17-12-2017, 05:15 PM
(17-12-2017, 02:00 PM)Шумадинац Пише: .
ЗА СВЕ РУСОФИЛЕ И АНТИЗАПАДЊАКЕ:
http://www.blic.rs/vesti/svet/godisnja-k...ci/h23zfee
ЗА СВЕ РЕВНИТЕЉЕ У СПЦ:
http://www.blic.rs/vesti/politika/spanij...ju/n8gwrr3
Русија
ЗА СВЕ РЕВНИТЕЉЕ У СПЦ:
http://www.blic.rs/vesti/politika/spanij...ju/n8gwrr3
14-01-2018, 03:55 PM
Putin: "Sveti Lenjin" (VIDEO) http://mondo.rs/a1072737/Info/Svet/Putin...igija.html
Putin: "Sveti Lenjin" (VIDEO) http://mondo.rs/a1072737/Info/Svet/Putin...igija.html
Putin: "Sveti Lenjin" (VIDEO) http://mondo.rs/a1072737/Info/Svet/Putin...igija.html
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
14-01-2018, 04:24 PM
Хвала на вид
Путин упоредио комунизам са хришћанством, а Лењиново тело у маузолеју са „поштовањем моштију светитеља”
У ФИЛМУ „ВАЛААМ” ОЦЕНИО ДА БОЉШЕВИЦИ НИШТА ПОСЕБНО НОВО НИСУ СМИСЛИЛИ
„По чему се смештање Лењиновог тела у Маузолеј разликује од моштију за православце и остале хришћане? Неки ми говоре да у хришћанству не постоји таква традиција, а ја им узвраћаМ: идите на Свету Гору и погледајте тамо на мошти светитеља. А и код нас у Русији такође постоје мошти”
ВЛАДИМИР Путин упоредио је комунизам са хришћанством, а Лењиново балзамовано тело у маузолеју на Црвеном тргу са „поштовањем моштију светитеља”.
У интервјуу који је дао за филм „Валаам”, руски лидер је ову своју позицију додатно разјаснио:
„Можда говорим нешто што се понекоме неће свидети, али говорим оно што мислим. Као прво, вера је код нас јачала поготово у време када је нашем народу било нарочито тешко. Прошли смо и период борбе против Бога када су ликвидирани свештеници и разаране цркве. А истовремено је стварана нова религија. Комунистичка идеологија је веома сродна хришћанству, јер се о слободи, равноправности, братству и праведности говори и у Светом писму. А кодекс градитеља комунизма? То је сублимација, просто примитивно копирање Библије, ништа ново нису смислили”.
Председник РФ је однос комуниста према Лењину упоредио са поштовањем светитеља хришћанству:
„По чему се смештање Лењиновог тела у Маузолеј разликује од моштију за православце и остале хришћане? Неки ми говоре да у хришћанству не постоји таква традиција, а ја им узвраћаМ: идите на Свету Гору и погледајте тамо на мошти светитеља. А и код нас у Русији такође постоје мошти”.
У наставку је нагласио: „У суштини, ондашња власт није смислила ништа ново. Она је само својој идеологији прилагодила оно што је човечанство давно поставило”.
Руски лидер се у филму „Валаам” осврнуо и на евакуацију Валаамског манастира у време совјетско-финског рата (1939-1940-те):
„Совјетске трупе су биле пред искрцавањем на острва, али до тога није дошло. Остале су на обали и послале позив монасима да дођу. Један од њих је дошао, а совјетски официр му је неочекивано рекао: колико вам треба времена да све ствари покупите и напустите архипелаг?. Затражили су неколико дана, скупили све најаважније и одвезли. Ово су ми испричали у манастиру”.
Још је додао: „Била су то најтежа времена борбе против Бога када се појавило и семе раскола у нашем друштву. Али, и овај догађај показује да је семе јединства увек било са нама, захваљујући управо Руској православној цркви. Дозвола совјетских официра монасима да оду са својим светињама најбоље сведочи да то семе уједињавања никада нисмо губили”.
