17-01-2014, 07:39 PM
Ово није баш скорашње, али смо, мислим прескочили:
Pogledi sa strane: Puriša Đorđević, O Ravnoj gori i običnim ljudima
Поводом текста ,,Ноћ пред одлазак” (,,Политика”, 26. јула)
Радош Бајић напустио Београд. Откуд то да се нисмо срели макар у мојим књигама у којима сам писао како су обични људи доживели Други светски рат? Па и председник владе је лепо рекао: „Доста са тим четницима и партизанима!” Да, али Равну гору као серију хоће Тијанић, хоће je и Крагујевац, град који је доживео покољ ђака и њихових професора. То је и прича Ђорђа Ковбаска, професора у крагујевачкој гимназији, руског емигранта. Могао је својим пореклом да се спасе од хитлероваца, могао је, али је Ђорђе Ковбаско заједно са својим разредом отишао у смрт. Драги колега, Ти и Тијанић у Твојој серији о селу и чешљању једне бабе окупили сте испред телевизора милионе људи. Зашто? Зато што је то била прича о обичним људима. Нова серија, Твоја и Тијанићева, има наслов „Равна гора”, што одмах одређује будућу тему. Али пре Равне горе дошли су хитлеровци. Како су обични људи на то гледали? Ћутали су. Ја сам видео те немачке војнике у Чачку. Улазе у кафану ,,Цар Лазар”, дижу руку у хитлеровски поздрав, пију пиво, каче на чивилук оружје. Прва диверзија је била баш у кафани ,,Цар Лазар”. Цоле Нешић, са дванаест година, украо је са чивилука револвер. После тога, Цоле је био курир у четницима.
Пре тога, како су се немачки војници понашали у Чачку? Мене су јако изненадили као војска која је држала пола света. Имао сам кума у трговачкој радњи ,,Код три младића”. У гимназији смо имали лепу наставницу немачког језика Наду Мамузић. Због њене лепоте добро смо учили немачки језик. Тај мој кум као власник трговине ,,Код три младића” запослио ме је да приликом куповине у његовој радњи преводим немачким војницима шта колико кошта. Они су куповали шта би угледали, кошуље, мантиле, женски веш. Толико су куповали да је трговина мога кума остала празна. По улицама видели смо немачке војнике како су испразнили трговину енглеског штофа код Ивановића. Видели смо и мањи камион до којег су долазили немачки војници и од шофера добијали пуне руке немачких банкнота. Лажних, сазнали смо. Променили су Немци назив месног куплераја ,,Код Стане” у ,,Нова Европа”. За пример, на игралишту су стрељали доктора Катанића, адвоката Ћурчића и још двојицу земљорадника који нису хтели да отворе тезгу на пијаци. Комунисти су ћутали јер су у то време имали директиву Стаљина. Али на основу наслова ,,Равна гора”, Дража, Тито, мене чуди како се Радош Бајић, познавалац сеоске душе, није бацио на теме које нису зависиле од Драже и Тита него од обичних људи. Ево како је било. Ево једног јунака за причу, то је тетка Велика која је ноћ уочи 1. октобра 1941. месила хлеб за трговца Матовића. Још је била ноћ када је понела хлеб и открила да на улицама нема немачких патрола. Отрчала је на гробље где се крило неколико четника и викала: ,,Немци побегли према Краљеву”. У Љубићу, одмах преко пута Чачка, на левој обали Западне Мораве, шустер Миш пробудио је партизане, неколико њих. И сад, бива ослобођење Чачка. Од гробља, јаше на коњу поручник краљевске војске Марјановић, ослобађа део Чачка, од ,,Јавор” кафане, а из Љубића, касом на коњу, ослобађа Чачак партизан Миленко Никшић. Не силазећи са коња, љубе се четник и партизан на дан 1. октобра 1941 године.
Ту слогу четника и партизана требало је видети. Шта раде ђаци? Могу да говорим у моје име, био сам срећан, пао из математике и морао да учим, ништа купање у Западној Морави, ништа фудбал. А онда отмено, у слободном Чачку, упис у четнике код кафане ,,Драгачево”, док је упис у партизане код Соколског дома. Мој цео разред се уписује у партизане. Зашто? Зато што нас у партизане уписује најбоље десно крило Аца Патак. Цео тим подмлатка прати Ацу Патка који постаје комесар Железничке станице. Ужице је ослобођено још 15. септембра, па су почели да иду возови по такозваној Ужичкој Републици. По тачном реду вожње четника и партизана, опет важе перонске карте које издаје чика Пера Симић. Као комесар станице, Аца Патак има управу заједно са капетаном краљевске војске, делегатом четника. Ми смо десетина која прегледа сељаке који шверцују робу из Ужица, Пожеге и Горњег Милановца. Дању нас нападају авиони, у ствари само један ,,брегеј” који баца мале бомбе... Па ако ово није за будући филм о обичним људима, пљуни на текст који пишем, драги колега Радоше Бајићу. Зато мислим да би требало да знаш приче о Другом светском рату, о устанку, о обичним људима који су добили рат.
