16-08-2013, 05:25 AM
"Evropa protiv Fejsbuka": Amerikanci znaju o nama i ono što nismo sami uneli!
Šef organizacije "Evropa protiv Fejsbuka", Maks Šrems, u intervjuu za Dojče vele tvrdi da korišćenje ličnih podataka od strane Fejsbuka i drugih američkih kompanija krši zakone o privatnosti. Kako kaže, ljudi nisu svesni da nisu dostupne samo one informacije o nama koje sami unesemo, već i one koje o nama unose drugi korisnici društvenih mreža, a dostupne su i obrisane poruke!
- Zbog različitih oblika kršenja evropskih zakona o privatnosti do sada smo podneli ukupno 22 tužbe protiv Fejsbuka. Najveći problem jeste taj da većina američkih kompanija ni ne zna da krši zakone o privatnosti u Evropi - kaže Šrems.
Povodom priča da su društvene mreže poput Fejsbuka, i neke kompanije kao Epl, prosleđivale informacije Američkoj nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) u okviru programa za nadziranje Prizma, on kaže da je potrebno razlikovati dve stvari.
- Moguće je zatražiti informacije o određenoj osobi. U Evropskoj uniji, kao i u SAD-u, to je sasvim u redu. Veliki je problem prosleđivanje podataka koji pripadaju velikom broju ljudi. Imali smo pritužbe protiv pet različitih kompanija koje prosleđuju evropske podatke. To su evropske filijale kompanija kao što je Fejsbuk, koje predaju podatke američkim filijalama, a one ih onda predaju NSA - navodi on i dodaje:
- Prema evropskim zakonima, evropskim filijalama nije dozvoljeno prosleđivanje podataka stranim državama, osim ako one ne garantuju da će ti podaci ostati privatni. To je nešto što se ne sme raditi. Glavni cilj ovih pritužbi je taj da evropske vlasti odluče da li je to legalno ili ne.
Za Šremsa najveći problem predstavlja to što američke kompanije ništa ne znaju o osnovnim evropskim pravima.
- No prst se ne može upirati samo u američke kompanije, kriva je i Evropska unija koja ne čini ništa kako bi se zakoni primenjivali. Gotovo da uopšte nema kazni. U Austriji je najveća kazna 20.000 evra. Evropska komisija je sada predložila da se to promeni, no američke kompanije i vlada lobiraju za sprečavanje ozbiljnijih zakona za zaštitu u Evropi - kaže ovaj aktivista.
On navodi da je posebno bilo zastrašujuće kada je od Fejsbuka dobio 1.200 stranica o sebi.
- Tamo je bilo puno informacija koje uopšte nisam uneo u kompjuter. Ljudi misle da, ako sami ne ukucaju određene podatke u kompjuter, oni neće biti dostupni. No kompanije prikupljaju podatke o vama preko vaših prijatelja ili sakupljaju podatke koje niste sami uneli u kompjuter. Mapa koju sam dobio od Fejsbuka o sebi sadržala je 300 stranica obrisanih poruka. To su stvari koje oni više uopšte ne bi trebalo da imaju. Lobisti pokušavaju da kažu da je moguće videti koji su podaci o vama dostupni, te da je to moguće kontrolisati, no stvarnost je drugačija. Zaista je zastrašujuće kada znate da NSA može da dođe do podataka koje uopšte niste uneli u kompjuter.
On priznaje da i dalje koristi Fejsbuk, ali objašnjava da time ne čini ništa poigrešno.
- Kompanije su te koje ne igraju po pravilima i zloupotrebljavaju svoje položaje, posebno fejsbuk koji gotovo da ima monopol u društvenim mrežama. Mislim da u demokratskom društvu rešenje ne može da bude prekid komunikacije. Trebalo bi da koristimo ove odlične tehnologije, ali da ne moramo da se brinemo zato što to činimo - to bi trebalo da bude svrha. To je verovatno malo detinjasto, ali moj pristup je sledeći: Nisam ja taj koji čini nešto pogrešno, već Fejsbuk. Nije rešenje obrisati i šifrovati sve poruke i zaključati se, već živeti slobodno.
