Оцена Теме:
  • 6 Гласов(а) - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Петар Бојовић
#99

Kada ste već spomenuli da se malo zna o životu vojvode Petra Bojovića u Kraljevini Jugoslaviji,osim toga da je bio prisutan ili je učestvovao na skoro svim vojni svečanostima koja su se dešavala u prediodu od kada je penzionisan pa do reaktivacije,običnom građaninu zaista nije poznato šta se još dešavalo,pored nekoliko slika(uglavnom uslikanih 1930. i 1932.) ja nisam uspeo da pronađem više od toga.Na primer,dok sam radio na svom video o vojnim paradama vojske KJ,nisam uspeo da pronađem slike vojvode na paradi iz 1931. iz 1933.,a da ne pominjem za ostale,sve do 1938.Mogu da predpostavim da vojvoda nije mogao da dođe na neke parade jer je hodao uz pomoć štapa(od kada je vojvoda Bojović počeo da koristi štap ? ),ovo je moja lična predpostavka.Isto tako,ja nisam uspeo da pronađem ni jednu vovjodinu sliku od vojne parade iz 1932. do 1940. godine,kada je uslikan u šetnji u beloj uniformi sa crnim pantalonama,koja se i nalazi u katalogu koji se davao ljudima na otvaranju izložbe o vojvodinim odlikovanjima,jedino nisam siguran za jednu sliku vojvode Bojovića u mundiru,vidi se da u desnoj ruci drži štap,da nosi mundir,i da ne nosi čizme i pantalone na brič,već obične vojne pantalone bez briča i u cipelama je,samo za tu sliku nisma siguran koje je godine snimljena.Još jedna stvar,na jednom saju Jugoslovenska Kinoteka,postoji video iz 1928. godine,to su bile velike vojne manifestacije,gde bi po pravilo trebalo da dođu i komandanti armija koje su oslobodile tu državu koja slavi 10 godina od oslobođenja,ja u video,nisam uspeo da vidim ili da prepoznam ni vojvodu Petra Bojovića,ni vojvodu Stepu Stepanovića(moguće da je Stepa bio bolestan pa nije došao,ali to ne znači da sma u pravu),isto tako,nisam uspeo da nađem video ili slike sa manifestacija iz 1924. kada se navršavalo 10 godina od Cerske i Kolubarske bitke(Stepa tad nije došao jer je bio bolestan,a za Bojovića nisam našao ni jendu informaciju o tome).Sledeće,svi znamo da je vovjoda 1934. predovio pogrebnu povorku za blaženopočivšeg kralja Aleksandra I,na YouTube-u postoji video o sahrani kralja Aleksandra I,traje preko 10min i vide se Britanska,Francuska i Grčka vosjak (normalno i naša) kako marsira ulicama,vidi se i pogrebna povorka,ali ja nigde nisam uspeo da prepoznam vojvodu Bojovića.

Evo link od sajta Jugoslovenska kinoteka,bolje da vam dam lik od samog sajta nego samo do tog videa.Malo idete dole i vidite "Proslava proboja Solunskog fronta 1928" i pogledate video,mnogo je zanimljiv,a možda neko uspe da uoči vojvodu Bojovića,ako ga ima na snimku,a i pored ovog,ima još mnogo dobrih i zanimljivih videa o KJ:
http://www.kinoteka.org.rs/di/efg/Http/E...ndex01.htm

A za video o sahrani,samo na YT ukucate ili sahrana kralja Aleksandra ili fureral of king Alexander of Yugoslavia,tako nešto,i iskočiće,video traje preko 10 min,možda neko uspe da uoči vojvodu na povorci.

Funeralmislim da se tako piše sahrana na engleskom,uvek zamenim a i e,pa ne znam da li sam pravilno napisao.U svakom slučaju,YouTube će i ispraviti greške.