Путин упоредио комунизам са хришћанством, а Лењиново тело у маузолеју са „поштовањем моштију светитеља”
У ФИЛМУ „ВАЛААМ” ОЦЕНИО ДА БОЉШЕВИЦИ НИШТА ПОСЕБНО НОВО НИСУ СМИСЛИЛИ
„По чему се смештање Лењиновог тела у Маузолеј разликује од моштију за православце и остале хришћане? Неки ми говоре да у хришћанству не постоји таква традиција, а ја им узвраћаМ: идите на Свету Гору и погледајте тамо на мошти светитеља. А и код нас у Русији такође постоје мошти”
ВЛАДИМИР Путин упоредио је комунизам са хришћанством, а Лењиново балзамовано тело у маузолеју на Црвеном тргу са „поштовањем моштију светитеља”.
У интервјуу који је дао за филм „Валаам”, руски лидер је ову своју позицију додатно разјаснио:
„Можда говорим нешто што се понекоме неће свидети, али говорим оно што мислим. Као прво, вера је код нас јачала поготово у време када је нашем народу било нарочито тешко. Прошли смо и период борбе против Бога када су ликвидирани свештеници и разаране цркве. А истовремено је стварана нова религија. Комунистичка идеологија је веома сродна хришћанству, јер се о слободи, равноправности, братству и праведности говори и у Светом писму. А кодекс градитеља комунизма? То је сублимација, просто примитивно копирање Библије, ништа ново нису смислили”.
Председник РФ је однос комуниста према Лењину упоредио са поштовањем светитеља хришћанству:
„По чему се смештање Лењиновог тела у Маузолеј разликује од моштију за православце и остале хришћане? Неки ми говоре да у хришћанству не постоји таква традиција, а ја им узвраћаМ: идите на Свету Гору и погледајте тамо на мошти светитеља. А и код нас у Русији такође постоје мошти”.
У наставку је нагласио: „У суштини, ондашња власт није смислила ништа ново. Она је само својој идеологији прилагодила оно што је човечанство давно поставило”.
Руски лидер се у филму „Валаам” осврнуо и на евакуацију Валаамског манастира у време совјетско-финског рата (1939-1940-те):
„Совјетске трупе су биле пред искрцавањем на острва, али до тога није дошло. Остале су на обали и послале позив монасима да дођу. Један од њих је дошао, а совјетски официр му је неочекивано рекао: колико вам треба времена да све ствари покупите и напустите архипелаг?. Затражили су неколико дана, скупили све најаважније и одвезли. Ово су ми испричали у манастиру”.
Још је додао: „Била су то најтежа времена борбе против Бога када се појавило и семе раскола у нашем друштву. Али, и овај догађај показује да је семе јединства увек било са нама, захваљујући управо Руској православној цркви. Дозвола совјетских официра монасима да оду са својим светињама најбоље сведочи да то семе уједињавања никада нисмо губили”.
19-01-2018, 09:01 AM
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
19-01-2018, 12:43 PM
(19-01-2018, 09:01 AM)смедерево Пише: https://sputniknews.com/russia/201801191...shortening
Кол'ко је 'ладна вода не стиже човек поштено ни да се прекрсти
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
11-02-2018, 05:23 PM
Авион са 71 путником срушио се после полетања из Москве, јавио је РТ.
Авион Ан-148 компаније „Саратовске авијалиније“ нестао је са радара два минута након полетања са аеродрома и са њим је изгубљен контакт.
„У 14.21 по московском времену са аеродрома Домодедово полетео је авион Ан-148 на лету 703 ’Саратовских авијалинија‘ Москва-Орск. Према прелиминарним подацима, у авиону је било 65 путника и шест чланова посаде. Неколико минута након полетања изгубљена је радио-веза са посадом авиона, а ознака ваздухоплова нестала је са радара. Према прелиминарним подацима, веза је нестала у Раменском округу Подмосковља“, изјавила је Росавијација (савезна агенција за ваздухопловни саобраћај).
Представник подмосковског одељења Министарства за ванредне ситуације Русије раније је изјавио да се авион срушио и да је виђен из ваздуха у пољу Раменског округа у Подмосковљу.
„Авион се срушио у близини села Аргуново. Мала је вероватноћа да су путници и посада преживели“, изјавио је извор у службама за ванредне ситуације.
