02-07-2018, 12:15 AM
Шпанија- Русија - испаде фаворит турнира, а прођоше браћа
Генерал Черишев је дуго спремао ову утакмицу и то је очигледно. Напустио је игру одбране у зони, где им е Игњашевич стално био рупа и пронашао му право место- либера или чистача. Издржао је прво полувреме у систему 5-3-2, а од другог полувремена и кроз продужетке у 5-4-1 систем. Као што напомену Нимбус, екипа која стоји изразито дефанзивно много се више физички троши од екипе која напада, што је и овде био случај. Требало би напоменути да је Черишев имао огромно поверење у своју двојицу најискуснијих играча- Игњашевича који је успео да одигра утакмицу готово без грешке и голмана Акинфејева, јер је знао да колико год одбрана буде добро играла, Шпанци ће имати неку шансу. То је посебно опасно, јер су то шансе које су врло близу гола и голман мора стално бити спреман. Акинфејев је, после много оспоравања, постао јунак нације.
Још једном се показало да се против екипа које " воле лопту", и обично играју у систему 4-3-3, а у надмоћи се претвара у 2-5-3, не треба играти са размакнутим линијама, нити инсистирати на пресингу, како је то ономад покушао сер Алекс Фергусон у финалу Лиге шампиона Барселона- Манчестер јунајтед 3-1.
Сетимо се , наиме , узвратне утакмице баража за Европско првенство за младе , од пре три године, између Шпаније и Србије 1-2. Селектор Србије Радован Ћурчић се одлучио за систем 4-1-4-1, а не 5-4-1 као Черишев. Али, играч који је играо задњег везног играча био је практично предњи либеро. Ово место у тиму је било омиљено код доста тренера у Европи након ере Бекенбауера. Ни Ћурчић, као ни Черишев није имао звучна имена у екипи. Најпознатији је Филип Костић који је дао и победнички гол, а играо је и Вељковић који је на Светском првенству играо против Бразила. Оно што је слично мечу Русија- Шпанија је што је и тада, а и данас главни шпански играч био Иско, који се и тада и сада стално вртео по боковима тражећи лопту, јер им је игра између линија одбране, што Шпанци највише воле, била забрављена.
Питање се јасно намеће, зашто се наш стручни штаб није одлучио за сличну тактику у мечу против Бразила, који игра на сличан начин као и Шпанија? Сигуран сам да су о томе размишљали. Одлучили су се за 4-1-4-1 систем, али у такозваном " дијамант " систему, прилагођено играчима изразито офанзивних својстава као што су СМС, Љајић, Тадић и Костић. Тако су линије остале размакнуте, као да ми владамо тереном, а бранили смо се. Против такве поставке Бразилци су искусно пробали неколико стандардних напада на ту формацију. Неколико пута им није успело, а онда је пао гол Паулиња. То је напад где се леви бек спушта на место левог нападача, кога практично дуплира, што доводи до померања десног штопера у помоћ десног бека. У тренутку кад леви везни, Кутињо , узима лопту, главни нападач Жезус се такође помера у леву страну, односно у десни део наше одбране. Тада леви део наше одбране Вељковић- Коларов практично не види добро лопту, као што то добро примети Нимбус. Вељковић креће за Жезусом, односно помера се у десно, али Коларов не креће за њим него остаје код леве аут линије уз Жилијан. Паулињо, десни везни се забија у празан простор, и тамо га затиче фантастичан Кутињов пас и пада гол. Да су нам линије средине терена биле ближе одбрани, то место би лако попунио задњи везни играч, који бајдавеј није требало да буде Матић, јер он није играч за то место. Очигледно да утакмица није била добро спремљена, јер су у стручном штабу изгледа имали друге приоритете од тога да пробају да дођу до доброг резултата.
То је што се тиче Руса, а видећемо како ће против Хрвата, јер се ради о другачијем тиму од Шпаније.
Хрватска- Данска, опет пенали и прођоше комшије.
Данци су изашли храбро са три нападача, за разлику од досадашњих игара Скандинаваца, који су познати по томе да дисциплиновано стоје иза лопте. Хрвати стандардно 4-2-3-1. Међутим, Далић је увидео да не може ништа да уради и избацује Брозовића и убацује Ковачића и прелази у 4-1-4-1. Треба рећи да Далић одлично познаје своју екипу и сво време покушава да " продужи клупу", не само због свежине, него и због картона. Хрвати ме ни сада нису нешто претерано одушевили, али морам да кажем да је Анте Ребић фантастичан играч и да уз стандардне звезде тима: Модрића, Ракитића, Перишића и Манџукића, тај дечко Ребић представља играча који ускоро може бити велика звезда европског фудбала. Његов дриблинг којим је "сломио кичму" Шмајхелу је апсолутно изузетан фудбалски зез.
Русија неће сигурно играти на исти начин против Хрватске, као против Шпаније. Мислим да ће бити јако занимљива утакмица, а Русима је шанса у нападу на задњу линију Хрвата, која је најлошији део тима и опстаје захваљујући фантастичној игри Ракитића и осталих играча средине терена.
Тандем Головин- Ђуба морао би да има помоћ да би Руси дошли до неког бољег резултата.
