[Николај]

"Родом сам из села Постоља, срез Сребрница. 1941 године кад је пропала Југославија српски народ се дигао у борбу против Хрвата и Немаца. Мени је тада било непуних 18 година, војску нисам служио. Ступио сам у редове четника у скелански батаљон. Борбе су се водиле свакодневно. Априла 1942 Немци и Хрвати су на нас ударили са таквим снагама да се нисмо могли одупрети, него смо се са народом пребацивали у Србију.

Припадници 10 љотићевског одреда у Бајиној Башти имали су више чамаца и узели су да пребацују избеглице. Огромне масе жена и деце стајале су, заједно са стоком, на Дрини код порушеног скеланског моста и преклињале да их што пре пребаце у Србију, јер су Хрвати надирали. Љотићевци су одбили да пребацују жене и децу него су прво пребацивали стоку говорећи да је потребно прво пребацити стоку, те да се може припремити храна.

Деца су плакала, жене преклињале, јер су се Хрвати приближавали, али љотићевци су и даље пребацивали стоку и тако су Хрвати избили на Дрину и поклали жене и децу. Том приликом изгубили су животе и моја мајка Ангелина и брат Радоје од 10 година.

Ја сам се са једном групом четника пребацио у Србију, али су ме после неколико дана ухватили љотићевци и предали Немцима, који су ме одвели у Шабац, а после у Немачку."

Ј. Миловановић, Гери

Предраг Д. Ивановић, "Ко су љотићевци", стр. 65-66.