17-01-2014, 04:38 PM
Демократија, односно парламентаризам у Срба је био први циљ након устанака и ослобађања Србије од Турака. Дакле Срби су сами "уводили" себи демократију, сходно својој демократској традицији (и сам Вождови су не тако давно од ослобођења бирани на један поприлично демократски начин), желећи тако да ограниче власт једног човека која је била апсолутно неопходна у доба устанка. И то је била аутентична Српска демократија, за разлику од ове данашње, која је наметнута притисцима.
С друге стране, комунизам, где год да је увођен, то је било под притиском, уз насиље и невиђене злочине. Осим тога, комунисти, као фанатизована секта заводе јавно испирање мозга целокупном народу, намећући своју идеју и идеологију као једину исправну, забрањујући уплив било каквог здраворазумског погледа на свет у целу причу. И на том миљеу васпитавају читаве генерације које долазе, убијајући саму могућност слободе размишљања, истраживања и другачијег погледа на свет у самом зачетку.
Срби, као слободарски народ, никада не би требало да вреднују један такав начин преузимања власти и тоталитарног испирања мозга у односу на могућност слободе размишљања и говора.
То је једна страна приче. Друга страна јесте однос комунизма према привреди и економији, као и приватном власништву, и са друге стране однос капитализма према истим чиниоцима. Срби су од ослобођења од Турака, па све до појаве комунизма може се рећи живели у пољопривредном капитализму. И то опет не неком наметнутом, споља спровођеном капитализму, већ у природном односу са свим економским чиниоцима. А то значи да је приватно власништво - своја кућа, своја њива, свој забран, као извор хране, живота и иметка за читаву породицу - било свето, за коју је Србин био спреман и живот да да, ако устреба. Није дошао никакав "демократа", "Енглез или Американац" да то објасне Србину. Он је то исконски осећао и знао. И знало се - ко ради од јутра до мрака, штеди, не расипа - тај и може да обезбеди бољу будућност за своје потомке. Онај ко чека да му други то обезбеди, обично је завршавао као кулак на туђем имању. И ту нема ничег неприродног, нити неправедног.
С друге стране, ти Боро мешаш појам овакве, урођене појаве слободе говора, слободе поседовања, слободе привређивања и стварања иметка какве су одувек постојале у Срба, а постоје и дан данас у многим светским државама, са појмом уведене демократије, читај: окупације, која је овде на снази још од 1945.
Као ономад кад смо дискутовали да се не може мерити стандард и стварно стање једне демократске и капиталистичке државе мерећи услове живота у њеној колонији, која је и направљена са само једним циљем: експлоатацијом, тако се не може ни мерити држава под окупацијом (па макар она била названа и "демократском") са онима које су саме уводиле демократију по својој мери, и дан данас је усавршавају (пример: Швајцарска, Скандинавске земље итд.). То су две различите ствари.
Суштина, из које се извлачи закључак, не да је комунизам апсолутно не-антисрпски, већ антиљудски уопште! А да је демократија, и капитализам и пре њиховог уобличавања у облике какве данас познајемо била раширена и цењена међу Србима. Наравно, у нашем аутентичном облику.
Слажем се са наводом да "демократија апсолутни пиједастал Бога, предаје парама и (пре свега) личној имовини!". Али уопште не стоји да "комунизам апсолутни пиједастал Бога, даје Заједници и наравно заједничком власништву!".
Као прво комунизам управо уништава заједницу, све тобоже декларативно залажући се за њу. Да није тако, комунизам не би, где год се појавио уништавао сеоску заједницу, ту праисконску људску заједницу, независну од било каквог система, не би ли наместо ње створио вештачку "партијску заједницу", не од људи, већ од хипнотисаних индоктринираних пајаца, који служе само да би спроводили ту наказну идеологију у дело, са што већом безобзирношћу према обичном човеку (за који очигледно у "комунистичкој заједници" нема места), а све да би се додворили друговима "партијцима" на вишим позицијама, па и самом вођи на крају, те тако једино могуће напредовали у хијерархији те квази "заједнице".
