Оцена Теме:
  • 6 Гласов(а) - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Житије светих за сваки дан

14. Август


1. Св. пророк Михеј II. Из племена Јудина, а из села Мориси, због чега се називао Морисићанин. Савременик пророка Исаије, Амоса и Осије, и царева Јудејских Јоатама, Ахаза и Језекије. Изобличавао је пороке народа свога, изобличавао и лажне пророке, који пророковаху за вино и за силовито пиће. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима, која ће доћи за то што поглавари његови узимају мито, свештеници уче за плату, а пророци његови гатају за новце. Зато ће се због вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила. Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији, нарочито о месту рођења Његова. Он је Витлејем именовао местом рођења Месије, којему су исходи од почетка, од вјечних времена. Не зна се тачно, да ли је и овај пророк био убијен од Јевреја или је умро мирном смрћу (в. Јерем. 26, 18 - 19). Но зна се, да је био сахрањен у своме селу, и да су му мошти пронађене, заједно са моштима пророка Авакума, у време цара Теодосија Великог према неком тајанственом откровењу, које је имао Елевтеропољски епископ Зевин.

2. Свешт. муч. Маркел еп. Апамејски. Рођен на Кипру од богатих и знаменитих родитеља. Био високо образован, ступао је у брак и имао деце. Када му жена умре, он се повуче у монашки живот у Сирију оставивши своју децу Провиђењу. Прочуо се беше због милосрдности, кротости и учености духовне, због чега га Апамејци изабраше за свог епископа. Као епископ ревносно се трудио на обраћању незнабожаца у веру хришћанску. Када изгори неки храм идолопоклонички, идолопоклоници ухвате Маркела и тобож као проузроковача тога пожара, сажежу на огњу, около 389 год. Поучно је из живота св. Маркела нарочито још и то, што се код њега спомиње свештање воде и употреба освештане воде.

(Житија Светих за данас)

Михеј Божји пророк Духом божјим гори,
И казну прориче и спасење збори:
- Чујте поглавари дома Јаковљева,
Када огањ букне, не спасе се плева.
Ви добро мрзите, а зло, зло волите,
Ви Божији народ бездушно глобите,
Остависте закон и пророке старе,
Не слушате Бога, слушате гатаре!
Ал' ће доћи беда, мука и ридање,
Залудно, и позно, к небу вапијање,
Самарија биће гумно Асираца
Јерусалим гумно бесних Халдејаца.
А ти Витлејеме Ефрато малени,
Ма да си најмањи, најмилиј' си мени
Из тебе ћ' изаћи Вожд који нам треба
Происход је његов из дубина неба,
Из љубави жарке Он ће доћи радо
Својим моћним жезлом пâшће своје стадо.
Власт Његова стиће до свију крајева
Земља ће му с небом милошту да пева
И мир ће царити, Он ће тај мир бити,
Он ће род човечји Собом прославити. -


РАСУЂИВАЊЕ

Чувај се клетве родитељске, јер је страшна клетва родитељска. Цени и тражи благослов родитељски, јер ће те он пратити кроз цео живот. Премудри Сирах говори: благослов очев утврђује дом деце, а клетва материна искорењује до основа (Сир. 3, 9). Проклетство, којим прокле Ноје потомство Хамово, и до дан данас прати несретне Хамовце. А синовима Јаковљевим онако је и било у животу, како их је отац благословио. Св. Сергије као младић мољаше своје родитеље за благослов да се замонаши. Но родитељи стари мољаху сина да почека и потруди се око њих до њихове смрти, па после нека се монаши. Сергије послуша родитеље своје, и би благословен до смрти. Епископ Хермоген прича случај, како је један син злостављао жену своју. Када га мајка с плачем поче корети због тога, син се баци на мајку, изби је, и главу јој разби о дувар. Очајна мајка узвикну: „Господе, нека буде син мој проклет, и да нема ни мога ни Твога благослова!" Тога истог дана син почне дрхтати целим телом, и пуних 13 година проживи у тој дрхтавици не могући сам ни кашику к устима својим принети. После 13 година он се исповеди и причести, од чега му буде нешто лакше, и убрзо за тим сконча.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну помоћ Божју Саулу у рату с Амонцима (I Сам. 11), и то:
1. како силан Нас, вођ Амонаца, прећаше ископати десно око свима Израиљцима;
2. како народ Израиљски плакаше пред Господом;
3. како Саул и Самуило разбише Амонце с Божјом помоћи, јер Дух Божји беше на Саулу и Самуилу.