Он је додао да су два хеликоптера Ми-8 са спасиоцима полетела са аеродрома Чкаловски и Мјачково према месту рушења Ан-148.
На место пада кренуле су ватрогасно-спасилачке јединице Министарства за ванредне ситуације, бригаде хитне помоћи и друге спасилачке службе. Укупно је ангажовано 150 људи.
Авион је из Москве кренуо за град Орск, који се налази у близини границе између Казахстана и Русије.
https://rs.sputniknews.com/rusija/201802...a-potraga/
Авион Ан-148 компаније „Саратовске авијалиније“ нестао је са радара два минута након полетања са аеродрома и са њим је изгубљен контакт.
„У 14.21 по московском времену са аеродрома Домодедово полетео је авион Ан-148 на лету 703 ’Саратовских авијалинија‘ Москва-Орск. Према прелиминарним подацима, у авиону је било 65 путника и шест чланова посаде. Неколико минута након полетања изгубљена је радио-веза са посадом авиона, а ознака ваздухоплова нестала је са радара. Према прелиминарним подацима, веза је нестала у Раменском округу Подмосковља“, изјавила је Росавијација (савезна агенција за ваздухопловни саобраћај).
Представник подмосковског одељења Министарства за ванредне ситуације Русије раније је изјавио да се авион срушио и да је виђен из ваздуха у пољу Раменског округа у Подмосковљу.
„Авион се срушио у близини села Аргуново. Мала је вероватноћа да су путници и посада преживели“, изјавио је извор у службама за ванредне ситуације.
Он је додао да су два хеликоптера Ми-8 са спасиоцима полетела са аеродрома Чкаловски и Мјачково према месту рушења Ан-148.
На место пада кренуле су ватрогасно-спасилачке јединице Министарства за ванредне ситуације, бригаде хитне помоћи и друге спасилачке службе. Укупно је ангажовано 150 људи.
Авион је из Москве кренуо за град Орск, који се налази у близини границе између Казахстана и Русије.
https://rs.sputniknews.com/rusija/201802...a-potraga/
12-02-2018, 11:23 PM
Sergei Millian/Sergey Panchenko
Ivanov Vyacheslav
Ivanov Vyacheslav
13-02-2018, 12:24 AM
Русија је променила правила ратовања, па више не важи парола „око за око, зуб за зуб“. Више не постоје изричито пријатељске и непријатељске државе, искључиви савезници и противници, конкуренти и партнери. Како се испоставило, данас државе на једном терену сарађују, а на другом ратују, и у исто време свако са сваким може.
Најбољи пример за то је обарање руског војног авиона Су-24 у Сирији од стране Турске у јесен 2015. године. Сви су очекивали руску одмазду и почетак новог руско-турског рата, али се то није догодило. Москва и Анкара су само годину дана касније наставиле да сарађују и развијају своју сарадњу у многим правцима.
Руска војска у бази Хмејмим у Сирији
УПРАВЛЕНИЕ ПРЕСС-СЛУЖБЫ И ИНФОРМАЦИИ МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РФ
Руски контингент у Сирији довољан за обуздавање терориста
То је био први пример новог геополитичког приступа којег се чврсто придржава Русија, а који све више усвајају и друге државе.
Колумнисткиња РИА Новости Ирина Алкснис објашњава да је ту фактички реч о дезинтеграцији система „свој-туђи“ у геополитичком простору.
Према њеним речима, суштина тог приступа је сажета у три кључне тачке. Прво, признавање и прихватање чињенице да је жеља било које државе да штити и унапређује своје националне интересе потпуно природно.
Друго, сасвим природно је и да сукоб интереса конкурентских држава прерасте у конфронтацију или конфликт, у овој или оној форми.
Треће и најважније у таквој конструкцији је стварање система који би допринео усаглашавању често потпуно супротних интереса и циљева и спречио прерастање постојећих конфликта у ратове.
Ти механизми могу бити веома различити — од успостављања канала за хитну везу између војски како би се спречили инциденти, до постизања дипломатских договора који омогућавају закључивање споразума између страна, чак и када постоје оштре противречности.
