23-06-2014, 03:28 PM
Још само који дан нас дели до 28 јуна и Видовдана, дана када се по неком неписаном правилу
кроз читаву нашу историју дешавају велики догађаји који тотално мењају судбину српског народа.
Видовдан је толико урезан у српском бићу да би требао да буде Дан државности Србије.
Тако је и пре 100. година на Видовдан, Гаврило Принцип уместо за старт неке трке,
испалио хитац за старт Великог рата и не у ваздух већ у аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда.
Он је тражио рат 26 пута у аустроугарској скупштини и добио га је, можда не онако како је планирао али га је добио.
Србије није тражила рат али га је добила. Добила је и четири најтеже године у читавој њеној историји.
После те четири године ратовања Србија је изашла као победник из рата и губитник у животу.
За четири године ратовања изгубила је чак 28% своје популације.
Зато данас неки славе век од наше велике победе а неки дан нашег великог пораза.
На којој год страни били, шта год тог 28 јуна будете обележавали, чини ми се да ће те бити разочарани.
На пар дана од прославе великог дана још увек јавност није упозната са програмом дешавања.
Зашто?
Постоји ли уопште план обележавања или је толико скроман да би изазвао противљење јавности?
Да ли је онима који се баве тиме важније светско првенство у фудбалу, на коме и не учествујемо?
У земљи демагога на високим позицијама, вероватно ће се правдати поплавама и тиме како је потребно сачувати сваки динар, те да би се наши преци са тиме сложили.
Истина, они би јер су били људи за разлику од вас.
Питао бих вас ја одмах да ли ће и колико новца да се потроши на следећим изборима, хоћете ли забранити билборде, рекламе на тв-у и радију, постере и промо материјал а тај новац уложити у изградњу нових кућа и обданишта? Нећете! Као што нисте ни до сада. Имате по колективним центрима избеглице 20 година после ратова.
Издају се и неке књиге у част Првог светског рата. Комплет тих књига који се рекламира на националној телевизији кошта око 14 000 динара, па не знам коме се издају те књиге и у чију част?
Колико то Срба данас може да приушти када су нечије месечне плате толике а неки имају чак и мање.
Да ли држава толико охола и незахвална да се не сети својих палих синова и кћери? Да ли је по среди неки политички договор, нама непознат?
Шта год да јесте, Србија је заборавила оне који су дали живот за њу!
Да би Србија живела умрло је 1.247.435 људи.
Ти људи су наши преци.
Питање за све нас на крају је „Да ли нас се преци стиде?“
кроз читаву нашу историју дешавају велики догађаји који тотално мењају судбину српског народа.
Видовдан је толико урезан у српском бићу да би требао да буде Дан државности Србије.
Тако је и пре 100. година на Видовдан, Гаврило Принцип уместо за старт неке трке,
испалио хитац за старт Великог рата и не у ваздух већ у аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда.
Он је тражио рат 26 пута у аустроугарској скупштини и добио га је, можда не онако како је планирао али га је добио.
Србије није тражила рат али га је добила. Добила је и четири најтеже године у читавој њеној историји.
После те четири године ратовања Србија је изашла као победник из рата и губитник у животу.
За четири године ратовања изгубила је чак 28% своје популације.
Зато данас неки славе век од наше велике победе а неки дан нашег великог пораза.
На којој год страни били, шта год тог 28 јуна будете обележавали, чини ми се да ће те бити разочарани.
На пар дана од прославе великог дана још увек јавност није упозната са програмом дешавања.
Зашто?
Постоји ли уопште план обележавања или је толико скроман да би изазвао противљење јавности?
Да ли је онима који се баве тиме важније светско првенство у фудбалу, на коме и не учествујемо?
У земљи демагога на високим позицијама, вероватно ће се правдати поплавама и тиме како је потребно сачувати сваки динар, те да би се наши преци са тиме сложили.
Истина, они би јер су били људи за разлику од вас.
Питао бих вас ја одмах да ли ће и колико новца да се потроши на следећим изборима, хоћете ли забранити билборде, рекламе на тв-у и радију, постере и промо материјал а тај новац уложити у изградњу нових кућа и обданишта? Нећете! Као што нисте ни до сада. Имате по колективним центрима избеглице 20 година после ратова.
Издају се и неке књиге у част Првог светског рата. Комплет тих књига који се рекламира на националној телевизији кошта око 14 000 динара, па не знам коме се издају те књиге и у чију част?
Колико то Срба данас може да приушти када су нечије месечне плате толике а неки имају чак и мање.
Да ли држава толико охола и незахвална да се не сети својих палих синова и кћери? Да ли је по среди неки политички договор, нама непознат?
Шта год да јесте, Србија је заборавила оне који су дали живот за њу!
Да би Србија живела умрло је 1.247.435 људи.
Ти људи су наши преци.
Питање за све нас на крају је „Да ли нас се преци стиде?“
