Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

#1

A disturbing trend in the water sector is accelerating worldwide. The new “water barons” — the Wall Street banks and elitist multibillionaires — are buying up water all over the world at unprecedented pace.

Familiar mega-banks and investing powerhouses such as Goldman Sachs, JP Morgan Chase, Citigroup, UBS, Deutsche Bank, Credit Suisse, Macquarie Bank, Barclays Bank, the Blackstone Group, Allianz, and HSBC Bank, among others, are consolidating their control over water.

Wealthy tycoons such as T. Boone Pickens, former President George H.W. Bush and his family, Hong Kong’s Li Ka-shing, Philippines’ Manuel V. Pangilinan and other Filipino billionaires, and others are also buying thousands of acres of land with aquifers, lakes, water rights, water utilities, and shares in water engineering and technology companies all over the world.

The second disturbing trend is that while the new water barons are buying up water all over the world, governments are moving fast to limit citizens’ ability to become water self-sufficient (as evidenced by the well-publicized Gary Harrington’s case in Oregon, in which the state criminalized the collection of rainwater in three ponds located on his private land, by convicting him on nine counts and sentencing him for 30 days in jail). Let’s put this criminalization in perspective:

Billionaire T. Boone Pickens owned more water rights than any other individuals in America, with rights over enough of the Ogallala Aquifer to drain approximately 200,000 acre-feet (or 65 billion gallons of water) a year. But ordinary citizen Gary Harrington cannot collect rainwater runoff on 170 acres of his private land.

It’s a strange New World Order in which multibillionaires and elitist banks can own aquifers and lakes, but ordinary citizens cannot even collect rainwater and snow runoff in their own backyards and private lands.

“Water is the oil of the 21st century.” Andrew Liveris, CEO of DOW Chemical Company (quoted in The Economist magazine, August 21, 2008)

In 2008, I wrote an article,

“Why Big Banks May Be Buying up Your Public Water System,” in which I detailed how both mainstream and alternative media coverage on water has tended to focus on individual corporations and super-investors seeking to control water by buying up water rights and water utilities. But paradoxically the hidden story is a far more complicated one.

I argued that the real story of the global water sector is a convoluted one involving “interlocking globalized capital”: Wall Street and global investment firms, banks, and other elite private-equity firms — often transcending national boundaries to partner with each other, with banks and hedge funds, with technology corporations and insurance giants, with regional public-sector pension funds, and with sovereign wealth funds — are moving rapidly into the water sector to buy up not only water rights and water-treatment technologies, but also to privatize public water utilities and infrastructure.

Now, in 2012, we are seeing this trend of global consolidation of water by elite banks and tycoons accelerating. In a JP Morgan equity research document, it states clearly that “Wall Street appears well aware of the investment opportunities in water supply infrastructure, wastewater treatment, and demand management technologies.”

Indeed, Wall Street is preparing to cash in on the global water grab in the coming decades. For example, Goldman Sachs has amassed more than $10 billion since 2006 for infrastructure investments, which include water. A 2008 New York Times article mentioned Goldman Sachs, Morgan Stanley, Credit Suisse, Kohlberg Kravis Roberts, and the Carlyle Group, to have “amassed an estimated an estimated $250 billion war chest — must of it raised in the last two years — to finance a tidal wave of infrastructure projects in the United States and overseas.”

T. Boone Pickens
http://en.wikipedia.org/wiki/T._Boone_Pickens

Бун Пикенсз је био познат по својим покушај да трговачких превлада Unocol....у ћему је био неуспешан.

Значај овај превладовање је био што је Unocol био 20 пута већа него његова компанија.....

То је био тих раније степене финанцирског тероризам....онда смо имали Junk Bond. Што је било измисљенa u трговачке инвесторска банка Drexel Burham Lambert....и познатог Michael Milkens, ко је накрају видео затвора.....као и Ivan Boesky.

Вода је одавно било стратегична имање једне државе.....

Сад питање колико страних компаније и банке владају над Српским водама.......и од каде?