Терористи у Идлибу
© REUTERS/ OMAR HAJ KADOUR
Паклено „змијско легло“: Овде се укршта најмоћније оружје — све спремно за светски рат
Овај приступ руске спољне политике сада се може видети у Сирији, где су се сударили интереси Русије, Турске, Ирана, Израела и многих других земаља. Те државе историјски немају баш добре односе, а рецимо, у случају Ирана и Израела ти односи су наизглед и непоправљиви.
У таквој ситуацији је бескорисно и немогуће у пуној мери закључити савезе, јер има превише дубоких разлика које редовно избијају на површину и узрокују неке ексцесе. Упркос томе, државници који одређују судбину света схватају да свет није црно-бели и да постоје ситуације које захтевају флексибилност.
Руски војни аналитичар Борис Рожин каже да позиција Русије наилази на добар одзив међу другим државама, јер у њој виде арбитра који је способан да држи ситуацију у региону под контролом.
„Ако генерално говоримо о рату у Сирији, погледајмо на Иран који је фактички јединствени пуноправни савезник Русије, то јест савезник са којим је Русија успела да преокрене ток сиријског рата, а како су истицали чак и амерички експерти, један од стратешких циљева САД је уништење руско-иранске алијансе на Блиском истоку. Односно, постоје стратешки савезници са којима такође може да буде одређених проблема у односима, али их, ипак, уједињују основни заједнички интереси. Постоје и тактички савезници Москве, као што је, на пример, Турска, чији се интереси сада поклапају са интересима Русије и Ирана и због тога ми видимо веома изражено отопљавање односа међу њима. Ипак, јасно је да се односи Русије са (председником Турске) Ердоганом, дугорочно посматрано, могу променити“, каже Рожин за Спутњик.
Како је додао, са Ираном ће Русија, највероватније, имати добре односе на дуже стазе, који ће бити изражени не само у савезништву у сиријском рату, него и у економији, као и у савезништву у другим регионима, на пример у Авганистану.
Амерички маринци
CC0
Пентагон: Русија омета нашу офанзиву
„Ако се говори о односима Курда и Ердогана ситуација показује да у многим другим околностима Русија радије подржава Ердогана, јер је он — иако је у веома лошим односима са Асадом, личним и политичким — кориснији за очување целовитости Сирије, макар с тачке гледишта достизања циљева које је поставила Русија. Наравно, то не значи да Русија неће разговарати са Курдима. Осим тога, таква ситуација је константна, јер је било периода када су односи Русије са Турском били веома лоши, а са Курдима мање-више. Али, у овој фази рата Ердоган је кориснији, једноставно зато што је он гарант имплементације сиријског процеса о регулисању ситуације у оквиру споразума договорених у Сочију и Астани, а такође и у обезбеђивању функционисања зона деескалације“, наводи Рожин.
Експерт истиче да је улога Русије на Блиском истоку огромна, а да је Москва данас утицајан играч без кога се не могу решити најважнија питања.
„Русија заузима сасвим конкретну страну, налази се у коалицији са Ираном и Асадом, па због тога за опоненте Техерана и Дамаска, Русија никако не може да буде неутрална. Међутим, без обзира на то, у региону се преиспитује улога Русије и ми смо сада видели да су Ердоган, потом катарски емир и краљ Саудијске Арабије пружили руку сарадње ка Москви. Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху у последње време веома активно са Путином разговара о Сирији, зато што схвата да Русија има одређени утицај на Иран. Израел и Иран се налазе у стању хибридног рата, па Израел рачуна на то да Русија може да утиче на Иран и на Хезболах који је под контролом Техерана. Израел се нашао у веома незгодној ситуацији, јер је играо на то да се рат у Сирији одужи, а добио је јачање Ирана и Хезболаха на својим границама. Због тога ће бити приморан да се обрати Русији, како би се некако замрзао процес раста шиитског утицаја на својим границама. Осим тога, Русија има систем ваздушне одбране и авијацију у Сирији, а Израелу не одговара ескалација ситуације, јер Русија може да обезбеди испоруку још ефикаснијих ПВО система у Сирију, што ће повећати ризик за израелске ваздушне нападе на територији Сирије, зато што чак и системи С-200М, стари ’Букови‘, и друго оружје, које је испоручено пре рата, могу да оборе израелске авионе“, објашњава аналитичар.