Upitan šta korisnik društvene mreže može učniti da se zaštiti, kaže da se ne može puno, osim da se ne objavljuju gluposti.
- Takođe ste malo bolje zaštićeni ako isključite sve platforme aplikacija. To je najveća rupa u zakonu: Bilo ko od vaših prijatelja može da instalira aplikaciju koja ima pristup vašim podacima. To možete da sprečite jedino ako potpuno isključite sve platforme aplikacija. Za to postoji opcija na Fejsbuku - ističe Šrems.
- Osim toga, na vlastima je da promene sistem Fejsbuka tako da bude u skladu s evropskim zakonima o privatnosti. U svakoj od naših pritužbi dali smo predlog kako Fejsbuk može da bude u skladu s tim zakonima, a da i dalje funkcioniše na isti način kao sada. Individualni korisnik tu ne može ništa da učini. Nemoguće je znati što rade serveri smešteni u SAD.
Student prava iz Beča Maks Šrems 2011. godine je osnovao nevladinu organizaciju "Evropa protiv Fejsbuka". Grupa je podnela prijave protiv Fejsbuka, Epla, Majkrosofta, Skajpa i Jahua u Nemačkoj, Irskoj i Luksemburgu, gde su smještena evropska sedišta kompanija koje navodno sarađuju sa Američkom nacionalnom bezbednosnom agencijom, piše Dojče Vele.
Izvor: Deutsche Welle
Европа против Фејсбука
„Било је застрашујуће када сам од Фејсбука добио 1.200 страна о себи, од чега се 300 страна односило на моје обрисане поруке, плус што велики број информација уопште нисам ја унео у рачунар, већ су прикупљене из друге руке”, каже Макс Шремс из Беча, оснивач организације „Европа против Фејсбука“.
“Европа против Фејсбука” је невладина организација која европске институције за заштиту приватности засипа тужбама против интернетских компанија, пријављујући преступе на платформама и социјалним мрежама (Скајп, Јутјуб, ФБ итд). Само против Фејсбука поднели су 22 пријаве, а туже и европске компаније које сакупљају податке по интернету и прослеђују их америчкој National Security Agency, јер по ЕУ законима то није дозвољено. “Проблем је што се многе америчке компаније потпуно оглушују и на најтемељнија права у Еуропској унији”, каже Шремс и објашњава да с друге стране ни “ЕУ не чини скоро ништа како би се њени закони примењивали”, иако постоји мноштвo прописа који могу да заштите грађане од злоупотребе.
“Заиста је застрашујуће знати да National Security Agency може да дође до података које сте обрисали, или уопште нисте објавили”, каже он и тврди да кривица није ни у интернету, ни у нама. Мада ваља знати да су највеће рупе у ФБ систему, из којих цуре приватни подаци, разноразне апликације које Фејсбук нутка за “бољу” комуникацију са пријатељима. Савет је да их искључите и не преузимате, колико год да су вам неодољиве.
“Кривица је у компанијама које крше правила и злоупотребљавају свој положај”, објашњава Шремс: “У демократском друштву решење не може бити прекид комуникације, шифрирање наших порука и затварање у саме себе. Требало би да можемо да користимо ове одличне технологије а да стално не морамо да се бринемо”.
Колико је то могуће, посебно је питање. Ако је судити по најновијем изуму Sky Deutschland, немачке филијале телевизијске куће Sky и маркетиншке компаније ББДО, које су измислиле нови начин оглашавања који рекламе емитује директно у наш мозак, тако што се путем вибрација звук спроводи до унутрашњег уха, па се чини да звукови долазе из наше главе. Видео у којем је приказана ова технологија може се погледати на Јутјубу под именом “Talking Window Sends Messages Through Your Skull!”. Тако да није искључено да ћемо у скорој будућности, понукани гласовима у мозгу, сами прикупљати податке о себи и послушно их слати тамо где нам се каже. Ништа необично што је овај орвеловски изум за ултракратко време изазвао буру негодовања.
