[Chicot]

И по чему неко ко је прошао школе и курсеве, до савршенства разрађене педесет година и у револуцији у Русији практично потврђење, у вођењу револуционарног рата (комунистички герилски рат), при томе и практично искуство (у Шпанији), је "војни дудук", а неко ко се издркавао по канцеларијама и по кафана, је тобоже јак стручњак.

Kурсеви у Русији су били политички. Јел може неки пример војних достигнућа тих "прекаљених Шпанаца"? Колико њих је командовало, организовало, планирало?

Mrgude,
naravno da je oficira nedostajalo, ali ta fraza se uvek ponavlja u kontekstu navodno negativnog poredjenja sa partizanima. Eto, njima nije nedostajalo oficira jer oni ih nisu ni imali, ali eto oni - cak i po Chicot-u - funkcionisu u ratu i bez oficira. ..
Chicot, iz koje se 'organizacije' izbacuju cetnici - iz JV? Da li je to 'oranizacija' ili drzavna institucija?

Па добро, зар нису изгурали рат готово без официра? Наравно, они су водили другачији рат - за који су потребније испране главе и солидан број психопата. Њихов успех је што су уопште дочекали 43-ћу, тј огроман неуспех и ударац за четнике. Зато кажем: не могу се поредити по истим параметрима.
Дража је сам употребио тај термин. Мислим да је први пример Љуба Патак, најпознатији је Ђуришић. Зашто мислиш да неко не може бити најурен и из државне институције?

Не знам који проценат, али правило је било - што нижи чин, дакле што млађи човек, то се радије избегава заробљеништво. Код Драже је било негде око 3.000 официра, највише потпоручника, па поручника, итд, а само једа генерал до 1944. године (од 1944. још два). Немци су сматрали да је једна од највећих мана четника недостатак официра.
С друге стране, партизани су новембра 1943. у Бихаћкој републици имали 29. официра и вероватно још толико у осталим деловима земље. Ни то мало официра није могло да дође до изражаја, јер су се комунисти бојали да им предају војску, па су их радије држали у позадини и под контролом комесара.

Да, слажем се. То сам и написао горе. Уз додатак да њима официри нису нужно ни требали јер циљ није био "конвенционални рат" са четницима, већ фуњарски, с леђа док су ангажовани у борби, изазивање репресалија и притисак на народ, изазивање хаоса на њиховим територијама,пропаганда и психолошки рат,атентати...Дакле, да их организационо онемогуће и да их подвоје. Док нису ојачали крајем 43 за директан сукоб.

Недостатак стручног кадра код комуниста имао је ужасне последице - због тога су трпели страховите губитке. Обратно, због стручних официра код четника, немачке операције против четника углавном нису успевале.
Тако да те статистика демантује.

Али,зашто је то битно када они нису ни намеравали да ратују?
Њима је било битно да буду уклоњени они који су им сметња да дођу на власт. Да ли ће их уклонити Немци, усташе, Енглези, Руси, сопствени народ... небитно, битно је да их нема.
Уосталом, и ово да је "недостатак стручног кадра имао ужасне последице" је дискутабилно. Свакако, трпели су велике губитке и да нису дорасли на бојном пољу није спорно (мислим на командни кадар). С обзиром да су у тим случајевима страдали углавном несрећници редови (и да су се пролетерске јединице,као окосница партијске војске, држале подаље кад год је било могућности) не видим да им је то нешто много штетило. Зато су увек могли релативно брзо да се опораве.

У рат је свакако боље ући са војном, него са партијском организацијом.

Ако се гледа политичко искуство, у смислу придобијања маса, тек ту су комунисти заостајали, јер су то код четника радили професионалци, који су пре рата добијали изборе. Практично ни један комуниста није имао искуство у раду са масама.

А ако се иде у освајање власти (са 1500 чланова)
Комунисти су роварили у ратним условима, у условима геноцида. Њихове методе су биле ефикасније, јер су, користећи прилике, не придобијали - већ догматизовали и радикализовали масе. Професионални политичари то нису имали на располагању и зато нису ни имали шансе.