15-08-2018, 07:13 PM
FOREIGN POLICY: Русија покушава да се убаци у безбедносни вакуум на Балкану
15. августа 2018.
Свако ко сумња да ће Русија настојати да попуни било какав политички вакуум у Европи који је остао иза Сједињених Америчких Држава, треба само погледати на Балкан. Посљедњих година, након што је пажња Вашингтона на регију сплахнула, Русија је увидјела своју прилику за утјецајем.
Главни циљ није Хрватска, која је чланица Европске уније и НАТО-а; нити Србије, која има дугу хисторијску везу с Москвом. Умјесто тога, Kремљ је усмјерен на Босну и Херцеговину, земљу западно оријентисану, која је ипак осјетљива на дестабилизацију, нарочито због избора који су у октобру.
Босна је административно подијељена између два децентрализована субјекта: Федерације Босне и Херцеговине, која има углавном бошњачко и хрватско становништво и Републике Српске, која има српску већину. Руска политика састоји се у потицању сепаратистичких побуда потоњих.
То подразумијева напоре који су наизглед безазлени као подршка православном становништву Републике Српске. Сљедећег мјесеца, у регионалном главном граду – Бањој Луци, поставит ће се камен темељац за нову православну цркву под покровитељством Русије у част руског цара Николе II који је стао у одбрану Србије у Првом свјетском рату. Након завршетка, у цркви ће бити одржаван служба и српских и руских свећеника у складу с њиховим православним деноминацијама.
Међутим, најинтензивнија сарадња између босанских Срба и Русије усмјерена је кроз снаге сигурности Републике Српске. Регији (ентитету) није допуштено да има властиту војску, под увјетима Даyтонског споразума који је 1995. године окончао босански рат, но задржао је властите полицијске снаге – које имају веома блиске односе с Москвом.
Током 2016. године, током службене посјете руске делегације у Бањој Луци, разговори су били усредоточени на успоставу партнерства између Републике Српске и руске полиције о питањима која укључују прикупљање обавјештајних података, борбе против тероризма и борбе против цyбер криминала. Република Српска се такођер сложила да ће угостити русе полицијске тренере и слати припаднике српских специјалних снага у Москву на обуку. Од тада, руски обавјештајни часници (бивши чланови Савезне сигурносне службе) често одржавају предавања и држе курсеве на полицијској академији Републике Српске и бањалучком универзитету на факултету за сигурносне студије, који служи као ентитетски одјел за планирање полиције.
Чланови факултета не скривају своје про-руске ставове. Предраг Ћеранић, декан факултета, бивши је часник обавјештајне службе и аутор књиге Kоме сметају мали Руси, под мали Руси мисли се на Србе. Ћеранић је у интервјуу за Фореигн Полицy изјавио: “Развој на Блиском истоку и надмдетање између Русије и Запада налази се на Балкану. Блиски исток и Балкан су стратешки важни за велике силе и рат на Блиском истоку утјече на њихово међусобно супарништво на Балкану”.
Размјена војног знања и дружења међу сигурносним особљем такођер тече у другом смјеру, од Републике Српске до Русије. Бивши војни часници РС-а често путују и раде у Русији. На примјер, бивши капетан Тихомир Ивановић из Бање Луке тренутно је предавач на једној од московских државни војних академија. (Његов син такођер студира теологију и дипломатију у Москви и учествује у активностима православне цркве у Републици Српској, Србији и Русији.)
У међувремену, под изговором протутероризма, Република Српска недавно је јачала своју полицију на начин који наликује директној милитаризацији, понекад уз помоћ Русије. На примјер, Министарство унутрашњих послова РС-а ове године је купило 2.500 пушака (дугих цијеви) србијанског произвођача Застава из Kрагујевца. Према ријечима Реуфа Бајровића, бившег министра привреде у Босни, то је десет пута више пушака високе снаге него број који наручују државне полицијске снаге у Сарајеву. Власти Републике Српске такођер отварају нови центар за обуку од 4 милиона долара на мјесту бивше касарне Залужани, недалеко од Бање Луке. Русија се већ обавезала да ће српским снагама пружити обуку против тероризма у центру, која ће служити као сједиште нових антитерористичких снага, логистичких јединица, и одјела за борбу против организованог криминала. Ови додаци ће српску полицију приближити раме уз раме с босанским снагама националне сигурности (СИПА, оп. прев.).
