[Chicot]

Одавно скупљам податке из зборника - Титових наређења и правим статистику. Циљ је да једног дана имамо комплетан увид у најважније показатеље циљева комуниста у војним операцијама. Узети су у обзир само подаци из наређења и директива Врховног штаба (Арсо Јовановић) и Тита лично. Извештаји, писма и слично нису третирани.
Попис подразумева следеће наредбе: напад на четнике, италијане, усташе-домобране и Немце, затим препади ради плена(заседе и слично), наредбе о конфискацији, реквизицији и ликвидацији "шпијуна" и наредбе о саботажама.

Што се тиче четника, урачунате су само јасне и недвосмислене наредбе, наредбе општег типа ("ваш главни задатак је да ликвидирате четнике" и томе слично). Такве наредбе је издавао углавном Тито.

За Италијане, усташе и немце узете су у обзир и наредбе општег типа и оне прагматичне, "једнократне". На пример, највећи број наредби напада на усташе се се односи на превентивне нападе на усташка насеља или мање гарнизоне током 42, ради обезбеђења проласка партизанске главнине кроз Западну Босну. Највећи део тих наређења је потписао А.Јовановић.

Да бих што тачније испоштовао методологију коју сам себи наметнуо, бележена су и она наређења која су остала нереализована (осим у случају четника), касније повучена (у случају усташа и итачијана).

Бележена су и сва наређења за саботажу, иако се из других докуменанта види да она нису спроведена, или су спроведена траљаво. Узео сам у обзир и напад за рушење моста на Лиму, иако је он срушен од четника раније. Осим у неколико случајева, наређења се односе на рушење друмова и локалних комуникација са циљем одбране, тј успоравања груписања непријатеља на њихову територију, или ради успоравања непријатељског напредовања. Често не постоји јасна граница између "препада ради плена, заседа" и "саботажа" те сам поене бележио по слободној процени, тј интензитету акције.

Ово је делимични попис који обухвата податке из другог тома зборника (документа Врховног штаба). Кажем делимичног, јер многа Титова наређења се налазе у другим томовима зборника и која намеравам да укључим у анализу.

Напомињем да је разматран период од 1. јануара 1942 до 15 септембра 1944.

Ово су добијени резултати:

1. Напад на четнике: 144
2. Напад на италијане: 16
3. Напад на усташе: 36
4. Напад на немце: 0
5. Конфискација, ликвидација "народних" и непријатеља": 34
6. Препади ради плена, заседе: 49
7. Саботажа: 48


Дакле, ово није попис реализованих напада, већ само наређења за напад.

Јасно, другачијим критеријумима, неко би могао да дође и до другачијих бројки.
Ја нисам третирао "напад на непријатеља" или напад на разбојничке банде" иако је јасно да се наређење односи на четнике. Супротно, наређење за напад на брањено место иако није прецизирано о ком се непријатељу ради, рачунао сам као напад на усташе-италијане, кад год се из контекста или других докумената јасно види ко је тачно непријатељ. Тактичке противнападе ради обезбеђења повлачења и слично нисам рачунао.

[мунгос]

Да, и шта то говори? Да је "борба против окупатора" била споредна ствар поред револиције. Што је изгледа Дража игнорисао све док за све није било исувише касно.
Како Дража сам рече на суђењу, "Ја сам се само (од вас) бранио, никад нијесам први нападао". А требао је и морао је нападати први.
Ал' тако је то кад ус.реш приоритете и држиш споредне ствари за главне.

[Милослав Самарџић]

Шико, свака част на анализи, знам колико времена је потребно за ово. Ово је итекако потребно, јер маса људи и данас верује да су се партизани борили против Немаца. Само мислим да није требало да им дајеш ''попуст''.

[Chicot]

Тешко је наћи мерило које ће бити стопроцентно прецизно и равноправно. Многа наређења су "може, али не мора да значи" типа. Наметањем оваквих параметара крајњи резултати испадају максимално објективни и избалансирани. И на тај начин затварам могућност за прозивке о субјективности. Када бих према свима примењивао подједнако строга мерила, бројке би се разликовале али би резултат и закључак били мање више исти. Овако, резултате нико не може да оспорава, елиминисао сам критизере у старту.