Прошле недеље је и нова верзија Скајпа изазвала озбиљну забринутост, јер је откривен врло озбиљан пропуст који погађа 100 милиона Андроид корисника. Грешка омогућава нападачу да приступи вашем мобилном телефону или таблету и вршља по свим подацима, упркос закључаном екрану.
Izvor: NIN
Европа против Facebook
Facebook зна све и сећа се свега о својим корисницима – чак и оно што су они лично избрисали са сајта или што је заштићено од спољашњег погледа. Студент правног факултета Универзитета у Бечу Макс Шремс је у оквиру закона ЕУ послао неколико ваљано написаних захтева компанији с молбом да му достави информације о њему самом и као одговор је поштом добио податке о сопственом животу за последње три године на 1200 страница у виду фајла на диску. Али, ко још може добити приступ овим подацима?
Информације су подељене на 57 категорија укључујући религиозне и политичке ставове, све поруке које су икад послате или које је икад добио корисник – у принципу, апсолутно све, чак и оно што је било избрисано и што је самом кориснику недоступно у обичном режиму. Наизглед, човек би могао да се обрадује – моћи ће да нађе фотографију коју је грешком избрисао или телефон који није записао. Ипак, овакво свезнање има и наличје. Као прво, потоје ствари које човек жели да заборави, укључујући и оне који су биле једноставно грешка. Као друго, овакве информације се могу достављати на захтев органа за очување реда – и како човек да зна, шта ако још неко убеди администратора социјалне мреже, на пример, уз помоћ незаконитих радњи или путем преваре да му да нечије личне податке?
Очигледно, ова размишљања су и наљутила Макса који је направио свој сопствени сајт „Европа против Facebook“, где објављује инструкције о томе како да човек добије свој досије у друштвеној мрежи. Истина, млади правник нема план за даље активности – како да се бори за неприкосновеност приватног живота.
Притом се Facebook подвргава оштрој критици због, наизглед, потпуно супротне политике. Један од оснивача IT-гиганта Google Сергеј Брин негодовао је због тога што социјална мрежа, исто као и многи прилози Apple превише ограничавају могућности корисника: „Много тога се може изгубити, на пример, све информације у прилозима – оне су данас недоступне људима који траже податке преко претраживача.“ Разуме се, мотив критике је врло провидан – то смањује ефикасност чеда самог Брина, што не може да га обрадује.
У интервјуу за „Глас Русије“ руководилац правца конкурентске обавештајне службе компаније „Дијалог-наука“ Андреј Масалович је такође истакао:
„Facebook прикупља огроман број личних података како би формирао слојеве онога што корисници воле и утицао на њих. Google критикује Facebookи Apple, због наводно претеране затворености, а заправо, због тога што прикупљају податке о корисницима, а не деле их с Google. А заједно критикују Иран и Саудовску Арабију који покушавају да затворе сопствени интернет направивши аналог кинеског модела за контролисање информација унутар земље. У ствари, овде се не ради о питању отворености, већ о томе да се власти Ирана и Саудовске Арабије плаше туђег утицаја и покушавају да се заштите од њега.“
„Велики брат“ у облику државе мало пажње обраћа на корпортивна трвења унутар корпорација, радећи само у сопственим интересима. Истина, понекад на штету обичних грађана. Тако се у САД на захтев полиције појвио доступан досије Facebook о једном кориснику. Досије садржи 71 страницу с пуним списком радњи корисника социјалне мреже, укључујући и фотографије које су поставили његови пријатељи. Разуме се, све је приписано паду система за заштиту личних података, али они који сматрају да човек може да има своје тајне треба да вежба меморију, а не да се ослања на високе технологије.