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

Војвода Бојовић на челу генералитета, на сахрани краља Александра
[Слика: kraljeva_sahrana.jpg]
Одговори

(18-01-2017, 11:18 PM)Вукашин Петковић Пише:  Војвода Бојовић на челу генералитета, на сахрани краља Александра
[Слика: kraljeva_sahrana.jpg]
Jaoo,kad sam video ovu slik,obradovao sma se kao malo detence,kao da je poklon za rođendan.Hvala,da li ste ovu sliku pronaši na nekom saju i ako jeste,ima li još ili je samo ova ? (pod ovim sa sajta,mislim slika u elektronskoj formu,jer mi se dešavalo da ljudi misle d aim tražim sajt sa kog su kupovali slike,ili da tražim od njih da mi prodaju slike)

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

Vise se i ne secam sa kog sam je sajta preuzeo, stajala je u arhivi. Imam jos jednu sa kraljeve sahrane, na kojoj je vojvoda, samo ne mogu trenutno da je nadjem.
Vidim da se ova vec pojavila na fejsbuku. Smile
Одговори

(19-01-2017, 12:59 AM)Вукашин Петковић Пише:  Vidim da se ova vec pojavila na fejsbuku. Smile
Jeste,podelio sam sliku u fb grupi Militarija Kraljevine Srbije/Kraljevine Jugoslavije.Ja sam tražio neke vojvodine slike sa sakhrane kralja Aleksadra tj. uopsteno,slike vojvode u periodu 1918-1945,možda je neko tražio vojvodine slike u tom periodu godinama,pa sada mogu i oni da vide,barem 2 nove slike(normalno,ako uspete da pronađete još tu 1 sliku.Što se tiče mene i pronalaženja slika iz mojih fajlova u računari,za sad nemam taj problem,sve slike koje sam skidao,uredno sam stavljao u foldere,a u tim folderima ima još foldera,sve se grana,pravi mali arhiv Smile )

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

Одгледао сам два снимка са сахране краља Александра и један са сахране краља Петра. Нажалост нисам препознао војводу Бојовића на снимцима. Да ли неко може да ми каже ко је официр који се налази иза Павла, Арсена и Ђорђа на почетку снимка (прекршта руке на 00:04)?
https://www.youtube.com/watch?v=Y3l-mGXEfzY&t=4s

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(19-01-2017, 11:49 AM)Живојин Мишић Пише:  Одгледао сам два снимка са сахране краља Александра и један са сахране краља Петра. Нажалост нисам препознао војводу Бојовића на снимцима. Да ли неко може да ми каже ко је официр који се налази иза Павла, Арсена и Ђорђа на почетку снимка (прекршта руке на 00:04)?
https://www.youtube.com/watch?v=Y3l-mGXEfzY&t=4s
Ako mislite na oficira(možda je i general,nisam lepo opazio) punog odlikovanja,meni liči na Stevana Hadžiće,ali verovatno nije on.

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

(19-01-2017, 12:09 PM)Andrejevic Пише:  
(19-01-2017, 11:49 AM)Живојин Мишић Пише:  
Ako mislite na oficira(možda je i general,nisam lepo opazio) punog odlikovanja,meni liči na Stevana Hadžiće,ali verovatno nije on.
Мислим да си у праву. У то време имао је чин генерала и био је ађутант краља Александра.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

(19-01-2017, 12:08 AM)Andrejevic Пише:  
(18-01-2017, 11:18 PM)Вукашин Петковић Пише:  Војвода Бојовић на челу генералитета, на сахрани краља Александра
[Слика: kraljeva_sahrana.jpg]
Jaoo,kad sam video ovu slik,obradovao sma se kao malo detence,kao da je poklon za rođendan.Hvala,da li ste ovu sliku pronaši na nekom saju i ako jeste,ima li još ili je samo ova ? (pod ovim sa sajta,mislim slika u elektronskoj formu,jer mi se dešavalo da ljudi misle d aim tražim sajt sa kog su kupovali slike,ili da tražim od njih da mi prodaju slike)

Мало да појасним дешавања са војводом Петром Бојовићем у периоду од 1918 до 1945. године јер сам се том облашћу бавио више од 5 година. Пошто је тај део најмање обрађен у његовим биографијама.

