[ПРОСВЕТАР]

Врло интересантан текст пренет од стране Шумадинца,али мало морген што би рекао онај...

Ти прецењујеш способности нашег Шумадрипца...ПА ТАЈ УОПШТЕ НЕ ЧИТА ЧЛАНКЕ КОЈЕ КОПИ-ПАСТУЈЕ НИТ'ГЛЕДА ВИДЕО-ПРИЛОГЕ СА КОЈИМА НАС БОМБАРДУЈЕ!

Ево рецимо јуче...објавио видео где Бошко цитира ону да "мали србски чамац ваља везати за велики руски брод"....

Ђе Шумадрипцу да се деси да то објави сем ако...наравно, није претходно ни одгледао!



Или ово са његовим фамозним потписом испод сваког прилога...ОД МЕЛЕОНА РУСА, ПОКОЈНИХ И ЖИВИХ, ОН НАШАО ДА ЦИТИРА БАШ ТОГ РУСКОГ ФОЛКСДОЈЧЕРА КОЈИ ЈЕ ПРЕТРЧАО КОД СВОЈИХ, (КРВ НИЈЕ ВОДА), СТАО ПОД КУКАСТИ КРСТ И ВОЈЕВАО ПОД КОМАНДОМ ЊЕМАЦА, ИЗМЕЂУ ОСТАЛИХ И.... ПРОТИВ СРБСКИХ ЧЕТНИКА....наравно, није претходно прочитао ко је био тај VON DAVATZ и....

У П Р С К А О !!!

Јер...."Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот", то су говорили и разни Туркомани, Черкези, Чечени, па и припадници СС ХАНЏАР ДИВИЗИЈЕ, што не значи да би Срби сад на националним форумима да урлају "Алаху акбар"!

Једом речи...ДИЛЕЈА га упрска тотално!

Међутим!

Њему грех ГОРДОСТИ сад не дозваољава да заиште опроштај и једноставно промени потпис тако да смо ми у поверењу дошли до несрећног развоја догађаја после још несрећнијег УПРСКАВАЊА нашег врлог пријатеља.

Наиме једне дивне вечери исто тако дивни форумски ДИЛЕЈА, седео је у фотељи и куцкао по тастатури пијуцкајући раки'цу и гледао истовремено на екран да не пропусти најновије што веле ЈОВНО Бакић и Трифуновићи и...случајно натрчао на цитат тог Руса, одмах то копи-пастовао као свој лични потпис и осећао се на врхунцу среће.

Кад одједном... У приповеткама се често среће ово „кад одједном“. Писци имају право: живот је тако пун изненађења!

Одједном му се лице намршти, очи се упола склопише, дисање се заустави...угледа прву реакцију на свој потпис испод својих порука а од стране омрзнутог ПРОСВЕТАРА, и схвати...као што видите...УПРСКАО ЈЕ!

Међутим!

УПРСКАТИ на друштвеним мрежама није забрањено никоме и нигде. Упрскају и сељаци и шефови полиције, а понекад чак и тајни саветници. Сви упрскају.

Шумадрипац се није нимало збунио, обрисао се марамицом и као лепо васпитан човек погледао по форуму горе-доле: да није кога случајно узнемирио својим потписом испод поруке осим омрзнутог ПРОСВЕТАРА?

Али се тек сад морао збунити. Видео је како цела управа форума брижљиво претражује интернет и нешто гунђа. Шумадрипац је препознао и високог чиновника форума који је имао ранг Главног Моделатора у дирекцији форума.

„Упрскао сам!“ помисли Шумадрипац. „Није мој старешина, али је ипак непријатно. Треба се извинити.“

Шумадрипац се накашља, наже се напред и откуца личну поруку Главном, такорећи на уво:

- Извините, Ваше превасходство, ја сам упрскао... Сасвим случајно сам...

- Молим, молим...

- Тако вам Бога, опростите. Верујте... нисам хтео.

