[Милослав Самарџић]

Одличан чланак! Нисам уопште виђао овакве анализе.
Једино нисам сигуран за Војводину. Не верујем да је пре 1941. Војводина била најразвијенији део земље, јер је до 1918. ипак била у Аустроугарској. Ту су били углавном млинови, пиваре и циглане, тек после 1920. долази права индустрија, укључујући и авио индустрију. Рекао бих да је најразвијенији био део од Лексовца (''Српски Манчестер''), па уз Мораву, Ниш, онда Крушевац (хемијска индустрија од средине 19. века), Краљево (фабрика вагона, фабрика авиона), Крагујевац (највећа Фабрика у земљи, 12.000 запослених 1941, плус највећа фабрика хране на Балкану), Паланка, Смедерево, Београд, Шабац, па од Београда потез до Новог Сада. Дакле углавном око линије Лесковац- Нови Сад.
Иначе Београд са околином је био далеко испред и БГ је највише страдао. Пре рата је имао око 400.000 људи, од којих је око 100.000 најбољих страдало или протерано, а у кратком року досељено је 100.000 по принципима које си лепо описао. Та измена структуре Београда и данас је проблем. Почни од Ане Брнабић и њеног деда хрватског партизана доведеног у БГ 1945, преко оца у Милошевићевом управном апарату, ево до треће генерације на власти.