[СО!!!]

КРСТНИ ХОД КРОЗ СРБИЈУ ПОСВЕЋЕН 900-ГОДИШЊИЦИ ДИНАСТИЈЕ НЕМАЊИЋ

21. септембар – 14. октобар 2013



Маршрута Крстног хода,
посвећеног 900-годишњици
династије Немањић


Београд-Раковица-Раља-Тресије-Павлица-Марићева Јаруга-Орашац-Топола-Рудник-Вујан-Горњи Милановац-Чачак-манастири Овчарско-Кабларске клисуре-Ивањица-Жича-Љубостиња-Крушевац-Студеница-Баљевац-Рашка-Нови Пазар-Ђуђеви Ступови-Сопоћани-Црна река-Лешак-Лепосавић-манастир Свете Петке- Бањска-Косовска Митровица-Зубин Поток-Пећка патријаршија



У зависности од могућих новонасталих околности

или договора учесника крстног хода

маршрута може бити коригована

Сви православни верници који желе да се прикључе крсном ходу на одређеној деоници потребно је да се благовремено пријаве организаторима као група или појединци како би се све пријавило МУП-у Србије што је обавеза организатора.

Прикључите се …….



Обавештења :

063/803 19 66 Милан

064/497 77 23 Братислав
маил : cetnickipokret@cetnici.rs

[Захумље]

Александар Дикић: Немањићи и Ниш
14 јануар 2014 Александар Дикић
Ел. пошта
Штампа
PDF


I

Родоначелник свете лозе Немањића Стефан Немања био је најмлађи син Завиде и брат великог жупана Тихомира, Страцимира и Мирослава. Делови Рашке којима је Немања владао биле су топличка, ибарска и расинска област. Ове територије наслањале су се на тада моћно византијско царство којим је управљао цар-ратник Манојло Комнен.

Рашка је стално задавала проблеме наследнику римског царства и ратови са њом били су исцрпљујући и неисплативи. Царска војска није могла задобити међународну славу ако победи „полудивљи народ“ по балканским гудурама, а увек је постојао ризик да га на неприступачном терену те исте хорде победе и понизе.

Осим војних похода Византија је често примењивала оно у чему је била позната и најбоља-дипломатију.

Лукавство Византинаца било је чувено па се тако цар Манојло приликом припремања рата са Угарском улогорио 1162. (неки извори помињу 1158. годину) у Нишу и позвао суседног српског великаша у госте.

Овај сусрет промениће ток српске историје јер се тада за те прилике десило нешто потпуно неуобичајено. Наиме, приликом сусрета Немање и цара Манојла намоћнији цар у Европи тог времена срдачно је загрлио и на изненађење свих присутних пољубио српског кнеза.

Знао је Манојло да Рашка може поново ступити у савез са Угарима као средином 12. века за време великог жупана Вукана који је остављен на цедилу од својих савезника Млечана и Нормана бос, гологлав и са омчом око врата морао да тражи милост од цара. Није било паметно ризиковати још једну издају својих вазала па неће штетити ако великом жупану Тихомиру цар да до знања да постоји још један претендент на српски престо.

Амбициозни Немања знао је да капитализује ову драгоцену наклоност, био је веран савезник у рату са Угарима и врло брзо постао владар Рашке поразивши свог брата Тихомира код Пантина на Косову коме је цар Манојло подарио велику војску састављену од Грка, Франака и Турака. Био је то тест византијског цара који се потајно дивио младом Немањи, јер цар није сам предводио своју војску већ је дозволио да се на бојном пољу одлучи ко заслужује да жупански трон.

Сусрет у Нишу означио је успон Стефана Немање и почетак стварања прве српске династије.

II

Када је цар Манојло умро дошло је до потреса не само у царству већ и шире. Претензије на Балкан показују Угри који заједно са Србима улазе на територију Византије и освајају чак и утврђене градове. Немања се овде показао и као добар војсковођа јер је имао дисциплиновану и респектабилну војну силу. Поред овог талента није изостајао ни осећај за дипломатију.