БЕСЕДА

о прореченој светлости у тами
Народ који ходи у тами видјеће видје-
ло велико, и онима који сједе у земљи
смртне сјени засвијетлиће видјело (Иса. 9, 2).
Тамо где је најтамније, прориче пророк, тамо ће се појавити светлоносни Месија. Земља Завулонова и земља Нефталимова сматрале су се најтамнијим земљама. Тамо су незнабошци били измешани с Јеврејима; јарам спољашњег и унутрашњег ропства најтежи; тама незнабожачка и тама фарисејска покривале су људе сенком смрти. Светлост небеска засијала је прво у Витлејему - Христос Господ ту се родио. Ту Светлост сагледали су издалека источни звездари а изблиза пастири Витлејемски. Но ту Светлост протерао је из Витлејема Ирод крвавим мачем. И Светлост се удаљила у Мисир. По томсе Светлост засијала у пуном блеску у овој земљи таме и сенке смртне, у земљи Завулоновој и Нефталимовој. У тој земљи живљаху крај језера рибари, које Господ изабра за ученике Своје. У тој земљи је и Гора Блаженства, са које Господ објави прву велику проповед Своју о блаженима. Ту је и Кана Галилејска, где Господ учини прво Своје чудо. Ту поче Он дело спасења људског, моћном речју и моћним делима. Људи видеше велику Светлост и удивише се. Многи се и саблазнише о Господа, и многи Му се наругаше. Али Га ти тамни људи не убише. Беше једна тамнија тачка у земљи Јеврејској, која диже руку на Творца и уби га. То је она иста тачка, одакле Ирод на 33 године претога подиже крвави мач свој, да у крви угаси велику Светлост. То је Јерусалим. Од свих тама Јерусалимска тама беше најцрња. Можда баш за то најцрња, што именоваше себе светлошћу.
О Господе, Светлости наша велика, превелика, обасјај нас светлошћу Својом у овом кратком веку, и прими нас по смрти у Светлост Твоју славну и бесмртну. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

15. Август

1. Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабрашеу дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предадедух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да бисе тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, - мноштвом ангела окружена, и рече им: „радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.

(Житија Светих за данас)

Господ Вишњи тако рече
Из твог срца, Дево чиста,
Вода жива да потече,
Те да жедни пију Христа -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Те да жедни Христа пију:
Горки Њиме да се сладе,
Слепи Њиме да се мију
И жалосни лече јаде -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Из вечности пиће стиже,
Сух времена поток нали,
И опет се к небу диже;
Окрепи се свет сустали -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Слава теби, о Пречиста,
Слава теби, Богомати!
Ти нам роди Живог Христа,
Живу воду благодати -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!


РАСУЂИВАЊЕ
Много премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари.Онаје имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим. Друго, ми сазнајемо, како се она у молитви својој за што скорији исход из овог живота молила, да душа њена, при одлучењу од тела, не види књаза таме и његова страшилишта, и да скривена од области тамне не сретне се са сатанском силом. Видиш, како је страшно души проћи кроз митарства! Кад је се тако молила Она, која је родила Разоритеља Ада, и која и сама има устрашавајућу силу над демонима, шта је онда остало за нас? Из превелике смирености она се сва полагала на Бога и није хтела поуздавати се на дела своја. Још мање смели би ми уздати се у дела своја, и још више требали би ми да се положимо у руке Божје вапијући за милост Његову, нарочито за милост при исходу душе из тела.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну потврду, којом Самуило потврди речи своје пред народом (I Сам. 12), и то:
1. како Самуил рече народу, да је зло пред Господом то што тражише себи цара поред Господа Цара;
2. како за потврду својих речи призва Бога да пусти громове и дажд;
3. како се спуштише громови и дажд, и како се народ убоја Бога и Самуила.

