Исидора Стакић : Гужва на небу, пакао на земљи
"ПЕШЧАНИК" 08/11/2023
Цитат:У Србији је наратив о народу-жртви заснован не само на историјском искуству геноцида у НДХ, него и на тумачењима каснијих периодима. Политичари националисти развијају својеврстан антијугословенски програм, истичући да је Југославија била највећа историјска заблуда српског народа и грешка коју су скупо платили управо Срби. Тврдња да су Срби током целог раздобља СФРЈ били изложени прогонима и насиљу појачава осећај угрожености и обесмишљава сваки покушај стварања политичке заједнице која није етнички одређена. Такве су заједнице, ако је веровати српским званичницима, осуђене на пропаст, а Србима могу донети једино зло.
„Незапамћено је у историји окупација да окупатор себе представља као жртву“
Итд, итд...
____
Мој коментар:
Да се ви мало подсетите ради превазилажења фазе порицања, те суочавања са истином.
Геноцид није најтежи злочин. Тежи злочин од геноцида је поновљени геноцид. У хрватском случају имамо два цела геноцида над Србима, и један половични (у Првом светском рату). Зато је негирање хрватске геноцидности саучесништво у геноциду.
Но, да се фокусирамо на основну тему. Дакле, Википедија:
Кравица са околином је током Другог светског рата десеткована од стране муслимана, и преко 500 људи је убијено.
Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца, када су муслиманске снаге тадашње АРБиХ, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража. У том нападу учествовали су чета Стари Град, бригада Поточари, бригада Сућеска, бригада "3. мај" из Крагљиводе, Самостални батаљон Осмаче, чета Пусмулићи самосталног батаљона Сребреница, 6. одред из Каменице, 114. источнобосанска бригада, Самостални батаљон Вољавица, Самостални батаљон Биљег и 1. церански одред. Током напада снага Насера Орића у борби, штитећи одступницу око 1000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи, док је неколико села спаљено до темеља. Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву послије божићне службе.
Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест. Најстарија жртва масакра била је непокретна старица Мара Божић, стара 89 година коју су злостављали па живу запалили муслимански војници а тада је убијен и њен син.... и други...
Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква Светих апостола Петра и Павла је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима Армије РБиХ учествовали у нападу. Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.
Тако Википедија.
После је Војска РС заузела Сребреницу и ликвидирала злочинце из горепоменутих муџахединских војних формација, који се на Западу и од "Хашког трибунала" еуфемистички зову "Осам хиљада мушкараца". Да ли је било 3000 мушкараца или 8000, остављамо на процену онима са довољно здраве памети у глави. Но, непобитна је чињеница да Срби нису у Сребреници убијали жене, децу и немоћне. То је чињеница, ту нема шта ко да спори.
Та српска освета је проглашена за "геноцид", који се јелте не сме оспоравати.
У случају Јевреја имамо следеће:
1. Напад муслиманских муџахедина или како год их звали на јеврејске цивиле идентичан оном на Кравицу.
2. Јевреји су узвратили бестијалним бомбардовањем Газе, на коју је, према неким проценама, истоварено убитачних средстава јачине три атомске бомбе. За сада.
3. Јевреји су побили (до сада) приближно исти број људских створења, колико је уважена процена уваженог "Хашког трибунала" у вези Сребренице. Разлика је у томе што су можда 10% масакрираних екстремисти, остало су цивили, у стравично великом броју деца.
4. Јевреји врше прогон становништва Газе, слично хрватском етничком чишћењу Срба после удружене операције њихове војске и НАТО.
5. Од истог Запада дејство Израела се дефинише као "право на одбрану".
Е, у том озрачју (што би казали бравокомшије) изволите се суочити са личним стањем порицања и величањем геноцида, како коме и како кад, али увек са одвратном количином аутошвинизма у избљувку.
