[Милослав Самарџић]

Александре, у праву си, али Милослав није писао научни рад него текст за новине и широку публику. А ту је због читаности и сензационализма боље мало ствари упростити
С друге стране, толико деценија слушамо о великим партизанским биткама и победама да би баш због тога било бесмислено помињати оне њихове мале борбе и победе које су се заиста догодиле!

Хвала на подршци, али, које победе су партизани имали против Немаца...

[Felix]

Александре, у праву си, али Милослав није писао научни рад него текст за новине и широку публику. А ту је због читаности и сензационализма боље мало ствари упростити
С друге стране, толико деценија слушамо о великим партизанским биткама и победама да би баш због тога било бесмислено помињати оне њихове мале борбе и победе које су се заиста догодиле!

Ипак, треба бити прецизам из разлога што то не узима превише места. Из искуства знам како је кад се ствар погрешно схвати. Рецимо, ако си читао текст о потапању Дунавске флоте, видео си фотографију совјетских морнара, а не немачких. И нико ме није питао да ли треба та фотографија да буде стављена. И после је испало да сам погршеном фотографијом дао још лошији текст. Барем стотину, ако не и више људи су ми за ту фотографију пребацивали, иако ју је уредништво нашло и без мог знања објавило. Свакако бих реаговао да сам могао. Не волим цензуре, али оне постоје. Знам да ти што цензуришу увек направе неку брљотину.

Да, читао сам твој текст, али нисам приметио то у вези фотографије. Слажем се са овим што си написао, али ни мало сензационализма не може да штети

---

Александре, у праву си, али Милослав није писао научни рад него текст за новине и широку публику. А ту је због читаности и сензационализма боље мало ствари упростити
С друге стране, толико деценија слушамо о великим партизанским биткама и победама да би баш због тога било бесмислено помињати оне њихове мале борбе и победе које су се заиста догодиле!

Хвала на подршци, али, које победе су партизани имали против Немаца...

Нема на чему! Мислио сам на неку успешну дефанзиву, или на неко бацање бомби на два немца па онда бежанија... А то су све уписивали и приказивали као велике победе.

[ватхра]

То питање је већ било овде и на Мајситију. Ватра је почео да набраја неке нападиће па је одустао...

Да, да, то је било у оној теми где сте објашњавали да је ослобађање Ваљева почетком септембра било после уласка Совјета у Србију, а ослобађање Крушевца половином октобра пре
Него, кад поменусте Крушевац Самарџићу, нађосте ли онај фамозни Крамеров извештај који наводи да су четници заробили 1500 Немаца? Чудно да за највећу четничку победу над Немцима немате ниједан документ

[Николај]

Да, да, то је било у оној теми где сте објашњавали да је ослобађање Ваљева почетком септембра било после уласка Совјета у Србију, а ослобађање Крушевца половином октобра пре

Ево како је изгледало то "ослобођење" Ваљева.

Комунисти у зору 14. септембра упадају у град и сукобљавају се са љотићевцима. Тек сутрадан у поподневним часовима успевају да сломе њихов отпор. Немачка упоришта у касарни бившег 5. пука, згради Окружног суда и кући комунисте др. Милоша Пантића остају неосвојена (нису ни покушали да их освоје). Партизани одмах почињу да стрељају "народне непријатеље", а према њиховим изворима и 61 љотићевца. Наредног дана, предвече 16. септембра из правца Београда долази немачка мото-механизована колона која деблокира свој гарнизон у Ваљеву, а комунисти беже на све стране. Немци у складу са својим планом концентрације ка Београду, угроженом приближавањем Црвене армије из Бугарске и Румуније, доносе одлуку да трупе из Ваљева и области Шапца крену ка Убу. Око 11 часова 18. септембра Немци напуштају Ваљево неузнемиравани од било кога. Мање снаге комуниста улазе у град тог дана око 18 часова, вероватно да се увере да су Немци од којих су "ослободили" град, заиста отишли.

Нешто слично се десило и у Зајечару 7. септембра.

[Милослав Самарџић]

То питање је већ било овде и на Мајситију. Ватра је почео да набраја неке нападиће па је одустао...

Да, да, то је било у оној теми где сте објашњавали да је ослобађање Ваљева почетком септембра било после уласка Совјета у Србију, а ослобађање Крушевца половином октобра пре
Него, кад поменусте Крушевац Самарџићу, нађосте ли онај фамозни Крамеров извештај који наводи да су четници заробили 1500 Немаца? Чудно да за највећу четничку победу над Немцима немате ниједан документ

Откад је то највећа победа...
Мислио сам да сам на то одговорио:
У извештају који је написао 23. октобра, Крамер наводи и ове детаље:
Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала. По уласку у град, Кесеровић је предао све заробљенике руском команданту.61
61 М. Пешић, Дража Михаиловић у извештајима америчких и британских обавештајаца, 158.

[ватхра]

Мислио сам да сам на то одговорио:
У извештају који је написао 23. октобра, Крамер наводи и ове детаље:
Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала. По уласку у град, Кесеровић је предао све заробљенике руском команданту.61
61 М. Пешић, Дража Михаиловић у извештајима америчких и британских обавештајаца, 158.

Да, а Пешић као извор наводи архив ЦИА (?), а ни ви не знате који је то документ. То све и не чуди толико, обзиром да у Крамеровом извештају који је у целости објављен код нас се то уопште не помиње.

[Милослав Самарџић]

Имам сва та документа која је користио Пешић. Тражио сам и Крамера успут, док сам бирао она документа за енглески део сајта. Али не нађох. Требало би много времена да се прегледа свака страница - а копије су лоше.
То је само један од Крамерових извештаја.
А зашто је толико битна та бројка, сигурно је да је било много заробљеника тада, у КШ, Чачку, итд?

[Александар Динчић]

Наставак:
http://www.telegraf.rs/vesti/839359-ko-j...ovnik-foto

[Милослав Самарџић]

Наставак:
http://www.telegraf.rs/vesti/839426-ko-s...nisti-foto

[Александар Динчић]

Одлично, али две примедбе - добронамерне.
Душан Праинчевић. Презивао се Прљинчевић. Прљинчевићи су живели у Алексинцу, а родом су из Призрена.
И друга - Милер, опасни гестаповац, који се појављује у серији "Отписани" и "Повртак Отписаних" заиста је постојао, али је био мајор у одељењу Д.М. Треба погледати књигу Павла Милошевића и објављена документа где се Милер потписује. Милерових потписа има на многим другим извештајима о хапшеним члановима организације Д.М.

[Лепи Бора]

Наставак:
http://www.telegraf.rs/vesti/839359-ko-j...ovnik-foto

Наставак:
http://www.telegraf.rs/vesti/839426-ko-s...nisti-foto

Драго ми је да неко и о овоме поведе рачуна.

Никада нећу заборавити како су неки Београдски равногорци коментарисали "отписане". А и та серија, трпела је ЈАКЕ критике комитета онда, али провукоше је ипак...

[beogradjanin]

Pokojni centarfor Crvene Zvezde , Zoran Prljincevic je iz Prizrena, verujem da su rod.

[Милослав Самарџић]

Нови наставак:
http://www.telegraf.rs/vesti/853840-otkr...izane-foto

[Милослав Самарџић]

Нови наставак:
http://www.telegraf.rs/vesti/873538-otkr...zanki-foto