Као друго, ако се мало боље размисли, појам "заједничког власништва" у комунизму је обична шарена лажа. "Заједничко власништво" у комунизму важи само за оне ствари за које другови партијци одреде да важи, све остало себично чувају за себе. А то што су одредили да буде "заједничко", то обично њихови кадрови упропашћавају до крајњих граница, наравно, јер није њихово, већ им је само дато на управљање, није им од суштинског значаја, не издржавају децу и породицу од тога. Ако је све заједничко као што тврдиш, да ли је на пример обичан радник у СССР могао да иде недељом да се одмори у неку вилу, летњиковац, викендицу заплењену од богаташа? Да ли је могао да оде у Џугашвилијеву кућу и да прилегне на кревет да одмори? Наравно да није. За раднике постоје радничка одмаралишта, за партијце - богаташке виле и викендице, наравно сређене посебно по њиховој жељи.
Дакле - закључак је да комунизам као непријатељ слободе размишљања, говора и стварања не може никако бити цењен слободоумном и слободољубивом човеку више од уређења где је дозвољено слободно говорити и размишљати, као и као непријатељ приватне својине, поштеног рада, креативног стваралаштва не може никако бити цењен поштеном, радном и способном човеку, већ само лопову, фукари и пробисвету, који гледа да се обогати искључиво на туђем раду и туђој идеји.
У сваком случају, мени као Србину је дражи систем који смо сами увели након ослобођења од Турака, него неки који нам је наметнут цевима Совјетских тенкова.
А што се тиче демократије и робовања, и ту грешиш. Грешиш зато што превиђаш да демократија, и поред свих негативних особина које увиђаш, ипак даје слободу избора обичном човеку, каква се у комунизму не може ни замислити. Ето, у неким демократским државама, као што су Канада или Аустралија, могуће је живети у дивљини, од лова и риболова, или посебно у Канади, од шумарства (тј. крчења шума). Чак је претходних година била нека кампања, да су Канадске власти младим брачним паровима ПОКЛАЊАЛЕ комплет опремљену кућу и Ладу Ниву, у далеким слабије насељеним областима, у сврху насељавања и крчења шума.
То је само један пример. Други је то да презасићени животом у градовима, многи западњаци широм Европе и Америке оснивају еколошке заједнице, чији број непрестано расте, где теже да се што више осамостале и постану независне, тј. самодовољне. И то је могуће у демократији, ако ти се не свиђа ултрабрзи такмичарски градски живот.
Каква ти још слобода треба осим тога?
С друге стране, комунизам, где год да је увођен, то је било под притиском, уз насиље и невиђене злочине. Осим тога, комунисти, као фанатизована секта заводе јавно испирање мозга целокупном народу, намећући своју идеју и идеологију као једину исправну, забрањујући уплив било каквог здраворазумског погледа на свет у целу причу. И на том миљеу васпитавају читаве генерације које долазе, убијајући саму могућност слободе размишљања, истраживања и другачијег погледа на свет у самом зачетку.
Срби, као слободарски народ, никада не би требало да вреднују један такав начин преузимања власти и тоталитарног испирања мозга у односу на могућност слободе размишљања и говора.
То је једна страна приче. Друга страна јесте однос комунизма према привреди и економији, као и приватном власништву, и са друге стране однос капитализма према истим чиниоцима. Срби су од ослобођења од Турака, па све до појаве комунизма може се рећи живели у пољопривредном капитализму. И то опет не неком наметнутом, споља спровођеном капитализму, већ у природном односу са свим економским чиниоцима. А то значи да је приватно власништво - своја кућа, своја њива, свој забран, као извор хране, живота и иметка за читаву породицу - било свето, за коју је Србин био спреман и живот да да, ако устреба. Није дошао никакав "демократа", "Енглез или Американац" да то објасне Србину. Он је то исконски осећао и знао. И знало се - ко ради од јутра до мрака, штеди, не расипа - тај и може да обезбеди бољу будућност за своје потомке. Онај ко чека да му други то обезбеди, обично је завршавао као кулак на туђем имању. И ту нема ничег неприродног, нити неправедног.
С друге стране, ти Боро мешаш појам овакве, урођене појаве слободе говора, слободе поседовања, слободе привређивања и стварања иметка какве су одувек постојале у Срба, а постоје и дан данас у многим светским државама, са појмом уведене демократије, читај: окупације, која је овде на снази још од 1945.
