05-07-2018, 03:01 PM
На листи „за одстрел” 200 Срба из Ђаковице
Ово је наставак континуираног притиска и застрашивања Срба и Црногораца који су за ових 19 година могли да оду у свој град једино на неки већи верски празник. Али ми нећемо одустати, каже за „Политику” Ђокица Станојевић, председник Удружења расељених Срба из Ђаковице
Аутор: Биљана Радомировићсреда, 04.07.2018. у 22:00
Недавно је код Ђаковице ексхумирана масовна гробница у којој су се налазиле српске жртве (Фото Симо Спасић)
Косовска Митровица – Имена више од две стотине виђених Срба из општине Ђаковица нашла су се на списку оптужених за наводни ратни злочин против становништва почињен 1998. и 1999. године на територији ове општине. Овај списак прослеђен Специјалном тужилаштву Косова од цивилне организације из Ђаковице која себе назива „Групом цивилног друштва за прикупљање доказа о ратним злочинима и припремању кривичних пријава против српских криминалаца током рата 1998–1999. године” има за циљ смишљено застрашивање Срба и Црногораца како би се „затро и последњи српски траг у граду и општини која је без Срба пуних 19 година”.
– Последњи списак на којем се налазе имена Срба и, како су навели, њихових саучесника, који су наводно починили ратни злочин, наставак је систематског брисања свега што је било српско у Ђаковици и на територији ове општине. У Ђаковици, а и на целом Косову и Метохији, добро се зна ко је ко, па ме чуди како Албанци из Ђаковице, наше дојучерашње комшије, не дигну глас против оваквих безочних лажи, већ аминују спискове, притом и сами наводећи имена људи са којима су још до јуче били комшије и пријатељи. Ово је наставак континуираног притиска и застрашивања Срба и Црногораца који су за ових 19 година могли да оду у свој град једино на неки већи верски празник...
Али ми нећемо одустати, већ ћемо и даље, нажалост, организовано ићи у Ђаковицу, где нам албански екстремисти, последњи пут, на Бадњи дан, нису дозволили да унесемо бадњак у светињу у којој су остале четири монахиње – Каже Ђокица Станојевић, председник Удружења расељених Срба из Ђаковице, један од више од две стотине Срба који се налази на списку „за одстрел”.
Станојевић је био и на првобитном списку, на којем су била имена 30 Срба, а плакати и билборди с њиховим именима својевремено су били постављени на свим видљивим местима у Ђаковици.
Станојевић још каже да Албанци добро знају да тврдња да су Срби починили најтежа кривична дела не одговара истини, да је нови атак на виђене Србе и Црногорце обезвређивање људскости, све са намером да Ђаковица буде етнички чист град и да се куће, станови и српска имања отму или узму у бесцење.
– Ишао сам у Специјални суд у Београду, а тражим да ме, ако сам крив, саслуша и специјално тужилаштво Косова. Зар да одједном ја, који сам био угледни професор, директор средње школе, али и директор јаке фирме, будем на некаквим списковима само зато што је неко од Албанаца тако хтео. И, не само ја, него и остали угледни Срби и Црногорци који се оптужују за најтежа кривична дела, када је и самим Албанцима познато да су спискови прављени по принципу како коме на памет падне име виђеног Србина. Не разумем зашто се на такве срамне спискове ћути, зашто се дозвољава да наша имена стоје на некаквим паноима, билбордима. Зашто се не огласе међународна заједница и албански лидери и осуде овакав вид застрашивања и претњи – пита Станојевић, који за наш лист наводи да су од 12.500 Срба и Црногораца, колико је некада било у општини Ђаковица, остале само четири Српкиње у Цркви Успења Пресвете Богородице, које се даноноћно моле за повратак и спас српских душа.
У самом граду до 1999. године је живело око 8.000 Срба, а само у Српској улици било их је 3.500, што је била једна од српских улица на Косову и Метохији са највише становника.
Станојевић наводи и да је у насељу Пискоте до рата живело 1.200 Црногораца, у Горњем и Доњем Петровцу више од 1.200 Херцеговаца, а да је 38 села остало без иједне православне душе, док су гробља уништена или преорана.
– Албански екстремисти систематски су нас протерали, уништили гробља у граду и селима, за која смо чули не само да су надгробни споменици порушени, него и да су их преорали. Такав вандализам свет не памти. Али ми памтимо да су за време рата целе породице мучене и убијене, а о судбини 77 киднапованих и несталих Срба и Црногораца из Ђаковице још се ништа не зна – наводи за „Политику” председник Удружења расељених Срба из Ђаковице.
Албански медији у Приштини пренели су информацију о новом списку, међутим, из Специјалног тужилаштва нема детаља о томе да ли је истрага покренута и ко су окривљени.
