Ekonomista Dragan Radović smatra da bi Srbija suzbijanjem sive ekonomije na prvom mestu značajno povećala budzetski prihode. Možda i najvažnije, smanjili bi se utajeni prihodi privrednika i velike količine gotovog novca koji je u opticaju.
Smanjenjem gotovog novca automatski se smanjuje potreba za korupcijom – kada nema novca iz sive zone privrednici nemaju razloga za korupmpiranje raznih inspekcijiskih organa, smatra Radović.
- Pune tri godine pokušavam da objasnim protiv koje sive ekonomije se treba boriti u Srbiji. To nije ona na kartonskih uličnim tezgama, već ova, perfidno sakrivena koja se obavlja pod plaštom legalno osnovanih firmi. To je siva ekonomija u kojoj utaje odnose preko tri milijarde evra budžetskih prihoda. Zbog tih utaja preti kolaps PIO fondu, zdravstvene usluge su na poslednjem mestu u Evropi, prosvetni i zdravstveni radnici su omalovaženi i poniženi vrednovanjem njihovog rada. Nisu u boljem položaju ni pripadnici vojske i policije. Svi su nezadovoljni. Opravdano”, rekao je Radović u tekstu koji je prvobitno objavljen na sajtu Markoekonomija.org.
On još tvrdi da “novca za budžet ima na svakom koraku, samo ga je potrebno naplatiti”.
Dodaje da je siva ekonomija najveći resurs Srbije za izlazak iz krize, a da je “Poreska uprava najveći krivac za katastrofalno stanje u budžetu”.
- U Srbiji se utaji preko tri milijarde evra budžetskih prihoda godišnje, PDV milijardu evra, poreza i doprinosa na zarade milijardu i po evra. Trenutno u Srbiji ima preko 700 hiljada radnika na crno, bez prijave. Preko deset milijardi evra iznosi neregistrovani promet roba i usluga, objašnjava Radović.
On još dodaje da je “servirana velika zabluda da siva ekonomija postoji zbog najsiromašnijih slojeva stanovništva koji se bore za goli opstanak na ulicnim kartonskim tezgama”.
- Najveća siva ekonomija u Srbiji obavlja se pod plastom legalne firme, kaže Radović
Da bi se stanje popravilo, budžet napunio, potrebno je da se država izbori protiv utaja poreza u sledećim branšama:
1. Autobuski prevoz putnika
Preko 80 miliona evra su procenjene utaje raznih poreza i doprinosa u autobuskom prevozu putnika. Najveće utaje su u neregistrovanju prometa i radu neprijavljenih radnika. Tako imamo firme koje imaju višestruko više autobusa od broja vozača, firme koje sa više stotina vozača prave promet od nekoliko desetina miliona dinara i obrnuto, firme sa malim brojem radnika koje prave promet od vise stotina miliona dinara.
2. Turizam
Agencije svoje aranžmane prodaju u gotovini, dinarima i čvrstoj valuti, bez evidentiranja prometa. Tako imamo firmu iz Beograda koja ima šest autobusa, samo jednim autobusom za dve nedelje odveze turiste u inostranstvo za 100 hiljada evra, a godisnji prihod prikaze manje od 100 hiljada evra. Ova agencija ne prikaže cak i nekoliko miliona evra prometa. Većina agencija koje imaju svoje autobuse imaju isti sistem rada, niko i nikada ih nije kontrolisao. Sav keš koji dobijaju koriste za plaćanje inostranih aranzmana na ruke, takođe i domaće aranžmane plaćaju na ruke – znači dotičemo i naše hotelijere koji u turistickim mestima većinom rade za gotovinu i bez registrovanja prometa.
Sve dodatne usluge koje agencije vrše turistima u inostranstvu su potpuno neregistrovane.
Veliki turisticki centri su meka za pranje novca i sivu ekonomiju.
Pre par dana (2013. godine prim aut) objavljen podatak da je kasa u Vrnjačkoj Banji prazna jer grad od gostiju nije naplatio ni dinara takse – sve su zadržali građani koji izdaju sobe i apartmane gostima a ne prijavljuju promet. Preko leta u toj banji dnevno ima i po 20 hiljada gostiju.