- Та оставите, молим вас! Пустите ме да радим!

Шумадрипац се збуни, глупо се осмехну и поче да копи-пастује нешто безвезе....Куцао је, али више није осећао блаженство. Почело га је мучити неспокојство. После кратке паузе, кад је савладао страх, откуца кратку поруку Главном:

- Ја сам упрскао, ваше превасходство... Извините... јер сам... сасвим нехотице...

- Маните, молим Вас... Ја сам већ и заборавио, а ви све исту песму! – одписа Главни, а доња му усна задрхта од љутине.

„Заборавио, а очи му пуне злобе“, помисли Шумадрипац подозриво погледајући Главног на екрану. „Неће ни да говори. Треба му објаснити да ја уопште нисам хтео... да је природни закон, јер може помислити како сам хтео да упрскам. Ако сад не мисли, касније ће помислити!...“

Кад је дошао кући, Шумадрипац исприча жени шта му се десило. Учини му се да је жена и сувише лакомислено гледала на целу ствар; била је мало уплашена, а кад је чула да је Главни из друге установе, умирила се.

- Па ипак отиди, извини се – рече. – Помислиће... не умеш да се понашаш у друштву!

- У томе и јесте невоља! Извињавао сам се, а он некако чудно... ниједне људске речи да каже. Додуше, није ни било времена за разговор.

Сутрадан Шумадрипац обуче нову униформу Градске чистоће, подшиша се и пође Главном да му објасни... Кад је ушао у собу за примање странака, угледа много молилаца, а међу њима и самог Главног, који је већ почео да прима молбе. Пошто је саслушао неколико молилаца, Главни погледа на Шумадрипца.

- Синоћ, ако се сећате, Ваше превасходство – поче да рапортира Шумадрипац – куцао сам и... нехотице упрскао... Извин...

- Којешта... шта Вам пада на памет! Шта ви желите? – обрати се Главни следећем молиоцу.

„Неће ни да чује!“ помисли Шумадрипац и пребледе. „Значи, љути се... Не, ово се не сме тако оставити... Објаснићу му..."

Кад је Главни завршио разговор и с последњим молиоцем и пошао у свој кабинет, Шумадрипац коракну за њим и промрмља:

- Ваше превасходство! Усуђујем се да узнемирим Ваше превасходство, али то чиним, могу рећи, једино из осећања кајања!... Нисам намерно, и сами изволите знати!

Главни зловољно искриви лице и одмахну руком.

- Па Ви се просто подсмевате, поштовани господине – рече и нестаде иза врата.

„Какво подсмевање?“ помисли Шумадрипац. „Нема ту никаквог подсмевања! Главни, па не може да схвати! Кад је тако, нећу више ни да се извињавам овом фанфарону! Нека иде до ђавола! Написаћу му писмо, али долазити нећу! Богами нећу!“

Тако је мислио Шумадрипац идући кући. Али писмо Главном није написао. Мислио је, мислио, али никако није могао да смисли то писмо. Морао је сутрадан опет отићи да објасни ствар.

- Ја сам долазио јуче и узнемирио Ваше превасходство – промрмља кад га Главни мало зачуђено погледа – не зато да неког исмевам, као што сте Ви изволели рећи. Ја сам се извињавао зато што сам упрскао... а није ми било ни на крај памети да неког исмевам... Откуд ја смем да исмевам? Кад бисмо се ми подсмевали, онда, значи, никаквог поштовања према личностима... не би било...

- Напоље!! – дрекну Главни изненада, сав помодрео и уздрхтао од беса.

- Шта? – запита шапатом Шумадрипац, премро од ужаса.

- Напоље!! – понови Главни и залупа ногама. Шумадрипцу се у утроби нешто прекиде. Обневидео и оглувео, он устукну према вратима, изиђе на улицу и оде посрћући... Кад је махинално дошао кући, легао је на диван не скидајући униформу и... умро.

Паметном доста!