24-05-2018, 06:25 PM
ПОЛИТИКА” У ПРИЗРЕНУ
Србин је овде зрно песка у пустињи
Нема плакања, идемо даље, било је и горе време, кажу у Призренској богословији
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 23.05.2018. у 22:00
Призрен – Литургијом под отвореним небом у атријуму Цркве Св. Спаса у Призрену у присуству преосталих петнаест Призренаца и око педесет Срба који су са својом ситном децом дошли из околних енклава – обележена је градска слава Спасовдан у некадашњој престоници српског царства – српском Јерусалиму. На симболичан датум Вазнесења Христовог архимандрит Михаило служио је литургију; сви присутни држали су длан на рамену особе испред себе, док су насмејана лица српске деце и повремено гукање беба уливали посебну наду за време молитве.
Док нашој литургији присуствују два немачка војника Кфора, а испред цркве скуп чувају кола косовске полиције са двојицом Албанаца, мешају нам се осећања док слушамо косовске песме у извођењу хора девојчица „Цар Душан Силни” из Штрпца, у граду у коме Срби покушавају да обнове своје спаљене светиње под падинама Шар–планине, 533 километара од Београда, у близини границе са Албанијом.
Разговарамо након литургије са окупљеним грађанима који нам одреда понављају исту реченицу: – Само да политичари оно што причају спроведу у дело, да поврате Србе на Космет – каже нам стари Призренац, осамдесетогодишњак, кога не питамо за име, него за то како данас живе Срби на Космету.
– Вратио сам се 2001. из Смедерева, где сам избегао 1999. Нико није годину дана знао да овде живим. У граду нема Срба, највише нас је 15 – каже овај старац и почиње да брише сузе.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Србин је овде зрно песка у пустињи
Нема плакања, идемо даље, било је и горе време, кажу у Призренској богословији
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 23.05.2018. у 22:00
Призрен – Литургијом под отвореним небом у атријуму Цркве Св. Спаса у Призрену у присуству преосталих петнаест Призренаца и око педесет Срба који су са својом ситном децом дошли из околних енклава – обележена је градска слава Спасовдан у некадашњој престоници српског царства – српском Јерусалиму. На симболичан датум Вазнесења Христовог архимандрит Михаило служио је литургију; сви присутни држали су длан на рамену особе испред себе, док су насмејана лица српске деце и повремено гукање беба уливали посебну наду за време молитве.
Док нашој литургији присуствују два немачка војника Кфора, а испред цркве скуп чувају кола косовске полиције са двојицом Албанаца, мешају нам се осећања док слушамо косовске песме у извођењу хора девојчица „Цар Душан Силни” из Штрпца, у граду у коме Срби покушавају да обнове своје спаљене светиње под падинама Шар–планине, 533 километара од Београда, у близини границе са Албанијом.
Разговарамо након литургије са окупљеним грађанима који нам одреда понављају исту реченицу: – Само да политичари оно што причају спроведу у дело, да поврате Србе на Космет – каже нам стари Призренац, осамдесетогодишњак, кога не питамо за име, него за то како данас живе Срби на Космету.
– Вратио сам се 2001. из Смедерева, где сам избегао 1999. Нико није годину дана знао да овде живим. У граду нема Срба, највише нас је 15 – каже овај старац и почиње да брише сузе.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