И ко су тих одговорних ко су то омогућилих?
Одговори
#2

Ако било којих Политичар у БОЕГРАДИЈЕ продава било шта од воде.....он је ИЗДАЈНИК....и мора да томе одговорати!
Одговори
#3

Српску воду продају нам странци
у Економија 1. марта 2017. 3 Коментара

Београд – Уколико се преговори које „Кока-Кола” последњих недеља води са презадуженим хрватским бизнисменом Ивицом Тодорићем о преузимању „Јамнице” успешно заврше, ова мултинационална компанија освојиће више од 60 одсто хрватског али и петину српског тржишта минералних вода.
„Кока-Кола” је у Србију дошла 2005. године куповином сто одсто удела у фабрици минерале воде „Власинка”. Њен најпознатији бренд „роса” прошле године је имао учешће од 15,7 одсто, а са куповином овдашње „Мг мивеле” (5,34 одсто), која послује у систему „Агрокора”, „Кока-Кола” би се домогла укупно 21,4 одсто тржишног удела.
Све док Тодорић није запао у финансијске проблеме хрватско тржиште минералних вода, а пре свега безалкохолних напитака било је неосвојива тврђава за ову мултинационалку. На тржишту источне Европе „Кока-Кола” је неприкосновени лидер, али се показало да постоје и неки регионални играчи који послују боље од ове глобалне фирме. Тодорићева „Јамница” била је једна од њих. Зато ће „Кока-Кола” улазницу за ово тржиште морати скупо да плати, јер „Јамница” на берзи вреди око пола милијарде евра.
А колико је Тодорић платио карту за српско тржиште?
Преко „Фрикома” он је 2008. године купио 70 одсто удела у пољопривредном предузећу „Нова слога” у чијем саставу је пословала фабрика воде „Мивела” за четири милиона евра, уз обавезно инвестирање од 11 милиона евра. Ту тржишну утакмицу изгубио је Мирослав Мишковић који је преко „Делта аграра” нудио 3,3 милиона евра (и обавезних пет милиона инвестиција).
Тако се Тодорић домогао једне од најквалитетнијих минералних вода у Србији, јер у само једном литру има довољне количине магнезијума за задовољење дневних потреба организма. Она је отишла хрватском бизнисмену упркос упозорењима стручњака да су магнезијумске воде реткост у Европи и свету и да се овако благо не треба уступати, посебно не странцима.
Ако се ова трансакција са „Агрокором” реализује, „Кока-Кола” ће постати и ексклузивни носилац права експлоатације минералне воде са изворишта у близини Трстеника. У „Мивели” тренутно ради око 80 запослених, њен пословни приход у 2015. био је око две милијарде динара, а чиста добит 26 милиона динара. Брокери кажу да је реч о брзорастућој компанији чија би цена на тржишту могла да достигне 10 милиона евра, уколико би се продавала одвојено.
Странци већ држе половину тржишта минералних вода у Србији. Четвртина тржишног колача припада компанији „Књаз Милош” која је у власништву инвестиционог фонда „Мид Европа партнери”. Почетком 2015. овај инвестициони фонд, чији је један од партнера и овдашњи бизнисмен Андреј Јовановић (некадашњи власник „Марба”), преузео је посао од „Салфорда” који је газдовао „Књазом” читаву деценију.
Овај инвестициони фонд у последњем минуту је поентирао у тржишној утакмици из које је као губитник, у лето 2004. године, изашао наш прослављени кошаркаш Владе Дивац. Ипак, Дивац није одустао од бизниса са водом па је три године касније решио да од бизнисмена Војина Ђорђевића, који је у том тренутку био у дуговима, преузме фабрику „Вода-вода”. Око пословне трансакције вођен је и судски спор.
Бранка Шеровић, директорка Удружења индустрије минералних вода каже да се та групација још од прве приватизације борила за модел докапитализације, док би страна улагања била прихватљива тек уколико постоји потреба.
„Требало је задржати домаћи или државни удео у фабрикама вода које су приватизоване и отишле у руке страних компанија. Овај ресурс је број један у односу на све остале, јер вода се осим за пиће користи и у прехрамбеној индустрији и као енергетски потенцијал“, каже Шеровићева. Истиче да тада није било слуха за иницијативу ове групације да се приватизација уради на другачији начин.
„Сада то више не може да се контролише јер неке од фабрика више нису у домаћим рукама“, каже Шеровићева.
Неке од њих годинама су одолевале притисцима стране конкуренције. Компанија „Минаква”, чији је тржишни удео око 17,5 одсто, у стопостотном је власништву фирме са Девичанских острва („Глобал вотер инвестмент груп”) али иза ње стоји домаћи капитал породице Богићевић из Новог Сада.
Пословни приходи ове фирме у 2015. години били су око две милијарде динара, исто као и „Мивели”. Међутим, њихово тржишно учешће је три пута веће а профит десетоструко већи и износио је 380 милиона динара. По тржишном уделу опасно се приближила „Књазу” па се већ дуго спекулише да би и она могла да буде на мети мултинационалних компанија. Процењује се да ова компанија вреди око 40 милиона евра.
Компанија „Вода Врњци” приватизована је 2005. године, када је београдско предузеће „Екстра-пет” постало власник већинског пакета од 52,4 одсто акција. Већински удео бујановачке „Хебе” продат је 2008. „Нектару”, док је „Пролом” једина фабрика коју су купили запослени. Фрушкогорска вода „Јазак” у власништву је компаније НИС.
Бранка Шеровић каже да Закон о концесијама у овом сектору још није заживео, према којем би држава, као у ЕУ, правила појединачне уговоре са произвођачима на 20 или 30 година. Фабрике вода у Србији за сада добијају решења о експлоатационом праву на пет година.
Према процени економисте Наде Видовић због тога што држава не поштује Закон о концесијама, буџет годишње изгуби 70 милиона евра.
„Јамници” расте цена на берзи
Од када се пронео глас да би „Кока-Кола” могла да преузме ову компанију, акције „Јамнице” на Загребачкој берзи не престају да расту, па је тако једна деоница са 158.000 за недељу дана скочила на 165.000 куна (око 22.000 евра).
У односу на 14. фебруар цена је скочила више од 20 одсто. Ако би Тодорић сав новац од продаје „Јамнице” искористио да се раздужи вратио би тек дванаести део укупног дуга.
Ивана Албуновић и Аница Телесковић / Политика
Одговори
#4