Укратко: 1918. године по наређењу врховне команде војвода је послат са Првом армијом у помоћ мајору Рудолф Мајстеру, словеначким и хрватским политичарима за спречавање уласка Италије у Далмацију и остале крајеве обећане Лондонским уговором 1915. Војвода је стигао са армијом до Целовца (данашњег Клагенфурта) међутим тамошње становништво се плебисцитом изјаснило да остане у Аустрији а не у Југославији и војска је повучена на линију разграничења после Версаја.
1919. Именован командантом Прве армијске области са седиштем у Новом Саду. То именовање је чудно собзиром да су он Мишић, Степановић и он били виши по чину али не и по мирнодопском командном положају од генерала Михаила Рашића који им је у миру био предпостављени као министар војске и морнарице.
1921. Смрћу војводе Мишића следећи дан постављен за Начелника главног генералштаба и на том положају се задржао само до децембра исте године када је смењен по налогу Петра Живковића (опште познате цинкаре у краљевини) јер је Александру предочио да му војвода крњи углед прелозима за именовање Државног војног савета који бих одлучивао о унапређењима, одликовањима, пензионисањима итд. Пошто више није било краља Петра да интервенише (преминиуо у августу), Бојовић је пензионисан по кратком поступку а пребачен у резерву (мада по тадашњем закону војвода се никад не пензионише већ се ставља на раполагање тј. преведено оставаља се нераспоређен). Александар га је међутим наградио ратном премијом и пензијом у рангу министара. Он и Степа су уживали те привилегије мада је Степа инсистирао да се пензија преполови јер је за њега превише.
1923. Начелник Историјског института је наложио свим официрима да напишу биографије и војвода је учинио али укратко и издао књигу Одбрана Косова Поља.
1926. Када је враћен из иностранства ковчег са војводом Путником присуствовао је сахрани и носио ковчег у Саборној цркви.
1928. Купио је кућу у Источном Врачару (данас Врачар) и настанио се у Трнској улици 25. та кућа и данас постоји и у власништву је приватне фирме. Кућа је купљена премијом из Првог светског рата.
1930. Александар одлучује да замени старе Српске пуковске заставе из рата новим Југословенским и тада је позвао војводу и одликовао га први Орденом Југословенске круне (Војвода је први одликован од цивила а наравно после чланова краљевског дома). Два дана касније био је на Опленцу и носио ковчег са моштима Карађорђа при премештају у цркву Светог Ђорђа.
1932. Учествавао је у паради на Бањици.
1933. Александар га поновог одликује овог пута орденом Карађорђеве звезде првог реда.
1934. На сахрани краља Александра учествавао је у погребној поворци Моравском улицом (данашња Савска).
1936. Градоначелник града Београда је одлучио да једну улицу назове по њему и то је учињено али на данашњној општини Звездари (парадокс да је да Београд има две улице Војводе Бојовића). Булевар је добио много година касније.
Те године француски председник га одликује Легијом части првог степена.
1941. Када је кнез Павле смењен за положаја намесника и инспектора војске остао је упражњен положај. Душан Симовић и Богољуб Илић су се сетили 83 старца и именовали га на тај положај. Војвода је чисто фигурирао предхоним угледом.
Када је армија потписала капитулацију Немци су му дозволили да се врати кући.
Хитлер је инсистирао да се у Југославији на чело квислинга стави неко као Маршал Петен у Француској. Послао је Франца Нојхаузена да преговара са војводом. Војвода је одбио понуду и тада су га немачке окупационе снаге третирале као ратног заробљеника.
1944-1945. Постоје више теорија о његовом страдању од стране комуниста. Једна верзија је да га је ударио тенк када је изашао у униформи да дочека ослобођење града. То није тачно. Друга верзија која је донекле тачна је да су му у кућу упали партизани и да су га опљачкали. Неки историчари помињу један шамар а неки пребијање, чињенице су да је нешто било. Трећа верзија је да је умро од старости и то је званична верзија, што је тачно јер у књизи умрлих се води као природна смрт.