Zlatibor, Soko Banja, kao i mnogi turistički centri su vodeći u utajama novca po više osnova: neregistrovanje prometa gostiju, neplaćanje gradske takse, ugostiteljske i mnoge druge usluge se vrse bez izdavanja racuna.
3. Razne firme za obezbedjenje objekata koje najčešće uzimaju i čišćenje
Neverovatno da radnici u tim firmama rade na neke ugovore od dva meseca za plate od 16 do 17 hiljada dinara, bez prijave za staž, kao neka obuka – posle dobijaju otkaz. Taj novac ide na ruke, bez evidentiranja. Kažu da ima firmi koje imaju i po 500 radnika pod takvim ugovorima, a neke najjače i do dve hiljade radnika. Nema puno takvih firmi, vrlo lako bi se identifikovale. Firme za čišćenje učestvuju na tenderima gde nude radnika po ceni od 25.000 mesečno – takve firme ne prijavljuju radnike uopšte, isplate prvih mesec, dva, par meseci ne isplate platu i onda otpuštaju radnike. Vrlo jednostavno se proveri svaka firma iz ove branse – proverom sklopljenih ugovora sa naručiocima posla.
4. Ugostiteljski objekti
Već je poznato koliko ne dobijate račune u raznim restoranima, kafićima, pivnicama, picerijama. Ili se dobije račun koji u stvari uopšte nije račun, na kome sitnim slovima pise: “molimo sacekajte račun”. To su fore koje su ubacili programeri, vrlo lako se spreči utaja izbacivanjem takve opcije iz softvera. Već sam navodio primere da bolje sendvičare na ćosku, kao i restorani, dnevno utaje od 100 pa i vise stotina evra što na godišnjem nivou daje od 30 do 100 hiljada evra utaje PDV-a. Primeri velikih sala koje se izdaju za svadbe, često bude 200 do 500 gostiju, meni košta od 20 do 40 evra po osobi, ceh bude od 4 hiljade evra do 10 ili cak i 20 hiljada evra prometa, a utajeni PDV ide od 1 do 3 ili 4 hiljade evra samo za jedan dan u tom objektu. Velike sale su najčešće svaki vikend zauzete. Gde su još neprijavljeni konobari, hrana koja keteringom stiže iz Raške ili Novog Pazara, fotografi sa više hiljada fotografija po paprenoj ceni, muzičari koji su obično čisti divljaci?
5. Prodaja hrane
Obzirom da se u Srbiji najviše novca troši za hranu logično je da su utaje i najveće u prodaji hrane. Vraćamo se ponovo na sendvičare, pekare, kao i sve druge koji prodaju hranu – retko kada ćete dobiti račun. Takođe i piljare, gde je većina robe prodata na crno. Vrlo zanimljivo da se u tim radnjama roba nabavlja zvanično, proda na crno, u knjigama se trenutno vidi nesklad, ali da ima ko to da pogleda.
O pijacama da i ne govorimo, sva roba se nabavlja na kvantaškim pijacama od preprodavaca, niko nema koristi. Što je najgore, ubijaju sa cenama one prodavnice koje su u blizini i htele bi da rade legalno. Kvantaši su leglo preprodavaca.
PEKARE su posebna tema u okviru prodaje hrane. Najsmesnije je kada pekari kažu da rade sa gubitkom, a od kilograma brašna najčešće naplate i do 500 dinara od napravljenih pogačica i ostalih proizvoda. Mnoge pekare do prošle godine nisu bile u sistemu PDV-a, a promet od 4 miliona su ostvarivale mesečno. Kod pekara je sve na crno, od nabavke sirovina pa sve do prodaje. Najčešće su i radnici bez prijave.
6. Buvljaci
Najčuveniji je Pančevački buvljak, gde se prodaje nova roba. Direktor Poreske uprave je početkom godine obišao tu pijacu, konstatovao da je “to strašno” i ništa nije uradio po tom pitanju. U prevodu je podržao takvu prodaju. Slično je i na Novom Beogradu, OTC je leglo sive prodaje gde su najveću korist imali reketaši tržišni inspektori.
