[Громовник]

А пре Слобе је било могуће?

Многи који су живели пре Слобе кажу да је било могуће.

Ено рецимо, Кина (она ПРЦ држава), напредује, а није демократија.

Политички не, али економски је дубоко загазила у капитализам.

Одавно су они "скренули" са комунистичког економског пута, у једини исплативи и одрживи начин привређивања, па тако данас 70% БДП Кине потиче од приватног сектора. А гле чуда, оно што им је остало од комунистичког система, а то су државне фирме, више од половине великих кинеских државних компанија послује са губитком и несолвентно је. Осим што послују у минусу, ове фирме додатно гуше економију државе зато што банке морају да по директном налогу владе морају да наставе са давањем по њих саме веома неповоњне позајмице како би несолвентне државне компаније опстале. Током 15. Националног конгреса КП који је одржан у септембру 1997., председник Ђианг Цемин озваничио је план по којем би већина великих државних фирми (СОЕ) била приватизована, спајана, реструктурирана или затварана.

Резултат? Према налазима, до краја 2000. свега 3,5% Кинеза је зарађивало више од 2,500$ годишње, док је више од 50% зарађивало само 250$. 1,5% кинеских породица (што је око 1,5 милиона)држи преко 70% кинеског капитала у својим рукама. На Западу је ситуација другачија: 5% продица држи нешто испод 60% укупног обртног капитала. Према томе, новчани диспаритет је 15 пута израженији него на Западу.

Толико о систему у Кини