То је укратко његов живот после 1918 до 1945. године.

(19-01-2017, 01:00 PM)Живојин Мишић Пише:  
(19-01-2017, 12:09 PM)Andrejevic Пише:  
(19-01-2017, 11:49 AM)Живојин Мишић Пише:  
Ako mislite na oficira(možda je i general,nisam lepo opazio) punog odlikovanja,meni liči na Stevana Hadžiće,ali verovatno nije on.
Мислим да си у праву. У то време имао је чин генерала и био је ађутант краља Александра.

Јесте Хаџић ево слика из тог периода.

[Слика: 486px-Stevan_Had%C5%BEi%C4%87.jpg]

Ко сме тај може, ко незна за страх тај иде напред!
Одговори

Evo opet one slike koju je kolega Vukašin objavio,samo što nema onog 1001 pc preko vojvode.
[Слика: 2z9csv4.jpg]

Znači,ipak sam bio u pravu,to je bio general Stevan Hadžić.

Evo i ja nešto malo da kažem,ovo je više zanimljivost,ali i strahovito poređenje okupatora i "oslobodioca".
Jedan nemački general je mnogo poštovao vojvodu,mislim da se zvao Noiber,ili tako nešto(ne mogu da se setim,na sajtu na kome sam to pročitao,pisalo je nekako čudno),taj vermahtov general je naredio da dok okupacija traje,da se vojvodi redovno donose zalihe hrane,a svoje vojnike,u glavnom vermahtove trupe,kada su prolazile do vojvodine kuće,a vojvoda je ili bio na prozoru,ili napolju,da li u vojvodskoj uniformi ili ne,pošto ju je oblačio i četo je viđan od strane prolaznika u njoj(a i negde se sećam,da je vojvode,bez obzira što je bio u kućnom pritvoru,mogao da izađe u svoje dvorište),svi nemački vojnici su pozdravljali vojvodu,i gledali ga sa poštovanjem i sa divljenjem,isto tako i stražari.Inače,baš je Prva armija,pod komandom vojvode Petra Bojovića zarobila oca od tog nemačkog generala,ali je sa njegovim ocem,kao i sa svim ostalim zarobljenicima,među kojima je i feldmaršal Makenzen,vojvoda Bojović i sprki vojnici i oficiri,postupali su krajnje ljubazno,malte ne kao sa gostima(imajmo u vidu da je baš taj feldmaršal Makenzen podigao srpskoj vojsci spomenik u čast herojskom pružanju otpora da zaštite svoju prestonicu od Nemaca).Eto,malo je i sramota što je okupator ovako gledao na vojvodu,a "oslobocilas" je imao drukčije planove sa vojvodom,komunisti su imali više razloga da uklone vojvodu,prvi,Bojović je bio kraljevski oficir,kraljev vojvoda,a i baš je on bio jedan od simbola mržnje kralja Aleksandra prema komunizmu.Drugo,vojvoda je uživao veliko poštovanje,ne smao od građana,već i od četnika,i od Draže,a i poznato je da je vojvoda isto tako poštovao Dražu,četnike,pisao je draži pismo podrške,mislim da je u pismu i poredio Dražu sa njegovim prijateljem vojvodom Mišićem,ako se dobro sećam.Ovo je suviše nego dovoljno da se ukloni jedna ličnost,a što se tiće knjige umrlih,moguće je da su i tu komunisti gurnuli svoje prste,kako bi sprali "vovjodinu krv" i ljagu sa sebe,a i vojvodin komšija,lekar,svedočio je da je vojvoda preminuo od posledica unutrašnjeg krvarenja,zadobijeno od silnog premlaćivanja.Na isti način,premlaćen je i od posledica toga,preminuo je pukovnik Dragutin Gavrilović,svi smo barem jednom čili njegov junački govor iz I sv. rata,kada smo hrabro štitili prestonicu.

