[Србин]

Ја никад нисам ни изашао из ове земље, ако не рачунамо ЦГ, која је сада друга држава. И није ми до новца, али ето, никад нисам имао тих могућности.

Ал' зато као што рекох, имам доста рођака и пријатеља у "демократијама" како их ти зовеш, иако је то врло широк и неодређен појам, јер нису кирије свуда ни приближно исте. И знам да у оном развијенијем делу Европских демократија СВИ месечни трошкови, укључујући кирију за стан на периферији не износе преко 1000-1200 евра. А плате нису испод 1500 евра, и то је неки минимум минимума. Да не причам колике су плате за иоле квалификованији посао, или бонуси за рад викендом и празницима? Или можда две плате, ако живиш и ствараш, рецимо са лепшом половином? Па да упоредимо то са нашом ситуацијом, минималном платом, од рецимо 300 евра (иако код Кинеза, и многих других Срба газдића рецимо није више од 100), где кирија са рачунима није испод 150-200 евра, и где је храна на месечном нивоу бар још 150-200?

Да, у Либије све имали Џабе, али нису хтели да живе у диктаторском систему, и то ти је. Мени то говори више о природи тих тоталитарних система, него о природи демократије.

Јасам за разлику од тебе био на Западу, нисам био само у САД и оно што сам приметио је да се људи не друже осим викендом и празницима, нема тамо у 11 увече да чујеш музику из кафане, нема играња домина и бистрења политике у зачађеним биртијама укратко НЕМА ДУШЕ, јебо ти плату од 2 000 евра, кад ја прођем кроз моје село па запјевам ојкана и добијем само осмехе кроз прозоре кућа а неће пандур да ми скаче за леђа што кршим ред и мир е то је лепота. А што се тиче демократије најбоље је рекао Књаз Милош, кад су га његови главари питали да добију функције или тачније бивше турске пашалуке на управљање он им рече: Куш марво бавите се козама ко и досад, мене једног народ може да носи на грбачи а да носи вас све а па то би било мало много