[Милослав Самарџић]

(Капетан) Крајгер, већ помињани пријатељ Војислава Гавриловића, дао је овоме једну изјаву која потпуно открива смисао ове тактике окупатора. Када је било речи о стварању јединственог покрета отпора Крајгер је рекао:

„То је оно чега се ми највише бојимо. Баш ради тога ми нисмо никада ни покушали да поведемо неку озбиљнију акцију против Тита која би могла уништити његов покрет, пошто нам је он потребан да служи као разбијач јединства отпора српскога и осталих југословенских народа. Када не било Тита ми би у случају нашег повлачења са Балкана имали на грбачи једног сложног и јединственог непријатеља, а то нам никако не иде у рачун. Титу је, такође, у интересу да нашом помоћи или бар у најбољем случају нашим индиферентним ставом према развоју његовог покрета, уништимо српски народ, који
ће бити главна кочница за коначно бољшевизирање Балкана и Југославије, ако до нашег повлачења дође. Сад вам је, ваљда, јасно да је и наш и Титов главни и заједнички непријатељ генерал Дража Михаиловић и његов демократски покрет отпора, те је стога много лакше и логичније да правимо споразум са Титом и њега користимо у борби против Михаиловића, који је 100% англоамерички експонент због чега је сваки споразум са њим немогућ" 43).

43) Из АБСП (Архив београдске специјалне полиције)

Извор: Ђоко Слијепчевић, Југославија уочи и за време Другог светског рата, стр. 562

Ово лепо звучи, и логично, сем наравно Операције Шварц, као и низа операција против црвених у зиму 1944/45, прво јер су Немци веровали да ће доћи до инвазије Јадрана па су чистили редом, друго јер је Би-Би-Си навукао Немце на комунисте.
Али пошто је у питању Слијепчевић, волео бих да видим тачну архивску ознаку. Пошто он уме директно да цитира погрешно, благо речено.