Било је време да после територијалног проширења и заузимања Зете Србија стабилизује свој положај и на међународној сцени. 1187. године Јерусалим је пао у руке неверника и на западу се спремао нови крсташки рат који је требалo да предводи немачки цар Фридрих Барбароса ( уз француског краља Филипа Августа и енглеског краља Ричарда Лавље Срце). Крсташи су имали горка искуства из претходног рата приликом пролаза кроз територије које је контролисала Византија те су овог пута желели гаранције у виду безбедности и снабдевања.

Немања једноставно није смео да испусти овакву прилику. Још за Божић 1188. његови преговарачи отишли су у Нирнберг да на двору цара Фридриха уруче писмо свог господара у коме се истиче његова жеља да лично поздрави немачку војску и сретне се са царем, а за место сусрета предлаже Ниш, његов најпознатији град који намерава да учини престоницом. Огромна војска од око сто хиљада људи стигла је у лето (јул месец) 1189. године у Ниш где је велики жупан Немања са својом свитом дочекао цара Фридриха.

Иако су се вековима касније о овом сусрету испредале разне легенде он је пре свега значајни спољно-политички успех младе српске државе која се борила за опстанак и легитимност својих владара. Немања је тражио признање за ранија освајања и предлагао Немцима савез, којем су се касније прикључили и Бугари, да заједно нападну Византију како би се Рашка не само територијално проширила већ постала немачки вазал и добила потврду својих нових граница.

Овај сусрет није донео оно што је Немања очекивао. Поменути савез није дуго трајао и после освајања Пловдива и опсаде Једрена Немци и Византијци склопе споразум те цар Исак Анђел дозволи Фридриху да пребаци своју војску у малу Азију. Оставши без свог савезника Срби су сада суочени да самостално ратују са Цариградом и тако је после битке на Морави Немања доживео пораз, али не и катастрофу, каква су била ранија искуства.

Наиме, после ове изгубљене битке византијски цар је морао да преговара на равноправној основи са српским жупаном о враћању раније заузетих територија, те је тако и Ниш поново остао изван Рашке, али је Србија добила своју међународну потврду. Колико је Рашка оснажила за време владавине Немање говори и чињеница да је само двадесет година раније он доживео Вуканову судбину да гологлав, босоног и са омчом око врата моли цара за милост који га, да би свој тријумф увећао, одводи у Цариград како би га изложио подмеху и погрди престоничке светине.

Сада, после ове нишке епизоде, Немања је био респектабилни фактор на Балкану са којим се морало преговарати и на кога се морало рачунати.

III

Много већи потрес не само на Балкану већ и у Европи био је пад Цариграда током четвртог крсташког рата 1204. године. Србија, која је своју државност и јединство базирала пре свега на православљу, се почетком тринаестог века нашла између две јаке католичке државе-Угарске и Латинског царства.

Коалиција цариградског узурпатора Хенрика и угарског краља Андрије значила би катастрофу за Рашку и њеног владара Стефана Немањића (Првовенчаног). Знајући да војно не може да се одупре оваквој сили он је потегао своје најјаче оружје-дипломатију.

Латински цар је позвао угарског краља да се сретну у Нишу и да у овом древном граду договоре коначни напад на Рашку. Међутим, Стефан је био бржи те у пролеће 1216. године дочека Андрију у граду Равном. Састанак је трајао дванаест дана и српски жупан је постигао пун дипломатски успех.

Може се и замислити колико је Хенрик био изненађен када је видео дојучерашњег свог савезника Андрију како заједно са Стефаном и његовом војском долази у Ниш. Латински цар је био посрамљен и било је јасно да у Нишу неће започети заједнички поход Латина и Угара већ да је Стефан добио нови статус у региону који ће 1217. године потврдити краљевска крана коју му шаље папа Хонорије трећи.

Цар се из Ниша упутио у своју престоницу преко вијугавих стаза и кланаца где га је дочекала Стефанова војска, и готово сигурно би царска армија била уништена од стране Срба да Стефан није послушао Андрију и пустио крсташког узурпатора да оде у своје царство.