Izvor> Glas Rusije
Šef organizacije "Evropa protiv Fejsbuka", Maks Šrems, u intervjuu za Dojče vele tvrdi da korišćenje ličnih podataka od strane Fejsbuka i drugih američkih kompanija krši zakone o privatnosti. Kako kaže, ljudi nisu svesni da nisu dostupne samo one informacije o nama koje sami unesemo, već i one koje o nama unose drugi korisnici društvenih mreža, a dostupne su i obrisane poruke!
- Zbog različitih oblika kršenja evropskih zakona o privatnosti do sada smo podneli ukupno 22 tužbe protiv Fejsbuka. Najveći problem jeste taj da većina američkih kompanija ni ne zna da krši zakone o privatnosti u Evropi - kaže Šrems.
Povodom priča da su društvene mreže poput Fejsbuka, i neke kompanije kao Epl, prosleđivale informacije Američkoj nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) u okviru programa za nadziranje Prizma, on kaže da je potrebno razlikovati dve stvari.
- Moguće je zatražiti informacije o određenoj osobi. U Evropskoj uniji, kao i u SAD-u, to je sasvim u redu. Veliki je problem prosleđivanje podataka koji pripadaju velikom broju ljudi. Imali smo pritužbe protiv pet različitih kompanija koje prosleđuju evropske podatke. To su evropske filijale kompanija kao što je Fejsbuk, koje predaju podatke američkim filijalama, a one ih onda predaju NSA - navodi on i dodaje:
- Prema evropskim zakonima, evropskim filijalama nije dozvoljeno prosleđivanje podataka stranim državama, osim ako one ne garantuju da će ti podaci ostati privatni. To je nešto što se ne sme raditi. Glavni cilj ovih pritužbi je taj da evropske vlasti odluče da li je to legalno ili ne.
Za Šremsa najveći problem predstavlja to što američke kompanije ništa ne znaju o osnovnim evropskim pravima.
- No prst se ne može upirati samo u američke kompanije, kriva je i Evropska unija koja ne čini ništa kako bi se zakoni primenjivali. Gotovo da uopšte nema kazni. U Austriji je najveća kazna 20.000 evra. Evropska komisija je sada predložila da se to promeni, no američke kompanije i vlada lobiraju za sprečavanje ozbiljnijih zakona za zaštitu u Evropi - kaže ovaj aktivista.
On navodi da je posebno bilo zastrašujuće kada je od Fejsbuka dobio 1.200 stranica o sebi.
- Tamo je bilo puno informacija koje uopšte nisam uneo u kompjuter. Ljudi misle da, ako sami ne ukucaju određene podatke u kompjuter, oni neće biti dostupni. No kompanije prikupljaju podatke o vama preko vaših prijatelja ili sakupljaju podatke koje niste sami uneli u kompjuter. Mapa koju sam dobio od Fejsbuka o sebi sadržala je 300 stranica obrisanih poruka. To su stvari koje oni više uopšte ne bi trebalo da imaju. Lobisti pokušavaju da kažu da je moguće videti koji su podaci o vama dostupni, te da je to moguće kontrolisati, no stvarnost je drugačija. Zaista je zastrašujuće kada znate da NSA može da dođe do podataka koje uopšte niste uneli u kompjuter.
On priznaje da i dalje koristi Fejsbuk, ali objašnjava da time ne čini ništa poigrešno.
- Kompanije su te koje ne igraju po pravilima i zloupotrebljavaju svoje položaje, posebno fejsbuk koji gotovo da ima monopol u društvenim mrežama. Mislim da u demokratskom društvu rešenje ne može da bude prekid komunikacije. Trebalo bi da koristimo ove odlične tehnologije, ali da ne moramo da se brinemo zato što to činimo - to bi trebalo da bude svrha. To je verovatno malo detinjasto, ali moj pristup je sledeći: Nisam ja taj koji čini nešto pogrešno, već Fejsbuk. Nije rešenje obrisati i šifrovati sve poruke i zaključati se, već živeti slobodno.
