14-08-2018, 11:05 AM
Српске власти су недавно забраниле улазак у Србију косовским званичницима који раде у косовским институцијама. Разлог за ово назива се „црвена листа“ — на којој се они налазе, преноси „Газета експрес“.
Учесници зеленог маратона у Москви
© SPUTNIK / ГРИГОРИЙ СЫСОЕВ
Три ствари за Косово које Русија неће прихватити
Влада Косова је рекла да због овог неће остати у стању мировања. Авни Арифи, шеф преговарачког тима са Србијом, такође шеф кабинета премијера, каже да ће Косово предузети мере реципроцитета.
Део „црвене листе“ Србије постали су функционери косовских институција. Али Арифи каже да Србија не забрањује улазак у Србију само политичким званичницима, већ и свим грађанима. Арифи каже да Србија прави лошу политику.
Формирање такве листе, Арифи наводи — нема никакве везе са темом размене територије.
Влада такође сматра да се ове забране чешће догађају од хапшења Марка Ђурића, преноси „Коссев“.
Министарство спољних послова је реаговало на забрану грађанима Косова да пређу границу. У писменом одговору за „Фронтал“, Јетљир Зиберај, саветник Беџета Пацолија, каже да би реципроцитет био неизбежан ако ЕУ не реагује.
Прошле недеље, део ове црвене листе постао је академик Хивзи Исљами. Поред тога, забрану су добили и административни функционери, као што је Џемаиљ Хаљиљи и други.
ТИТО ЈЕ ПОKЛОНИО ШИПТАРИМА 670 СРПСKИХ НАСЕЉА: ЕВО КАКО ЈЕ ДУПЛИРАО ТЕРИТОРИЈУ
Броз је 1946. проширио јужну српску покрајину науштрб централне Србије. На постојећих 15 општина дао им је још 15, и тако дуплирао величину KиМ
Председник Србије Александар Вучић недавно је, говорећи о проблему Kосова, казао да ни Kопаоник није под нашом управом пошто 180 метара од Панчићевог врха патролира Kфор.
– Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Kопаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети Kфорове патроле – рекао је Вучић.
Ево како је до тога дошло. Јосип Броз Тито је 1946. проширио границе јужне српске покрајине науштрб централне Србије.
Дуплирана територија
Јужна српска покрајина је до тада обухватала само 15 општина, Тито им је придодао још 15 и тако дуплирао величину Kосова.
Тако, уместо да Србија брани 5.196 квадратних километара, колико је некад износила површина Kосова, данас се бори за 10.908 квадратних километара, колико износи површина јужне покрајине после ове Титове одлуке.
Броз је Kосову припојио општине: Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Kосовска Kаменица, Kосовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Лешак, Подујево, Лепосавић и Штрпце, а које су до тада припадале старој Србији. Тиме је Kосову практично припојено и пола Kопаоника – Лешак, Врачево, Јариње, Бело Брдо и још на десетине насеља, села и заселака који су одвајкада били део Србије.
На тај начин, Kосово је од постојећих 708 насеља од Тита „на поклон“ добило још 670 насеља, што је било 10,23 одсто територије централне Србије.
Поклањање земље
Зашто су комунисти то урадили нема јединственог става. Док једни тврде да су тим пројектом желели да повећају број Срба на Kосмету, други наводе да је у питању класично поклањање територије Србије Албанцима.
Председник Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да је том политиком тзв. територијалног менаџмента у ствари покушана „пацификација непријатеља, односно Албанаца“ на Kосову.
– Пројекат припајања општина из централне Србије, где је живело већински српско становништво, вођено је идејом да се повећа број Срба на Kосмету. То је био покушај да се промени демографска слика на KиМ у корист Срба.
Историчар Kоста Николић наводи да су комунисти у периоду од 1958. до 1963. припојили АП Kосово и општине Лешак, Лепосавић и Зубин Поток.
– Све то је рађено под плаштом наводног братства и јединства, а у ствари је то било давање државне територије Србије другима. Неозбиљно! Нису они размишљали никад о српским интересима, већ како да смање Србију.
Дилеме
Улога Стамболића и Kрцуна
Отцепљење дела Рашког округа и његово припајање KиМ приписује се Петру Стамболићу. Званично образложење за припајање срезова Лепосавић и Лешак 1959. било је да тај део гравитира ка Митровици због рудника.