Inače,pitajte današnju omladinu(među kojoj sam i ja),da li znaju ko je bio vovjoda Bojović,ja sam video da su čak u 2 udžbenika za 8. razred,nigde ne nalazi slika vojvode Bojovića,a on se pominje u oba udžbenika koja sma ja video,samo 1,čak mu ni ime njie podebljano.Omladina(ona koja je već i zrelija,na nju mislim,znači od 13 godina pa na dalje) nema pojma ko je bio Bojović,niti su čuli za četvrtog vojvodu.Nisu deca krvia,već sistem školovanja u kojem se osećaju tragovi komunizma,to mora da se menja!

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

Evo drugi slike vojvode Petra Bojovića na sahrani kralja Aleksandra.
[Слика: opo8at.jpg]
Vojvoda drzi prekrštene ruke,i meni izgleda tužno,to je i normalno,njegov vrhovni komandant koga je poznavao dugi niz godina je ubijen.
Inače,vidim da jedino vojvoda nosi crvenu lentu,ja brkam lentu ordena Karađorđeve zvezde i lentu ordena Belog orla,pa taman neko može da mi kaže koje su razlike u lentama,jer su slične na oko,barem meni,za sad,dok ne razjasnim razlike.
I jedno pitanje,od kojeg su ordena ove lente koje nose ostali generali,da nisu za orden Svetog Save ili za neki drugi,jer sam video da ogroman broj generala na nekim svojim slikama nosi takvu lentu?

Mislim da je Vukašin kada je spomenuo da poseduje još jednu sliku vojvode na sahrani kralja Aleksadnra,mislio na ovu,ali nisam siguran.

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

(19-01-2017, 09:14 PM)Andrejevic Пише:  Evo opet one slike koju je kolega Vukašin objavio,samo što nema onog 1001 pc preko vojvode.
[Слика: 2z9csv4.jpg]

Znači,ipak sam bio u pravu,to je bio general Stevan Hadžić.

Evo i ja nešto malo da kažem,ovo je više zanimljivost,ali i strahovito poređenje okupatora i "oslobodioca".
Jedan nemački general je mnogo poštovao vojvodu,mislim da se zvao Noiber,ili tako nešto(ne mogu da se setim,na sajtu na kome sam to pročitao,pisalo je nekako čudno),taj vermahtov general je naredio da dok okupacija traje,da se vojvodi redovno donose zalihe hrane,a svoje vojnike,u glavnom vermahtove trupe,kada su prolazile do vojvodine kuće,a vojvoda je ili bio na prozoru,ili napolju,da li u vojvodskoj uniformi ili ne,pošto ju je oblačio i četo je viđan od strane prolaznika u njoj(a i negde se sećam,da je vojvode,bez obzira što je bio u kućnom pritvoru,mogao da izađe u svoje dvorište),svi nemački vojnici su pozdravljali vojvodu,i gledali ga sa poštovanjem i sa divljenjem,isto tako i stražari.Inače,baš je Prva armija,pod komandom vojvode Petra Bojovića zarobila oca od tog nemačkog generala,ali je sa njegovim ocem,kao i sa svim ostalim zarobljenicima,među kojima je i feldmaršal Makenzen,vojvoda Bojović i sprki vojnici i oficiri,postupali su krajnje ljubazno,malte ne kao sa gostima(imajmo u vidu da je baš taj feldmaršal Makenzen podigao srpskoj vojsci spomenik u čast herojskom pružanju otpora da zaštite svoju prestonicu od Nemaca).Eto,malo je i sramota što je okupator ovako gledao na vojvodu,a "oslobocilas" je imao drukčije planove sa vojvodom,komunisti su imali više razloga da uklone vojvodu,prvi,Bojović je bio kraljevski oficir,kraljev vojvoda,a i baš je on bio jedan od simbola mržnje kralja Aleksandra prema komunizmu.Drugo,vojvoda je uživao veliko poštovanje,ne smao od građana,već i od četnika,i od Draže,a i poznato je da je vojvoda isto tako poštovao Dražu,četnike,pisao je draži pismo podrške,mislim da je u pismu i poredio Dražu sa njegovim prijateljem vojvodom Mišićem,ako se dobro sećam.Ovo je suviše nego dovoljno da se ukloni jedna ličnost,a što se tiće knjige umrlih,moguće je da su i tu komunisti gurnuli svoje prste,kako bi sprali "vovjodinu krv" i ljagu sa sebe,a i vojvodin komšija,lekar,svedočio je da je vojvoda preminuo od posledica unutrašnjeg krvarenja,zadobijeno od silnog premlaćivanja.Na isti način,premlaćen je i od posledica toga,preminuo je pukovnik Dragutin Gavrilović,svi smo barem jednom čili njegov junački govor iz I sv. rata,kada smo hrabro štitili prestonicu.