Постављаћу касније примере ради илустрације.

Е, да, једна битна информација:

последње наређење за напад на усташе је датирано на 4. јул.1943, а за Италијане је још ранијег датума - мислим око краја априла 1943.

[Chicot]

Отприлике овако у просеку изгледају наређења о саботажама:

1943:

28. augusta t.g. otpočela je nemačka ofanziva sa linije:
Drežnik—Bihać—Kulen-Vakuf protiv naše oslobođene t e r i t o r i j e u Lici.4 Već se vode žestoke borbe. U vezi s ovim potrebno je da razvijete j a k u delatnost na komunikaciji: Petrovac—Bihać kao i na ostale komunikacije u dolini Une.
....
Naredio sam da se poruše svi želj. mostovi na srpskoj strani
i na Limu.4 Isto tako i vi porušite sve mostobrane na višegradskoj
pruzi. Dobili smo izvještaje da su u Sarajevu koncentrisane
krupne njemač. snage sa ofanzivnom namjerom — oko 3 do
4 div., među kojima i muslimanska SS div. koja broji 20.000.5
Provjerite te vijesti.6 Porušite čim jače drumove prema Sarajevu
i utvrdite Crvene Stijene.

Пролеће, 44:

Naređujem ti da kreneš najhitnije sa dve divizije u pravcu
Starog Broda i da se prebaciš preko na Taru4. Sa svojim snagama
ugrozićeš neprijatelja u leđa koji napada naše snage na
Medvedniku i Maljenu. Prugu Višegrad — Užice po mogućnosti
uništiti. Bilo bi dobro zadržati zlatiborski masiv za
uporište dok se ne svrši ofanziva u istočnoj Bosni i osigura levi
breg6 Drine.
....
na sektoru Rudnik — Suvobor — Povlen u prvo vreme
t r e b a izbiti bar sa 3 divizije, pa se postepeno širiti ka istoku i
zapadu, uvodeći nove snage koje će dolaziti sa juga. Prelaskom ka sjeveru porušiti prugu i vidjeti neprijateljsku reakciju.
...

А ово су контра наређења:
Za sada ne napadati komunikacije Ljubljana — Celje — Maribor i Celje —
Maribor da ne izazovete suviše brzu nem. reakciju.
...

Prekinuti vezu s Nijemcima u Istri3; valjda ne misle naši da će
Nijemci moliti dozvolu za odlazak, kad i onako mogu da odu
kad to oni žele.
...
Vaša odluka za napad na Gračac potpuno je nepravilna2.
Za Njemce je to glavna komunikacija3 . Sigurno će oni tuda
izvući još nekoliko divizija. Izgleda da nijeste razumjeli našu
r a n i j u direktivu o načinu dejstva4. Javite gubitke iz te akcije5.

....

Vaša XXVII Div. ne može da se suviše izlaže IV napadima nepr. na sektoru Trnovo — Kalinovik2 jer [1944] je ovo vrlo osetljiva komunikacija u vreme kada se očekuje iskrcavanje.3

Дакле, уместо да баш због тога насрће на комуникације и помогне савезницима, он наређује обрнуто, да се јединице склањају одатле.
...

Ово је ЈЕДИНО наређење за саботаже усклађено са општим савезничким планом, од 17.08:

U vezi opšteg savezničkog plana, NOV i POJ dobila je zadatak da naročito u vremenu od 1. do 7. septembra ruši komunikacije na ćelom jugoslovenskom ratištu i tako ukoči manevrenost okupatorskih trupa. Kao i do sada, stalo mi je do toga da naša vojska izvrši ovaj važni zadatak. U tom cilju
N A R E Đ U J E M :
1. — Potrebnim snagama rušićete sledeče komunikacije
2: Železničku prugu Zagreb — Karlovac — Generalski
Stol
Cestu Karlovac — Slunj — Petrovo Selo (2)
Železničku prugu Kostajnica — Bosanski Novi —
Bihać
Cestu Bosanski Novi — Bihać (2)
Cestu Bihać — Knin (1)
Pored navedenih komunikacija, treba u vremenskom periodu od 1. do 7. septembra dejstvovati i na druge važne komunikacije tako da neprijateljski saobraćaj bude paralizovan.

