Поруке: 4,513
Теме: 86
Придружен: Sep 2016
Углед:
60
НАЈБОГАТИЈИ РУДНИК У СВЕТУ? Канађани код Бора ископавају злато
12:40 27.02.2017.
Новости сазнају: У току су припреме за отварање најбогатијег рудника на свету. Клиф Дејвис, председник „Невсуна”: Рудокоп ће у потпуности постати оперативан 2021. године
Кандадска компанија „Невсун“ започеће, до краја године, припреме за отварање рудника бакра и злата у рејону „Чукару пеки“, код Бора, који се сматра потенцијално најбогатијим налазиштем тих метала на планети – сазнају „Новости“
04 kanadjani (1)_620x0Фото: Вечерње новости
– Очекујемо да ускоро окончамо студију изводљивости, након чега, у последњем кварталу 2017. године, крећемо у припреме за отварање рудника, који би се експлоатисао подземним путем – казао је Клиф Дејвис, председник „Невсуна“.
– Наш је план да брзо развијемо тај рудокоп, који би у потпуности требало да постане оперативан 2021. године.
Иначе, по прелиминарној економској студији, рађеној по методи познатој под именом „зрно грашка“, вредност лежишта код Бора процењује се на – седам милијарди долара! У прелиминарној економској студији се наводи и да се трошкови отварања рудника на потезу „Чукару пеки“, које је од Бора удаљено седам километара, требало да износе до – 500 милиона долара! Такође, недвосмислено се наводи да је то лежиште, у овом тренутку, најбогатији светски ресурс бакра и злата.
ПРОТЕСТИ У МАКЕДОНИЈИ
Канадска компанија „Невсун“ недавно је од Владе Македоније добила две концесије за истраживање потенцијалних лежишта бакра и злата у околини Ђевђелије. Међутим, становници тог краја, који су против отварања рудника, основали су организацију „Спас за Ђевђелију“ и најавили протесте уколико дође до отварања рудокопа.
Као олакшавајућа чињеница, у прелиминарној економској студији се наводи да би близина погона за прераду руде у Рударско-топионичарском басену „Бор“, као и нова, најсавременија топионица изграђена у кругу тог предузећа, додатно утицали на ниже цене вађења и прераде руде из лежишта „Чукару пеки“. Наводи се и да би би од експлоатације рудника држава Србија убирала пет одсто нето прихода таксе за коришћење минералних сировина, као и додатних 15 одсто на име пореза.
Ипак, по оценама стручњака, мало је фирми које могу да прогутају тако крупан залогај као што је отварање рудника на потезу „Чукару пеки“. Међутим, једна од корпорација која би то, свакако, могла да уради је, без сумње, „Рио Тинто“, једна од најмоћнијих рударских корпорација на свету.
Стога, не би било изненађење ни да „Невсун“ управо ту компанију, са којом заједно истражује још неколико локалитета у овом крају, уведе и у посао отварања рудника на потезу „Чукару пеки“. Ту су установљени почетни ресурси од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, а ту је пронађена и најбогатија бушотина на планети у којој је детектовано присуство злата од чак 50,3 грама по тони!
Поруке: 4,513
Теме: 86
Придружен: Sep 2016
Углед:
60
Мимара и Тито после рата украли четири тоне српског злата!
9. новембра 2017. Историја 1 Коментар
ЗАХТЕВ тужиоца из Болоње да се заплене слике из Народног музеја у Београду које је 1949. Југославија добила од Американаца на име ратних репарација из збирке Хермана Геринга, вратио је у фокус лик тајанственог Анте Топића, званог Мимара, Мате и Матутин.
Тужилаштво наводи да је реч о хохштаплеру који је преварио америчку окупациону управу у Немачкој, а која му је предала италијанске слике да их пошаље у Југославију. Таквих оптужби било је и за Мимариног живота, али не и доказа за њих. Топић, или како год се заиста звао, умро је као угледни колекционар и власник дворца у Салцбургу, у Аустрији, као грађанин ове државе. ФБИ и ЦИА су разговарали с Мимаром на тему слика из Герингове колекције, и то је било све. Еуђенио Вентура, антиквар који је 1941. продао слике Герингу, такође је тих година дао изјаву полицији, без последица, јер је у правном смислу то била легална трговина.