Inače,pitajte današnju omladinu(među kojoj sam i ja),da li znaju ko je bio vovjoda Bojović,ja sam video da su čak u 2 udžbenika za 8. razred,nigde ne nalazi slika vojvode Bojovića,a on se pominje u oba udžbenika koja sma ja video,samo 1,čak mu ni ime njie podebljano.Omladina(ona koja je već i zrelija,na nju mislim,znači od 13 godina pa na dalje) nema pojma ko je bio Bojović,niti su čuli za četvrtog vojvodu.Nisu deca krvia,već sistem školovanja u kojem se osećaju tragovi komunizma,to mora da se menja!

То за писмо је тачно да је 1942. написао писмо Дражи у коме му даје подршку али није то разлог упада у куће 1944. године. Према сведочењу једног од познатих лекара од пре пар дана (иначе човек има 92 године) у периоду од 20. октобра 1944. па до 1948. године из центра Београда тј. из кућа чији су власници били предратна господа исељено је скоро из сваке куће целокупна породица и насељена партизанским командантима по сценарију: Од данас ви нисте власници и ако је кућа или зграда имала више од два спрата сваки спрат је подељен на мање станове и подељен тзв. ослободиоцима данас у тим становима станују њигови потомци. По истом сценарију су дошли у војводину кућу незнајући о чијој се кући ради. Историчар Милић Милићевић је тврдио у видеу да је само један шамар војвода добио. Један од потомака ми је рекао да су отели златну официрску сабљу коју је војвода добио као најбољи у 12. класи Артиљеријске школе. Званични медицински извештај искљујучује премлаћивање али довољно је старца од 87 година само преко погледати и мало непријатно узнемирити да од тога премине. Углавном када је умро контаткирана је команда града која је тад била у рукама комуниста и када су пријавили смрт војводину рекли су им да ће цела породица бити ухапшена и објавили преко радио Београда онај извештај. Добрица Бојовић трећи војводин син је ухапшен јер је био у штабу 501 и београдски илегалац. Касније је робијао у Сремској Митровици. Његова мајка је интервенисала код Тита али он није реаговао уопште. Углавном има доста нејасноћа о породици војводе Бојовића од 1944 до 1971. године. Када је преминуо и Добрица и тиме је породица војводе Бојовића угашена.

(19-01-2017, 11:07 PM)Andrejevic Пише:  Evo drugi slike vojvode Petra Bojovića na sahrani kralja Aleksandra.
[Слика: opo8at.jpg]
Vojvoda drzi prekrštene ruke,i meni izgleda tužno,to je i normalno,njegov vrhovni komandant koga je poznavao dugi niz godina je ubijen.
Inače,vidim da jedino vojvoda nosi crvenu lentu,ja brkam lentu ordena Karađorđeve zvezde i lentu ordena Belog orla,pa taman neko može da mi kaže koje su razlike u lentama,jer su slične na oko,barem meni,za sad,dok ne razjasnim razlike.
I jedno pitanje,od kojeg su ordena ove lente koje nose ostali generali,da nisu za orden Svetog Save ili za neki drugi,jer sam video da ogroman broj generala na nekim svojim slikama nosi takvu lentu?