Две недеље касније, иде нова депеша у вези са тим саботажама:

(01.09,44) - Preko engleske misije uputio sam vam pismeno naređenje
za akciju na komunikacije. To naređenje izvršite.2 Ovo je već drugi put da ste oklevali pri sadejstvima. Ovo šteti ugledu naše vojske.


12. септембра наређује супротно:

Moraju se rušiti sve komunikacije kojima se služe Njemci,
pa i one koje od Soluna vode ka Velesu. Englezi nemaju pravo
naređivati šta će se rušiti. Treba rušiti sve ono što koristi našim
vojničkim operacijama.

Дакле, Тито је наређивао рушење оних комуникација за које је сматрао да преко њих Немци могу да угрозе његове снаге и његов општи план - преузимање Србије од четника.

Да видимо општи план за напад на Србију, и циљеве у вези са тим.
Ово није стриктно везано за тему, али помаже у анализи:

PLAN VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ MARSALA
JUGOSLAVIJE JOSIPA BROZA TITA ZA KONAČNO OSLOBOĐENJE
SRBIJE - од 19.08. 1944.
Sve naše snage na područjima Srbije moraju biti sposobne
za neprekidne brze pokrete i manevrovanja. Hvatanje u
koštac sa krupnim okupatorskim snagama bilo bi pogrešno i
vrlo opasno za naše jedinice, koje su i inače u dosadašnjim
borbama imale velike gubitke.
....
Ne zaboravite da je za čitav oslobodilački
pokret u Jugoslaviji danas od primarne
važnosti Srbija. Pitanje likvidacije izbjegličke vlade
i priznavanje Nac. komiteta zavisi od Srbije, odnosno
naše snage u Srbiji. Ravnajte se prema
tome.
....
45 Upamtite da je u cjelokupnoj ovoj operaciji osnovni zadatak
likvidacija četnika Draže Mihailovića i nedićevaca kao i
njihovog aparata.
Reč je o direktivi Vrhovnog komandanta od 28. avgusta 1944.
Osnovni zadatak postavljen tom direktivom bilo je ovlađivanje strategijskom
gredom Rudnik — Suvobor — Sokolska planina — Cer radi
»razbijanja osnovnih četničko-nedićevskih snaga, bržeg nadiranja ka
Šumadiji i Beogradu,, dobijanja sigurnih oslonaca za naše trupe, stvar
a n j a uslova za mobilizaciju, dobijanja vojničkog i političkog efekta
...
Makedonci javljaju da Bugari pripremaju 4 div. za ofanzivu
na sektor Kumanovo — Custendil — Pirot — Niš2. Ovo
imajte u vidu i jače snage blagovremeno uklonite sa tog terena
....
Nepr. ofanziva došla [je] od Andrijevice, Berana i Pljeva--
lja2. Stičemo utisak da se kreće ka jugu. Vaš pokret prema
Mateševu izgleda išao bi u susret nepr.[ijatelju.]3 Put preko
Mateševa je dug. To ne bi [ste] izdržali. Nalazimo da treba manevrisati
tu oko Golije, nikšićkog sektora, Banjana i Hercegovine,
pa se u pogodnom momentu prebaciti ka Sandžaku. Voditi
računa da ne budete opkoljeni. Biće potrebno kretati se i
manevrovati u više kolona4. Hvatajte vezu sa 29. div.fizijom.]
I div.fizija] prešla bez borbi. U sev.fernom] Sandžaku neprijatelja]
nema.
...
Vi nijeste razumjeli zadatak. Osnovno je razbiti glavna
četnička uporišta i likvidirati njihovu vlast zavedenu po srezovima,
opštinama i selima. Što će vam napadi na utvrđena mesta? Ako tako
produžite, vi ćete onesposobiti jedinice za dodijeljeni zadatak.
...

