25-06-2018, 02:54 PM
Никола Ђуричко: Од војске ме спасла Академија, иначе бих дезертирао, зато сам студирао 10 година
25. јуна 2018.
Нисмо ми још ни деведесете изгурали. Понекад ми се чини да опет падају исте оне националистичке кише као онда. Надам се да неће све то једног дана опет доћи на наплату
Глумац Никола Ђуричко који борави на „42. данима сатире Фадила Хаџића“ у Kазалишту Kеремпух, где је допутовао с Југословенским драмским позориштем како би играо пред хрватском публиком „Случајну смрт једног анархиста“, по тексту талијанског драматичара и нобеловца Дарија Фоа, за Јутарњи.хр говорио је о Београду, распаду земље, деведестим…
„Било је то најтеже време за ове просторе, распад система. Мене је од војске спасла академија. Студирао сам десетак година, а ми с уметничких студија били смо ослобођени војске. Дакле, с једне стране имаш то, а с друге мене који покушава направити каријеру, а успут мора и одрасти те се осамосталити. Срећом, рано сам схватио и испразност тих националистичких прича. Деведесетих сам се интензивно бавио позориштем усред свега тога, а да није било тако и да сам некако завршио у војсци, истог бих трена дезертирао“, говори Ђуричко па додаје да је у то време, зарађујући од глуме, живео много боље од својих родитеља.
На питање ‘шта има у Београду’, каже:
“ А шта да ти кажем… Има једна реперска песма која ми сада пада напамет, иде некако овако: ‘Сељака на тоне, добрих риба све мање’… Неке су ствари боље него пре, а неке су пуно горе. Ето, тако запиши“, рекао је Ђуричко
Јутарњи. хр пише да Ђуричка део српске јавности не подноси управо зато што је одувек био без длаке на језику коментаришућу дневно-политичке околности. Након снимања филма у БиХ с Анжелином Џоли завршио је и на некаквој опскурној листи антисрба коју су слагали домаћи радикали, а властити је политички ангажман зацементирао и подржавши кандидата Сашу Јанковића на предсједничким изборима прошле године.
„Чинило ми се да као пунолетни, слободни грађанин Србије могу изрећи свој политички став. То ми је донело много неприлика. И данас због тога не могу играти у неким београдским дворанама. У Србији постоји репресија над свима који нису истомишљеници некаквог генералног дискурса и томе треба стати на крај, по сваку цену. Неки људи због свега одустају изражавати своје ставове, но политички став се мора формирати и јасно комуницирати без обзира на то што можеш тиме изгубити“, уверен је Ђуричко.
„Сумњам да ће наступити нови сет вредности за наших живота на овим просторим“, одговара помало песимистично на питање о томе назире ли се промена за друштво на овим просторима.
„Политичка култура овђе је на јако ниском нивоу, ми смо младо друштво, тек морамо сазрети кроз бројне процесе… Нисмо ми још ни деведесете изгурали. Понекад ми се чини да опет падају исте оне националистичке кише као онда. Надам се да неће све то једног дана опет доћи на наплату. Пре свега се морамо помирити с чињеницом да је историја наука и да се њоме баве научници, а не екипа у кафићу. Kада то прихватимо, тек на темељу тога можемо формулисати став. А код нас је на снази обрнут процес: историја се фалсификује и користи за манипулације људима. Током свега тога лопови се богате, а ми се даље вртимо у круг и назадујемо“, појашњава Ђуричко.
недељник
HEIIIO 25. јуна 2018. at 12:55
Замислимо да неки хрватски глумац није хтио обући униформу 90’их.
Да ли би га игдје било ?
Чак је и Дино Дворник био мобилисан, кога је болило уво за све.
25. јуна 2018.
Нисмо ми још ни деведесете изгурали. Понекад ми се чини да опет падају исте оне националистичке кише као онда. Надам се да неће све то једног дана опет доћи на наплату
Глумац Никола Ђуричко који борави на „42. данима сатире Фадила Хаџића“ у Kазалишту Kеремпух, где је допутовао с Југословенским драмским позориштем како би играо пред хрватском публиком „Случајну смрт једног анархиста“, по тексту талијанског драматичара и нобеловца Дарија Фоа, за Јутарњи.хр говорио је о Београду, распаду земље, деведестим…
„Било је то најтеже време за ове просторе, распад система. Мене је од војске спасла академија. Студирао сам десетак година, а ми с уметничких студија били смо ослобођени војске. Дакле, с једне стране имаш то, а с друге мене који покушава направити каријеру, а успут мора и одрасти те се осамосталити. Срећом, рано сам схватио и испразност тих националистичких прича. Деведесетих сам се интензивно бавио позориштем усред свега тога, а да није било тако и да сам некако завршио у војсци, истог бих трена дезертирао“, говори Ђуричко па додаје да је у то време, зарађујући од глуме, живео много боље од својих родитеља.
На питање ‘шта има у Београду’, каже:
“ А шта да ти кажем… Има једна реперска песма која ми сада пада напамет, иде некако овако: ‘Сељака на тоне, добрих риба све мање’… Неке су ствари боље него пре, а неке су пуно горе. Ето, тако запиши“, рекао је Ђуричко
Јутарњи. хр пише да Ђуричка део српске јавности не подноси управо зато што је одувек био без длаке на језику коментаришућу дневно-политичке околности. Након снимања филма у БиХ с Анжелином Џоли завршио је и на некаквој опскурној листи антисрба коју су слагали домаћи радикали, а властити је политички ангажман зацементирао и подржавши кандидата Сашу Јанковића на предсједничким изборима прошле године.
„Чинило ми се да као пунолетни, слободни грађанин Србије могу изрећи свој политички став. То ми је донело много неприлика. И данас због тога не могу играти у неким београдским дворанама. У Србији постоји репресија над свима који нису истомишљеници некаквог генералног дискурса и томе треба стати на крај, по сваку цену. Неки људи због свега одустају изражавати своје ставове, но политички став се мора формирати и јасно комуницирати без обзира на то што можеш тиме изгубити“, уверен је Ђуричко.
„Сумњам да ће наступити нови сет вредности за наших живота на овим просторим“, одговара помало песимистично на питање о томе назире ли се промена за друштво на овим просторима.
„Политичка култура овђе је на јако ниском нивоу, ми смо младо друштво, тек морамо сазрети кроз бројне процесе… Нисмо ми још ни деведесете изгурали. Понекад ми се чини да опет падају исте оне националистичке кише као онда. Надам се да неће све то једног дана опет доћи на наплату. Пре свега се морамо помирити с чињеницом да је историја наука и да се њоме баве научници, а не екипа у кафићу. Kада то прихватимо, тек на темељу тога можемо формулисати став. А код нас је на снази обрнут процес: историја се фалсификује и користи за манипулације људима. Током свега тога лопови се богате, а ми се даље вртимо у круг и назадујемо“, појашњава Ђуричко.
недељник
HEIIIO 25. јуна 2018. at 12:55
Замислимо да неки хрватски глумац није хтио обући униформу 90’их.
Да ли би га игдје било ?
Чак је и Дино Дворник био мобилисан, кога је болило уво за све.