20-08-2018, 01:58 PM
Страница 69-70
Књига:
Parachutes, Patriots, and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941-1945
"Most accounts of the early SOE missions, acknowledging their failure, tend to forget Rapotec mission. In fact, although Rapotec was not an SOE agent, his mission was a joint SOW-Yugoslav venture and in terms of fulfilling his briefing was undoubtably successful. Initially, he too had failed to make radio contact with Cairo, having lost his set in the perilous days following his arrival in the country, and to leave his W?T operator Sinko on Mljet because he was sick. However, Rapotec managed to elude capture and travelled widely in Yugoslavia, establishing contacts with a variety of organisations and leaders opposed to both the occupiers and the Pavelic regime. He emerged in Turkey on 2 July 1942 with an enormous quanitity of information, including details of Croatian and Slovenian resistance, and intimations that many members of the NDH armed forces were not necessarily committed to Pavelic. Rapotec also carried a vast array of impressions and interpretations of the complexities and paradoxes prevailing in occupied Yugoslavia, particularly in the western regions. In addition, he bought with him codes from Mihailovic and Trifunovic-Bircanin, now in command of the Dalmatia and Herzegovina regions, for the YGE to communicate privately with them, if only an independent radio link could be set up. Ilic had stressed the importance of establishing links with Mihailovic that bypassed the British when Rapotec set out.
In Istanbul Rapotec had a short meeting with Basil Davidson, but did not tell him very much, regarding the information and the messages he carried as primarily for the Yugoslav intelligence service and government. His return from Yugoslavia coincided with the “great flap” in Cairo, when Rommel seemed poised to take Egypt; SOE papers were hurriedly being burned, and SOE Middle East was divided between Cairo and Jerusalem. On 11 July Cairo asked for Rapotec to be sent to the Jerusalem office as soon as possible. There is no record of his time in Jerusalem, but from there he went on to Cairo where he told SOE a little more, though still not all. Despite Rapotec’s reserve, SOE produced two fairly lengthy reports, one penned by Davidson in Istanbul and the other in Cairo. These reports included information he had not supplied, indicating that members of the Yugoslav military intelligence —Major Peric in Istanbul, and Popovic and Gligorijevic in cairo — had been more forthcoming with their SOE contacts. SIS attempted to elicit more information by suggesting he leave his papers in their hands when he was en route to Cairo, but he did not fall for that, and later in Cairo James Millar of ISLD moved into the same lodging as Rapotec —hardly a coincidence.
Превод гугул
Већина налога раних СОЕ мисија, признајући њихов неуспех, имају тенденцију да забораве мисију Рапотец. Заправо, иако Рапотец није био заступник ДП-а, његова мисија је била заједничка подухват СОВ-а и у смислу испуњавања његовог брифинга била је без сумње успјешна. На почетку, и он није успео да ради са Каиром, изгубио је свој сет у опасним данима након доласка у земљу и оставио свог оператора В? Т Синка на Мљету јер је био болестан. Међутим, Рапотец је успео да избегне хватање и путује широко у Југославији, успостављајући контакте са различитим организацијама и лидерима који се супротстављају окупаторима и Павелићком режиму. Појавио се у Турској 2. јула 1942. године, са огромним количинама информација, укључујући детаље о отпорима Хрватске и Словеније, као и претпоставке да многи припадници оружаних снага НДХ нису били неопходно посвећени Павелићу. Рапотец је носио и широк низ утисака и тумачења сложености и парадокса који су владали у окупираној Југославији, посебно у западним регијама. Поред тога, он је купио кодове Михаиловића и Трифуновића-Бирчанина, који сада командује подручјима Далмације и Херцеговине, да ИГЕ комуницира приватно са њима, ако се може успоставити само независна радио веза. Илић је нагласио важност успостављања веза са Михаиловићем који је заобишао Британце када је изашао Рапотец.
У Истанбулу је Рапотец имао кратак састанак са Басилом Давидсоном, али му није пуно рекао, у вези са информацијама и порукама које је носио пре свега за југословенску обавјештајну службу и владу. Његов повратак из Југославије поклопио се са "великом замахом" у Каиру, када је Ромел изгледао спремно заузети Египат; Документи ДП-а су пожелели да се спаљују, а СОЕ Блиски исток је био подељен између Каиро и Јерусалима. 11. јула Каиро је затражио да Рапотец буде послат у канцеларију у Јерусалиму што је прије могуће. Не постоји евиденција о његовом времену у Јерусалиму, али одатле је отишао у Каиро гдје је рекао СОЕ-у још мало, мада и даље није све. Упркос Рапотецовој резерви, СОЕ је произвео два прилично дуга извештаја, један који је написао Давидсон у Истанбулу, а други у Каиру. Ови извештаји укључивали су информације које није доставио, што указује на то да су припадници југословенске војне обавештајне службе - мајор Перић у Истанбулу, као и Поповић и Глигоријевић у Каиру - били више предстојећи са својим ДП-овим контактима. СИС је покушао да добије више информација наговештавајући да оставља своје папире у рукама док је био на путу ка Каиру, али није за то пао, а касније у Каиру, Џејмс Миллар из ИСЛД-а преселио се у исти смештај као Рапотец - тешко случајност .
