26-07-2018, 11:56 PM
"Партизани су међутим из својих група у Србији и Црној Гори одвојили делове за везу који су преко Санџака држали везу између Србије и Црне Горе. Ти партизански одреди су у пуној мери искористили готовост италијанских окупатора на компромис па су са њима уговорили да се узајамно не нападају. Тако су се партизани слободно кретали по Санџаку и улазили чак и у градове. По напуштању Ужица, Тито се са својим штабом и врло малим одредима повукао из Србије и склонио у Санџак. Кад су Италијани испразнили долину Дрине, све до Фоче, тамо су партизани ушли да презиме и у Фочи поставили своју врховну команду.
Наводимо овде сведоџбу Момчила Матића, ппуковника југословенске војске, који се у то време бавио на територији Санџака.
Половином новембра 1941. партизанско вођство из Ужица обезбедило је себи слободу кретања на простору Санџака уговором о ненападању закљученим са командом италијанске војске. О томе смо сазнали кад смо код Добрунске Цркве били на збору са представницима народа. Ту су сви причали да се комунисти слободно крећу по територији. Учитељ Савић из Рудог, који је побегао због појаве комуниста и био на служби у Вишеградском четничком одреду, тврдио је да партизани имају уговор са Италијанима, да могу слободно да се крећу, само да не улазе у вароши које држе Италијани и не нападају италијанске транспорте на друмовима.
Поручник Стаменко, командант Вишеградског четничког одреда, тврдио је да је тај уговор прављен на Белом Брду, срез Вишеградски, на путу из Добруна за Увац и Прибој. Италијански командант батаљона из прибоја, мајор Нени, ту је био присутан. Он је захтевао да се уговор напише и потпише.
Калуђер Здравко такође је потврдио да су к њему долазили неки партизани и да су му тврдили како њих Италијани не гоне, пошто са њимаи имају договор, да Лим неометано прелазе; да се увлаче врло лако са неким објавама и у Пријепоље и да тамо набављају муницију и оружје.
Даљим испитивањем утврдили смо: да је заиста такав уговор закључен и да су га потписали у име партизана Кусић Миленко, политички комесар и мајор Нени, командант италијанског батаљона у Прибоју. Тумач при овим разговорима на Белом Брду био је сопственик пилане из Увца, Поповић. Њега су собом довели Италијани. Постојање овог споразума потврђено је и чињеницама.
После повлачења из Ужица, главнина и један део штаба партизана сместио се у Новој Вароши и у насељима на простору Санџака, које је држала италијанска војска. Италијани су изашли из Нове Вароши. Сасвим је сигурно да се овај уговор може наћи у архивама италијанске команде, а вероватно да је још у животу и италијаснки тадашњи мајор Нени. Ствар се дакле за време процеса могла проверити".
Живко Топаловић, Покрети народног отпора у Југославији 1941-1945, стр. 55-56
Наводимо овде сведоџбу Момчила Матића, ппуковника југословенске војске, који се у то време бавио на територији Санџака.
Половином новембра 1941. партизанско вођство из Ужица обезбедило је себи слободу кретања на простору Санџака уговором о ненападању закљученим са командом италијанске војске. О томе смо сазнали кад смо код Добрунске Цркве били на збору са представницима народа. Ту су сви причали да се комунисти слободно крећу по територији. Учитељ Савић из Рудог, који је побегао због појаве комуниста и био на служби у Вишеградском четничком одреду, тврдио је да партизани имају уговор са Италијанима, да могу слободно да се крећу, само да не улазе у вароши које држе Италијани и не нападају италијанске транспорте на друмовима.
Поручник Стаменко, командант Вишеградског четничког одреда, тврдио је да је тај уговор прављен на Белом Брду, срез Вишеградски, на путу из Добруна за Увац и Прибој. Италијански командант батаљона из прибоја, мајор Нени, ту је био присутан. Он је захтевао да се уговор напише и потпише.
Калуђер Здравко такође је потврдио да су к њему долазили неки партизани и да су му тврдили како њих Италијани не гоне, пошто са њимаи имају договор, да Лим неометано прелазе; да се увлаче врло лако са неким објавама и у Пријепоље и да тамо набављају муницију и оружје.
Даљим испитивањем утврдили смо: да је заиста такав уговор закључен и да су га потписали у име партизана Кусић Миленко, политички комесар и мајор Нени, командант италијанског батаљона у Прибоју. Тумач при овим разговорима на Белом Брду био је сопственик пилане из Увца, Поповић. Њега су собом довели Италијани. Постојање овог споразума потврђено је и чињеницама.
После повлачења из Ужица, главнина и један део штаба партизана сместио се у Новој Вароши и у насељима на простору Санџака, које је држала италијанска војска. Италијани су изашли из Нове Вароши. Сасвим је сигурно да се овај уговор може наћи у архивама италијанске команде, а вероватно да је још у животу и италијаснки тадашњи мајор Нени. Ствар се дакле за време процеса могла проверити".
Живко Топаловић, Покрети народног отпора у Југославији 1941-1945, стр. 55-56