[Брада]

Доситеј Обрадовић:

Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.

Никад никога не ваља вређати. А најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали.

Они који немају у глави врло често мисле да су мудрији него други.
Нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости.

Кад би људи увек исти остајали, никада ниједан народ не би се побољшао ни просветио.

Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.

Навикавајмо младеж на добро, од тога све зависи.

Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче.

Разумни иду све набоље, а неразумни или остају како су били, или (што је вероватније), ако се не побољшају, а они иду све на горе.

Ми смо људи слични птицама које се увек у истим мрежама хватају, и опет неће да се чувају.

Ево шта простота и сујеверје виче: “Тако су наши стари чинили, тако хоћемо и ми!” Но, наши су стари због многих којекаквих ствари после љуто пострадали. Је ли, дакле, право и паметно да и ми у њима остајемо и страдамо? Нипошто.

При пићу ко најмање зна, највише говори.