Ваљево
https://www.youtube.com/watch?v=yyQLouQrTFU
Одговори
#5

Национална катастрофа Србије: Тајно распродати извори пијаће воде
у Актуелно, Економија 27. августа 2017. 3 Коментара

Београд – Распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи, изјавио је министар за заштиту животне средине Горан Триван.
Он је истакао и да Србија треба да нађе начин како да врати власништво над продатим изворима пијаће воде.
„Пијаћа вода је најважнији ресурс на планети и свако ко је поседује и сачува спасиће становништво од исцрпљивања, па и ризика нестајања. Друга предност јесте што ћете моћи и другима да помогнете ако имате неки вишак. Дакле, распродаја пијаће воде равна је националној катастрофи и мислим да би требало да нађемо начин како то да враћамо колико год је могуће“, рекао је Триван за данашњу „Политику“.
Србија, упозорио је, не располаже неограниченим количинама пијаће воде и не лежи на превеликом броју изворишта и резерви.
Коментаришцухи загађеност пијаћих вода и продају извора странцима у протеклих десет и више година, Триван окривљује оне који су продавали изворе пијаће воде наводећи да се размере тих приватизација још не виде довољно, али да ће се праве последице видети када настане доба несташице воде.
„Сада смо управо на прагу тог периода. Климатске промене су на делу и зато нас погађају поплаве и суше, што све заједно негативно делује на пијаће воде. Они који су продавали изворе, продали су национални ресурс који представља питање нашег опстанка. Многи ратови који се у овом тренутку воде у свету, воде се управо због пијаће воде“, указао је Триван.
Триван је додао да су екологија и еколошка безбедност добили најважније место у вођењу политике многих држава.
„Могло би се рећи да је то нова филозофија, где се сматра да армије више нису главно средство принуде, већ су еколошки стандарди постали главна „батина“ у светским односима. Наметањем стандарда, као што је ограничавање емисије гасова, или било чега другог, представља контролу над једном нацијом. Екологија је већ постала средство за ову контролу“, рекао је Триван.
Он је, истовремено, изразио уверење да је за Србију, у преговорима са ЕУ, најважније поглавље 27 о животној средини и климатским променама.
„Ако немате довољно добар ваздух или пијаћу воду, онда нема ни опстанка. Дакле, то је најважније и најкомпликованије питање у формалноправном смислу. Толико да и сами Европљани кажу да то поглавље обухвата чак трећину укупне легислативе. Због такве обимности је и најскупље“, рекао је Триван.
На питање колико је Србији потребно новца за уређење те области, Триван је рекао да очекивани оквир инвестирања у подизање квалитета животне средине и њеног очувања износи око 15 милијарди евра.
„Рок зависи од тога колико ћемо брзо моћи да обезбеђујемо срества и мењамо стандарде. Лично верујем да то не може да буде период краћи од 25 до 30 година“, рекао је Триван.
Пре свега, нагласио је, потребно је инвестирати у прераду отпадних вода.
„За то треба да уложимо око пет милијарди евра. Потом долазе управљање комуналним отпадом и брига о историјском отпаду, као и решаваје опасног отпада. И, наравно, депоније. За добар део од 26 предвиђених регионалних депонија већ постоје планови, али нас тек чекају велика улагања“, рекао је Триван.
Он је подсетио да је за управљање отпадним водама ЕУ до 2020. године предвидела за Србију 160 милиона евра помоћи.
Говорећи о недавној посети Америци, подсетио је да је имао низ сусрета и скупова који су се тицали животне средине и могуцности улагања у Србији додајући да постоји озбиљно интересовање тамошњих компанија, посебно у државни Мериленд, да инвестирају у Србији.
„Заинтересовани су за прераду отпадних вода, комунални отпад, као и многе друге области. А то је оно што преставља и наше највеће потребе. Догвор је да једна америчка привредна делегација посети Србију док раја године и да разговарамо о врло конкретним инвестицијама“, рекао је Триван.
Б 92