Рожин истиче да су САД изгубиле улогу главног светског судије, док су се неке друге силе, попут Русије, вратиле на светску позорницу.
„Улогу Русије сасвим добро разумеју њени опоненти, а с друге стране, ми видимо да САД губе улогу јединог или главног арбитра. Склапају се различити договори између Русије и Израела, Русије и Саудијаца и САД не могу да утичу на то. То јест, како слаби амерички утицај, формира се регионални вакуум моћи, који попуњавају снажне регионалне силе — Турска, Иран и, наравно, Русија, која сада враћа део својих позиција изгубљених након распада СССР-а“, закључио је Рожин.
Најбољи пример за то је обарање руског војног авиона Су-24 у Сирији од стране Турске у јесен 2015. године. Сви су очекивали руску одмазду и почетак новог руско-турског рата, али се то није догодило. Москва и Анкара су само годину дана касније наставиле да сарађују и развијају своју сарадњу у многим правцима.
Руска војска у бази Хмејмим у Сирији
УПРАВЛЕНИЕ ПРЕСС-СЛУЖБЫ И ИНФОРМАЦИИ МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ РФ
Руски контингент у Сирији довољан за обуздавање терориста
То је био први пример новог геополитичког приступа којег се чврсто придржава Русија, а који све више усвајају и друге државе.
Колумнисткиња РИА Новости Ирина Алкснис објашњава да је ту фактички реч о дезинтеграцији система „свој-туђи“ у геополитичком простору.
Према њеним речима, суштина тог приступа је сажета у три кључне тачке. Прво, признавање и прихватање чињенице да је жеља било које државе да штити и унапређује своје националне интересе потпуно природно.
Друго, сасвим природно је и да сукоб интереса конкурентских држава прерасте у конфронтацију или конфликт, у овој или оној форми.
Треће и најважније у таквој конструкцији је стварање система који би допринео усаглашавању често потпуно супротних интереса и циљева и спречио прерастање постојећих конфликта у ратове.
Ти механизми могу бити веома различити — од успостављања канала за хитну везу између војски како би се спречили инциденти, до постизања дипломатских договора који омогућавају закључивање споразума између страна, чак и када постоје оштре противречности.
Терористи у Идлибу
© REUTERS/ OMAR HAJ KADOUR
Паклено „змијско легло“: Овде се укршта најмоћније оружје — све спремно за светски рат
Овај приступ руске спољне политике сада се може видети у Сирији, где су се сударили интереси Русије, Турске, Ирана, Израела и многих других земаља. Те државе историјски немају баш добре односе, а рецимо, у случају Ирана и Израела ти односи су наизглед и непоправљиви.
У таквој ситуацији је бескорисно и немогуће у пуној мери закључити савезе, јер има превише дубоких разлика које редовно избијају на површину и узрокују неке ексцесе. Упркос томе, државници који одређују судбину света схватају да свет није црно-бели и да постоје ситуације које захтевају флексибилност.
Руски војни аналитичар Борис Рожин каже да позиција Русије наилази на добар одзив међу другим државама, јер у њој виде арбитра који је способан да држи ситуацију у региону под контролом.
„Ако генерално говоримо о рату у Сирији, погледајмо на Иран који је фактички јединствени пуноправни савезник Русије, то јест савезник са којим је Русија успела да преокрене ток сиријског рата, а како су истицали чак и амерички експерти, један од стратешких циљева САД је уништење руско-иранске алијансе на Блиском истоку. Односно, постоје стратешки савезници са којима такође може да буде одређених проблема у односима, али их, ипак, уједињују основни заједнички интереси. Постоје и тактички савезници Москве, као што је, на пример, Турска, чији се интереси сада поклапају са интересима Русије и Ирана и због тога ми видимо веома изражено отопљавање односа међу њима. Ипак, јасно је да се односи Русије са (председником Турске) Ердоганом, дугорочно посматрано, могу променити“, каже Рожин за Спутњик.
Како је додао, са Ираном ће Русија, највероватније, имати добре односе на дуже стазе, који ће бити изражени не само у савезништву у сиријском рату, него и у економији, као и у савезништву у другим регионима, на пример у Авганистану.