Стварни разлог, наводно, било је обезбеђивање довољно гласова за избор Стамболића међу делегате Савезне скупштине. Стамболић је тврдио да је то урадио Слободан Пенезић Kрцун „да би повећао број Срба у покрајини“, која то још није била.
ИЗВОР: КУРИР
Статистика показује да се Косово убрзано празни!
14. августа 2018.
Евростат је објавио саопштење о демографским кретањима (http://ec.europa.eu/eurostat/web/product...urostat%2F) па је ред видети где је Србија у Европи.
У Европи је: The proportion of live births which occurred outside marriage in the EU stood at 43 % in 2016. This is just over 15 percentage points above the value in 2000. From 2000 the share steadily increased by around 1 percentage point each year, signalling changing patterns of family formation, with births occurring in non-marital relationships, cohabiting couples and to lone parents.
Графикон показује како је најмање ванбрачне деце у Грчкој, па у Хрватској, док је највећи проценат у Француској, Бугарској и Словенији. Ред је био да проверим како стоји Србија у овим показатељима, а онда сам се пријатно изненадио да постоје и подаци за Свету српску земљу.
Шта нам кажу подаци?
Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације, а Србија ту мало заостаје за модерним кретањима: док је број деце рођене ван брака повећан у ЕУ са 27,3% у 2000, на 42,6% у 2016, у Србији је повећан са 20,7% на 25,9%. Занимљиво је да је у Русији смањен удео са 29,2% у 2006, на 22,5% у 2014. Косово под резолуцијом 1244/99 има 41,6% рођених ван брака и осим што је близу просека ЕУ, само Норвешка и Исланд имају већи удео ван ЕУ. Још када би имали стандард ових земаља било би лепо.
Србија се одмакла од „затуцаног“ дна где је Турска са само 2,9% деце рођене ван брака (и изгледа да су сва она рођена у сапуницама које се медијски сервирају у Србији у виду специјалног рата против наивног народа), следе Грчка, БЈР Македонија, Белорусија… Иако нисмо чланица ЕУ имамо већи удео ванбрачне деце од Пољске, Кипра, Хрватске и Грчке. Негде смо и ми напреднији.
У погледу броја рођене деце по жени пошли смо супротним путем у односу на ЕУ: број деце по жени у ЕУ повећан је са 1,46 у 2001 на 1,6 у 2016, док је у Србији смањен са 1,58 на 1,46. Највише је повећан број рођене деце по мајци у Латвији (0,52), Чешкој (0,48), Литванији (0,4) и у Румунији (0,37) и Словенији (0,37) пре Бугарске (0,33).
Више деце по мајци од Србије има у 32 земље и на КиМ, а мање у 12 земаља. Србија (1,44) је тик изнад Хрватске (1,42). У Албанији се рађа 1,54 детета по мајци, а на КиМ 1,66, што је незнатно изнад просека у ЕУ, али је у изузетно брзом паду. Евростат има само податке за 2016 за КиМ, али се историјски подаци могу пронаћи на: http://ask.rks-gov.net/en/.
Просечна старост жена при рађању у ЕУ повећана је са 29 година у 2001, на 30,6 година у 2016, а у Србији је повећана са 25,7 година у 2000 на 29,1 година у 2016. На КиМ жене у просеку рађају са 29,4 година и ово је још један доказ о зрелости становништва наше јужне покрајине у погледу прихватања најважније обавезе у животу.
Просечна старост првог рођења код жена у Србији повећана је са 24,1 година у 2000 на 27,8 година у 2016. Она је просечна 29 година у ЕУ, 26,9 година на КиМ а 26 година у Албанији. У просеку најстарије рађају Италијанке (31) и Шпанкиње (30,8).
Да закључимо: Албанке су се еманциповале и више не рађају по троје и више деце како би се Срби бројношћу истиснули са Косова, Метохије, Лаба, Дренице, Горе, Сиринићке жупе, Поморавља и Ибарског Колашина. Напротив, постају избирљивије и захтевније од Српкиња, јер у односу на удају и рађање на КиМЛДГСЖПИК могу да се удају и у Швајцарској, Аустрији, Немачкој, Италији…
makroekonomija.org
Учесници зеленог маратона у Москви
© SPUTNIK / ГРИГОРИЙ СЫСОЕВ
Три ствари за Косово које Русија неће прихватити
Влада Косова је рекла да због овог неће остати у стању мировања. Авни Арифи, шеф преговарачког тима са Србијом, такође шеф кабинета премијера, каже да ће Косово предузети мере реципроцитета.