БЕСЕДА
о најславнијем детету
Јер нам се роди дијете, син нам се даде,
којему је власт на рамену његову, и
име је његово: великог савета ангел,
чудни савјетник, Бог силни, књаз мира,
отац будућег времена (Иса. 9, 6).
Који је смртни човек у свој историји људској, на кога би се могли применити сви ови називи, сва ова власт, сва ова слава? Никоји. Зато св. Златоуст и вели: „ово је немогуће разумети у односу ма кога другог човека него само у односу Христа." Пророк овде јасно изражава две природе у Спаситељу света: човечанску и божанску. Роди се дијете - то означава чисто човечанску природу. Син нам се даде - то сједињује две природе у једној личности: Син Божји и Син Девин у личности ваплоћеног Господа. Остали називи пак означавају божанску природу Господа Исуса. Власт је Његова на рамену Његову, т.ј. власт је Његова. - Његова сопственост, и није позајмљена. Велики савет - није ли то Света Тројица? Ангел, или посланик и весник, тога тројичног савета јесте Син Божји, слово предвечно. Чудни саветник - јер је све чудо све изненађење,све новост, што од Њега и кроз Њега дође роду људском. Бог силни - шта би Арије на ово рекао, и његове модерне присталице,који одричу божанство Господу Исусу? Књаз мира - јер од Њега је мир трајни, мимо Њега рат споља и изнутра. Отац будућег времена - као што је Он господар прошлости тако и будућности. Но Он је још Отац Цркве, творац новог света, Оснивач Царства Божјег. Ово дивно и тачно виђење виде сам Исаија, син Амосов, на 700 година пре него се оно објави целој васиони.
О Господе Исусе, пророцима Ти си најславније предсказање, вернима најславније откровење. Откључај ум наш, да би у њ ушла чудесна слава величанства Твога; и откључај срце наше, да би се испунило животворном љубављу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

16. Август


1. Нерукотворена икона Господа Исуса Христа. У оно време када Господ наш проповедаше Јеванђеље и исцељиваше сваку болест и сваки недуг на људима, беше у граду Едеси, на обали Еуфрата реке, кнез неки Авгар, сав прокажен губом.Он чу за Христа, Исцелитеља од сваке муке и болести, па посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцели од губе. У случају да Господ не могадне доћи, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе, верујући да ће му тај лик повратити здравље. Господ одговори, да не може доћи, јер се приближаваше време Његовог страдања - узе убрус, убриса Своје лице, и на убрусу уписа се савршено пречисти лик Његов. Тај убрус предаде Господ Ананији с поруком, да ће се кнез од њега исцелити, али не сасвим, због чега ће Он њему доцније послати посланика, који ће збрисати и остатак болести његове. Примивши убрус кнез Авгар га целива, и губа спаде са свега његова тела, но остаде мало од ње на лицу његовом. Доцније апостол Тадеј проповедајући Јеванђеље дође Авгару, исцели га потајно и крсти га. Тада кнез полупа идоле, који стајаху пред капијом града, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим, налепљен на дрво, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже, нико се не ће постидети, ко се у Тебе нада". Доцније, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Векови су од тада прошли. У време цара Јустинијана нападе Персијски цар Хозрој на Едесу, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ Едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена, и силом њеном војска Персијска побеђена.

2. Св. муч. Диомид. Лекар из Тарса, од знаменита рода. Лечећи народ учио га вери Христовој. Цар Диоклецијан нареди те му главу одсекоше у Никеји 298 год. Они који му одсекоше главу и донеше цару ослепише, а када главу вратише к телу и помолише се, оздравише.

3. Преп Јоаким Осоговски. Подвизавао се у другој половини XI века у планини Осоговској на месту званом Сарандопор, у једној пећини. На томе месту доцније подигне цркву један други подвижник, Теодор са Овчег Поља, коме сена сну јавио св. Јоаким. Многа чудеса кроз векове догађала су се од моштију преп. Јоакима, а и данас догађају.

4. Св. муч. Стамат. Сељак, родом од Волоса у Тесалији. Када неки нечовечни ага скупљаше од народа царске данке, и веома злостављаше народ, пође Стамат с неколико другова у Цариград, да се тамо жале везиру. Но својим оштрим оптужбама аге Стамат се замери великашима султановим, и ови га ухапсе. Најпре га хтедоше ласкањем потурчити обећавајући му богатство, славу и чест. На то мученик узвикну: „моје богатство, слава и чест, то је Христос мој!" Тада га Турци мучише и најзад пред Светом Софијом посекоше 1680 год. Тако се овај војник Христов увенча венцем мученичким.

(Житија Светих за данас)

Боже благи, који тајне јављаш,
Дивне тајне, никад неслућене,
Ти објави некад крај језера
Да ће многи незнабожни људи
Од истока широм до запада
За трпезу сести са Аврамом
А неверни синови Јеврејски
Изгнати се у најкрајњу таму
А због срца свог окорелога.
Тајну рече, и тајна се стече:
Јевреји Ти у лице гледаху,
Иза леђа смрт Ти готовљаху.
А кнез Авгар из далеких страна,
Губав телом, прокажен и душом
Од лажљиве вере незнабожне,
Чу за Тебе од уста до уста,
Чу за Твоје речи и чудеса
Чу за Тебе и верова у Те
Слику виде Твог пречистог лица
Са сузама слику Ти пољуби
Здрав постаде и телом и душом
Душа му се у Рај уселила
С Аврамом се вечно веселила.