Kad se Moračina grupa postavi na određeni6 sektor, Drugu
diviziju uputiti ka Toplici pravcem koji ste predložili. Sa
topličkim snagama činiće jednu operativnu grupu7 na Kopaoniku.
Moračina i ova grupa treba da sadejstvuju i izbace ibarsku
prugu iz prometa. Divizija na putu neka izbegava borbe i nepr.
garnizone.
...
Neophodno je i postoje uslovi da dve srpske brigade3 uputimo
u Šumadiju, jednu brigadu na sektor Tare4, a jedna
divizija5 da manevarski operiše u zapadnoj Srbiji.
Razlozi: neprijatelj uspeva da našoj grupi svakodnevno nameće
borbu.
...

[Милослав Самарџић]

Још једном, одличан рад!

[Chicot]

Пошто сам објаснио методологију и критеријуме по којима сам бележио резултате, да би слика била јаснија, постављам илустрације.

Већ 8. јануара 1942, комунистима четници искрсавају као главни непријатељ. А. Јовановић наређује: "Немамо ништа против чишћења залеђа од усташа, али пазите да вас то не одврати од главног задатка - ликвидације четника." Крајем фебруара, комунистички врховни штаб понавља: "Од сада главно дејство уперити против четника".

Мада се у наредбама понекад служи флоскулама - "разбити четничко - усташке банде", нисам наишао на конкретно такво наређење које се тиче само усташа. Супротних примера има доста.

5. марта А.Јовановић јавља да су одустали од покрета ка Хан Пијеску јер би дошли у непосредан борбени додир са усташама, док би се четници спасили. Истог дана наређује да се избегавају сукоби са окупатором. "Борбу са окупатором примите само ако се не може избећи или ако можете доћи до плена. Сву снагу усмерити на реакцију", писао је 16. марта 1942.

Један од изузетака у том периоду представља наређење за напад на Борач, у коме се каже: "По ликвидацији Борча, очистити сва усташка насеља до Коњица".

Напади на усташе су најчешће оперативне или техничке природе, када није изискивало много енергије и труда, када је требало успостављати власт или када је требало обезбедити безбедан пролаз комунистичкој главнини.

Такво је Титово наређење од 31. јула 1942 у коме тражи ликвидацију усташа у Купресу "јер ометају спровођење наших даљњих операција" (Зборник 2, књ 5)

Пет дана касније, групу усташа око Гламоча је назвао зликовцима јер "су му дужни, побивши много његових људи"


Најбољи доказ примене двоструких аршина (на усташе и четнике) је Титова наредба од 18. априла 1942 у којој каже "Nastojte da u partizanske jedinice uvlačite što više Hrvata. Pazite na odnos Srba i Hrvata. Trebate činiti sve da se taj odnos pravilno razvija. Sve dok u vašim redovima ne prerastu Hrvati ne možete računati na potpuni upliv na hrvatske mase. Partizanske jedinice treba da zavoli hrvatski narod, a to će biti kada u njima preovladaju Hrvati."

Са друге стране, Титово упутство о формирању нових НО власти, открива природу непријатељства према четницима:
"Forma narodne vlasti ostaje ona koja je prirodnim putem bila iznikla u samom početku naše oslobodilačke borbe — to su narodno-oslobodilački odbori i vojna pozadinska vlast, mada su sad one već daleko razvijenije
i zahtevaju još i dalje razvijanje. Ali karakter NOO-a danas je izmenjen. Mada oni i dalje ostaju prelazni oblik ka budućoj istinski narodnoj vlasti, koju će narod formirati posle konačnog oslobođenja, mora .se podvući da ova konstatacija o prelaznom obliku ne znači da se pitanje buduće forme i karaktera vlasti ostavlja slučaju, da se oni još ne naziru u magli budućnosti i da ta vlast može preći u makar kakvu drugu formu. Taj smo stadij već ostavili za sobom." (Зборник 2, књ. 6)

Док је у наредби за заузимање Томиславграда, тражио да се околна усташка села разоружају, дотле је у српским, четничким селима захтевао постављање партизанских стража, достављање спискова, малтретирање сељана и репресалије над становништвом.

