[ЈВуО-КГ]

Хрватски Сабор доноси одлуку о набијању Срба на колац 20. априла 1586.

Као увертира за први познат случај набијања на колац.

Николa Скобаљић – први Србин ког су Турци набили на колац

Невероватна судбина овог српског јунака добро је позната сваком Лесковчанину. Међутим, ван овог града, ретко ко је и чуо за Николу Скобаљића и његову борбу против турских освајача.

Никола Скобаљић, српски властелин из 15. века, данас живи паралелно и у историји и у легендама лесковачког краја. У овом граду ће вам радо испричати да је овог јунака родила девојка из оближњег села, а да је зачет тако што је јела живу рибу – скобаља. Да је Никола био толико мудар и храбар да га Турци никада не би поразили да није било изјаде његове куме, али да чак ни онда није жив ухваћен већ се на свом коњу винуо у небеса… и легенду.

Историјске чињенице много су прозаичније.

Никола Скобаљић био је последњи владар Дубочице пре коначног пада под турску власт. Његова тврђава био је Зелен Град код Вучја.

Било је то време последњег отпора моћном освајачу са Истока. Српска властела је или већ била побијена, или се предала или разбежала. Један од последњих који су се борили били су Никола Скобаљић и његов стриц.

Скобаљић се, противно наређењима деспота Ђурђа Бранковића, да се преда, супротставио освајачима и 24. септембра 1454. године са војском из Дубочице до ногу потукао турску војску код Бање на прилазима Новом Брду.

Кад је султан сазнао за пораз, одлучио је да лично поведе војску да се обрачуна са Скобаљићем и заузме Ново Брдо. Неколико месеци касније стигао је у Дубочицу напао је и почео да пљачка.

У повлачењу према својој тврђави код Вучја, Скобаљић је пружио отпор, али је 16. новембра 1454. године, на реци Трепањи код Кислине, поражен и заробљен.

Још истог дана, заједно са стрицем, набијен је на колац и тако је остао упамћен по још једном, истина страшном, податку – као први Србин, познат именом и презименом, осуђен на ту језиву казну.

Остаци Скобаљићевог града и данас се налазе на северним обронцима планине Кукавице код Вучја, јужно од Лесковца. Предео је прилично негостољубив и неуређен па лепоту и величину овог средњовековног утврђења због растиња ретки посетиоци и не могу да сагледају.