РАСУЂИВАЊЕ

Православна црква надмашује све остале хришћанске групе богатством свога Предања. Протестанти желе да се држе само Светога Писма. Но ни Свето писмо не може се протумачити без Предања. Сам апостол Павле заповеда: браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте ријечју или из посланице наше (II Сол. 2, 15). Предање о кнезу Авгару несумњиво је апостолско предање, мада га апостоли не помињу у својим списима. Апостол Тадеј уопште није ништа написао, те према протестантском мишљењу он ништа није ни говорио, нити вернима предао. По чему је он онда био апостол Христов? Предање о кнезу Авгару спомиње св. Јован Дамаскин у својој одбрани иконопоштовања. Како је дивно и дирљиво писмо Авгарево Христу. Пошто му је претходно написао, да је чуо о чудесној моћи Његовој да болне исцељује и пошто га је умолио да дође и њега исцели Авгардаље пише: „чујем још и ово, да Јевреји Тебе мрзе, и да Ти спремају неко зло. Ја имам град, невелик али красан и обилан сваког добра: дођи к мени, и живи са мном у моме граду, који нам је обојици довољан за сваку потребу". Тако је писао један незнабожачки кнез, док су кнезови Јерусалимски спремали смрт Господу Човекољубцу.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну Божју помоћ Јонатану сину Сауловом (I Сам. 13 - 14), и то:
1. како Филистејци усташе на Јевреје, и беше војска Филистејска као пијесак на бријегу морском.
2. како Јонатан са својим момком нападе Филистејце, уздајући се у Бога, и како их збуни и победи;
3. како и ми треба да познамо истинитост речи Јонатанових: Господу не смета избавити с множином или с малином.


БЕСЕДА

о божанском изданку из корена Јесејева
Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева
и изданак из коријена његова изникнуће (Иса. 11, 1).
Код оваквих јасних пророчанстава о Христу Господу, зашто Јевреји не повероваше у Њега као Месију? Због безумне гордости своје, и због безумних злочина својих над светим и праведним људима. Ко је та шибљика из стабла Јесејева други до Господ Христос? Јесеј је био отац Давида цара, а из колена Давидова очекивао се Месија. Из колена Давидова Он се јавио, и из Витлејема града Давидова. Шибљика из стабла Јесејева означава телесно происхођење Господа од Деве Марије, потомкиње Јесејеве и Давидове, а изданак из корена његова - Јесејева - означава у Њему пројављену ону правду, која је од многих царева из дома Давидова била погажена. Погажена правда је као осушен пањ. Но из корена таквог пања понекад никне зелен изданак. Такав самоникли изданак биће и Господ Исус. По матери Он ће бити из колена Давидова, но по божанском Зачећу Своме Он ће бити од Духа светога. У вечности од Оца без матере, у времену од Матере без оца. У вечности идеја очовечења, стајала је под покривалом Божанства; у времену Божанство Његово пак стајало је под покривалом човечанства. Пилат је узалуд гледао у ту шибљику из стабла Јесејева и узвикнуо је: гле, човека! као кад би неко видео жицу спроводницу електричне силе међу многим обичним жицама, и узвикнуо: гле, жице! Нити овај познаје електричну силу у жици, нити је онај познао Бога у човеку.
О Господе Исусе, Богочовече човекољубиви, учини нас Богољубивим, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

17. Август


1. Св. муч. Мирон презвитер. Беше свештеником у неком месту у Ахаји, од богата и угледна рода, по нарави благ и кротак, богољубив и човекољубив. У време цара Декија, а на сам дан Рождества Христова, јурнуше незнабошци у цркву, извукоше Мирона са службе и ставише на муке. При мучењу у огњу ангел му се јави и поткрепи га. По том стадоше му сећи кожу на кајише, од главе до ногу. Мученик дохвати један такав кајиш своје коже, и њиме удари мучитеља - судију у лице. Судија Антипатр као ван себе узе мач и уби себе. Најзад одведоше Мирона у град Кизик, и тамо га мачем погубише 250 год.