11 новембра је наредио хитну ликвидацију усташког Слуња, да би крајишке бригаде што пре ослободио за коначну ликвидацију четника.

Још један кључни документ који открива различит однос комуниста према усташама и четницима у пракси.
Крајем децембра 1942, заменик начелника врховног комунистичког штаба, Терзић пише:
"Po mišljenju druga Starog situacija u Dalmaciji je takva da bi bilo štetno i suviše rano zalagati naše snage i razbijati utvrđene neprijateljske garnizone, gde možemo imati samo veliki broj mrtvih i ranjenih, čime vojnički i politički slabimo naše udarne snage. Talijani još uvek nisu napustili garnizone u Dalmaciji koji mogu biti vrlo važni za nas; naprotiv, oni su u njima skoncentrisali veći broj jedinica. Ukoliko ustaše zaposedaju ispražnjene garnizone, po našem mišljenju to nije tako
opasno, jer se oni do sada nisu pokazali aktivni ako nemaju okupatorske podrške. Naš najopasniji neprijatelj jesu i ostaju četnici: dok su ustaše politički onemogućeni, dotle četnici mogu naći tu i tamo izvesne podrške. Stoga je naš glavni zadatak u ovom periodu da ih razbijamo svuda gde god se oni pojave."

Ово такође открива и њихову елементарну незаинтересованост да се иоле озбиљније упусте у борбе против "омраженог окупатора", осим ноћним нападима из заседе на мање јединице.

Природу комунистичких саботерских делатности већ сам делимично приказао. Да подсетим, наређења за саботаже се у огромном проценту односе на одбрану "ослобођене територије" и спречавање непријатељских концентрација на комунистичку главнину.

На пример, 7 јула, 1943, Тито наређује:

"VII banijska brigada da dođe u selo Milankovići—Čuništa
sa zadatkom da ruši prugu od Soluna do Čuništa..."
"Rušiti prugu od Petrovića do Milankovića neprekidno,
danonoćno. Morate skinuti ceo gornji stroj i porušiti sve mostove
i zidove i objekte uopšte. Tu prugu imate bezuslovno
onesposobiti za ma kakvu opravku. Za rušenje pruge koristite
i mobilišite seljake. Šine bacajte u reku Krivaju, a pragove
opet u vodu.
U slučaju nekog jačeg pritiska nepr. snaga na vaše brigade
— vi bi se povlačili sa brigadama u pravcu sela: Hadžići
—Nišići, tj. ka Zvijezdi, oslanjajući se i bazirajući na V krajiŠKU
diviziju. Svakako bi se organizovano i sa prihvatom
povlačili dejstvujući protiv nepr. u vidu prepada i zaseda, izbegavajući
neke dnevne žilave frontalne borbe oko čuka i položaja
gde vam nepr. može naneti veće gubitke."

Нешто раније, упутио је критику Првом Босанском корпусу:
"Vaša slaba aktivnost i neefikasnost operacija za posljednji
mjesec i po dana dovela je do toga da je neprijatelj poslao
protiv nas ne samo svoje njemačke no i ustaške trupe i »Vražju
diviziju«. Na nas je počela vrlo velika ofanziva sa sviju
strana.2 Naređujem da najhitnije uništite prugu Sarajevo —
Brod i da krenete u pravcu Olovo — Han Pijesak — Rogatica
— Goražde radi sadejstva našim operacijama i udaranja neprijatelju
u leđa.3"

С друге стране, у овом периоду сам нашао 2 наређења о саботажама које имају већи стратешки значај од рушења пруге између два ничега.