На пример, ми, скоро деца, имамо на станици 57 заробљених немачких војника. Када се онај мали авион ,,брегеј” појави и гађа нас малим бомбама, ми смо замолили немачке војнике да се са нама појаве на прузи. Имали су још увек добре немачке униформе, мора да их је ,,брегеј” видео па нашу станицу није гађао. Али гађао је пијацу, и ми смо онда са немачким војницима отрчали на пијацу и на тезгама проналазили сир, кајмак, пршуту, сланину, воће, и јели, јели. После тога, немачки војници су истоварили вагон из Ужица. У њему је било хиљаду књига о ,,историји комунистичке партије”, у загради мало ,,б”. Коча Веселинов, који је скоро перфектно говорио немачки, читао је увече немачким војницима ту ,,Историју”.
Ја сам после поноћи имао стражу са мојим школским другом који је био у четницима. То је био Веселин Веселиновић. Од оружја, имали смо пушку аустријску звану ,,малихер”, од метака имала је само светлеће. Њима смо преко дана пуцали на онај мали ,,брегеј”. За разлику од мене, Веселину је то било досадно. Следећег јутра отишао је на фронт код Краљева, партизани и четници су опседали тај град. Пошто је добро знао немачки, Веселина су узели да са тенком четника упадне у Краљево. Успели су да заузму једну улицу, Веселин је изашао из тенка позивајући два немачка војника да се предају. Али тенк није ишао за њим, покварио се, и Веселина веселог, младог четничког борца, убију. Има ли тих сцена у сценарију ,,Равна гора”?
Све ово пишем јер знам да је колега Бајић, као писац, некада много помогао Жики Павловићу. Драган Николић ми је рекао да је баш Радоша Бајића била идеја да он, Николић, запева, наравно грозно, и то је била лепа сцена у филму ,,Кад будем мртав и бео”. И тај назив је Жики за филм дао Радош Бајић. Значи, он ће разумети ове моје идеје које су много боље него кад се 1941. састају Тито и Дража.
Пуриша Ђорђевић
објављено: 31.07.2012.
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-s...ma.sr.html
Иначе, Пуриша Ђорђевића је о понашању комуниста у Чачку до 22. јуна 1941. године писао следеће: ''Политички слагали смо се са Немцима јер су Стаљин и Хитлер имали пакт о ненападању. Комунисти у Чачку су са весељем гледали тенкове и немачке топове. Раднички клуб “Борац” одиграо је са Немцима и фудбалску утакмицу. Победили смо их са три према један. Јер су Немци играли у војничким цокулама''.
Pogledi sa strane: Puriša Đorđević, O Ravnoj gori i običnim ljudima
Поводом текста ,,Ноћ пред одлазак” (,,Политика”, 26. јула)
Радош Бајић напустио Београд. Откуд то да се нисмо срели макар у мојим књигама у којима сам писао како су обични људи доживели Други светски рат? Па и председник владе је лепо рекао: „Доста са тим четницима и партизанима!” Да, али Равну гору као серију хоће Тијанић, хоће je и Крагујевац, град који је доживео покољ ђака и њихових професора. То је и прича Ђорђа Ковбаска, професора у крагујевачкој гимназији, руског емигранта. Могао је својим пореклом да се спасе од хитлероваца, могао је, али је Ђорђе Ковбаско заједно са својим разредом отишао у смрт. Драги колега, Ти и Тијанић у Твојој серији о селу и чешљању једне бабе окупили сте испред телевизора милионе људи. Зашто? Зато што је то била прича о обичним људима. Нова серија, Твоја и Тијанићева, има наслов „Равна гора”, што одмах одређује будућу тему. Али пре Равне горе дошли су хитлеровци. Како су обични људи на то гледали? Ћутали су. Ја сам видео те немачке војнике у Чачку. Улазе у кафану ,,Цар Лазар”, дижу руку у хитлеровски поздрав, пију пиво, каче на чивилук оружје. Прва диверзија је била баш у кафани ,,Цар Лазар”. Цоле Нешић, са дванаест година, украо је са чивилука револвер. После тога, Цоле је био курир у четницима.