Ако неко жели нека прокоментарише.
Генерал Черишев је дуго спремао ову утакмицу и то је очигледно. Напустио је игру одбране у зони, где им е Игњашевич стално био рупа и пронашао му право место- либера или чистача. Издржао је прво полувреме у систему 5-3-2, а од другог полувремена и кроз продужетке у 5-4-1 систем. Као што напомену Нимбус, екипа која стоји изразито дефанзивно много се више физички троши од екипе која напада, што је и овде био случај. Требало би напоменути да је Черишев имао огромно поверење у своју двојицу најискуснијих играча- Игњашевича који је успео да одигра утакмицу готово без грешке и голмана Акинфејева, јер је знао да колико год одбрана буде добро играла, Шпанци ће имати неку шансу. То је посебно опасно, јер су то шансе које су врло близу гола и голман мора стално бити спреман. Акинфејев је, после много оспоравања, постао јунак нације.
Још једном се показало да се против екипа које " воле лопту", и обично играју у систему 4-3-3, а у надмоћи се претвара у 2-5-3, не треба играти са размакнутим линијама, нити инсистирати на пресингу, како је то ономад покушао сер Алекс Фергусон у финалу Лиге шампиона Барселона- Манчестер јунајтед 3-1.
Сетимо се , наиме , узвратне утакмице баража за Европско првенство за младе , од пре три године, између Шпаније и Србије 1-2. Селектор Србије Радован Ћурчић се одлучио за систем 4-1-4-1, а не 5-4-1 као Черишев. Али, играч који је играо задњег везног играча био је практично предњи либеро. Ово место у тиму је било омиљено код доста тренера у Европи након ере Бекенбауера. Ни Ћурчић, као ни Черишев није имао звучна имена у екипи. Најпознатији је Филип Костић који је дао и победнички гол, а играо је и Вељковић који је на Светском првенству играо против Бразила. Оно што је слично мечу Русија- Шпанија је што је и тада, а и данас главни шпански играч био Иско, који се и тада и сада стално вртео по боковима тражећи лопту, јер им је игра између линија одбране, што Шпанци највише воле, била забрављена.
Питање се јасно намеће, зашто се наш стручни штаб није одлучио за сличну тактику у мечу против Бразила, који игра на сличан начин као и Шпанија? Сигуран сам да су о томе размишљали. Одлучили су се за 4-1-4-1 систем, али у такозваном " дијамант " систему, прилагођено играчима изразито офанзивних својстава као што су СМС, Љајић, Тадић и Костић. Тако су линије остале размакнуте, као да ми владамо тереном, а бранили смо се. Против такве поставке Бразилци су искусно пробали неколико стандардних напада на ту формацију. Неколико пута им није успело, а онда је пао гол Паулиња. То је напад где се леви бек спушта на место левог нападача, кога практично дуплира, што доводи до померања десног штопера у помоћ десног бека. У тренутку кад леви везни, Кутињо , узима лопту, главни нападач Жезус се такође помера у леву страну, односно у десни део наше одбране. Тада леви део наше одбране Вељковић- Коларов практично не види добро лопту, као што то добро примети Нимбус. Вељковић креће за Жезусом, односно помера се у десно, али Коларов не креће за њим него остаје код леве аут линије уз Жилијан. Паулињо, десни везни се забија у празан простор, и тамо га затиче фантастичан Кутињов пас и пада гол. Да су нам линије средине терена биле ближе одбрани, то место би лако попунио задњи везни играч, који бајдавеј није требало да буде Матић, јер он није играч за то место. Очигледно да утакмица није била добро спремљена, јер су у стручном штабу изгледа имали друге приоритете од тога да пробају да дођу до доброг резултата.
То је што се тиче Руса, а видећемо како ће против Хрвата, јер се ради о другачијем тиму од Шпаније.
Хрватска- Данска, опет пенали и прођоше комшије.
Данци су изашли храбро са три нападача, за разлику од досадашњих игара Скандинаваца, који су познати по томе да дисциплиновано стоје иза лопте. Хрвати стандардно 4-2-3-1. Међутим, Далић је увидео да не може ништа да уради и избацује Брозовића и убацује Ковачића и прелази у 4-1-4-1. Треба рећи да Далић одлично познаје своју екипу и сво време покушава да " продужи клупу", не само због свежине, него и због картона. Хрвати ме ни сада нису нешто претерано одушевили, али морам да кажем да је Анте Ребић фантастичан играч и да уз стандардне звезде тима: Модрића, Ракитића, Перишића и Манџукића, тај дечко Ребић представља играча који ускоро може бити велика звезда европског фудбала. Његов дриблинг којим је "сломио кичму" Шмајхелу је апсолутно изузетан фудбалски зез.
Русија неће сигурно играти на исти начин против Хрватске, као против Шпаније. Мислим да ће бити јако занимљива утакмица, а Русима је шанса у нападу на задњу линију Хрвата, која је најлошији део тима и опстаје захваљујући фантастичној игри Ракитића и осталих играча средине терена.
Тандем Головин- Ђуба морао би да има помоћ да би Руси дошли до неког бољег резултата.
Ако неко жели нека прокоментарише.