2. Св. муч. Патрокле. Грађанин града Трикасина, садашњег Труа у Галији. Наследио беше велико имање од родитеља, и као прави хришћанин чињаше од тога милостињу беднима посведневно, а сам живљаше подвижнички, узимајући храну само једном дневно, и то по заласку сунца. Због светости живота Господ му даде моћ исцелења, те као чудотворни исцелитељ би свуда познат. Цар Аврелијан дошавши у Галију нареди, да му доведу Патрокла. Патрокле свети јави пред царем веру своју у Христа, и не утаји ништа „Ако желиш, царе, нешто од мојих блага, даћу ти, јер те видим убога", рече св. Патрокле цару. На то њему цар: „како ти називаш убогим мене, цара, који имам безбројна блага?" Рече Патрокле свети: „имаш само земаљска, пролазна блага, али си убог, јер ни самога себе немаш, нити вере Христове у срцу." Би осуђен на смрт и предат војницима, да га воде у неко блато крај реке и ту посеку, а тело му оставе у блату. Но светац се мољаше Богу, да му не остане тело у томе блату и по божијој сили он наједанпут поста невидљив за војнике и пренет на другу страну реке. После дугог тражења војници га нађу и посеку на једном сувом месту. Два просјака, којима је Патрокле често давао милостињу, наиђу тим путем, познаду тело свога добротвора, и чесно га сахране.

3. Преп. Илија Калабријски. Грк по пореклу, и настојатељ манастира Меликука у Калабрији, у Јужној Италији. У време иконоборства на Истоку многи источни монаси пребегну с иконама у Калабрију. Временом се у Калабријивеома распростре живот монашки. Калабријски монаси одликовали су се и великом ученошћу и великом строгошћу живота. Једно време тако је много било православних манастира и монаха у Калабрији, да су Калабрију сравњивали с древним Мисиром. Православна Калабрија је доцније кроз векове потпадала под власт архиепископа Охридских. Преп Илија упокојио се у Солуну 903 год.

4. Преп. Алимпије, иконописац Печерски. Изображавајући ликове светитељске на дрвету, он је изображавао и добродетељи њихове у души својој. Исцели човека од губе, виде ангела Божјег, и у старости сконча мирноу Господу, 1114 год.

(Житија Светих за данас)

Патрокле се пред царем исправи,
Христа Бога без страха прослави;
Цар га пита, а Патрокле вели:
- Богат треба ништем да удели,
Ја сам богат, а ти, царе, ништи,
Имам блага, само ти поишти. -
- Зар ја ништи што царујем светом,
А ти богат с том вером проклетом?
- Ја сам богат, Патрокле повтори,
Моје благо у огњу не гори,
Моје благо од века до века,
Моје благо на небу ме чека.
- Какво благо! у мојој си руци!
Цар узвикну. Предаћу те муци. -
- Предај, царе, Патрокле одврати,
Муке моје Бог ће да ми плати.
Мучи тело, тело је за муке,
Дух предајем Господу у руке.
Слободан је дух у хришћанина
Ка' у сваког Христовог војина;
Мене чека слава и победа
Тебе, царе, срамота и беда.
Хитно муке гомилај на мене
Да ми, царе, венац не увене.


РАСУЂИВАЊЕ

Не допушта Господ, да се посраме верне слуге Његове. Дешавало се често, да мученици Христови, поругани и исмејани на судовима, учине изненадно неко чудо, које је наводило страх на неверне. Или су идоли падали, или су громови рушили храмове незнабожачке, или је изненадни пљусак гасио огањ, спремљен за њихово спаљење, или су мучитељи сами себе тукли камењем и штаповима, и др. Тако Антипатр, мучитељ св. Мирона за време мучења овога Божјег човека избезуми се нагло и уби сам себе. Св. Алимпије живописац беше већ при крају живота, када доби поруџбину од једног човека, да изради икону Успенија Пресвете Богородице. Како се празник приближаваше, то онај човек навраћаше неколико пута да види, је ли икона готова. Но икона не беше ни почета ни до уочи самог празника Успенија, када требаше да се стави у цркву. Када онај човек сав очајан оде дома, наједном се обре у ћелији Алимпијевој неки млад човек, и одмах седе и поче да живопише икону. Радио је врло журно и врло вешто. Када икона би готова, засија се као сунце. Показав је зачуђеном Алимпију млади човек узе икону и однесе у ону цркву, за коју је и поручена. Сутрадан онај човек оде у цркву и на велико изненађење виде икону на свом месту. Тада човек дође у манастир и с игуманом уђе у ћелију Алимпијеву. „Како и ко живописа икону овоме човеку?" упита игуман. А болесни Алимпије одговори: „Ангел је живописа, и ево га сада овде стоји, да ме узме." У том издахну.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам казну Божју над Саулом због непослушности (I Сам. 15), и то:
1. како Бог нареди Саулу да не поштеди Амалике нити да узима од стоке њихове;
2. како Саул поштеди цара амаличког Агага, и дозволи да се узме све што је најбоље од стоке непријатељске;
3. како Самуил објави Саулу, да га је Бог одбацио због непослушности и због самовољног приношења жртве Богу без свештеника.

