02-07-2018, 01:22 PM
ОК. Има доста материјала, нема потребе да гомиламо речи. Да дамо само пар напомена, више опште природе.
- Ниједан систем није симетричан ни хоризонтално ни вертикално. Ретко се дешава да оба бека играју подједнако и офанзиву и дефанзиву. Чак и ако су изразито офанзивни, не значи да играју исто. Пример су наши бекови Рукавина и Коларов. У другој констелацији бека игра Антонов, "рудиментарни" бек, који испуњава све услове да му легендарни Чика-Дача, претеча фудбала у Србији, каже своје чувено "Иди биди бек", што се односило за здраве и јаке момке који технику баш не знају много. У оба случаја (ако левог бека играју Коларов или Антонов) писаће да одбрана игра са 4 играча у линији.
Или, опет U20 са Новог Зеланда, два задња везна су играли Саша Здјелар (183цм) и Немања Максимовић (189цм), (шта да радимо кад смо високи), али са врло различитим стилом игре и отуда и задацима у игри. Док је Здјелар изразити "квариша", задужен за деструкцију организације напада противника - улоге врло захтевне и за тим корисне, али недовољно "споља" цењене, дотле је Максимовић такође спречавао нападе противничке, али је имао много више учешћа у нашим нападима. Други гол против Бразила, којом приликом смо Бразилцима протурили два пута лопту кроз ноге, је школски пример трансформације играча из дубоке одбране у сам врх напада. Не заборавимо, за овакву трансформацију и реализацију, потребни су и интелигенција и техника и уиграност, али и висока радна способност, јер је Максимовић у продужетку последње утакмице Шампионата, након свих мука, направио продужени спринт од 70м, а на крају није (услед замора) направио техничку грешку.
- Врхунске екипе никада не примењују само један систем у току утакмице, већ се непрестано трансформишу, у зависности од развоја ситуације.
- Када је игра у питању, исто важи и за "Сељак" (старо име) из Сирига и репрезентацију: екипа се ствара, екипа се не саставља. Али, сто пута сам говорио мојим селским фудбалским мудрацима: Ви чак и не састављате тим, ви га буџите. Исто су радили Крстајић и другови са репрезентацијом. Постављати СМС на задњег везног тако изнебуха није ништа друго до буџење е да би се направило место за неког фаворизованог играча.
- Надам се да смо питање трчања превазишли. Поменућу (по сећању) једну изјаву Југовића о искуствима тренирања у Италији. То је нешто невероватно. Код Арига Сакија поједини тренинзи су трајали по 4,5 сати! Али, не, није играчима терана душа у нос. То су биле практично примењене фудбалске студије. Саки са сарадницима припреми читав елаборат о противнику, и онда "намештају" екипу. Шта ако ово, шта ако оно... ко кога чува, ко кога удваја, како се "отварати", како у прекидима итд... Нема ни трунке импровизације. И, пазите, то се ради са врхунским професионалцима који су већ уиграни!
Наш стручни штаб једноставно није способан за ту меру студиозности.
А то је оно што су требали радити на припремама, поготово зато што је потпуно измењен систем игре.
- Увек се враћамо на репрезентацију U20 са Новог Зеланда, зато што осећамо да је њихова игра, односи у екипи, целокупни приступ, најближи нашем сензибилитету, нашој фудбалској емоцији. Не треба бежати од себе, већ се уздизати. Ако је рад са репрезентацијом у питању ја бих, о да!, упутио понуду Вељку Пауновићу за селектора са уговором на десет година. Да се формира адекватан стручни штаб (бројнији и, важније, стручнији од садашњег), али да се концепт рада унифицира, тако да се гради иста игра од U16 (када у први план избија такмичарска компонента, до тада су првенствено обука и индивидуални развој примарни). све да буде под једном контролом.
- Ниједан систем није симетричан ни хоризонтално ни вертикално. Ретко се дешава да оба бека играју подједнако и офанзиву и дефанзиву. Чак и ако су изразито офанзивни, не значи да играју исто. Пример су наши бекови Рукавина и Коларов. У другој констелацији бека игра Антонов, "рудиментарни" бек, који испуњава све услове да му легендарни Чика-Дача, претеча фудбала у Србији, каже своје чувено "Иди биди бек", што се односило за здраве и јаке момке који технику баш не знају много. У оба случаја (ако левог бека играју Коларов или Антонов) писаће да одбрана игра са 4 играча у линији.
Или, опет U20 са Новог Зеланда, два задња везна су играли Саша Здјелар (183цм) и Немања Максимовић (189цм), (шта да радимо кад смо високи), али са врло различитим стилом игре и отуда и задацима у игри. Док је Здјелар изразити "квариша", задужен за деструкцију организације напада противника - улоге врло захтевне и за тим корисне, али недовољно "споља" цењене, дотле је Максимовић такође спречавао нападе противничке, али је имао много више учешћа у нашим нападима. Други гол против Бразила, којом приликом смо Бразилцима протурили два пута лопту кроз ноге, је школски пример трансформације играча из дубоке одбране у сам врх напада. Не заборавимо, за овакву трансформацију и реализацију, потребни су и интелигенција и техника и уиграност, али и висока радна способност, јер је Максимовић у продужетку последње утакмице Шампионата, након свих мука, направио продужени спринт од 70м, а на крају није (услед замора) направио техничку грешку.
- Врхунске екипе никада не примењују само један систем у току утакмице, већ се непрестано трансформишу, у зависности од развоја ситуације.
- Када је игра у питању, исто важи и за "Сељак" (старо име) из Сирига и репрезентацију: екипа се ствара, екипа се не саставља. Али, сто пута сам говорио мојим селским фудбалским мудрацима: Ви чак и не састављате тим, ви га буџите. Исто су радили Крстајић и другови са репрезентацијом. Постављати СМС на задњег везног тако изнебуха није ништа друго до буџење е да би се направило место за неког фаворизованог играча.
- Надам се да смо питање трчања превазишли. Поменућу (по сећању) једну изјаву Југовића о искуствима тренирања у Италији. То је нешто невероватно. Код Арига Сакија поједини тренинзи су трајали по 4,5 сати! Али, не, није играчима терана душа у нос. То су биле практично примењене фудбалске студије. Саки са сарадницима припреми читав елаборат о противнику, и онда "намештају" екипу. Шта ако ово, шта ако оно... ко кога чува, ко кога удваја, како се "отварати", како у прекидима итд... Нема ни трунке импровизације. И, пазите, то се ради са врхунским професионалцима који су већ уиграни!
Наш стручни штаб једноставно није способан за ту меру студиозности.
А то је оно што су требали радити на припремама, поготово зато што је потпуно измењен систем игре.
- Увек се враћамо на репрезентацију U20 са Новог Зеланда, зато што осећамо да је њихова игра, односи у екипи, целокупни приступ, најближи нашем сензибилитету, нашој фудбалској емоцији. Не треба бежати од себе, већ се уздизати. Ако је рад са репрезентацијом у питању ја бих, о да!, упутио понуду Вељку Пауновићу за селектора са уговором на десет година. Да се формира адекватан стручни штаб (бројнији и, важније, стручнији од садашњег), али да се концепт рада унифицира, тако да се гради иста игра од U16 (када у први план избија такмичарска компонента, до тада су првенствено обука и индивидуални развој примарни). све да буде под једном контролом.