Ово је наставак континуираног притиска и застрашивања Срба и Црногораца који су за ових 19 година могли да оду у свој град једино на неки већи верски празник. Али ми нећемо одустати, каже за „Политику” Ђокица Станојевић, председник Удружења расељених Срба из Ђаковице
Аутор: Биљана Радомировићсреда, 04.07.2018. у 22:00
Недавно је код Ђаковице ексхумирана масовна гробница у којој су се налазиле српске жртве (Фото Симо Спасић)
Косовска Митровица – Имена више од две стотине виђених Срба из општине Ђаковица нашла су се на списку оптужених за наводни ратни злочин против становништва почињен 1998. и 1999. године на територији ове општине. Овај списак прослеђен Специјалном тужилаштву Косова од цивилне организације из Ђаковице која себе назива „Групом цивилног друштва за прикупљање доказа о ратним злочинима и припремању кривичних пријава против српских криминалаца током рата 1998–1999. године” има за циљ смишљено застрашивање Срба и Црногораца како би се „затро и последњи српски траг у граду и општини која је без Срба пуних 19 година”.
– Последњи списак на којем се налазе имена Срба и, како су навели, њихових саучесника, који су наводно починили ратни злочин, наставак је систематског брисања свега што је било српско у Ђаковици и на територији ове општине. У Ђаковици, а и на целом Косову и Метохији, добро се зна ко је ко, па ме чуди како Албанци из Ђаковице, наше дојучерашње комшије, не дигну глас против оваквих безочних лажи, већ аминују спискове, притом и сами наводећи имена људи са којима су још до јуче били комшије и пријатељи. Ово је наставак континуираног притиска и застрашивања Срба и Црногораца који су за ових 19 година могли да оду у свој град једино на неки већи верски празник...
Али ми нећемо одустати, већ ћемо и даље, нажалост, организовано ићи у Ђаковицу, где нам албански екстремисти, последњи пут, на Бадњи дан, нису дозволили да унесемо бадњак у светињу у којој су остале четири монахиње – Каже Ђокица Станојевић, председник Удружења расељених Срба из Ђаковице, један од више од две стотине Срба који се налази на списку „за одстрел”.
Станојевић је био и на првобитном списку, на којем су била имена 30 Срба, а плакати и билборди с њиховим именима својевремено су били постављени на свим видљивим местима у Ђаковици.
Станојевић још каже да Албанци добро знају да тврдња да су Срби починили најтежа кривична дела не одговара истини, да је нови атак на виђене Србе и Црногорце обезвређивање људскости, све са намером да Ђаковица буде етнички чист град и да се куће, станови и српска имања отму или узму у бесцење.
– Ишао сам у Специјални суд у Београду, а тражим да ме, ако сам крив, саслуша и специјално тужилаштво Косова. Зар да одједном ја, који сам био угледни професор, директор средње школе, али и директор јаке фирме, будем на некаквим списковима само зато што је неко од Албанаца тако хтео. И, не само ја, него и остали угледни Срби и Црногорци који се оптужују за најтежа кривична дела, када је и самим Албанцима познато да су спискови прављени по принципу како коме на памет падне име виђеног Србина. Не разумем зашто се на такве срамне спискове ћути, зашто се дозвољава да наша имена стоје на некаквим паноима, билбордима. Зашто се не огласе међународна заједница и албански лидери и осуде овакав вид застрашивања и претњи – пита Станојевић, који за наш лист наводи да су од 12.500 Срба и Црногораца, колико је некада било у општини Ђаковица, остале само четири Српкиње у Цркви Успења Пресвете Богородице, које се даноноћно моле за повратак и спас српских душа.
У самом граду до 1999. године је живело око 8.000 Срба, а само у Српској улици било их је 3.500, што је била једна од српских улица на Косову и Метохији са највише становника.
Станојевић наводи и да је у насељу Пискоте до рата живело 1.200 Црногораца, у Горњем и Доњем Петровцу више од 1.200 Херцеговаца, а да је 38 села остало без иједне православне душе, док су гробља уништена или преорана.
– Албански екстремисти систематски су нас протерали, уништили гробља у граду и селима, за која смо чули не само да су надгробни споменици порушени, него и да су их преорали. Такав вандализам свет не памти. Али ми памтимо да су за време рата целе породице мучене и убијене, а о судбини 77 киднапованих и несталих Срба и Црногораца из Ђаковице још се ништа не зна – наводи за „Политику” председник Удружења расељених Срба из Ђаковице.
Албански медији у Приштини пренели су информацију о новом списку, међутим, из Специјалног тужилаштва нема детаља о томе да ли је истрага покренута и ко су окривљени.