Немањићи су судбоносно везани за Ниш и овај град сведочио је многобројним догађајима који су обележили средњевековну српску државу.

http://www.vidovdan.org/index.php?option...&Itemid=94

[Захумље]

Видим да је Чикот ставио слике са околина Пљевља

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%9...1%99%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B...0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B...0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B...0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B...0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B...0%B8%D1%9B

[Захумље]

MOŽDA STE VI JEDAN OD NJIH
Da li Nemanjići danas imaju svoje potomke?
Dragana Matović | 01. jun 2014. 19:01 | Komentara: 39
Dinastija ugašena smrću cara Uroša, tvrde istoričari. Verovatnoća da se na osnovu poređenja zemnih ostataka vladara i potencijalnog potomka pronađe veza je 0,00000009 odsto


Mozaik iz Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, zadužbine Nemanjića
Mozaik iz Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, zadužbine Nemanjića
SRODNE VESTI
Na temeljima tvrđave Nemanjića grade Centar za kulturu Turske
Na temeljima tvrđave Nemanjića grade Centar za kulturu Turske
Do Nemanjića ni putokaza
Do Nemanjića ni putokaza
Novi Pazar: Traže bistu za osnivača države

Cara Dušana među svece

BEŠE jednom jedna srpska dinastija. Nemanjići. U istoriji su upisani kao najveći zadužbinari, ali i mudri vladari koji su brinuli o narodu. U Srba su i danas najomiljeniji. Upravo zbog toga, mnogi bi voleli da u svom rodoslovu pronađu vezu sa njima.


Tu vezu, navodno, neki su pronašli. Knjige su napisane o porodicama Đoković, Crnčević, Nikšić, Bogunović, Zurovac, Zurović, Cvjetičanin, Miljuš, Škundrić, Kovačević, Grmuša, koje „vode“ poreklo od Nemanjića nekad po ženskoj, nekad po muškoj liniji.

Ozbiljni istoričari zgražavaju se nad ovakvim pisanijama. A genetičari tvrde da je verovatnoća da se na osnovu upoređivanja zemnih ostataka vladara iz nemanjićke loze i potencijalnog potomka pronađe veza „ogromnih“ 0,00000009 (sedam nula!) procenata!

- Potomaka dinastije Nemanjića nema - kategoričan je Bojan Miljković, naučni savetnik u Vizantološkom institutu. - Dinastija Nemanjića završava se sa carem Urošem, koji je umro 1371. bez potomaka. Čak i njegov brat od strica Jovan Uroš, koji je živeo u Grčkoj, umro je bez potomaka. Sasvim sigurno loza Nemanjića je krajem 14. veka ugašena!


Naš sagovornik ističe da kvaziistorija nije istorija:

- Naklapanje ovih kvaziistoričara liči na priču da su prvo bile amebe, a onda su došli Srbi ili da su Srbi narod najstariji.

Miljković kaže da se ne može dokazati ni da je neko nemanjičke krvi po ženskoj liniji:

- Nismo mi Jevreji da vučemo liniju po majci! O vezi kneginje Milice sa porodicom Nemanjić pisano je u kasnijim letopisima, verovatno da bi se održao kontinuitet srpske države. Čak i da je tako, loza Lazarevića završava se 1427. godine, smrću despota Stefana, koji je, takođe, umro bez potomaka.
Car Uroš

Njegova koleginica, akademik Jovanka Kalić slaže se sa njim da Nemanjića više nema:

- U geneologiji potomci ženske dece se ne beleže. To nije rađeno ni u 14. veku. Jer, deca više nisu potomci njene porodice, već one u koju je otišla. Čak i da je kneginja Milica poreklom od Nemanjića, ovo krvno srodstvo po ženskoj liniji je prekinuto u doba Đorđa Brankovića, znači u 15. veku. Mnogi su se izdavali za potomke Nemanjića, ali niko to nije dokazao. Prava istina o Nemanjićima nalazi se u „Rodoslovnim tablicama“ poznatog istoričara Sime Ćirkovića.

ISTINA PO ŽENSKOJ LINIJI
MNOGI se izdaju da su potomci Nemanjića po ženskoj liniji. Oliver Stojković kaže da je u tom slučaju jednostavnije otkriti istinu. - Za razliku od hromozoma Y, koji u svakoj ćeliji muškarca postoji u samo jednoj kopiji, mitohondrijski hromozomi postoje u hiljadama kopija po ćeliji. Stoga na genetički materijal u mitohondrijama manje utiče efekat propadanja tokom vremena.
U slučaju da neko od „prozvanih“ potencijalnih Nemanjića poželi da utvrdi da li u njegovim venama teče nemanjićka krv, mogao bi to da uradi. Uz dozvolu crkve, mogao bi da uporedi svoj genetski materijal sa zemnim ostacima Stefana Dečanskog, koji se čuvaju u Dečanima ili kralja Milutina, koji su još u Sofiji. Koliko su ti rezultati pouzdani objašnjava univerzitetski profesor Oliver Stojković, šef laboratorije u Institutu za sudsku medicinu:

- Upoređivanje genetičkog materijala iz posmrtnih ostataka sa genetičkim materijalom od žive osobe načelno se može ustanoviti da li su te osobe u direktnom predačko-potomačkom odnosu. Zbog specifičnog načina nasleđivanja različitih delova genetičkog materijala, za ovu svrhu koriste se ili analize mitohondrijske DNK, kojom se utvrđuje srodstvo po neprekinutoj ženskoj liniji ili analize hromozoma Y, kojom se utvrđuje srodstvo po neprekinutoj muškoj liniji. Analize drugog genetičkog materijala nisu korisne iz jednog jednostavnog razloga: svaka osoba nosi samo polovinu genetičkog materijala od svojih roditelja, po četvrtinu od svake babe i svakog dede, osminu u trećoj generaciji i tako dalje. Pre oko trideset generacija, svako od nas je imao preko milijardu direktnih predaka.

Muška ili ženska linija mora da bude neprekinuta zbog specifičnog načina prenošenja y hromozoma (koji se prenosi samo sa oca na sina), odnosno mitohondrijske DNK (koju nasleđujemo od majke, a dalje je prenose samo žene), predačka linija mora biti neprekinuta pretkom drugog pola.


Profesor Oliver Stojković


- Iz uzorka drevnog materijala izoluju se molekuli DNK, koji se potom umnožavaju i analiziraju. Rezultati takve analize se porede sa rezultatima analiza od navodnog srodnika i ukoliko se dobije podudaranje, može se reći da su te dve osobe povezane srodničkim odnosima.


Kada je u pitanju analiza mitohondrija, može se reći da je neka žena, majka, baba, prababa i tako dalje, bila predak i toj drevnoj osobi, kao i ovoj osobi koja je danas živa. Iz tog razloga, ove analize ne daju direktan odgovor da li je baš ta drevna osoba direktan predak neke savremene osobe, već da li ove dve osobe (drevna i savremena) imaju zajedničkog pretka. Tehnologija analize drevnih uzoraka je delimično dostupna i kod nas. Analize kojima je sekvenciran kompletni genetički materijal neandertalca koji je živeo pre oko 130.000 godina, kod nas su nedostupne, ali se do nekog nivoa DNK analize ipak mogu raditi.
DESPOT STEFAN

GENETIČAR Oliver Stojković podseća da su u našoj zemlji rađene analize drevnog materijala, kako iz srednjeg veka, tako i iz još starijih kultura - 5. vek, pa i ranije.

- Poslednje veliko istraživanje rađeno je kad su otkrivene mošti despota Stefana. Verovalo se da se one nalaze u Koporinu, međutim posle naše analize utvrđeno je da je despot Stefan Lazarević, ipak, sahranjen u Manasiji.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...je-izdanke