnih aktivnosti – u marševima, vežbama na poligonu, obuci i uvežbavanju gađanja iz pištolja i automata, mitraljeza i snajperskih pušaka.
Pored toga, “tehnički potkovani” rezervisti će opsluživati teretnu i oklopnu tehniku.
– Čovek treba da bude spreman da u slučaju rata izvrši postavljeni zadatak. Ljudi sa tehničkom strukom će upravljati tenkovima, oklopnim transporterima i artiljerijskim sistemima i opsluživati ih. Neko od njih će možda imati priliku da u toj tehnici izađe na poligon – istakao je ekspert.
Kako ističu vojni stručnjaci, ovakve akcije se organizuju, pre svega da bi se ljudi podsetili kako se brani otadžbina.
Ko se može vratiti u armiju?
Poziv može dobiti svaki građanin Ruske Federacije koji je evidentiran kao rezervista. Faktički, to može biti svaki muškarac do 60 godina starosti.
– U mirnodopskim uslovima takvih situacija još nije bilo, mada je po zakonu to hipotetički moguće. Uglavnom se pozivaju vojnici i mlađi oficiri u rezervi. Obično su to ljudi do 30 godina starosti. Stariji se ne pozivaju jer i mladih ima dovoljno – rekao je za portal “Russia Beyond” Viktor Murahovski, glavni urednik lista “Arsenal Otečestva”.
Po njegovim rečima, pored programera najpotrebniji rezervisti su stručnjaci za motostreljačke, obalske i raketne trupe, kao i inženjeri i vezisti.
Pa ipak, na dva meseca se u vojsku “vraćaju” samo oni koji su u tom konkretnom trenutku potrebni armiji ili studenti sa vojnih katedara koji po programu moraju provesti određeno vreme u različitim vojnim jedinicama.
Pozvani rezervisti koji rade u kancelarijama i preduzećima dobiće dnevnicu od 8-10 dolara, kao i prosečnu platu koju primaju na svom radnom mestu.
– To je dobra prilika za žitelje ruske provincije da zarade nešto više, jer tamo dobra mesečna zarada po današnjem kursu iznosi oko 500 dolara. Naglašavam da je u pitanju plata u rubljama prebačena u dolare po današnjem kursu – istakao je on, a prenosi “Russia beyond”.
Pored toga, učesnici obuke rezervista mogu dobiti novi čin ukoliko se dobro pokažu.
– Onaj ko se ne javi na poziv neće biti krivično gonjen nego će uslediti administrativno upozorenje ili novčana kazna u visini od 10 dolara – dodao je on.
(Blic)