[ПРОСВЕТАР]

Прво, нијесам ве ја никви "Друг" нит'сам са вами (обојицом) овце пас'о! "Другови" су вам они са којима сте преживљавали онај смех и скандал са аутобуским картама у Крагујевцу, ну нећемо сад о томе!

Мени ниси друг сигурно јер се ја са багром љотанском не дружим.Ословљен си тако, иронично, јер се ви љото паћеници тако зивкате међусобно.

У овим судбоносним тренутцима кад се Србско Косово и Метохија бестидно издају, просто је невероватно да међу бившим и садашњим титовцима, ЧИЈИ СУ ОЧЕВИ И СВИ ДАЉИ И БЛИЖИ РОЂАЦИ, КОМШИЈЕ И СВИ САМОУПРАВЉАЧИ У ПАКЕТУ, ПОЛА ВЕКА ШЕНИЛИ И СЛУЖИЛИ АМБРОЗУ, постоје људи који не могу себе да обуздају у пљувању по славом овенчаном Ђенералу Недићу и Подпуковнику Димитрију Љотићу, једном од 1300 каплара, ако исти пљувачи уопште знају шта то значи!

Све је то просто запањујуће!

Какав је то "германофил" био Љотић кад ни речи немачког није знао?!

Ми смо за 40 година живота на Западу упознали многе Љотићевце као што су Бора Карапанџић, Бора Драгашевић, Свештеници Матеја Матејић и Димитрије Најдановић, Ратибор Ђурђевић....све су то били часни људи и велики Срби, градитељи Светосавских храмова диљем Трулог Запада, као што је био и Ђоко Слијепчевић који остави потомству монументалну "Историју Србске Цркве"!

Једном речи...све су то биле

ЉУДИНЕ!

На пример Др Димитрије Најдановић рођен у Крагујевцу, био је професор веронауке и асистент код проф. Др Веселина Чајкановића за предмет упоредне историје религија на Богословском факултету београдског универзитета.

У међуратном периоду био је један од оснивача три еминентна религиозно-философска часописа: "Светосавље", "Пут" и "Хришћанска мисао".

Почетком октобра 1944. године, пред надирањем трупа на брзину преобучених блгара и усташа, совјета и партизанских банди у Србију, заједно са супругом Јеленом напушта Отаџбину одлази у Аустрију па у Италију и Енглеску где је, по жељи Патријарха Гаврила Дожића, био постављен за управника Србске Православне Богословије, а био је Свештеник у Дербију (Енглеска) до 1960-е године, када је са супругом Јеленом прешао у Канаду, где је био постављен за Пароха Србске Православне Цркве Света Тројица у Монтреалу где смо и ми доживели посебну Благодат да се упознамо са његовим делом!

Прота Најдановић је у изгнанству написао две капиталне студије "Блажени и блаженства -- мисао обожења" и "Три србска великана - Његош, Ђура Јакшић и Владика Николај Велимировић".

Упокојио се у Господу 1986-е године те почива покрај србског Манастира Светог Саве у Либертвилу покрај осталих Србских Великана.

Ко си ти дакле, узгајивач халуциногених печурки који се издаје за Свештеника, лик са два налога и више од 100 адреса, да тако вређаш Србе који су обележили прошли век србских победа и страдања?

А што се тиче тужно-смешног скандала са аутобуским картама...да нам није причала добра пријатељица, наша Принцеза од Дулена, а која је тренутно тамо у Крагујевцу, никад не бисмо поверовали!



Ну замољени смо да то сад не ширимо, није ни време ни место, а ти (вас двојица у једном комату) знате добро о чему се ради!