Део „црвене листе“ Србије постали су функционери косовских институција. Али Арифи каже да Србија не забрањује улазак у Србију само политичким званичницима, већ и свим грађанима. Арифи каже да Србија прави лошу политику.
Формирање такве листе, Арифи наводи — нема никакве везе са темом размене територије.
Влада такође сматра да се ове забране чешће догађају од хапшења Марка Ђурића, преноси „Коссев“.
Министарство спољних послова је реаговало на забрану грађанима Косова да пређу границу. У писменом одговору за „Фронтал“, Јетљир Зиберај, саветник Беџета Пацолија, каже да би реципроцитет био неизбежан ако ЕУ не реагује.
Прошле недеље, део ове црвене листе постао је академик Хивзи Исљами. Поред тога, забрану су добили и административни функционери, као што је Џемаиљ Хаљиљи и други.
ТИТО ЈЕ ПОKЛОНИО ШИПТАРИМА 670 СРПСKИХ НАСЕЉА: ЕВО КАКО ЈЕ ДУПЛИРАО ТЕРИТОРИЈУ
Броз је 1946. проширио јужну српску покрајину науштрб централне Србије. На постојећих 15 општина дао им је још 15, и тако дуплирао величину KиМ
Председник Србије Александар Вучић недавно је, говорећи о проблему Kосова, казао да ни Kопаоник није под нашом управом пошто 180 метара од Панчићевог врха патролира Kфор.
– Људи у Београду, рецимо, не знају да ми немамо Kопаоник под својом управом, тамо сваког дана недалеко од Панчићевог врха можете видети Kфорове патроле – рекао је Вучић.
Ево како је до тога дошло. Јосип Броз Тито је 1946. проширио границе јужне српске покрајине науштрб централне Србије.
Дуплирана територија
Јужна српска покрајина је до тада обухватала само 15 општина, Тито им је придодао још 15 и тако дуплирао величину Kосова.
Тако, уместо да Србија брани 5.196 квадратних километара, колико је некад износила површина Kосова, данас се бори за 10.908 квадратних километара, колико износи површина јужне покрајине после ове Титове одлуке.
Броз је Kосову припојио општине: Витина, Гњилане, Гора, Звечан, Зубин Поток, Kосовска Kаменица, Kосовска Митровица, Ново Брдо, Исток, Пећ, Призрен, Лешак, Подујево, Лепосавић и Штрпце, а које су до тада припадале старој Србији. Тиме је Kосову практично припојено и пола Kопаоника – Лешак, Врачево, Јариње, Бело Брдо и још на десетине насеља, села и заселака који су одвајкада били део Србије.
На тај начин, Kосово је од постојећих 708 насеља од Тита „на поклон“ добило још 670 насеља, што је било 10,23 одсто територије централне Србије.
Поклањање земље
Зашто су комунисти то урадили нема јединственог става. Док једни тврде да су тим пројектом желели да повећају број Срба на Kосмету, други наводе да је у питању класично поклањање територије Србије Албанцима.
Председник Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да је том политиком тзв. територијалног менаџмента у ствари покушана „пацификација непријатеља, односно Албанаца“ на Kосову.
– Пројекат припајања општина из централне Србије, где је живело већински српско становништво, вођено је идејом да се повећа број Срба на Kосмету. То је био покушај да се промени демографска слика на KиМ у корист Срба.
Историчар Kоста Николић наводи да су комунисти у периоду од 1958. до 1963. припојили АП Kосово и општине Лешак, Лепосавић и Зубин Поток.
– Све то је рађено под плаштом наводног братства и јединства, а у ствари је то било давање државне територије Србије другима. Неозбиљно! Нису они размишљали никад о српским интересима, већ како да смање Србију.
Дилеме
Улога Стамболића и Kрцуна
Отцепљење дела Рашког округа и његово припајање KиМ приписује се Петру Стамболићу. Званично образложење за припајање срезова Лепосавић и Лешак 1959. било је да тај део гравитира ка Митровици због рудника.