Амерички маринци
CC0
Пентагон: Русија омета нашу офанзиву
„Ако се говори о односима Курда и Ердогана ситуација показује да у многим другим околностима Русија радије подржава Ердогана, јер је он — иако је у веома лошим односима са Асадом, личним и политичким — кориснији за очување целовитости Сирије, макар с тачке гледишта достизања циљева које је поставила Русија. Наравно, то не значи да Русија неће разговарати са Курдима. Осим тога, таква ситуација је константна, јер је било периода када су односи Русије са Турском били веома лоши, а са Курдима мање-више. Али, у овој фази рата Ердоган је кориснији, једноставно зато што је он гарант имплементације сиријског процеса о регулисању ситуације у оквиру споразума договорених у Сочију и Астани, а такође и у обезбеђивању функционисања зона деескалације“, наводи Рожин.
Експерт истиче да је улога Русије на Блиском истоку огромна, а да је Москва данас утицајан играч без кога се не могу решити најважнија питања.
„Русија заузима сасвим конкретну страну, налази се у коалицији са Ираном и Асадом, па због тога за опоненте Техерана и Дамаска, Русија никако не може да буде неутрална. Међутим, без обзира на то, у региону се преиспитује улога Русије и ми смо сада видели да су Ердоган, потом катарски емир и краљ Саудијске Арабије пружили руку сарадње ка Москви. Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху у последње време веома активно са Путином разговара о Сирији, зато што схвата да Русија има одређени утицај на Иран. Израел и Иран се налазе у стању хибридног рата, па Израел рачуна на то да Русија може да утиче на Иран и на Хезболах који је под контролом Техерана. Израел се нашао у веома незгодној ситуацији, јер је играо на то да се рат у Сирији одужи, а добио је јачање Ирана и Хезболаха на својим границама. Због тога ће бити приморан да се обрати Русији, како би се некако замрзао процес раста шиитског утицаја на својим границама. Осим тога, Русија има систем ваздушне одбране и авијацију у Сирији, а Израелу не одговара ескалација ситуације, јер Русија може да обезбеди испоруку још ефикаснијих ПВО система у Сирију, што ће повећати ризик за израелске ваздушне нападе на територији Сирије, зато што чак и системи С-200М, стари ’Букови‘, и друго оружје, које је испоручено пре рата, могу да оборе израелске авионе“, објашњава аналитичар.
Рожин истиче да су САД изгубиле улогу главног светског судије, док су се неке друге силе, попут Русије, вратиле на светску позорницу.
„Улогу Русије сасвим добро разумеју њени опоненти, а с друге стране, ми видимо да САД губе улогу јединог или главног арбитра. Склапају се различити договори између Русије и Израела, Русије и Саудијаца и САД не могу да утичу на то. То јест, како слаби амерички утицај, формира се регионални вакуум моћи, који попуњавају снажне регионалне силе — Турска, Иран и, наравно, Русија, која сада враћа део својих позиција изгубљених након распада СССР-а“, закључио је Рожин.
16-02-2018, 12:25 AM
Размештање руских ракетних система „Искандер“ у Калињинградској области изазвало је панику на Западу. НАТО је позивао Русију да буде транспарентна у распоређивању тих ракетних комплекса, док Москва одговара да нема обавезу да обавештава НАТО о распоређивању сопственог наоружања на својој територији.
Комплекс „Искандер М“, распоређен у Калињинграду, покрива ракетама територију Пољске, део територије Немачке, значајан део Летоније, Литваније и Естоније; то је озбиљан аргумент да Северноатлантска алијанса почне да се договора о војној деескалацији у Европи, сматра војни експерт, пуковник Виктор Мураховски.
Он је истакао да Русија по међународним споразумима није обавезна да о томе обавештава било кога, али да је Москва спремна за преговоре ако је НАТО решен да седне за преговарачки сто.
Лансирање усавршеног противракетног система на полигону Сари Шаган
МИНИСТЕРСТВО ОБОРОНЫ РФ
Русија може да „одува“ све ракете са свог неба
Почетком фебруара је потврђено да су „искандери“ размештени у у Калињинградској области. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је рекао да Русија ником не прети, али да има суверено право да размешта оружје где хоће на својој територији.