Upitan šta korisnik društvene mreže može učniti da se zaštiti, kaže da se ne može puno, osim da se ne objavljuju gluposti.
- Takođe ste malo bolje zaštićeni ako isključite sve platforme aplikacija. To je najveća rupa u zakonu: Bilo ko od vaših prijatelja može da instalira aplikaciju koja ima pristup vašim podacima. To možete da sprečite jedino ako potpuno isključite sve platforme aplikacija. Za to postoji opcija na Fejsbuku - ističe Šrems.
- Osim toga, na vlastima je da promene sistem Fejsbuka tako da bude u skladu s evropskim zakonima o privatnosti. U svakoj od naših pritužbi dali smo predlog kako Fejsbuk može da bude u skladu s tim zakonima, a da i dalje funkcioniše na isti način kao sada. Individualni korisnik tu ne može ništa da učini. Nemoguće je znati što rade serveri smešteni u SAD.
Student prava iz Beča Maks Šrems 2011. godine je osnovao nevladinu organizaciju "Evropa protiv Fejsbuka". Grupa je podnela prijave protiv Fejsbuka, Epla, Majkrosofta, Skajpa i Jahua u Nemačkoj, Irskoj i Luksemburgu, gde su smještena evropska sedišta kompanija koje navodno sarađuju sa Američkom nacionalnom bezbednosnom agencijom, piše Dojče Vele.
Izvor: Deutsche Welle
Европа против Фејсбука
„Било је застрашујуће када сам од Фејсбука добио 1.200 страна о себи, од чега се 300 страна односило на моје обрисане поруке, плус што велики број информација уопште нисам ја унео у рачунар, већ су прикупљене из друге руке”, каже Макс Шремс из Беча, оснивач организације „Европа против Фејсбука“.
“Европа против Фејсбука” је невладина организација која европске институције за заштиту приватности засипа тужбама против интернетских компанија, пријављујући преступе на платформама и социјалним мрежама (Скајп, Јутјуб, ФБ итд). Само против Фејсбука поднели су 22 пријаве, а туже и европске компаније које сакупљају податке по интернету и прослеђују их америчкој National Security Agency, јер по ЕУ законима то није дозвољено. “Проблем је што се многе америчке компаније потпуно оглушују и на најтемељнија права у Еуропској унији”, каже Шремс и објашњава да с друге стране ни “ЕУ не чини скоро ништа како би се њени закони примењивали”, иако постоји мноштвo прописа који могу да заштите грађане од злоупотребе.
“Заиста је застрашујуће знати да National Security Agency може да дође до података које сте обрисали, или уопште нисте објавили”, каже он и тврди да кривица није ни у интернету, ни у нама. Мада ваља знати да су највеће рупе у ФБ систему, из којих цуре приватни подаци, разноразне апликације које Фејсбук нутка за “бољу” комуникацију са пријатељима. Савет је да их искључите и не преузимате, колико год да су вам неодољиве.
“Кривица је у компанијама које крше правила и злоупотребљавају свој положај”, објашњава Шремс: “У демократском друштву решење не може бити прекид комуникације, шифрирање наших порука и затварање у саме себе. Требало би да можемо да користимо ове одличне технологије а да стално не морамо да се бринемо”.
Колико је то могуће, посебно је питање. Ако је судити по најновијем изуму Sky Deutschland, немачке филијале телевизијске куће Sky и маркетиншке компаније ББДО, које су измислиле нови начин оглашавања који рекламе емитује директно у наш мозак, тако што се путем вибрација звук спроводи до унутрашњег уха, па се чини да звукови долазе из наше главе. Видео у којем је приказана ова технологија може се погледати на Јутјубу под именом “Talking Window Sends Messages Through Your Skull!”. Тако да није искључено да ћемо у скорој будућности, понукани гласовима у мозгу, сами прикупљати податке о себи и послушно их слати тамо где нам се каже. Ништа необично што је овај орвеловски изум за ултракратко време изазвао буру негодовања.