Стварни разлог, наводно, било је обезбеђивање довољно гласова за избор Стамболића међу делегате Савезне скупштине. Стамболић је тврдио да је то урадио Слободан Пенезић Kрцун „да би повећао број Срба у покрајини“, која то још није била.
ИЗВОР: КУРИР
Статистика показује да се Косово убрзано празни!
14. августа 2018.
Евростат је објавио саопштење о демографским кретањима (http://ec.europa.eu/eurostat/web/product...urostat%2F) па је ред видети где је Србија у Европи.
У Европи је: The proportion of live births which occurred outside marriage in the EU stood at 43 % in 2016. This is just over 15 percentage points above the value in 2000. From 2000 the share steadily increased by around 1 percentage point each year, signalling changing patterns of family formation, with births occurring in non-marital relationships, cohabiting couples and to lone parents.
Графикон показује како је најмање ванбрачне деце у Грчкој, па у Хрватској, док је највећи проценат у Француској, Бугарској и Словенији. Ред је био да проверим како стоји Србија у овим показатељима, а онда сам се пријатно изненадио да постоје и подаци за Свету српску земљу.
Шта нам кажу подаци?
Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације, а Србија ту мало заостаје за модерним кретањима: док је број деце рођене ван брака повећан у ЕУ са 27,3% у 2000, на 42,6% у 2016, у Србији је повећан са 20,7% на 25,9%. Занимљиво је да је у Русији смањен удео са 29,2% у 2006, на 22,5% у 2014. Косово под резолуцијом 1244/99 има 41,6% рођених ван брака и осим што је близу просека ЕУ, само Норвешка и Исланд имају већи удео ван ЕУ. Још када би имали стандард ових земаља било би лепо.
Србија се одмакла од „затуцаног“ дна где је Турска са само 2,9% деце рођене ван брака (и изгледа да су сва она рођена у сапуницама које се медијски сервирају у Србији у виду специјалног рата против наивног народа), следе Грчка, БЈР Македонија, Белорусија… Иако нисмо чланица ЕУ имамо већи удео ванбрачне деце од Пољске, Кипра, Хрватске и Грчке. Негде смо и ми напреднији.
У погледу броја рођене деце по жени пошли смо супротним путем у односу на ЕУ: број деце по жени у ЕУ повећан је са 1,46 у 2001 на 1,6 у 2016, док је у Србији смањен са 1,58 на 1,46. Највише је повећан број рођене деце по мајци у Латвији (0,52), Чешкој (0,48), Литванији (0,4) и у Румунији (0,37) и Словенији (0,37) пре Бугарске (0,33).
Више деце по мајци од Србије има у 32 земље и на КиМ, а мање у 12 земаља. Србија (1,44) је тик изнад Хрватске (1,42). У Албанији се рађа 1,54 детета по мајци, а на КиМ 1,66, што је незнатно изнад просека у ЕУ, али је у изузетно брзом паду. Евростат има само податке за 2016 за КиМ, али се историјски подаци могу пронаћи на: http://ask.rks-gov.net/en/.
Просечна старост жена при рађању у ЕУ повећана је са 29 година у 2001, на 30,6 година у 2016, а у Србији је повећана са 25,7 година у 2000 на 29,1 година у 2016. На КиМ жене у просеку рађају са 29,4 година и ово је још један доказ о зрелости становништва наше јужне покрајине у погледу прихватања најважније обавезе у животу.
Просечна старост првог рођења код жена у Србији повећана је са 24,1 година у 2000 на 27,8 година у 2016. Она је просечна 29 година у ЕУ, 26,9 година на КиМ а 26 година у Албанији. У просеку најстарије рађају Италијанке (31) и Шпанкиње (30,8).
Да закључимо: Албанке су се еманциповале и више не рађају по троје и више деце како би се Срби бројношћу истиснули са Косова, Метохије, Лаба, Дренице, Горе, Сиринићке жупе, Поморавља и Ибарског Колашина. Напротив, постају избирљивије и захтевније од Српкиња, јер у односу на удају и рађање на КиМЛДГСЖПИК могу да се удају и у Швајцарској, Аустрији, Немачкој, Италији…
makroekonomija.org