БЕСЕДА

о духоносном божанском Младенцу
И на њему ће почивати дух Господњи,
дух мудрости и разума, дух савјета и силе,
дух знања и страха Господњега (Иса. 11, 2).
Дух Божји Свети не одваја се од Оца, не одваја се ни од Сина, нити се Отац одваја од Сина и Духа, нити се Син одваја од Оца и Духа Светога. Дух Свети је пророковао о Сину кроз пророке, Дух Свети је осенио Пресвету Деву и припремио је за рођење Сина Божјег, Дух Свети је неразлучно стајао на Сину за све време Његове посете свету у телу. Дух мудрости - дух је виђења небеских тајни; Дух разума - дух је схватања везе видљивог и невидљивог света; Дух савета - дух је разлучења добра од зла; Дух силе - дух је власти над створеном природом; Дух знања - дух је познавања суштине створених бића; Дух страха Господњега - дух је признања божанске власти над оба света и покорности вољи Божјој. Ко је икад од људи имао на себи ову пуноћу богатства дарова Духа Светога? Никад нико. Једини Господ Исус Христос. Иначе Дух Свети дели дарове Своје и раздаје их људима, овоме једно, ономе друго. Но сва нераздељена пуноћа Његових дарова блиста се на Сину Божјем. Зашто је Господ Исус морао имати страх Божји, кад је Они сам Бог? Он није као Бог имао страх од Бога него као човек, ради примера нама. Као што је постио, и бдио, и трудио се, као човек ради поуке људима, тако је и страховао од Бога као човек ради поуке људима. Шта је лековитије за људе, прокажене грехом, од страха Божјега? Он је као здрав морао узети лекове од греха у Себе, да би нас болесне ободрио да узмемо те лекове. Не чинили то исто родитељ с болесном децом, која се страше да узму преписани лек?
О Боже троједини и вечни, коме се сва небеска војинства клањају певајући чудесну песму: Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот, - прими и наше поклоњење, и спаси нас. Теби слава и хвала вавек Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

18. Август


1. Преп. Јован Рилски. Овај велики подвижник и светилник цркве православне родио се близу Софије у месту Скрину, у време цара Бориса. Родио се од бедних но честитих родитеља. По смрти родитеља он се замонаши и удаљи у једну дивљу гору, и ту у једној пећини почне се подвизавати. Претрпео је ту многе напасти од демона и од људи, од разбојника и од својих сродника. По том се пресели у планину Рилску, и настани у једном шупљем дрвету. Хранио се само травом, и бобом, који ту у близини почне расти по Божјем Промислу. Многе године он није видео лица човечјег, док га, опет по Божјем Промислу, не открију чобани, који су трагали за својим изгубљеним овцама. Тако се светитељ прочује међу људима, и људи му почну долазити тражећи помоћи у болестима и мукама. Посећивао га је и сам цар бугарски Петар, и тражио од њега савета. Многи ревнитељи духовног живота настане се у близини Јовановој. Ту се убрзо построји храм и манастир. Св. Јован упокојио се мирно у Господу 18 августа 946 год. у 70 години свога живота. По смрти јавио се ученицима својим. Мошти његове пренешене су најпре v Софију, па у Мађарску, па у Трново, и најзад у манастир Рилски где и данас почивају. Рилски манастир је кроз векове био кула светиља и место силе чудотворне и утехе духовне за народ хришћански у Бугарској, нарочито пак у тешка времена робовања под Турцима.

2. Св. муч. Флор и Лавр. Браћа и по телу и по духу и по занимању. Беху обојица ревносни хришћани, а по занату каменоресци. Живљаху у Илирији. Неки кнез незнабожачки запосли их на зидању храма идолског. Догоди се при њиховом раду, да један одломак камена одскочи и удари у око сина жречевог, који радознало посматраше рад неимара. Видећи свог сина ћорава и крвава жрец стаде викати на Флора и Лавра и хтеде их тући. Тада му света браћа рекоше, ако буде веровао у Бога, у кога они верују, син ће његов оздравити. Жрец обећа. Флор и Лавр са сузама помолише се Богу Господу, живоме и јединоме, и крсним знаком знаменоваше детиње избијено око. И дете оздрави одмах, и око му постаде цело као што је и било. Тада се крсти жрец Мемертин и син његов, и ускоро по том оба пострадаше за Христа у огњу. А Флор и Лавр када довршише храм, ставише крст на њега, позваше све хришћане и осветише га именом Господа Исуса и свеноћним пјенијем. Сазнав за ово Илиријски намесник, сажеже у огњу многе од тих хришћана, а Флора и Лавра живе баци у бунар, и бунар засу земљом. Доцније се мошти њихове објавише и бише пренете у Цариград. Пострадаше за Христа и Христом се прославише ова дивна браћа у II столећу.