Mislim da je Vukašin kada je spomenuo da poseduje još jednu sliku vojvode na sahrani kralja Aleksadnra,mislio na ovu,ali nisam siguran.

Ово је Карађорђева звезда без мачева првог степена на ленти. Бели орао је лента црвена са плавим линијама уместо белим. Ево разлике.

Карађорђева звезда
[Слика: Orden_Kara%C4%91or%C4%91eve_zvezde_prvog_stepena.jpg]

И

Бели орао
[Слика: I-stepen-.jpg]

Ленте су сличне али боје на ленти су другачије.

Ко сме тај може, ко незна за страх тај иде напред!
Одговори

(19-01-2017, 11:08 PM)Snake Пише:  То за писмо је тачно да је 1942. написао писмо Дражи у коме му даје подршку али није то разлог упада у куће 1944. године. Према сведочењу једног од познатих лекара од пре пар дана (иначе човек има 92 године) у периоду од 20. октобра 1944. па до 1948. године из центра Београда тј. из кућа чији су власници били предратна господа исељено је скоро из сваке куће целокупна породица и насељена партизанским командантима по сценарију: Од данас ви нисте власници и ако је кућа или зграда имала више од два спрата сваки спрат је подељен на мање станове и подељен тзв. ослободиоцима данас у тим становима станују њигови потомци. По истом сценарију су дошли у војводину кућу незнајући о чијој се кући ради. Историчар Милић Милићевић је тврдио у видеу да је само један шамар војвода добио. Један од потомака ми је рекао да су отели златну официрску сабљу коју је војвода добио као најбољи у 12. класи Артиљеријске школе. Званични медицински извештај искљујучује премлаћивање али довољно је старца од 87 година само преко погледати и мало непријатно узнемирити да од тога премине. Углавном када је умро контаткирана је команда града која је тад била у рукама комуниста и када су пријавили смрт војводину рекли су им да ће цела породица бити ухапшена и објавили преко радио Београда онај извештај. Добрица Бојовић трећи војводин син је ухапшен јер је био у штабу 501 и београдски илегалац. Касније је робијао у Сремској Митровици. Његова мајка је интервенисала код Тита али он није реаговао уопште. Углавном има доста нејасноћа о породици војводе Бојовића од 1944 до 1971. године. Када је преминуо и Добрица и тиме је породица војводе Бојовића угашена.
Evo,na forumu PALUBA,neko je na temi o vojvodi Bojoviću (koja ima samo 4 stranice i nije tako bogada informacijama kao ova tema ovde),neko je objavio ovu sliku.Ne znam da li je ovo iz nekih novina ili tako nešto,ali pisalo je da je to validan dokaz,pa sad,da li jeste ili nije,u svakom slučaju,niko ne može da opovrgne da je vojvoda,pored šamara,gledajući kako mu šutiraju šapku,uzimaju sablju,gaze mundir,bio neverovatno emotivno i psihički potresen.
[Слика: index.php?action=dlattach;topic=12827.0;...8741;image]
I ako je iznad ove slike pisalo "Validni dokaz" nisam baš siguran ovo "na smrt pretučen",jer kao prvo,vojvoda je preminuo 19. januara,a 20. je sahranjen,koliko ja znam.Kao drugo,kao što ste rekli,vojvoda je dobio šamar,e sad šta je tačno bilo u zatvoru,ne znam,sigurno su vojvodu vređali i omalovažavali u tom zatvoru,e da li su ga tukli,to ne znam.Moguće da ovaj "Validni" dokaz,i nije toliko validan,bar što se tiče tog premlaćivanja do smrti,ali psihičkog maltretiranja je bilo sigruno i to mnogo.
U svakom slučaju,sramota je tuć i psihički mučiti stare ljude (bez obzira da li je u pitanju šamar,kokavac,ili nešto slično).