Књига:
Parachutes, Patriots, and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941-1945
"Most accounts of the early SOE missions, acknowledging their failure, tend to forget Rapotec mission. In fact, although Rapotec was not an SOE agent, his mission was a joint SOW-Yugoslav venture and in terms of fulfilling his briefing was undoubtably successful. Initially, he too had failed to make radio contact with Cairo, having lost his set in the perilous days following his arrival in the country, and to leave his W?T operator Sinko on Mljet because he was sick. However, Rapotec managed to elude capture and travelled widely in Yugoslavia, establishing contacts with a variety of organisations and leaders opposed to both the occupiers and the Pavelic regime. He emerged in Turkey on 2 July 1942 with an enormous quanitity of information, including details of Croatian and Slovenian resistance, and intimations that many members of the NDH armed forces were not necessarily committed to Pavelic. Rapotec also carried a vast array of impressions and interpretations of the complexities and paradoxes prevailing in occupied Yugoslavia, particularly in the western regions. In addition, he bought with him codes from Mihailovic and Trifunovic-Bircanin, now in command of the Dalmatia and Herzegovina regions, for the YGE to communicate privately with them, if only an independent radio link could be set up. Ilic had stressed the importance of establishing links with Mihailovic that bypassed the British when Rapotec set out.
In Istanbul Rapotec had a short meeting with Basil Davidson, but did not tell him very much, regarding the information and the messages he carried as primarily for the Yugoslav intelligence service and government. His return from Yugoslavia coincided with the “great flap” in Cairo, when Rommel seemed poised to take Egypt; SOE papers were hurriedly being burned, and SOE Middle East was divided between Cairo and Jerusalem. On 11 July Cairo asked for Rapotec to be sent to the Jerusalem office as soon as possible. There is no record of his time in Jerusalem, but from there he went on to Cairo where he told SOE a little more, though still not all. Despite Rapotec’s reserve, SOE produced two fairly lengthy reports, one penned by Davidson in Istanbul and the other in Cairo. These reports included information he had not supplied, indicating that members of the Yugoslav military intelligence —Major Peric in Istanbul, and Popovic and Gligorijevic in cairo — had been more forthcoming with their SOE contacts. SIS attempted to elicit more information by suggesting he leave his papers in their hands when he was en route to Cairo, but he did not fall for that, and later in Cairo James Millar of ISLD moved into the same lodging as Rapotec —hardly a coincidence.
Превод гугул
Већина налога раних СОЕ мисија, признајући њихов неуспех, имају тенденцију да забораве мисију Рапотец. Заправо, иако Рапотец није био заступник ДП-а, његова мисија је била заједничка подухват СОВ-а и у смислу испуњавања његовог брифинга била је без сумње успјешна. На почетку, и он није успео да ради са Каиром, изгубио је свој сет у опасним данима након доласка у земљу и оставио свог оператора В? Т Синка на Мљету јер је био болестан. Међутим, Рапотец је успео да избегне хватање и путује широко у Југославији, успостављајући контакте са различитим организацијама и лидерима који се супротстављају окупаторима и Павелићком режиму. Појавио се у Турској 2. јула 1942. године, са огромним количинама информација, укључујући детаље о отпорима Хрватске и Словеније, као и претпоставке да многи припадници оружаних снага НДХ нису били неопходно посвећени Павелићу. Рапотец је носио и широк низ утисака и тумачења сложености и парадокса који су владали у окупираној Југославији, посебно у западним регијама. Поред тога, он је купио кодове Михаиловића и Трифуновића-Бирчанина, који сада командује подручјима Далмације и Херцеговине, да ИГЕ комуницира приватно са њима, ако се може успоставити само независна радио веза. Илић је нагласио важност успостављања веза са Михаиловићем који је заобишао Британце када је изашао Рапотец.
У Истанбулу је Рапотец имао кратак састанак са Басилом Давидсоном, али му није пуно рекао, у вези са информацијама и порукама које је носио пре свега за југословенску обавјештајну службу и владу. Његов повратак из Југославије поклопио се са "великом замахом" у Каиру, када је Ромел изгледао спремно заузети Египат; Документи ДП-а су пожелели да се спаљују, а СОЕ Блиски исток је био подељен између Каиро и Јерусалима. 11. јула Каиро је затражио да Рапотец буде послат у канцеларију у Јерусалиму што је прије могуће. Не постоји евиденција о његовом времену у Јерусалиму, али одатле је отишао у Каиро гдје је рекао СОЕ-у још мало, мада и даље није све. Упркос Рапотецовој резерви, СОЕ је произвео два прилично дуга извештаја, један који је написао Давидсон у Истанбулу, а други у Каиру. Ови извештаји укључивали су информације које није доставио, што указује на то да су припадници југословенске војне обавештајне службе - мајор Перић у Истанбулу, као и Поповић и Глигоријевић у Каиру - били више предстојећи са својим ДП-овим контактима. СИС је покушао да добије више информација наговештавајући да оставља своје папире у рукама док је био на путу ка Каиру, али није за то пао, а касније у Каиру, Џејмс Миллар из ИСЛД-а преселио се у исти смештај као Рапотец - тешко случајност .