3. Свешт. муч. Емилијан епископ. Родом из Јерменије. По својој жељи, тражећи мучеништва, оде у Италију да проповеда Христа, у време Диоклецијаново. У Тревији изабран за епископа. Због многих чудеса при његовом мучењу поверовало у Христа око 1000 незнабожаца. Посечен мачем заједно са својим духовником Иларионом и двојицом браће Дионисијем и Ермипом.

(Житија Светих за данас)

Два сина, два светца, једна мајка роди,
Благо таквој мајци, што Богу угоди.
Флор и Лавр дивни камење резаху
Уз то душе људске крстом исправљаху;
Што длето за камен, то је крст за душе,
Крстом одељани за крст погинуше.
Жрец идолски виде чудо невиђено:
Око избијено - око исцељено!
Чудо невиђено! То му беше доста
Па се крстом крсти, и мученик поста.
Флор и Лавр дивни храм идолски праве,
А у срцу своме Христа Бога славе.
Направише браћа нови храм пагански,
Но крст му ставише, и гле - храм хришћански!
Још га испунише славопојем Христа
И красотом свећа и тамјана чиста.
Човек на човека исто тако личи,
Но један је смеран, а други се кичи.
Гле, врло су слични по телу и руху,
Ал' различни врло по уму и духу.
У једном је Христос и чиста светиља,
У другом ђаволска мука и празнина.
Нека наша тела - Бог да нам дарива -
Храмовима буду Духа Бога жива
По молитви силној Божјих угодника.
Браће Флор - и Лавра, светих мученика.


РАСУЂИВАЊЕ

Није редак случај, нарочито у наше време, да родитељи постану виновници духовне смрти своје деце. Кадгод дете има стремљење ка духовном животу, подвигу, монаштву, а родитељ сузбије то стремљење место да га потпомогне, такав родитељ постаје убица свога детета. И таква деца - за казну родитељима - ударе често у супротну страну, и постају развратна. Неки дечко Лука, синовац св. Јована Рилског, чувши за свога стрица и вучен жељом за духовним животом, дође своме стрицу у планину. Јован га прими с љубављу и почне га поучавати и у подвигу подржавати. Но отац Лукин појави се једнога дана пред пећином Јовановом и јаросно почне ружити светитеља, што му сина задржава у тој пустињи. Јованове речи и савети ту ништа нису помогли. Отац повуче силом сина кући. Но на путу уједе дете змија, и Лука умре. Свирепи отац увиде у томе казну Божју и раскаја се, но све је било доцкан. Он се врати Јовану јадикујући и оптужујући самога себе. Но светитељ му само рече, да дете сахрани и да иде одакле је и дошао.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно Божје избрање Давида за цара (I Сам. 16), и то:
1. како Господ упути Самуила у дом Јесејев да помаже једног сина његовог за цара;
2. како Господ упути Самуила да помаже осмог и најмлађег сина Јесејева, Давида, пастира оваца;
3. како Самуил помаза Давида, и како дух Божји сиђе на Давида.

БЕСЕДА

о миру међу вуком и јагњетом
И вук ће боравити с јагњетом,
и рис ће лежати с јаретом (Иса. 11, 6).
Тако пророк истинити предсказиваше истину. И још додаје: теле и лав и јунац биће заједно, и мало дијете водиће их. И крава и медвједица заједно ће пасти... И лав ће јести сламу као во. И дете ће завлачити руку у рупу змије отровнице, и змија му не ће удити. Кад ће се догодити ово чудо, браћо? Оно се је већ догодило, онда када се појавио Христос Чудотворац на земљи. Ово је стварност рајска, која се обновила међу људима доласком Спаситељевим на земљу. Загонетно но ипак јасно говорипророк; загонетно, јер не говори о зверовима него о људима: јасно, јер се предсказање његово испунило у цркви Христовој. Људи који су по нарави били као вукови, и рисови, и лавови, и медведи, и волови, и јагањци, и јарићи, и змије, - сви стоје пред Дететом Витлејемским уједначени вером, укроћени благошћу, обасјани надом, омекшани љубављу.
Пророк још прориче и због чега ће се ово збити. Јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно. Посматран телесно сваки је човек земља. Онај човек, који поверује у Христа и у истини пође за Христом, постаје пун познања Господњега као море воде што је пуно. Такви су били многи појединци. Таква су била и читава друштва подвижника у Мисиру, у Св. Гори, на Кипру, у Русији, у Јерменији и на другим странама. Но и то није све. Познање Господње раширило се данас по целој земљи. Свето Писмо распрострто је по свима народима. И мало има кутова земље, где се не чита Јеванђеље Христово, где се не зна за име Божје, и где се не приноси бескрвна жртва Господња. Једни одбацују Христа, други га прихватају; једни одступају од вере праве, други прихватају веру праву. И тако иде једна борба широм целог света у знаку Господа Исуса. Препуњене воде изливају се и преливају се у празне долине; празне долине се пуне и уједначују са високим водама. Није све онако сјајно усвету како ми хришћани желимо, али пророчанство пророка Исаије пресјајно се испунило и обистинило. О како је дивно виђење Исаије, сина Амосова, пророка истинитога.
О Господе Чудотворни, укроти зверску нарав оних људи и народа, који још нису укроћени силом љубави Твоје. Да сви будемо благородни од благородства Твога. Да сви будемо славни од славе Твоје. И живи, Господе, живи од живота Твога бесмртнога. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