7. Tekstil – proizvodnja i prodaja
Na buvljake se oslanja najviše prodaja tekstila. O kineskim tekstilima, koji dominiraju sivom prodajom, da ne pricamo. Tu su i razni domaći proizvođaci: Pazarci sa teksasom, Ariljci sa svojim vešom, razni drugi prozvođaci rublja, posteljina (ove robe na pijacama ima u izobilju, sve na crno).
8. Carina kao izvor robe na crno
Milan Knežević, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeca, je na konferenciji za novinare rekao da vrednost robe koja uđe iz inostranstva na carinu, izađe 4 milijardi evra manje vrednosti. Carina prokrijumčari toliko, podatak koji je izjavio pred direktorom Poreske uprave Srbije. O carini i njihovim sistemima se može pričati do mile volje. Stručnjaci iz Poreske policije su mišljenja da treba uporediti sve papire uvoznih roba koji stižu u luke Pulu i Kopar sa papirima koji se predaju našoj carini (sve uvezene robe, najviše iz Kine)
9. Otkupljivači sekundarnih sirovina, voća i povrća
Otkup sekundarnih sirovina sa pumpanjem količina i cena služi za velika pranja (otkup svih vrsta voća: malina, kupina, jagoda, višanja, šipuraka). Posebna priča su otkupljivaci mleka. Manje mlekare u unutrašnjosti koje imaju svoju proizvodnju kačkavalja, mekog sira, proizvode plasiraju restoranima ili manjim piljarama bez registrovanja prometa.
10. Sport
O velikim pranjima prilikom prodaje sportista i ne treba pričati, sve je već poznato. Sportski savezi su generatori sive ekonomije, a klubovi izvršioci. U klubovima je samo keš u opticaju: članarina, plaćanje zakupa po raznim salama, angazovanje trenera, stipendije igrača i igračica. Sva plaćanja kada su takmicenja: sudije, delegati i druga zvanična lica, idu keš na ruke. Savezi ne dozvoljavaju pocetak utakmice ako nisu izmirene sudije, priznanica je dokaz.
11. Građevinarstvo
Leglo rada na crno, bez prijave radnika. Jos veće pranje novca stečenog iz svih prethodnih tačaka. Vrlo lako se sve otkrije. Najčešće se vrši prodaja stanova i poslovnog prostora plaćanjem kešom, uvek se prikazuje niža cena od tržišne. Prilikom vršenja prenosa, Poreska uprava Srbije, deo za prenos apsolutnih prava, razrezuje porez na prenos – jedina korumpirana služba u Poreskoj upravi (Poreska uprava je, odgovorno tvrdim najnekorumpiranija služba u državi). Na prenosu službenici imaju istu foru u svim gradovima po Srbiji. U nekom gradu su pošteni službenici: razrežu 50 do 100% veću osnovicu, onda oštećeni uvek nađe vezu, časti 100 do 200 evra, dobije rešenje koje je opet 30% jače od realnog – država više dobila, poreznik zadovoljan, kupac manje platio .
12. Proizvodnja i prodaja stolarije
Proizvodnja PVC stolarije, drveta, aluminijuma, najčešće se radi u kućnim radionicama. Veće firme koje se bave proizvodnjom stolarije snabdevaju tačku 11, sve keš i na ruke.
13. Nameštaj od pločastih marterijala
Na tacku 11. se oslanja i proizvodnja kuhinjskog i sobnog nameštaja po meri od pločastih materijala. Najveća je proizvodnja u
garažama, podrumima, malim radionicama, a retko ko kupuje u namenskim prodavnicama sa izdatim računom.