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Одговори

(19-01-2017, 11:25 PM)Andrejevic Пише:  
(19-01-2017, 11:08 PM)Snake Пише:  То за писмо је тачно да је 1942. написао писмо Дражи у коме му даје подршку али није то разлог упада у куће 1944. године. Према сведочењу једног од познатих лекара од пре пар дана (иначе човек има 92 године) у периоду од 20. октобра 1944. па до 1948. године из центра Београда тј. из кућа чији су власници били предратна господа исељено је скоро из сваке куће целокупна породица и насељена партизанским командантима по сценарију: Од данас ви нисте власници и ако је кућа или зграда имала више од два спрата сваки спрат је подељен на мање станове и подељен тзв. ослободиоцима данас у тим становима станују њигови потомци. По истом сценарију су дошли у војводину кућу незнајући о чијој се кући ради. Историчар Милић Милићевић је тврдио у видеу да је само један шамар војвода добио. Један од потомака ми је рекао да су отели златну официрску сабљу коју је војвода добио као најбољи у 12. класи Артиљеријске школе. Званични медицински извештај искљујучује премлаћивање али довољно је старца од 87 година само преко погледати и мало непријатно узнемирити да од тога премине. Углавном када је умро контаткирана је команда града која је тад била у рукама комуниста и када су пријавили смрт војводину рекли су им да ће цела породица бити ухапшена и објавили преко радио Београда онај извештај. Добрица Бојовић трећи војводин син је ухапшен јер је био у штабу 501 и београдски илегалац. Касније је робијао у Сремској Митровици. Његова мајка је интервенисала код Тита али он није реаговао уопште. Углавном има доста нејасноћа о породици војводе Бојовића од 1944 до 1971. године. Када је преминуо и Добрица и тиме је породица војводе Бојовића угашена.
Evo,na forumu PALUBA,neko je na temi o vojvodi Bojoviću (koja ima samo 4 stranice i nije tako bogada informacijama kao ova tema ovde),neko je objavio ovu sliku.Ne znam da li je ovo iz nekih novina ili tako nešto,ali pisalo je da je to validan dokaz,pa sad,da li jeste ili nije,u svakom slučaju,niko ne može da opovrgne da je vojvoda,pored šamara,gledajući kako mu šutiraju šapku,uzimaju sablju,gaze mundir,bio neverovatno emotivno i psihički potresen.
[Слика: index.php?action=dlattach;topic=12827.0;...8741;image]
I ako je iznad ove slike pisalo "Validni dokaz" nisam baš siguran ovo "na smrt pretučen",jer kao prvo,vojvoda je preminuo 19. januara,a 20. je sahranjen,koliko ja znam.Kao drugo,kao što ste rekli,vojvoda je dobio šamar,e sad šta je tačno bilo u zatvoru,ne znam,sigurno su vojvodu vređali i omalovažavali u tom zatvoru,e da li su ga tukli,to ne znam.Moguće da ovaj "Validni" dokaz,i nije toliko validan,bar što se tiče tog premlaćivanja do smrti,ali psihičkog maltretiranja je bilo sigruno i to mnogo.
U svakom slučaju,sramota je tuć i psihički mučiti stare ljude (bez obzira da li je u pitanju šamar,kokavac,ili nešto slično).
На саслушање је ишао и код Гестапоа а и код ОЗНе али да ли је тамо пребијан незнам.
Као што сам ти рекао званични медицински извештај говори да није пребијен, и сведок од 93 године ми је рекао да није видео на његовом лицу или телу трагове повреда када га је видео али је запазио да је видно потрешен. Стрес у 87 година може бити фаталан што је и био за нашег славног војводу. Сахрањен је 21. јануара а не 20-тог. Тог дана су објавили да је непријатељ нових власти. Зна се тачно и које партизанске јединице су извршиле препаде у куће по Београду.

У мом чланку на википедији трудио сам се да тачност тврдњи буде 95%. Најконтравезнији је до 1944-1945. То још увек истражујем.

Ко сме тај може, ко незна за страх тај иде напред!
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним