23-08-2014, 05:14 PM
Ево шта Деки вели, у слободном преводу, па каже:
- Још нешто треба рећи свакоме ко планира да дође овде као добровољац. Ово није шала, овде се води озбиљан рат. Много људи гине свакога дана, много је рањавања због чега људи остају инвалиди за цео живот.
Ово није шала, ово није екскурзија. Не треба да долази овамо ко је без искуства. Мени је жао, веома ми је жао… Неколико дана се налазим у Русији и много Срба ме је звало да дођу овамо, да дођу овде као добровољци али када су чули да нема новца и да треба доћи као прави добровољац, да нема плате, да нема ничега, они кажу – не, нисмо ми будале, зашто онда долазити. Мене је то ражалостило, 80% је таквих.
- Али, постоје прави Православци, прави Срби. Такав је мој друг Никола.
Никола је Француз србског порекла. Био је у француској војсци 5 година, био је као НАТО војник у Авганистану и сада је Никола у Доњецку у борбама за одбрану Доњецка на страни Народне Војске.
То је један од светлих тренутака у животу припадника Народне Војске. Јако сам се обрадовао кад сам видео Србина који је дошао овде. То је био први Србин којег сам видео да је дошао овде и који озбиљно иде у борбу, има озбиљно понашање и који није питао има ли плате исл. – овде нема плате, ако неко хоће да дође овде, ако хоће да помогне Новорусији, ако хоће да брани жене и децу, нека дође.
- Али мора знати једно:
Он мора бити искусан, мора бити старији. Не млад. Боље је да деца (млади) да не долазе. Овде није тако лако као што мисле.
Такође, пре два дана је дошао један Србин од двадесет година, просто је сео на аутобус и дошао овамо. Мени је било жао али морао се вратити кући – јер просто рат није за децу.
Како је Деки заробљен и како се спасао, па каже:
- Још нешто треба рећи свакоме ко планира да дође овде као добровољац. Ово није шала, овде се води озбиљан рат. Много људи гине свакога дана, много је рањавања због чега људи остају инвалиди за цео живот.
Ово није шала, ово није екскурзија. Не треба да долази овамо ко је без искуства. Мени је жао, веома ми је жао… Неколико дана се налазим у Русији и много Срба ме је звало да дођу овамо, да дођу овде као добровољци али када су чули да нема новца и да треба доћи као прави добровољац, да нема плате, да нема ничега, они кажу – не, нисмо ми будале, зашто онда долазити. Мене је то ражалостило, 80% је таквих.
- Али, постоје прави Православци, прави Срби. Такав је мој друг Никола.
Никола је Француз србског порекла. Био је у француској војсци 5 година, био је као НАТО војник у Авганистану и сада је Никола у Доњецку у борбама за одбрану Доњецка на страни Народне Војске.
То је један од светлих тренутака у животу припадника Народне Војске. Јако сам се обрадовао кад сам видео Србина који је дошао овде. То је био први Србин којег сам видео да је дошао овде и који озбиљно иде у борбу, има озбиљно понашање и који није питао има ли плате исл. – овде нема плате, ако неко хоће да дође овде, ако хоће да помогне Новорусији, ако хоће да брани жене и децу, нека дође.
- Али мора знати једно:
Он мора бити искусан, мора бити старији. Не млад. Боље је да деца (млади) да не долазе. Овде није тако лако као што мисле.
Такође, пре два дана је дошао један Србин од двадесет година, просто је сео на аутобус и дошао овамо. Мени је било жао али морао се вратити кући – јер просто рат није за децу.
Како је Деки заробљен и како се спасао, па каже:
Цитат:- Моја група је учестовала у борби за ослобођење стратешки важног места. Ми нисмо били само снајперска група, били смо група која је учествовала у свим великим борбама. Изворна прва интервента бригада тренутно броји четири преживела члана. То вам говори све.
У последњој борби ушли смо буквално међу украјинску војску, јер је било преко потребно да спречимо артиљеријску групу да и даље бомбардује Доњецк. Срећа је што сам имао одличан панцир, добио сам три метка у груди и четири у леђа. Командир одељења Бревно, који је поломио раме, и ја смо уз колону рањених кренули за Доњецк.
Сви смо били у грађанској одећи сем неколицине рањених чије су ране биле видне. У близни Луганска пут колони са видно обележеним црвеним крстом је пресекао тенк, да би још један из сумарка изашао за леђа. Није било могуће ништа друго, осим да се предамо.
Један од војника који нас је заробио је био исти младић, коме је моја чета претходно поштедела живот када смо га пре неколико дана заробили са још неколико украјинских војника.
Прво што ми је рекао је да ни у ком случају не говорим да сам војник и да одмах покушам да преговорам о откупу. Он није дозволио да нас нико малтретира. Рањене су одвезли у болницу и указали помоћ, а нас су пребацили у подрум једне полицијске управе. Били су убеђени да сам стварно цивил који је покушао да са групом рањених изађе из Доњецка за Русију.
Преговори су кренули са 40.000 долара, понудио сам им да кренемо у двориште и да ме одмах стрељају јер је то нереално. Некако смо се нашли на 17.000. Срећа је што имам обичај да памтим бројеве, позвао сам неколико људи са којима сам радио и укратко објаснио ситуацију.
Неки су се и позајмљивали, у сваком случају за четири дана прикупили су 11.500 долара. Поред бивших колега, велики део је прикупљен од неколико жена преко интернета. Све се одвијало брзо да не би сазнали кога држе.
Остатак је дао један наш човек из Србије и замолио да му име не спомињем. Проблем је потом настао у 500 долара, колико је тражио возач да ме извезе из градића, међутим и то смо решили.
После сам сазнао да су на рачунару, који су ми одузели, пронашли снимке убијених америчких плаћеника, али срећом тада сам већ изашао.
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
![[Слика: kar635.jpg]](http://i59.tinypic.com/kar635.jpg)
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)