[ПРОСВЕТАР]

КОЛИКО ЈЕ УСТВАРИ БИЛО ЖВАЉАВИХ ШИФТАРА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ?

ТУРСКИ, А НЕ СРБСКИ, ИЗВОРИ НЕДВОСМИСЛЕНО ПОТВРЂУЈУ, па каже:

http://www.pravda.rs/2018/04/07/cinjenic...55-godine/

Србско историјско право на Косово и Метохију најтачније бране управо турско-османски документи, тј. турски пописи који су вршени често и педантно.

Они јасно као дан доказују да су жваљави шифтари новопридошлице на тoj териториј.

Ти документи апсолутно побијају омиљену илирску хипотезу о пореклу и вишемиленијумској аутохтоности жваљавих шифтара не само на овом већ и на целом Балканском простору.

После дефинитивног консолидовања турске власти у Старој Рашкој 1455-е године извршен је општи катастарски или порески попис територије којом је некада господарио Вук Бранковић.

Приближно је то била територија садашње покрајине Косово и Метохија. Тај попис је показао сасвим другачију етничку и конфесионалну слику ове покрајине од ове садашње.

Турски пописивачи су записали да на том простору постоји 480 насеља у којима живи 13.696 одраслих мушкараца, 12.985 кућа, и још 14.087 носиоца домаћинстава, јер је тада пописано и 480 удовица. Имало је одраслих мушкарца који нису имали своје куће, па су пописани као сиромаси. У неким кућама је пописано више домаћинстава.

Према овом првом турском попису подручја Косова и Метохије пописано је око 13.000 србских кућа којих је било у свих 480 насеља.

Осим србских било и 75 влашких кућа, затим 46 колиба и земуница у којима су живели жваљави шифтари, 17 блгарских кућа, који су се препознавали по томе да Славу немајуитд.

Међу именима и презименима је 95,88 % су била словенског, а у нашем случају србског порекла, затим 1,90% романског, 1,56% неутврђеног и 0,26% шифтарског порекла.

Потпуно се јасно види из представљених података да је пре 563 године на садашњем Косову и Метохији имало само 46 кућерака жваљавих шифтара који су били разбацвани у 23 насеља.

Није постојало ниједно једино чисто шифтарско село.

У том попису из 1455.године најчешћа имена уживаоца баштина су била Богдан, Брајо, Брајан, Радица, Никола, Радослав, Стефан.

Од женских имена највише су поменута Владислава, Влкосава (Вукосава), Јелена, Пливера, Радислава, Станислава, Стојислава итд.

За време тог пописа није записан ниједан топоним шифтарског порекла.

И данас жваљави шифтари на Косову и Метохији користе србске топониме.

Чак и своју самопроглашену државу жваљави шифтари називају Косово што на шифтарском језику (ако га уопште има) не значи баш ништа.

То је србска реч која потиче од имена птице кос. И име Приштине је србски топоним.

У познатој Дечанској хрисовуљи из 1330.године постоји детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и данашњој Северној Албанији.

Та подручја су тада била метох чувеног Манастира Високи Дечани. У тој хрисовуљи је пописано 89 села од којих су само три била шифтарска.

Од 4.832 пописане куће само су 44 кућера била шифтарска или 1,8%.

У тој хрисовуљи најчешћа имена су била Богдан, Богоје, Дорослав, Милован, Милош, Прибоје, Рајко, итд.

На крају овог кратког прегледа тако важних података, треба рећи да службени назив тог турског документа гласи „Дефтер за Вукову област“.

Величина те пописне књиге је 30 x 12 сантиметара.

Књига је у кожном повезу и чини једну целину без икаквих интервенција. Има 480 страница у 240 фолија. Писана је на белом папиру са црним мастилом.

Треба још рећи да је за организацију и исправност таквих пописа био строго одговоран кадија као представник судско-управне власти на подручју (кадилуку) које је било под његовом ингеренцијом.

Паметном доста!