До размештања ракетних комплекса у Калињинграду је дошло након што је у близини границе са Русијом, у Пољској и балтичким земљама, практично размештена читава дивизија америчких оружаних снага.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је позивао Русију да буде транспарентна у потенцијалном распоређивању тактичких ракетних комплекса „Искандер“ у Калињинградској области, и уопште у својој војној делатности у региону.
Он је рекао да НАТО засад не види никакво стално инсталирање „искандера“ у Калињинграду, али да види да Русија развија тамо војну инфраструктуру и повећава своје војно присуство.
Заменик председника комитета Државне думе за одбрану Јуриј Швиткин рекао је за Спутњик да не види разлог за размену таквих информација јер нема „реалних индиција“ да Алијанса жели да почне конструктивни дијалог.
„НАТО се опет понаша по својим двојним стандардима — једно говори, а друго ради“, сматра Швиткин.
Војни експерт, пуковник у пензији Андреј Головатјук наводи да акције Русије, за разлику од америчких, нису у супротности са нормама међународног права, а да је Москва те мере предузела у циљу осигуравања националне безбедности.
„Русија је суверена земља и има право да распореди оружје на својој територији где год жели. Насупрот томе, Американци су разместили своје трупе у Сирији без сагласности легитимне сиријске владе. Због тога сматрам да НАТО нема право да од Русије тражи да достави информације о распоређивању ’искандера‘. Они су за ово што се дешава сами криви. Повод за размештање нашег наоружања на територији Калињинградске области је распоређивање нових база НАТО-а у Европи. То је био одговор Москве. Русија је била приморана да предузме те мере како би осигурала своју националну безбедност. Зато није етично причати о таквим захтевима“, рекао је Головатјук за Спутњик.
Командни центар руске војске
© SPUTNIK/ СЕРГЕЙ ПЯТАКОВ
Одбрана из Калињинграда — одговор Русије на амерички ПРО и НАТО базе
Према његовом мишљењу, односи Русије и НАТО-а, који су тренутно на веома ниском нивоу, могу се побољшати тек након што Алијанса промени свој приступ.
„Последњих година, након догађаја у Сирији, у Европи су наши контакти практично нестали, иако је наша страна увек отворена и стално понављамо да смо спремни за дијалог. Имамо своју позицију, почели смо да бранимо наше националне интересе, али то љути НАТО и Запад. Они не могу ништа да ураде, осим да спинују у медијима. Са њима ће моћи конструктивно да се разговара онда када престану једно да говоре, а друго да раде. Русија све ради како треба и не треба да обраћа пажњу на те захтеве“, сматра руски експерт.
Војни експерт Михаил Ходаренок такође истиче да Русија у овом случају не крши никакве међународне обавезе и да није обавезна да испуњава захтеве НАТО-а.
„Они желе да их руска страна информише о месту лоцирања ракетних система тј. фактички траже њихове тачне координате. И, очигледно, желе да их информишемо о њиховом могућем пребацивању. Руска страна, наравно, на то неће пристати, пре свега зато што је то наша унутрашња ствар, где се налазе те или неке друге јединице Оружаних снага. Друго, ми то радимо у границама наше територије. Треће и најважније, ми не кршимо никакве међународне споразуме. Такви велики захтеви о ’транспарентности‘, по свему судећи, неће бити испуњени, јер за тим нема потребе“, рекао је Ходаренок.
Раније је и Пентагон саопштио да распоређивање „Искандера“ у Калињинградској области не нарушава никакве билатералне споразуме САД и Русије, али да „повећава напетост између Русије и њених суседа“.
Министар одбране Литваније Рајмундас Кароблис је изјавио да НАТО треба да одговори на то распоређивање ракетних система.
Комплекс „Искандер М“, распоређен у Калињинграду, покрива ракетама територију Пољске, део територије Немачке, значајан део Летоније, Литваније и Естоније; то је озбиљан аргумент да Северноатлантска алијанса почне да се договора о војној деескалацији у Европи, сматра војни експерт, пуковник Виктор Мураховски.
Он је истакао да Русија по међународним споразумима није обавезна да о томе обавештава било кога, али да је Москва спремна за преговоре ако је НАТО решен да седне за преговарачки сто.
