14-01-2014, 12:47 AM
Можемо ми то да зовемо како хоћемо, али цела та идеја је једна веома озбиљна и неизлечива болест, не каже се џабе да не постоје бивши комунисти.
Најгора особина тих назови-социјалистичких система који претендују да постану "комунистички", а никада то не успевају јесте што се у њима врши негативна селекција, где се припадност партији, цинкарење и намештање вреднује далеко више и боље него поштен рад, креативност, стваралаштво, здраворазумско вредновање и размишљање, па тако маса креативних, радних, поштених, мудрих и на крају способних људи бива угушено и гурнуто на дно од стране приглупих и неспособних партијских послушника који су хијерархијски у таквим системима изнад способних и радних. Зато све државе које примењују овакве негативне стандарде убрзо пропадају, зато је пропао СССР, зато је пропала и Слобина држава са све "државним предузећима" и "народним фирмама" које је ова земља носила на грбачи, а које су због такве политике и руководства из дана у дан, уместо да стварају вредност, само стварале минус и дугове држави. О озбиљности последица таквог назови система "рада" у озбиљнијим гранама државе као што су здравство, образовање, војска и полиција нећу ни трошити речи. Последице јасно видимо.
Е то је суштина комунизма, а не да ли је такво идеално друштво постојало икада и игде. Можемо ми да серемо о капитализму шта хоћемо, али у капитализму се брале добар мајстор, инжењер, стручњак, научник, па и обичан вредан радник цени, вреднује и поштује више него ишта, зато такве државе и напредују, за разлику од оних тоталитарних друштава којима је верност званичној догми и вољеном вођи на првом месту, па све остало. Све док се тако, и на тај начин ради, пропаст је неминовна, само је питање времена, па макар држао пола Евроазије, као што је држао СССР.
Најгора особина тих назови-социјалистичких система који претендују да постану "комунистички", а никада то не успевају јесте што се у њима врши негативна селекција, где се припадност партији, цинкарење и намештање вреднује далеко више и боље него поштен рад, креативност, стваралаштво, здраворазумско вредновање и размишљање, па тако маса креативних, радних, поштених, мудрих и на крају способних људи бива угушено и гурнуто на дно од стране приглупих и неспособних партијских послушника који су хијерархијски у таквим системима изнад способних и радних. Зато све државе које примењују овакве негативне стандарде убрзо пропадају, зато је пропао СССР, зато је пропала и Слобина држава са све "државним предузећима" и "народним фирмама" које је ова земља носила на грбачи, а које су због такве политике и руководства из дана у дан, уместо да стварају вредност, само стварале минус и дугове држави. О озбиљности последица таквог назови система "рада" у озбиљнијим гранама државе као што су здравство, образовање, војска и полиција нећу ни трошити речи. Последице јасно видимо.
Е то је суштина комунизма, а не да ли је такво идеално друштво постојало икада и игде. Можемо ми да серемо о капитализму шта хоћемо, али у капитализму се брале добар мајстор, инжењер, стручњак, научник, па и обичан вредан радник цени, вреднује и поштује више него ишта, зато такве државе и напредују, за разлику од оних тоталитарних друштава којима је верност званичној догми и вољеном вођи на првом месту, па све остало. Све док се тако, и на тај начин ради, пропаст је неминовна, само је питање времена, па макар држао пола Евроазије, као што је држао СССР.