[Ђорђе Ивковић]

Управо сам хтео да пишем о систему рада у Белгији кад видех да је неко паметнији то већ објаснио.

Ово може бити прича без краја. Белгијанци су заиста низом озбиљних тестирања и рекордовања активности играча у игри (особито код младих узраста) пронашли огромне недостатке у обуци и променили су читаву своју фудбалску школу. (Између осталог, установили су да на дечијим утакмицама 11:11, нека деца само пар пута дођу у контакт са лоптом, па су зато смањили односе од 1:1, па постепено повећавају). Могу да се "похвалим" да сам ја исто установио истим методама у мом селу пре Швеђана. Наиме, у време када сам био прогнан из клуба (после 9. марта 1991.) ја сам пратио учесталост техничке активности играча у подмлатку, каснијом инспекцијом тих података сам установио катастрофално усмеравање играча. "Талентовани"(= који су касније постали првотимци) су били у поседу лопте 50% више од "неталентованих", али тако што је у првом полувремену посед био већи за 100% а у другом - једнак! Дакле, пошто "знају да играју" јуноше не морају да тренирају јер им је место у тиму сигурно, па имају снаге само за једно полувреме. Али, истовремено, талентовани су одузимали лопту мање од неталентованих, и такође мање играли главом. Никада нису играли бекове, већ скоро сви у нападу. Зато су три пута више дриблали, и на њих је отпадало 90% шутева на гол. Можете мислити кава је бура настала када сам се после седам-осам година вратио у клуб и све што су биле навике изврнуо наглавачке. Е, замислите, забранио сам играчима јуниорске екипе да пуше у свлачионици, па чак нигде на фудбалском "плацу". Па онда, нема стајања (то се иначе зове "динамички стереотип", ал хај објасни селу да са лоптом мора да се ради у пуном трку а не у месту, што је манир "техничара". Па да сви морају да учествују у одузимању лопте а не само "глупи бекови", и да супротно, сви треба да учествују у нападу (фамозна "трансформација")... итд.
Мислите да се у нашим врхунским клубовима друкчије ради? Ма јок.
Док ми је постојала фирма, син шефице производње стар 16 година тренирао у "Војводини", запао у (адолесцентску) кризу и хоће да напусти фудбал, па да га ја "погледам" ако могу да видим шта је с њим. И ја, са једним студентом ФФК у НС извршим тестирање. Па знате шта смо пропуста пронашли за ето та два сата? А дечко тренира у "Војводини"?! Не вреди објашњавати. У главном, кључни недостатак "експлозивна снага", "задњи одраз", тако то... Објасним му ја које вежбе да користи (Захумље има дијапазон видеа за то), али никако теретана, оно глупо бицикло и сл. Тај фудбалер једноставно нема среће. Пошто је баш посвећен тренингу, ни прехлађен није хтео да одустане, па му срце нападне адено-вирус. Преболи то почне из почетка, доживи саобраћајку, опет дуга пауза... Тако сад игра само у нашој Супер-лиги. иначе, има најјачи шут у држави. Зове се Ђуро Зец.

Питање модела рада: треба знати да се сваки модел рада базира на антиципацији (предвиђању) даљег развоја фудбала. Врх модела је "супер-модел" који може да траје дужи период, и то је оно што видимо видимо као игру одређене репрезентације. Нема "супер-модела" без пратећих "суб-модела" на којима се базира аутоматизам акција-реакција у игри. На том базичном аутоматизму даље се гради варијабилност, коју ми видимо као "импровизацију". Такву концепцију најснажније су примењивали Холанђани. Али, како видимо, и они су истрошили тадањи модел и морају тражити нови пут.
Што се Белгијанаца тиче, имамо ми много хвала за њих, али све би то слабашније било, да немају плантаже за узгој брзих фудбалера у Африци.
Друго, отворено је питање да ли је добро да се државном директивом нареди да сви клубови морају играти у систему 4-3-3 зато што је то у националном интересу. Средњорочно јесте, дугорочно води у негативни стереотип, у медиокритетство. Сукоб идеја је нужан.
Са друге стране, ми и да из све снаге хоћемо, не можемо на такав начин, јер нам деца брзо одлазе па играју како ко и како где.
Дакле, сваки систем рада има врлине и мане. И, онда, иста ствар у једној средини користи, у другој штети.

Е, сад, проблем са Муслином. Како год, супер-модел мора постојати. А Муслин је (у осталом као и Енглези) прибегао једнократном утилитарном решењу са трилингом у задњој линији. То се може бранити тренутном констелацијом снага и такмичарским циљем, али дугорочно не може да прође. Зато сам ја (између осталог) за дугорочно решење стручног рада у ФСС, који би обухватио све такмичарске селекције.
Како рекох, широка прича...