Лансирање усавршеног противракетног система на полигону Сари Шаган
МИНИСТЕРСТВО ОБОРОНЫ РФ
Русија може да „одува“ све ракете са свог неба
Почетком фебруара је потврђено да су „искандери“ размештени у у Калињинградској области. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је рекао да Русија ником не прети, али да има суверено право да размешта оружје где хоће на својој територији.
До размештања ракетних комплекса у Калињинграду је дошло након што је у близини границе са Русијом, у Пољској и балтичким земљама, практично размештена читава дивизија америчких оружаних снага.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је позивао Русију да буде транспарентна у потенцијалном распоређивању тактичких ракетних комплекса „Искандер“ у Калињинградској области, и уопште у својој војној делатности у региону.
Он је рекао да НАТО засад не види никакво стално инсталирање „искандера“ у Калињинграду, али да види да Русија развија тамо војну инфраструктуру и повећава своје војно присуство.
Заменик председника комитета Државне думе за одбрану Јуриј Швиткин рекао је за Спутњик да не види разлог за размену таквих информација јер нема „реалних индиција“ да Алијанса жели да почне конструктивни дијалог.
„НАТО се опет понаша по својим двојним стандардима — једно говори, а друго ради“, сматра Швиткин.
Војни експерт, пуковник у пензији Андреј Головатјук наводи да акције Русије, за разлику од америчких, нису у супротности са нормама међународног права, а да је Москва те мере предузела у циљу осигуравања националне безбедности.
„Русија је суверена земља и има право да распореди оружје на својој територији где год жели. Насупрот томе, Американци су разместили своје трупе у Сирији без сагласности легитимне сиријске владе. Због тога сматрам да НАТО нема право да од Русије тражи да достави информације о распоређивању ’искандера‘. Они су за ово што се дешава сами криви. Повод за размештање нашег наоружања на територији Калињинградске области је распоређивање нових база НАТО-а у Европи. То је био одговор Москве. Русија је била приморана да предузме те мере како би осигурала своју националну безбедност. Зато није етично причати о таквим захтевима“, рекао је Головатјук за Спутњик.
Командни центар руске војске
© SPUTNIK/ СЕРГЕЙ ПЯТАКОВ
Одбрана из Калињинграда — одговор Русије на амерички ПРО и НАТО базе
Према његовом мишљењу, односи Русије и НАТО-а, који су тренутно на веома ниском нивоу, могу се побољшати тек након што Алијанса промени свој приступ.
„Последњих година, након догађаја у Сирији, у Европи су наши контакти практично нестали, иако је наша страна увек отворена и стално понављамо да смо спремни за дијалог. Имамо своју позицију, почели смо да бранимо наше националне интересе, али то љути НАТО и Запад. Они не могу ништа да ураде, осим да спинују у медијима. Са њима ће моћи конструктивно да се разговара онда када престану једно да говоре, а друго да раде. Русија све ради како треба и не треба да обраћа пажњу на те захтеве“, сматра руски експерт.
Војни експерт Михаил Ходаренок такође истиче да Русија у овом случају не крши никакве међународне обавезе и да није обавезна да испуњава захтеве НАТО-а.
„Они желе да их руска страна информише о месту лоцирања ракетних система тј. фактички траже њихове тачне координате. И, очигледно, желе да их информишемо о њиховом могућем пребацивању. Руска страна, наравно, на то неће пристати, пре свега зато што је то наша унутрашња ствар, где се налазе те или неке друге јединице Оружаних снага. Друго, ми то радимо у границама наше територије. Треће и најважније, ми не кршимо никакве међународне споразуме. Такви велики захтеви о ’транспарентности‘, по свему судећи, неће бити испуњени, јер за тим нема потребе“, рекао је Ходаренок.
Раније је и Пентагон саопштио да распоређивање „Искандера“ у Калињинградској области не нарушава никакве билатералне споразуме САД и Русије, али да „повећава напетост између Русије и њених суседа“.
Министар одбране Литваније Рајмундас Кароблис је изјавио да НАТО треба да одговори на то распоређивање ракетних система.
18-02-2018, 05:27 PM
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 4 Гост(а)