У јулу Тито наређује уништавање рудника, сировина, индустријске жел. пруге (уз рушење окупаторске власти убијањем њихових представника - жандарма и слабих посада)

У октобру исте године, наређује "саботажу на прузи Скопље - Ниш - Београд".

Идеолошко слепило га је спречавало да види да се пруга наставља до Солуна..

[Милослав Самарџић]

Један од изузетака у том периоду представља наређење за напад на Борач, у коме се каже: "По ликвидацији Борча, очистити сва усташка насеља до Коњица".

Напади на усташе су најчешће оперативне или техничке природе, када није изискивало много енергије и труда, када је требало успостављати власт или када је требало обезбедити безбедан пролаз комунистичкој главнини.

С тим што ту треба додати и тзв. фингиране - договорене нападе.
Што се тиче Борча, постојао је огроман притисак локалних партизана, који су мобилисани силом ли преварам и ускоро ће углавном прећи у четнике. Наредба за напад је изнуђена, а план напада постављен је тако да се мора изгубити. И напад је заиста пропао. А онда је много Срба партизана стрељано с образложењем да су они криви за пропаст напада.

[Chicot]

Јесте, али рачун је рачун. Броје се наредбе, па морам сваку и да попишем.

Свестан сам да и овај метод има својих мана. Попис је само први корак

[Николај]

Што се тиче Борча, најважнија ствар је што је Тито најпре покушао преговорима да их придобије за сарадњу, па када је извисио, онда их је напао. Писао сам о тој ствари још пре 2 године. Слао им је и прогласе којим их позива да му приђу (Зборник, том 2, књига 3, стр 68.)

„Настојте свим силама да овај летак дотурите у Борач. Ми смо раније имали везу са Борчом али је затајила. Дакле ви то растурање треба да организујете“ - стоји у писму Титовог штаба Невесињском одреду од 7. марта 1942. (Исто, стр 83.)

[Ненад СРС]

Неке Скокове критике Тита и комуниста(књига Покољи херцеговачких Срба 1941).

Strahujući da se oružane akcije ustanika ne pretvore u
bratoubilačke razračune, oblasno rukovodstvo NOP-a je bilo prisiljeno da
privremeno »bremza« te akcije, dok se politički dobro ne pripreme. Valja,
međutim, reći da su hercegovački komunisti zakasnili sa tim merama. Prvi
proglas Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu, kojim se osuđuju masovni
pokolji Srba, izdat je sa velikim zakašnjenjem - posle poslanice mostarskog
katoličkog nadbiskupa Alojzija Mišića, o kojoj je bilo govora. Pored toga, u
pomenutom proglasu nije rečena prava istina hercegovačkom narodu. Tamo se,
naime, između ostalog, kaže:
»Krvavo kolo koje su zaigrali po našoj Hercegovini izdajnici hrvatskog
naroda, krvoločne sluge krupnog njemačkog kapitala Ante Pavelić i njegove
ustaše, nastavlja se. Poslije pokolja u Gacku, Trebinju, Ljubinju, Nevesinju,
Ljubuškom, Mostaru i ostalim mjestima, ustaški dželati hrvatskog i srpskog
naroda i muslimana, zaredali su sa novim pokoljima. Po Čapljini, Stocu i
Mostaru kolju se ljudi, žene i djeca. U duboke jame boksitnih rudnika (naŠirokom Brijegu) pobacano je na stotine poubijanih, ranjenih i zdravih ljudi, a
medu njima ogroman broj muslimanskih i srpskih radnika i seljaka.«38
Ne treba mnogo pameti da se u citiranom delu ovog proglasa
hercegovačkih komunista uoči težnja čijije cilj uspostavljanje veštačke nacionalne
ravnoteže i simetrije u broju žrtava ustaškog genocida, koja će u posleratnoj
političkoj praksi dovesti do betoniranja hercegovačkih bezdanica sa
nesahranjenim žrtvama. Kako drugačije shvatiti tvrdnju da se medu žrtvama
junskog talasa ustaškog genocida nalazi ogroman broj muslimanskih radnika,
kada se zna da se taj »ogroman broj« može nabrojati na prste jedne ruke. Osim
toga, oštrica masovnih junskih pokolja nije bila usmerena protiv radnika, već
protiv inteligencije i uglednih ljudi uopšte, među njima i radnika srpske
nacionalnosti.
Kada je reč o masovnim junskim pokoljima hercegovačkih Srba i
njihovom oružanom otporu koljačkoj politici ustaške vlasti, valja, u interesu
istorijske istine, reći da se oblasna organizacija KPJ u Hercegovini vukla na repu
događaja. Neshvatljiva je njena pasivnost prema represivnim merama ustaške
vlasti, odnosno zločinima genocida, protiv Srba, Jevreja i Roma. Kako objasniti
činjenicu da ta organizacija, koja je - sudeći prema izjavama i brojnim člancima
njenih visokih funkcionera - imala svoje ljude čak i na dužnostima ustaških
tabornika, nije na vreme upozorila srpski narod na smrtnu opasnost koja mu je
zapretila. Ako rukovodeći ljudi te organizacije nisu primetili da se pripremaju
masovni pokolji (ustaška štampa je to svakodnevno nagoveštavala na potpuno
otvoren način), onda se oni, doista, ne mogu dičiti svojom pronicljivošću. Zašto
- se komunisti nisu ranije oglasili protiv ustaškog noža i malja, zašto se nisu našli u
prvim redovima hercegovačkih ustanika juna 1941. godine, koji su branili
biološki opstanak jednog naroda, zašto su sve njihove mere u junu te tragične
ratne godine bile iza razvitka događaja? Na ta i mnoga druga pitanja naša
istoriografija nije dala odgovor. No, to je posebna tema, koju će, u to ne treba
sumnjati, znati i smeti da obrade mladi istoričari.

И у вези поменутог Борча.

Interesantno je ovde napomenuti
da se u početku Josip Broz Tito opirao predlogu da se likvidira ovo opasno
ustaško uporište, jer je smatrao da je u datom trenutku najvažnije potući četnike.
Izgleda da ga nije mnogo zabrinjavala činjenica što boračke ustaše uništavaju
okolna srpska sela. Na ovaj zaključak navelo nas je njegovo reagovanje na izveštaj
Štaba 1. hercegovačko-crnogorskog udarnog bataljona od 1. marta 1942. godine u
kome se ističe da se krupne akcije protiv okupatora teško mogu izvoditi sve dotle dok se-za leđima nalazi tako jako ustaško uporište kao što je Borač, koje glasi:
»Bataljon nema zadatak da brani seoske kuće, već da rešava veća operativna
pitanja«. Tek kada je postalo očevidno da i samom Vrhovnom štabu NOV i DVJ
preti ozbiljna opasnost od ustaša iz Borča, naročito u slučaju njegovog povlačenja
iz Foče prema jugu, prihvatio je taj predlog i doneo odluku da se Borač likvidira
pre nego što gora ozeleni.

[Chicot]

На пример, 7 јула, 1943, Тито наређује:

"VII banijska brigada da dođe u selo Milankovići—Čuništa
sa zadatkom da ruši prugu od Soluna do Čuništa..."

Ево која је то деоница, раздаљина је непуних 8 км:

Нешто раније, упутио "Rušiti prugu od Petrovića do Milankovića neprekidno,
danonoćno. Morate skinuti ceo gornji stroj i porušiti sve mostove
i zidove i objekte uopšte. Tu prugu imate bezuslovno
onesposobiti za ma kakvu opravku. Za rušenje pruge koristite
i mobilišite seljake. Šine bacajte u reku Krivaju, a pragove
opet u vodu.

То је ова деоница:




Иначе, у том тренутку, Врховни штаб се налазио у селу Главичина, (означено бројем 1 на фотографији). (Зборник 2, књ 10, док 30)