14. Saobracaj, transport robe – domaći i inostrani
Manji kamioni i kombi prevoz skoro uvek se obavlja bez registrovanja prometa. Razne su procene koliko ima transportnih vozila, čak i preko 100 hiljada. Najčešće su vozači bez prijave na rad. Prijavljenim radnicima se skoro uvek obračunavaju plate po minimalnoj osnovici. Najizraženiji primer je međunarodni transport gde većina vozača ima zaradu od 21 hiljadu dinara. Zvanične plate su od 500 do 1500 evra, odnosno, 10 do 15 % od ugovorene ture koju voze. Vlasnici im obračunavaju fiktivne dnevnice za službeni put u inostranstvo, radnik preda jedan obračun sa troškovima, vlasnik pravi drugi (falsifikat) sa naduvanim dnevnicama, izvrši se uplata na tekući račun radnika, vlasnik već ima ovlašćenje i podigne novac. Tako se desi da na ime radnika bude i po 20 do 30 hiljada evra uplaćenih dnevnica na tekući račun godišnje, a da radnik uopšte i ne zna da je preko njegovog računa vršeno veliko pranje novca. Tako radi većina firmi iz ove branše. ‘Ako bi nam to ukinuli svi bi prestali da rade’, kažu vlasnici.
15. Zakup stambenog i poslovnog prostora
Neke procene su da ima preko 500 hiljada zakupodavaca. Samo u Beogradu ima preko 200 hiljada stanova koji se izdaju i više desetina hiljada lokala. Trenutno je porez na zakup 20% na osnovicu koja je umanjena za 25% .
16. Zdravstvo
Većina doktora sa raznim specijalizacijama radi dodatno u privatnim ordinacijama. Razne sitne operacije se naplaćuju po hiljadu, dve evra za sat, dva posla, sve to ide na ruke. Katastrofalno je to što je početkom godine donet zakon da su sve ordinacije paušalci sa limitom od 6 miliona dinara. Dobićete doktore koji imaju i do 500 hiljada dinara dodatnih mesečih primanja uz minimalni plaćeni porez.
17. Advokati
Isti zakon o paušalcima je donet i za advokate, limit do 6 miliona. Ove poslednje dve tačke, posebno advokati, koristiće svoje limite za pranje novca svojim komitentima uz proviziju od 10%.
18. Menjačnice
Menjačnice značajno učestvuju u pranju novca. Sve veće količine gotovine koje se podignu sa računa firmi na razne načine menjaju se za valutu i to suprotno Zakonu o sprecavanju pranja novca. Transakcije preko 15 hiljada evra se ne registruju. Javna je tajna da mnogi menjači imaju i po nekoliko stotina hiljada evra neregistrovanog gotovog novca koji im služi za obavljanje poslova bez registrovanja prometa.
19. Estrada
Treba pojačati kontrole prodaje karata na svim većim koncertima u Areni, većim gradskim halama. Posebno uvesti stalnu proveru poznatijih disko i noćnih klubova gde nastupaju domaće “zvezde”.
20. Akcizna roba
Naftni derivati i duvanske prerađevine su već identifikovane od strane države kao branša gde se utaji preko 300 miliona evra.
21. Prosveta
Na turizam se oslanja i prosveta sa svojim ekskurzijama, rekreativnim nastavama. Nastavnici i učitelji su posebno plaćeni za ekskurzije i rekreativne nastave, skoro uvek gotovinski i bez obračunavanja poreza po odbitku. Vrlo je lako proveriti sve isplate preko provere turisičkih agencija koje su bile dužne da po ugovoru naplate celokupan ugovoren iznos i od toga uplate dnevnice.
U prosveti je izražena naplata “đačkog dinara”. Perfidno se plasira da je to novac namenjen obezbeđenju. Samo 10 do 20% tog novca ide na obezbedjenje, a ostatak direktori raspolažu po svom nahođenju bez ikakavog pravdanja bilo kome.
Česte su zloupotrebe sala za fiskulturu koje se izdaju raznim klubovima ili grupama građana za rekreaciju, ili pak izdavanje terena na duži rok gde će neko napraviti balon za izdavanje.
O prodaji užine ili otvaranju neke pekarice u okviru škole i da ne pričamo.
22. Prihodi lokalnih samouprava
Lokalne samouprave imaju mnogo nenaplaćenih prihoda. Veliko je zloupotrebljavanje javnih površina najčešće od strane ugostiteljskih objekata. U turističkim mestima je ogroman gubitak budžetskih prihoda od nenaplaćene turističke takse.