Савезници су непосредно пред затварање централног складишта уметнина заплењених од нациста у Минхену дали Мимари слике као легитиман ратни плен из имовине Хермана Геринга. Топић је тврдио да му је Тито лично поверио потрагу за уметнинама и плементим металима које су окупатори опљачкали из Југославије. Односи Мимаре и Броза су загонетни, Мимара је најпре тврдио да га познаје од пре рата као агента Коминтерне Валтера, а да га је упознао 1949. године. Кад је 1956. добио аустријско држављанство, тврдио је да је жртва Брозовог прогона, а 1974. „прогонитељ“ га прима с уважавањем на Брионима.
У Титовом личном архиву пронађена су писма која показују да му је Топић набављао уметнине и да су се по завршетку рата тајно састајали у Београду.
„Ја сам вама послао прошлог мјесеца 28 слика из Берлина, надам се да су у реду дошле у Београд. Имена аутора послаћу вам скоро. Ја сам те слике купио из оног новца којег сте ми Ви лично дали, па према томе те слике су Ваше… Ја сам у потјери и трагању за нашим опљачканим златом и вјеродостојној документацији гдје сам морао да се служим свим дозвољеним и недозвољеним средствима потрошио 26.000 долара“, пише Мимара Титу у фебруару 1950. а као и у осталим писмима он наводи цену својих услуга.
Тито је своју преписку с Мимаром, нарочито кад је овај помињао опљачкано злато, држао у строгој тајности.
– Мимара је своју посредничку делатност проширио и на послове око повратка племенитих метала, а за то од Јосипа Броза тражи овлашћење и предлаже поново свој долазак у Београд. Ово Мимарино писмо Броз је парафирао обавештавајући Ранковића. „Друже Марко, ако је све то тачно, или барем дјелимично, онда је тај Мимара заиста постигао добре резултате, а с друге стране интересантно зашто наши прије њега то нису постигли. Види с његовим доласком овамо.“ На овом писму Броз је са стране исписао: „Ово вратити мени“, настојећи да тако писмо задржи у свом поседу. Тиме је затварао круг ширења информација о Мимариним писмима. Појединости је знао Ранковић коме је ресорно припадала унутрашња проблематика и који је верно служио Брозу – наводи историчар Милан Терзић, који је истраживао Мимарине послове.
После рата, југословенске власти су трагале за 12 тона злата које је потицало из Србије: нешто више од девет тона полуга и праха из Народне банке и најмање две тоне злата које су Немци током окупације извукли из Бора, где су експлоатисали бакар.
У Југославију је, према званичним подацима, враћено само око осам тона.
РЕСТИТУЦИЈА БЕЗ СРБА
ИЗВЕШТАЈ генерала Милутина Мораче из 1949. сведочи о његовој љутњи што се у телима која се баве реститутуцијом и репарацијама у бившим окупаторским државама налазе стручњаци готово искључиво из Хрватске, понеки Словенац и ниједан из Србије, а која је претрпела главну ратну штету!
Занимљиво је његово запажање о тадашњем ставу Италије, која је као једна од окупационих сила у Србији до 1943. пљачкала њена добра, укључујући више од 460 килограма злата из Народне банке.
– Италијани праве разне сметње, а нарочито одуговлаче са предајом добара, мада и сами често признају да су наша и да ће нам их вратити – забележио је генерал Морача.
Борис Субашић, Новости.рс
Поруке: 4,513
Теме: 86
Придружен: Sep 2016
Углед:
60
Сједињене Америчке Државе не дозвољавају никоме да види резерве злата. Чак и ако постоје те милијарде у злату, за које трезор гарантује, њима не може да се тргује.
Златно грумење
© SPUTNIK/ ALEXANDER LISKIN
Злато и сребро пливају канализацијом
На то упозорава Ронан Манли, директор једне компаније за трговину племенитим металима.
Америчка влада тврди да поседује 8.133,5 тона злата у резервама — 58 одсто се наводно чува у Кентакију, 20 процената у Њујорку, 16 одсто је наводно у Денверу, у Колораду, а пет процената чува ФЕД.
„Цела прича о златним резервама у САД је тајна. Никада није постојала нека независна ревизија њихових златних резерви, а чувари тог злата, као што су Федералне резерве, никада неће дозволити некоме да уђе у трезор и преброји га, ако га уопште има“, рекао је Манли, преноси РТ.
Међутим, упркос многобројним оптужбама против америчког трезора да има много мање злата него што тврди, постоји још један разлог за толику мистерију, каже овај стручњак, а то је што је америчко злато лошег квалитета.
„Чак и мале количине које су се спорадично појављивале показују да већина златних полуга није толико ’чиста‘ и да није одговарајуће тежине“, каже Манли.
Злато
© ФОТО: PIXABAY
Русија гомила златне полуге: Боље злато него долари
„Дакле, чак и ако САД имају количину злата за коју тврде да је поседују, већина тог злата не би била прихватљива за трговање на међународном тржишту и могла би да се користи у неке махинацијске сврхе“, додао је он.
Уколико би се доказало да су резерве злата ниже од представљене, поново би се створили страхови за светску економију, каже Манли.
Иако не би директно погодило амерички долар, последице тога биле би значајне, каже он.
Прво, ово ствара притисак да је неопходна ревизија свих резерви злата које друге државе чувају у САД. Такође, поставља се и питање шта је са резервама Русије и Кине, а може да се постави и питање која је улога злата у међународном монетарном систему, тврди Манли.
„То је нешто што америчка влада стално покушава да избегне“, каже овај стручњак.
Поруке: 4,513
Теме: 86
Придружен: Sep 2016
Углед:
60
ОРБАН НЕШТО ЗНА: Скупља и враћа злато из Лондона
17:20 14.03.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Централна банка Мађарске најавила је да ће вратити у земљу 100.000 унци (три тоне) злата из Лондона.
Одлука о враћању резерви злата, у укупном износу од око 33 милијарде мађарских форинти (130 милиона долара), објашњена је као потез из сигурносних разлога, у случају потенцијалне геополитичке кризе.
Такође је у складу са међународним трендовима, пошто тренутно своје резерве злата пуне многе централне банке, укључујући аустријске, немачке и холандске.
Централна банка Мађарске чува златне резерве од оснивања, 1924. године. Количина је континуирано расла до Другог светског рата. Највећа количина злата је била на почетку седамдесетих — око 65-70 тона. Банка је тада одлучила да смањи резерве злата на најнижи могући ниво.
Почетком 2010. тенденција задржавања резерви ван земље поново се мења и централне банке су почеле да акумулирају злато као потенцијални одговор на финансијску кризу.
САД и Немачка су тренутно највећи светски „чувари“ злата. Мађарска има једну од најмањих количина племенитог метала у поређењу са осталим земљама средње Европе. Од 1992. године, активност Будимпеште је остала стабилна пошто МНБ није купила ни продала ниједну од својих резерви злата.
Поруке: 4,513
Теме: 86
Придружен: Sep 2016
Углед:
60
Мађарска повукла 130 милиона $ у злату из Лондона, али није једина
18. марта 2018.
Народна банка Мађарске вратила је 100 хиљада унци злата из Лондона. Kао разлог навели су страх од будуће „геополитичке кризе“.
Укупна вредност 3 тоне злата износи 130 милиона долара. Према мађарској централној банци, повлачење је било подстакнуто забринутошћу око „геополитичке кризе“ као и због чињенице да је ситуација већ толико узаврела да је држање злата изван земље једноставно превише ризично.
„Злато није само инвестициони производ за централне банке, већ је стратешки алат који подиже самопоуздање земље, како у иностранству тако и у домовини“, наводи се у саопштењу банке.
Али, Мађарска није једина земља која је вратила залихе злата назад у своју државу.
У августу, Немачка је вратила 53.780 златних полуга из Париза, и 940 тона злата из Лондона.
Аустралијска и холандска ценстрална банка такође су недавно вратиле велике количине резерви злата.
Русија је то урадила прије две године и Централна банка Русије прихватила под своју заштиту 3 милиона унци или око 100 тона злата у вредности од преко 3,5 милијарди долара од америчког банкарског и финансијског дива Ситигруп.
Што се заправо догађа? Приче о Трећем светском рату или бруталном светском економском колапсу, наиме, нешто су о чему се шушка већ годинама.
Све је то према неким теоријама већ требало да се деси а панику је пре неколико година подстакао и бивши главни економски саветник британског премијера Гордона Брауна, Демијан МекБрајд, и то објавама о колапсу који следи!
Kако је тада најавио, услед глобалног економског колапса који ће наступити доћи ће до великих грађанских немира па је важно да људи припреме три ствари, готовину, храну и воду за месец дана како би могли месец дана да преживе хаос и нереде који ће уследити после потпуног економског краха!
После њега то упозорење својим грађанима послала је и Немачка и Чешка.
Иако је свет већ сасвим узнемирен, многи не верују у ове теорије, али то је опасно јер је очито да су људи толико изгубили осећај за стварност, да ће преко ноћи морати да се суоче са оним што долази, а то ће бити кобно за многе.
Јер оно што долази није за човека, већ је против њега.
О бруталном светском колапсу који ће бити предигра Новом светском поретку прича се годинама а ту су најгласнији независни економски стручњаци попут Брендона Смита, али и водећи мејнстрим аналитичара попут Мартина Армстронга, који говоре да ће се колапс читавог система свакако догодити, само је питање дана.
Да ли је ово повлачење злата држава Европе припрема за колапс који ускоро следи?
Дневно
Поруке: 4,513
Теме: 86
Придружен: Sep 2016
Углед:
60
Кина по доминацији САД туче и петројуаном - Шангајска берза увела и „златну алтернативу“
13:13 28.03.2018.
КИНЕСКИ ВОЗОВИ ЋЕ ОД ПЕКИНГА ДО ЛОНДОНА СТИЗАТИ А САМО ДВА ДАНА
Берза Shanghai International Energy Exchange покренула је продају нафте за кинеске јуане и омогућава самим произвођачима нафте да је продају за кинеску валуту. Са могућношћу замене петројуана за злато
Кина увози просечно 8,5 милиона барела нафте дневно, уз пораст потражње од најмање 10% годишње. Сада барел кошта 60 до 70 долара. То значи да Кина троши око 510 милиона долара дневно само на увоз нафте
Злато ће бивати ремонетизивано преко јуана, а Кина ће бити корак ближе уништавању Сједињених Држава као светског хегемона. Пекинг се за ово - за почетак трговине нафтним фјучерсима у јуанима - спремао током протеклих 25 година
Кина увелико формира нови међународни систем, који ће јој на крају омогућити да са својим трговинским партнерима потпуно заобиђе САД. „Нови Пут свиле” је чворни сегмент тог кинеског плана, а подразумева изградњу великих железничких пруга, модерних аутопутева, полагање оптичких каблова, изградњу нафтовода и гасовода, поморских и ваздушних лука. Све ће то спајати обале Европе и Атлантика са обалама Азије и Тихим океаном
У КИНИ је све донедавно била популарна шала: „Ко је Си Ђинпинг?” Одговор: „Муж Пенг Лиyан”, познате певачице која се удала за Сија.
Данас је Си Јинпинг вероватно доживотни лидер своје земље са моћном економијом и армијом и са 1,4 милијарде становника. У суштини, са добрим шансама да ускоро постане најмоћнија особа на свету.
Кина убрзано потискује САД с места главне светске суперсиле. Смена ће се, по многим проценама, догодити до 2030-те јер ће кинеска привреда дотад бити можда и дупло већа од америчке.
Доналд Трамп увођењем царина на челик и алуминијум и тражењем од Пекинга да трговински суфици на штету САД хитно смањи за 100 милијарди долара - покушава да успори експанзију Кине и да одгоди „смену на престолу“.
Ово са собом носи могуће отпочињање највећег економског рата у досадашњој историји.
Међутим, Кина увелико формира нови међународни систем, који ће јој на крају омогућити да са својим трговинским партнерима потпуно заобиђе САД.
„Нови Пут свиле” је чворни сегмент тог кинеског плана, а подразумева изградњу великих железничких пруга, модерних аутопутева, полагање оптичких каблова, изградњу нафтовода и гасовода, поморских и ваздушних лука. Све ће то спајати обале Европе и Атлантика са обалама Азије и Тихим океаном.
Си је крајем 2013. најавио планове вредне 1.400 милијарди долара, а воз Пекинг-Лондон ће путовати само два дана.
Американце ће посебно болно ударити то што је Кина активирала свој систем купопродаје нафте који ће бити на располагању свима који пожеле да напусте амерички монетарни систем и петродолар.
Већина инвеститора зна да је нафта највеће и најважније тржиште у свету. Оно је веће од свих осталих главних тржишта роба.
Нафта је потребна свакој земљи, а за њу су им потребни долари и резерве америчке валуте. На томе почива добар део америчке глобалне моћи јер чини неизбежним трансакције у трилионима долара које немају никакве везе са америчким производима или услугама.
Амерички долар се данас користи у око 80% свих међународних трансакција. То Вашингтону обезбеђује фантастичну геополитичку предност.
Логично је што Кина није желела да зависи од свог главног конкурента, поготово што је највећи је светски увозник нафте. Пекинг, напросто, не жели да више купује нафту америчким доларима.
Зато Кина увела нови начин куповине нафте - омогућивши по први пут велику размену нафте за злато.
Овај нови механизам се може назвати кинеска „златна алтернатива” петродолару, а његова примена је управо почела.
По неким проценама, лако се може догодити да кинеска „златна алтернатива” буде катализатор за ликвидацију петродолара.
Берза Shanghai International Energy Exchange покренула је продају нафте за кинеске јуане и омогућава самим произвођачима нафте да је продају за кинеску валуту.
Кина зна да већини произвођача нафте нису потребне велике резерве јуана и дала им је прилику да их произвођачи претворе у физичко злато на берзама злата у Шангају и Хонг Конгу.
Цена злата ће вероватно расти.
Кина увози просечно 8,5 милиона барела нафте дневно, уз пораст потражње од најмање 10% годишње. Сада барел кошта 60 до 70 долара. То значи да Кина троши око 510 милиона долара дневно само на увоз нафте.
Злато тренутно вреди 1.300 долара по унци, што значи да Кина сваки дан увезе нафте вредне више од 390 хиљада унци злата.
Уз претпоставку да ће се у блиској будућности само половина увоза нафте у Кину обављати у злату, то ће довести до повећања потражње за више од 60 милиона унци годишње или више од 55% годишње производње злата.
Наравно, Кина неће бити једина земља која ће користи „златну алтернативу”. Свака земља ће то моћи да чини. Повећана потражња за златом ће довести до шока на тржишту и цена злата ће почети да расте.
Злато ће бивати ремонетизивано преко јуана, а Кина ће бити корак ближе уништавању Сједињених Држава као светског хегемона.
Пекинг се за ово - за почетак трговине нафтним фјучерсима у јуанима - спремао током протеклих 25 година.
Шангајска енергетска берза има амбицију да буде конкурент уговорима који се закључују за марке нафте Brent и WTI.
Појава петројуана биће један од најважнијих догађаја на нафтним и монетарним тржиштима.
Поруке: 4,513
Теме: 86
Придружен: Sep 2016
Углед:
60
UDARNA VEST! ODGOVOR PEKINGA NA TRAMPOVE „SANKCIJE“ TAKO UZDRMAO AMERIKU DA JE BLIZU SLOMA: Kraj petrodolara! Kinezi puštaju u opticaj zlatni petrojuan!
Kina ubrzano potiskuje SAD s mesta glavne svetske supersile. Smena će se, po mnogim procenama, dogoditi najkasnije do 2030. jer će kineska privreda do tada, verovatno, biti i duplo veća od američke.
Donald Tramp – uvođenjem carina na čelik i aluminijum i traženjem od Pekinga da trgovinski suficit na štetu SAD hitno smanji za 100 milijardi dolara – pokušava da uspori ekspanziju Kine i da odgodi „smenu na prestolu“.
Ovo sa sobom nosi moguće otpočinjanje najvećeg ekonomskog rata u dosadašnjoj istoriji.
Međutim, Kina uveliko formira novi međunarodni sistem, koji će joj na kraju omogućiti da sa svojim trgovinskim partnerima potpuno zaobiđe SAD.
„Novi Put svile” je čvorni segment tog kineskog plana, a podrazumeva izgradnju velikih železničkih pruga, modernih autoputeva, polaganje optičkih kablova, izgradnju naftovoda i gasovoda, pomorskih i vazdušnih luka. Sve će to spajati obale Evrope i Atlantika sa obalama Azije i Tihim okeanom.
Predsednik Si Đinping je krajem 2013. najavio planove vredne 1.400 milijardi dolara, a voz Peking-London će putovati samo dva dana.
Amerikance će posebno bolno udariti to što je Kina aktivirala svoj sistem kupoprodaje nafte, koji će biti na raspolaganju svima koji požele da napuste američki monetarni sistem i petrodolar.
Većina investitora zna da je nafta najveće i najvažnije tržište u svetu. Ono je veće od svih ostalih glavnih tržišta roba.
Nafta je potrebna svakoj zemlji, a za nju su im potrebni dolari i rezerve američke valute. Na tome počiva dobar deo američke globalne moći jer čini neizbežnim transakcije u trilionima dolara koje nemaju nikakve veze sa američkim proizvodima ili uslugama.
Američki dolar se danas koristi u oko 80% svih međunarodnih transakcija. To Vašingtonu obezbeđuje fantastičnu geopolitičku prednost.
Logično je što Kina nije želela da zavisi od svog glavnog konkurenta, pogotovo što je najveći svetski uvoznik nafte. Peking, naprosto, ne želi da više kupuje naftu američkim dolarima.
Zato Kina uvela novi način kupovine nafte – omogućivši po prvi put veliku razmenu nafte za zlato.
Ovaj novi mehanizam se može nazvati kineska „zlatna alternativa” petrodolaru, a njegova primena je upravo počela.
Po nekim procenama, lako se može dogoditi da kineska „zlatna alternativa” bude katalizator za likvidaciju petrodolara.
Berza Shanghai International Energy Exchange (Šangajska međunarodna razmena energenata) pokrenula je prodaju nafte za kineske juane i omogućava samim proizvođačima nafte da je prodaju za kinesku valutu.
Kina zna da većini proizvođača nafte nisu potrebne velike rezerve juana i dala im je priliku da ih proizvođači pretvore u fizičko zlato na berzama zlata u Šangaju i Hong Kongu.
Cena zlata će verovatno rasti.
Kina uvozi prosečno 8,5 miliona barela nafte dnevno, uz porast potražnje od najmanje 10% godišnje. Sada barel košta 60 do 70 dolara. To znači da Kina troši oko 510 miliona dolara dnevno samo na uvoz nafte.
Zlato trenutno vredi 1.300 dolara po unci, što znači da Kina svaki dan uveze nafte vredne više od 390 hiljada unci zlata.
Uz pretpostavku da će se u bliskoj budućnosti samo polovina uvoza nafte u Kinu obavljati u zlatu, to će dovesti do povećanja potražnje za više od 60 miliona unci godišnje ili više od 55% godišnje proizvodnje zlata.
Naravno, Kina neće biti jedina zemlja koja će koristi „zlatnu alternativu”. Svaka zemlja će to moći da čini. Povećana potražnja za zlatom će dovesti do šoka na tržištu i cena zlata će početi da raste.
Zlato će bivati remonetizivano preko juana, a Kina će biti korak bliže uništavanju Sjedinjenih Država kao svetskog hegemona.
Peking se za ovo – za početak trgovine naftnim fjučersima u juanima – spremao tokom proteklih 25 godina.
Šangajska energetska berza ima ambiciju da bude konkurent ugovorima koji se zaključuju za marke nafte Brent i VTI.
Pojava petrojuana biće jedan od najvažnijih događaja na naftnim i monetarnim tržištima.
Ово смо нешто очекивали да ће десити пре 10 година!