GENERALNI DIREKTOR ŠVICARSKE KOMPANIJE NESTLE: ‘Voda nije ljudsko pravo!’
Одговори
#6

Влада почиње са распродајом лековитих бања по Србији
у Економија 23. децембра 2017. 0

Београд – ПИО фонд ће своју имовину у српским бањама уступити држави да би оне могле да се приватизују, а прва трансакција по том моделу ускоро ће бити примењена код продаје Куршумлијске Бање, сазнаје Блиц.
Заинтересовани купац за њених некада престижних 17.000 квадрата, а данас је руина, јесте Планинка а.д. Преговори су у завршној фази па би они до краја године могли да постану и нови власници. Тако ће се из имовинско-правног лавиринта, који траје више од деценију, најзад изаћи, иако је суд донео правоснажна решења, којима је потврдио да су објекти у бањама и бањским лечилиштима у власништву пензионера а не државе. Наиме, ПИО фонд је покренуо 27 судских спорова, како би доказао да је управо он, а не Влада Србије власник ових лечилишта, због чега до сада није могло да се крене у њихову приватизацију.
Пошто је 18 постало извршно, међу којима је и онај везан за Куршумлијску Бању, активности око приватизације су биле блокиране па је Влада формирала групу за решавање отворених питања везаних за бање и бањска лечилишта. Управо та група је предложила да се моделом пребацивања имовине ПИА на државу оконча продаја Куршумлијске Бање јер без таквог договора немогуће је било кренути у овај процес.
Извор Блица из Немањине 11 тврди да су договори у завршној фази и да ће све правне формалности, укључујући и купопродајни уговор, бити завршене до Нове године.
„У овај процес су била укључена готово сва министарства, представници ПИО фонда и стручњаци како би се нашао начин да се превазиђе спор. Постоје извршне пресуде судова, по којима је власник објеката у бањама и бањским лечилиштима ПИО фонд, што је блокирало цео процес државе да приватизује бање. Зато је и формирана радна група на чијем је челу потпредседник Владе Расим Љајић.
Та група је морала да ту правно-имовинску рашомонијаду распетља јер у већини бања пропадају објекти зато што ПИО нема новца да их реновира. То је случај и са Куршумлијском бањом, где су објекти ван функције од 2006. године, иако годинама постоји заинтересован купац. То је Планинка а.д., која у свом власништву има Пролом Бању и Луковску Бању, са којима успешно газдује“, наводи наш саговорник.
Блиц / Нова економија

СВЕ ОВА ПРИРОДНА ИМАЊЕ ПРИПАДА НАРОДУ......ТО ЈЕ ЊИХОВА ИМАЊЕ!

Ко вам је дао било која овласљење, било која оправдање, било које наредбе ДА ПРОДАТЕ НАРОДНА ИМАЊЕ?
Одговори
#7

https://vidovdan.org/info/vlasinacku-ros...izvorista/
Одговори
#8

https://www.balcanicaucaso.org/eng/Areas...ers-190773
Одговори
#9

https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/312...raju-video
Одговори
#10

https://www.srbijadanas.net/srbija-se-br...oto-video/

Свака села бих требала да има стратегији да се снадева са природним енергијом!
Одговори
#11

https://www.srbijadanas.net/mala-elektra...ona-video/

https://www.youtube.com/watch?v=54GxFzzp2is
Одговори
#12

Малагурски
https://www.youtube.com/watch?v=TRm6x2p4mDQ
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним