06-05-2018, 04:34 PM
Одлична тема, отворио си потпуно неистражено поље.
Радне акције су свакако биле систем, који је у основи почивао на сили. Свакако је било на стотине жртава. У списку жртава комнуиста у КГ округу има три имена:
После рата, комунисти су масовно одводили малолетнике, обично средњошколце, на тзв. добровољне радне акције. Услед тешких услова живота и рада, многи од њих су преминули на тим акцијама, а међу њима и:
1.354-1.355: Син и ћерка очног лекара др Михајловића. Имао је ординацију у својој кући, у Главној улици у Крагујевцу, друга кућа изнад Нове цркве. Кућа је касније вероватно конфискована, а 2013. године постала је позната када је купио један криминални клан.
1.356. Син учитеља Чеде Радојичића, Солунца, родом из Чумића, који је живео у Улици Луја Пастера. Његов син, средњошколац, био је јединац.
(1.354-1-356: Према изјави Живољуба Ђорђевића из Крагујевца аутору, који каже да је било више оваквих случајева, углавном између 1945. и 1950. године).
Мислимд а је циљ комнуиста био да све држе под контролом, пре свега омладину, која је била против њих, дакле да би спречили побуне. Они су просто све војноспособне мушкарце држали или у затовирма и логорима, или у војсци, или на ''добровољним акцијама''. С годинама, циљ је све више био индоктринација - да не би, током летњих распуста, омладина ишла код баба и деда, у цркву и сл.
ОРА су биле неисплативе - грађевинско предузеће би то урадили брже, јефтиније и квалитетније.
Што се тиче пруга, мислим да си дао превисоке цифре. У Краљевини је 1919. било негде око 9.000, а 1941. негде око 10.500 километара пруга. Мислим да је у соц. Југославији изграђено мање од 1.000 км пруга. До пруге Београд-Бар, колико се сећам, свега око 500 км.
Радне акције су свакако биле систем, који је у основи почивао на сили. Свакако је било на стотине жртава. У списку жртава комнуиста у КГ округу има три имена:
После рата, комунисти су масовно одводили малолетнике, обично средњошколце, на тзв. добровољне радне акције. Услед тешких услова живота и рада, многи од њих су преминули на тим акцијама, а међу њима и:
1.354-1.355: Син и ћерка очног лекара др Михајловића. Имао је ординацију у својој кући, у Главној улици у Крагујевцу, друга кућа изнад Нове цркве. Кућа је касније вероватно конфискована, а 2013. године постала је позната када је купио један криминални клан.
1.356. Син учитеља Чеде Радојичића, Солунца, родом из Чумића, који је живео у Улици Луја Пастера. Његов син, средњошколац, био је јединац.
(1.354-1-356: Према изјави Живољуба Ђорђевића из Крагујевца аутору, који каже да је било више оваквих случајева, углавном између 1945. и 1950. године).
Мислимд а је циљ комнуиста био да све држе под контролом, пре свега омладину, која је била против њих, дакле да би спречили побуне. Они су просто све војноспособне мушкарце држали или у затовирма и логорима, или у војсци, или на ''добровољним акцијама''. С годинама, циљ је све више био индоктринација - да не би, током летњих распуста, омладина ишла код баба и деда, у цркву и сл.
ОРА су биле неисплативе - грађевинско предузеће би то урадили брже, јефтиније и квалитетније.
Што се тиче пруга, мислим да си дао превисоке цифре. У Краљевини је 1919. било негде око 9.000, а 1941. негде око 10.500 километара пруга. Мислим да је у соц. Југославији изграђено мање од 1.000 км пруга. До пруге Београд-Бар, колико се сећам, свега око 500 км.