Као ономад кад смо дискутовали да се не може мерити стандард и стварно стање једне демократске и капиталистичке државе мерећи услове живота у њеној колонији, која је и направљена са само једним циљем: експлоатацијом, тако се не може ни мерити држава под окупацијом (па макар она била названа и "демократском") са онима које су саме уводиле демократију по својој мери, и дан данас је усавршавају (пример: Швајцарска, Скандинавске земље итд.). То су две различите ствари.
Суштина, из које се извлачи закључак, не да је комунизам апсолутно не-антисрпски, већ антиљудски уопште! А да је демократија, и капитализам и пре њиховог уобличавања у облике какве данас познајемо била раширена и цењена међу Србима. Наравно, у нашем аутентичном облику.
Слажем се са наводом да "демократија апсолутни пиједастал Бога, предаје парама и (пре свега) личној имовини!". Али уопште не стоји да "комунизам апсолутни пиједастал Бога, даје Заједници и наравно заједничком власништву!".
Као прво комунизам управо уништава заједницу, све тобоже декларативно залажући се за њу. Да није тако, комунизам не би, где год се појавио уништавао сеоску заједницу, ту праисконску људску заједницу, независну од било каквог система, не би ли наместо ње створио вештачку "партијску заједницу", не од људи, већ од хипнотисаних индоктринираних пајаца, који служе само да би спроводили ту наказну идеологију у дело, са што већом безобзирношћу према обичном човеку (за који очигледно у "комунистичкој заједници" нема места), а све да би се додворили друговима "партијцима" на вишим позицијама, па и самом вођи на крају, те тако једино могуће напредовали у хијерархији те квази "заједнице".
Као друго, ако се мало боље размисли, појам "заједничког власништва" у комунизму је обична шарена лажа. "Заједничко власништво" у комунизму важи само за оне ствари за које другови партијци одреде да важи, све остало себично чувају за себе. А то што су одредили да буде "заједничко", то обично њихови кадрови упропашћавају до крајњих граница, наравно, јер није њихово, већ им је само дато на управљање, није им од суштинског значаја, не издржавају децу и породицу од тога. Ако је све заједничко као што тврдиш, да ли је на пример обичан радник у СССР могао да иде недељом да се одмори у неку вилу, летњиковац, викендицу заплењену од богаташа? Да ли је могао да оде у Џугашвилијеву кућу и да прилегне на кревет да одмори? Наравно да није. За раднике постоје радничка одмаралишта, за партијце - богаташке виле и викендице, наравно сређене посебно по њиховој жељи.
Дакле - закључак је да комунизам као непријатељ слободе размишљања, говора и стварања не може никако бити цењен слободоумном и слободољубивом човеку више од уређења где је дозвољено слободно говорити и размишљати, као и као непријатељ приватне својине, поштеног рада, креативног стваралаштва не може никако бити цењен поштеном, радном и способном човеку, већ само лопову, фукари и пробисвету, који гледа да се обогати искључиво на туђем раду и туђој идеји.
У сваком случају, мени као Србину је дражи систем који смо сами увели након ослобођења од Турака, него неки који нам је наметнут цевима Совјетских тенкова.
А што се тиче демократије и робовања, и ту грешиш. Грешиш зато што превиђаш да демократија, и поред свих негативних особина које увиђаш, ипак даје слободу избора обичном човеку, каква се у комунизму не може ни замислити. Ето, у неким демократским државама, као што су Канада или Аустралија, могуће је живети у дивљини, од лова и риболова, или посебно у Канади, од шумарства (тј. крчења шума). Чак је претходних година била нека кампања, да су Канадске власти младим брачним паровима ПОКЛАЊАЛЕ комплет опремљену кућу и Ладу Ниву, у далеким слабије насељеним областима, у сврху насељавања и крчења шума.
То је само један пример. Други је то да презасићени животом у градовима, многи западњаци широм Европе и Америке оснивају еколошке заједнице, чији број непрестано расте, где теже да се што више осамостале и постану независне, тј. самодовољне. И то је могуће у демократији, ако ти се не свиђа ултрабрзи такмичарски градски живот.
Каква ти још слобода треба осим тога?
Бог се драги на Србе разљути / за њихова смртна сагрешења