15. августа 2018.
Свако ко сумња да ће Русија настојати да попуни било какав политички вакуум у Европи који је остао иза Сједињених Америчких Држава, треба само погледати на Балкан. Посљедњих година, након што је пажња Вашингтона на регију сплахнула, Русија је увидјела своју прилику за утјецајем.
Главни циљ није Хрватска, која је чланица Европске уније и НАТО-а; нити Србије, која има дугу хисторијску везу с Москвом. Умјесто тога, Kремљ је усмјерен на Босну и Херцеговину, земљу западно оријентисану, која је ипак осјетљива на дестабилизацију, нарочито због избора који су у октобру.
Босна је административно подијељена између два децентрализована субјекта: Федерације Босне и Херцеговине, која има углавном бошњачко и хрватско становништво и Републике Српске, која има српску већину. Руска политика састоји се у потицању сепаратистичких побуда потоњих.
То подразумијева напоре који су наизглед безазлени као подршка православном становништву Републике Српске. Сљедећег мјесеца, у регионалном главном граду – Бањој Луци, поставит ће се камен темељац за нову православну цркву под покровитељством Русије у част руског цара Николе II који је стао у одбрану Србије у Првом свјетском рату. Након завршетка, у цркви ће бити одржаван служба и српских и руских свећеника у складу с њиховим православним деноминацијама.
Међутим, најинтензивнија сарадња између босанских Срба и Русије усмјерена је кроз снаге сигурности Републике Српске. Регији (ентитету) није допуштено да има властиту војску, под увјетима Даyтонског споразума који је 1995. године окончао босански рат, но задржао је властите полицијске снаге – које имају веома блиске односе с Москвом.
Током 2016. године, током службене посјете руске делегације у Бањој Луци, разговори су били усредоточени на успоставу партнерства између Републике Српске и руске полиције о питањима која укључују прикупљање обавјештајних података, борбе против тероризма и борбе против цyбер криминала. Република Српска се такођер сложила да ће угостити русе полицијске тренере и слати припаднике српских специјалних снага у Москву на обуку. Од тада, руски обавјештајни часници (бивши чланови Савезне сигурносне службе) често одржавају предавања и држе курсеве на полицијској академији Републике Српске и бањалучком универзитету на факултету за сигурносне студије, који служи као ентитетски одјел за планирање полиције.
Чланови факултета не скривају своје про-руске ставове. Предраг Ћеранић, декан факултета, бивши је часник обавјештајне службе и аутор књиге Kоме сметају мали Руси, под мали Руси мисли се на Србе. Ћеранић је у интервјуу за Фореигн Полицy изјавио: “Развој на Блиском истоку и надмдетање између Русије и Запада налази се на Балкану. Блиски исток и Балкан су стратешки важни за велике силе и рат на Блиском истоку утјече на њихово међусобно супарништво на Балкану”.
Размјена војног знања и дружења међу сигурносним особљем такођер тече у другом смјеру, од Републике Српске до Русије. Бивши војни часници РС-а често путују и раде у Русији. На примјер, бивши капетан Тихомир Ивановић из Бање Луке тренутно је предавач на једној од московских државни војних академија. (Његов син такођер студира теологију и дипломатију у Москви и учествује у активностима православне цркве у Републици Српској, Србији и Русији.)
У међувремену, под изговором протутероризма, Република Српска недавно је јачала своју полицију на начин који наликује директној милитаризацији, понекад уз помоћ Русије. На примјер, Министарство унутрашњих послова РС-а ове године је купило 2.500 пушака (дугих цијеви) србијанског произвођача Застава из Kрагујевца. Према ријечима Реуфа Бајровића, бившег министра привреде у Босни, то је десет пута више пушака високе снаге него број који наручују државне полицијске снаге у Сарајеву. Власти Републике Српске такођер отварају нови центар за обуку од 4 милиона долара на мјесту бивше касарне Залужани, недалеко од Бање Луке. Русија се већ обавезала да ће српским снагама пружити обуку против тероризма у центру, која ће служити као сједиште нових антитерористичких снага, логистичких јединица, и одјела за борбу против организованог криминала. Ови додаци ће српску полицију приближити раме уз раме с босанским снагама националне сигурности (СИПА, оп. прев.).