27-06-2018, 11:00 PM
Наставља се судски процес, који је покренуо Халид ел Хвајлиди ел Хамиди, шеф невладине Међународне организације за мир, негу и помоћ, син Хвејлидија ел Хамидија, саборца Муамера ел Гадафија.
Током бомбардовања Либије, Хамиди је изгубио супругу која је била у другом стању, два сина, тетку, братаницу… Укупно 13 чланова породице.
Према његовим речима, до ракетног напада је дошло неколико недеља након што је његов отац разговарао телефоном са актуелним председником Француске Николом Саркозијем.
„У мају 2011. године Саркози је понудио мом оцу да напусти Либију. Било је речено да га чека авион, који ће га заједно са породицом пребацити из Марока у Париз. Али отац је одговорио Саркозију да током револуције, након које је на власт дошао Гадафи, он није био плаћеник, него учесник, да је бранио своју земљу од освајача и да неће да буде издајник. Као резултат, прво су бомбардовали његову канцеларију у Триполију, а касније и кућу“.
Хамиди истиче да је његов отац имао велики утицај у либијском друштву, и да су племена поштовала његов став.
„Сигуран сам да су агенти НАТО-а предали председнику Француске и емиру Катара све податке о њему, након чега је његова судбина била решена. Водећу улогу у овој медијској кампањи имала је телевизија Ал Џазира, која је ширила гласине и лажне информације о мом оцу“.
Према Хамидијевим речима, нико од чланова његове породице није напустио земљу, јер нису ни могли да замисле да ће неко бомбардовати кућу пуну жена и деце.
„Рат у Либији није био легалан. Према важећем уставу УН, у оваквим ситуацијама се на земљу врши економски и дипломатски притисак, и тек онда се користи сила, ако чланови СБ УН заједно са генералним секретаром ове организације усвоје одговарајући план. Али то није било урађено, и Француска је самоиницијативно напала Либију. Осим тога, за разлику од других конфликата у Африци, овог пута није формирана комисија која би требало да установи чињенице. Политичари су доносили одлуке на основу лажних података које је пласирала телевизија Ал Џазира“, истиче он.
Када је реч о циљевима Француске, Хамиди сматра да је Афрички савез, који је формирала Либија, угрозио економске интересе Париза на овом континенту.
„Осим тога, Саркози је желео да уништи све доказе о томе да је паре за председничку кампању добио у Либији“.
Саговорник Спутњика је тужио НАТО у јулу 2011. године у Белгији. Прво судско заседање је одржано у септембру 2012. Током заседања се расправљало о пруженим доказима и о захтеву да се НАТО-у укине имунитет. Међутим, Суд је одбио тужбу јер подносилац није грађанин европске земље. Хамиди се жалио на ову одлуку Касационом суду у јануару 2013, али заседање овог суда, које је било заказано за 12. октобар ове године, одложено је за 30. новембар.
„Ниједна земља или владина организација нам не пружа помоћ. Једино што имамо су симпатије одређених активиста из различитих земаља. Али надамо се да ћемо добити међународну подршку, када је реч о тужби против НАТО-а, јер је Алијанса уништила нашу земљу“, закључује Хамиди.
Спутник
Током бомбардовања Либије, Хамиди је изгубио супругу која је била у другом стању, два сина, тетку, братаницу… Укупно 13 чланова породице.
Према његовим речима, до ракетног напада је дошло неколико недеља након што је његов отац разговарао телефоном са актуелним председником Француске Николом Саркозијем.
„У мају 2011. године Саркози је понудио мом оцу да напусти Либију. Било је речено да га чека авион, који ће га заједно са породицом пребацити из Марока у Париз. Али отац је одговорио Саркозију да током револуције, након које је на власт дошао Гадафи, он није био плаћеник, него учесник, да је бранио своју земљу од освајача и да неће да буде издајник. Као резултат, прво су бомбардовали његову канцеларију у Триполију, а касније и кућу“.
Хамиди истиче да је његов отац имао велики утицај у либијском друштву, и да су племена поштовала његов став.
„Сигуран сам да су агенти НАТО-а предали председнику Француске и емиру Катара све податке о њему, након чега је његова судбина била решена. Водећу улогу у овој медијској кампањи имала је телевизија Ал Џазира, која је ширила гласине и лажне информације о мом оцу“.
Према Хамидијевим речима, нико од чланова његове породице није напустио земљу, јер нису ни могли да замисле да ће неко бомбардовати кућу пуну жена и деце.
„Рат у Либији није био легалан. Према важећем уставу УН, у оваквим ситуацијама се на земљу врши економски и дипломатски притисак, и тек онда се користи сила, ако чланови СБ УН заједно са генералним секретаром ове организације усвоје одговарајући план. Али то није било урађено, и Француска је самоиницијативно напала Либију. Осим тога, за разлику од других конфликата у Африци, овог пута није формирана комисија која би требало да установи чињенице. Политичари су доносили одлуке на основу лажних података које је пласирала телевизија Ал Џазира“, истиче он.
Када је реч о циљевима Француске, Хамиди сматра да је Афрички савез, који је формирала Либија, угрозио економске интересе Париза на овом континенту.
„Осим тога, Саркози је желео да уништи све доказе о томе да је паре за председничку кампању добио у Либији“.
Саговорник Спутњика је тужио НАТО у јулу 2011. године у Белгији. Прво судско заседање је одржано у септембру 2012. Током заседања се расправљало о пруженим доказима и о захтеву да се НАТО-у укине имунитет. Међутим, Суд је одбио тужбу јер подносилац није грађанин европске земље. Хамиди се жалио на ову одлуку Касационом суду у јануару 2013, али заседање овог суда, које је било заказано за 12. октобар ове године, одложено је за 30. новембар.
„Ниједна земља или владина организација нам не пружа помоћ. Једино што имамо су симпатије одређених активиста из различитих земаља. Али надамо се да ћемо добити међународну подршку, када је реч о тужби против НАТО-а, јер је Алијанса уништила нашу земљу“, закључује Хамиди.
Спутник