Прошле недеље је и нова верзија Скајпа изазвала озбиљну забринутост, јер је откривен врло озбиљан пропуст који погађа 100 милиона Андроид корисника. Грешка омогућава нападачу да приступи вашем мобилном телефону или таблету и вршља по свим подацима, упркос закључаном екрану.
Izvor: NIN
Европа против Facebook
Facebook зна све и сећа се свега о својим корисницима – чак и оно што су они лично избрисали са сајта или што је заштићено од спољашњег погледа. Студент правног факултета Универзитета у Бечу Макс Шремс је у оквиру закона ЕУ послао неколико ваљано написаних захтева компанији с молбом да му достави информације о њему самом и као одговор је поштом добио податке о сопственом животу за последње три године на 1200 страница у виду фајла на диску. Али, ко још може добити приступ овим подацима?
Информације су подељене на 57 категорија укључујући религиозне и политичке ставове, све поруке које су икад послате или које је икад добио корисник – у принципу, апсолутно све, чак и оно што је било избрисано и што је самом кориснику недоступно у обичном режиму. Наизглед, човек би могао да се обрадује – моћи ће да нађе фотографију коју је грешком избрисао или телефон који није записао. Ипак, овакво свезнање има и наличје. Као прво, потоје ствари које човек жели да заборави, укључујући и оне који су биле једноставно грешка. Као друго, овакве информације се могу достављати на захтев органа за очување реда – и како човек да зна, шта ако још неко убеди администратора социјалне мреже, на пример, уз помоћ незаконитих радњи или путем преваре да му да нечије личне податке?
Очигледно, ова размишљања су и наљутила Макса који је направио свој сопствени сајт „Европа против Facebook“, где објављује инструкције о томе како да човек добије свој досије у друштвеној мрежи. Истина, млади правник нема план за даље активности – како да се бори за неприкосновеност приватног живота.
Притом се Facebook подвргава оштрој критици због, наизглед, потпуно супротне политике. Један од оснивача IT-гиганта Google Сергеј Брин негодовао је због тога што социјална мрежа, исто као и многи прилози Apple превише ограничавају могућности корисника: „Много тога се може изгубити, на пример, све информације у прилозима – оне су данас недоступне људима који траже податке преко претраживача.“ Разуме се, мотив критике је врло провидан – то смањује ефикасност чеда самог Брина, што не може да га обрадује.
У интервјуу за „Глас Русије“ руководилац правца конкурентске обавештајне службе компаније „Дијалог-наука“ Андреј Масалович је такође истакао:
„Facebook прикупља огроман број личних података како би формирао слојеве онога што корисници воле и утицао на њих. Google критикује Facebookи Apple, због наводно претеране затворености, а заправо, због тога што прикупљају податке о корисницима, а не деле их с Google. А заједно критикују Иран и Саудовску Арабију који покушавају да затворе сопствени интернет направивши аналог кинеског модела за контролисање информација унутар земље. У ствари, овде се не ради о питању отворености, већ о томе да се власти Ирана и Саудовске Арабије плаше туђег утицаја и покушавају да се заштите од њега.“
„Велики брат“ у облику државе мало пажње обраћа на корпортивна трвења унутар корпорација, радећи само у сопственим интересима. Истина, понекад на штету обичних грађана. Тако се у САД на захтев полиције појвио доступан досије Facebook о једном кориснику. Досије садржи 71 страницу с пуним списком радњи корисника социјалне мреже, укључујући и фотографије које су поставили његови пријатељи. Разуме се, све је приписано паду система за заштиту личних података, али они који сматрају да човек може да има своје тајне треба да вежба меморију, а не да се ослања на високе технологије.
Izvor> Glas Rusije