Пре тога, како су се немачки војници понашали у Чачку? Мене су јако изненадили као војска која је држала пола света. Имао сам кума у трговачкој радњи ,,Код три младића”. У гимназији смо имали лепу наставницу немачког језика Наду Мамузић. Због њене лепоте добро смо учили немачки језик. Тај мој кум као власник трговине ,,Код три младића” запослио ме је да приликом куповине у његовој радњи преводим немачким војницима шта колико кошта. Они су куповали шта би угледали, кошуље, мантиле, женски веш. Толико су куповали да је трговина мога кума остала празна. По улицама видели смо немачке војнике како су испразнили трговину енглеског штофа код Ивановића. Видели смо и мањи камион до којег су долазили немачки војници и од шофера добијали пуне руке немачких банкнота. Лажних, сазнали смо. Променили су Немци назив месног куплераја ,,Код Стане” у ,,Нова Европа”. За пример, на игралишту су стрељали доктора Катанића, адвоката Ћурчића и још двојицу земљорадника који нису хтели да отворе тезгу на пијаци. Комунисти су ћутали јер су у то време имали директиву Стаљина. Али на основу наслова ,,Равна гора”, Дража, Тито, мене чуди како се Радош Бајић, познавалац сеоске душе, није бацио на теме које нису зависиле од Драже и Тита него од обичних људи. Ево како је било. Ево једног јунака за причу, то је тетка Велика која је ноћ уочи 1. октобра 1941. месила хлеб за трговца Матовића. Још је била ноћ када је понела хлеб и открила да на улицама нема немачких патрола. Отрчала је на гробље где се крило неколико четника и викала: ,,Немци побегли према Краљеву”. У Љубићу, одмах преко пута Чачка, на левој обали Западне Мораве, шустер Миш пробудио је партизане, неколико њих. И сад, бива ослобођење Чачка. Од гробља, јаше на коњу поручник краљевске војске Марјановић, ослобађа део Чачка, од ,,Јавор” кафане, а из Љубића, касом на коњу, ослобађа Чачак партизан Миленко Никшић. Не силазећи са коња, љубе се четник и партизан на дан 1. октобра 1941 године.
Ту слогу четника и партизана требало је видети. Шта раде ђаци? Могу да говорим у моје име, био сам срећан, пао из математике и морао да учим, ништа купање у Западној Морави, ништа фудбал. А онда отмено, у слободном Чачку, упис у четнике код кафане ,,Драгачево”, док је упис у партизане код Соколског дома. Мој цео разред се уписује у партизане. Зашто? Зато што нас у партизане уписује најбоље десно крило Аца Патак. Цео тим подмлатка прати Ацу Патка који постаје комесар Железничке станице. Ужице је ослобођено још 15. септембра, па су почели да иду возови по такозваној Ужичкој Републици. По тачном реду вожње четника и партизана, опет важе перонске карте које издаје чика Пера Симић. Као комесар станице, Аца Патак има управу заједно са капетаном краљевске војске, делегатом четника. Ми смо десетина која прегледа сељаке који шверцују робу из Ужица, Пожеге и Горњег Милановца. Дању нас нападају авиони, у ствари само један ,,брегеј” који баца мале бомбе... Па ако ово није за будући филм о обичним људима, пљуни на текст који пишем, драги колега Радоше Бајићу. Зато мислим да би требало да знаш приче о Другом светском рату, о устанку, о обичним људима који су добили рат.
На пример, ми, скоро деца, имамо на станици 57 заробљених немачких војника. Када се онај мали авион ,,брегеј” појави и гађа нас малим бомбама, ми смо замолили немачке војнике да се са нама појаве на прузи. Имали су још увек добре немачке униформе, мора да их је ,,брегеј” видео па нашу станицу није гађао. Али гађао је пијацу, и ми смо онда са немачким војницима отрчали на пијацу и на тезгама проналазили сир, кајмак, пршуту, сланину, воће, и јели, јели. После тога, немачки војници су истоварили вагон из Ужица. У њему је било хиљаду књига о ,,историји комунистичке партије”, у загради мало ,,б”. Коча Веселинов, који је скоро перфектно говорио немачки, читао је увече немачким војницима ту ,,Историју”.
Ја сам после поноћи имао стражу са мојим школским другом који је био у четницима. То је био Веселин Веселиновић. Од оружја, имали смо пушку аустријску звану ,,малихер”, од метака имала је само светлеће. Њима смо преко дана пуцали на онај мали ,,брегеј”. За разлику од мене, Веселину је то било досадно. Следећег јутра отишао је на фронт код Краљева, партизани и четници су опседали тај град. Пошто је добро знао немачки, Веселина су узели да са тенком четника упадне у Краљево. Успели су да заузму једну улицу, Веселин је изашао из тенка позивајући два немачка војника да се предају. Али тенк није ишао за њим, покварио се, и Веселина веселог, младог четничког борца, убију. Има ли тих сцена у сценарију ,,Равна гора”?
Све ово пишем јер знам да је колега Бајић, као писац, некада много помогао Жики Павловићу. Драган Николић ми је рекао да је баш Радоша Бајића била идеја да он, Николић, запева, наравно грозно, и то је била лепа сцена у филму ,,Кад будем мртав и бео”. И тај назив је Жики за филм дао Радош Бајић. Значи, он ће разумети ове моје идеје које су много боље него кад се 1941. састају Тито и Дража.
Пуриша Ђорђевић
објављено: 31.07.2012.
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-s...ma.sr.html
Иначе, Пуриша Ђорђевића је о понашању комуниста у Чачку до 22. јуна 1941. године писао следеће: ''Политички слагали смо се са Немцима јер су Стаљин и Хитлер имали пакт о ненападању. Комунисти у Чачку су са весељем гледали тенкове и немачке топове. Раднички клуб “Борац” одиграо је са Немцима и фудбалску утакмицу. Победили смо их са три према један. Јер су Немци играли у војничким цокулама''.