19. Август


1. Св. муч. Андреј Стратилат. Беше официр - трибун - у римској војсци у време цара Максимијана. По рођењу из Сирије, и са службом у Сирији. Када Персијанци угрозише војском римској царевини, то Андреји би поверена војска у борби против непријатеља. Том приликом Андреј би произведен за војводу - стратилата. Потајни хришћанин, ма да још некрштен, Андреј се поузда у Бога живога, и од мноштва војника одабра само најбоље и пође у бој. Пред битку он рече војницима својим, да ако буду сви призвали у помоћ јединог истинитог Бога, Христа Господа, непријатељи ће се њихови као прах распрштати испред њих. И заиста сви војници, одушевљени и Андрејом и његовом вером, призваше у помоћ Христа и учинише јуриш. Персијска војска би сатрвена потпуно. Када се победоносни Андреј врати у Антиохију, неки завидљивци га оптужише као хришћанина, и царски намесник позва га на суд. Андреј отворено изјави своју непоколебљиву веру у Христа. После љутих мука намесник баци Андреја у тамницу и писа цару у Рим. Знајући углед Андрејев у народу и у војсци цар нареди намеснику да пусти Андреја у слободу, но да вреба другу прилику и други разлог (а не веру) те да га убије. Кроз Божје откровење Андреј сазнаде за ту наредбу цареву, па узевши собом своје верне војнике, 2593 на броју, оде с њима у Тарс Киликијски, и ту се сви крстише од Петра епископа. Гоњен и ту од царских власти, Андреј се с дружином својом повуче далеко у планину јерменску Таврос. Ту у једном кланцу, када они беху на молитви, стиже их војска римска и све до једнога посече. Нико се од њих није хтео ни бранити, но сви беху жељни мученичке смрти за Христа. На том месту, где се изли потоком крв мученичка, изби кључ лековите воде, која исцељиваше од сваке болести. Петар епископ дође потајно са својим људима, и чесно сахрани тела мученика на том истом месту. Пострадаше сви чесно, и увенчани венцима бесмртне славе преселише се у царство Христа Бога нашега.

2. Преп. Теофан. Рођен у Јањини, и као младић остави све и оде у Св. Гору, где се замонаши у обитељи Дохијарској. У посту, молитви, бдењу и лишењу себе од свега непотребнога, беше углед свима монасима. Због тога временом би изабран за игумана. Но доцније због неке несугласице с монасима он напусти Св. Гору и са својим сестрићем дође у Верију Македонску, где основа један манастир у част Пресвете Богородице. Када тај манастир процвета духовним животом, он остави свог сестрића да управља њиме, а он оде у Наус, где основа други манастир у част Светих Архангела. Скончао мирно у XV столећу. Његове чудотворне мошти и сада леже у Наусу, и пројављују велику силу Божју.

3. Св. муч. Тимотеј, Агапије и Текла. Пострадали за Христа у време опаког цара Диоклецијана. Тимотеј на огњу сажежен, а Агапије и Текла бачени пред зверове.

(Житија Светих за данас)

Природина песма сред Тавријских гора
Јечала без људска гласна одговора.
Док једнога дана гора се затресе,
Нека нова јека кроз њу се пронесе;
Па устави гора своју вечну јеку
Те да чује нову, што не чу у веку.
Ту би конац храбре Андриј'не дружине,
Ту вукови клаху јагањце невине;
Андреј царство римско од Перса сачува,
А сад војска римска на Андреју грува,
С две хиљаде друга Андреј земљи клече,
Друговима својим благи савет рече:
- Сад је час пријатан, сад је дан спасења,
Са животом земним нашег разлучења.
На колена смерно пред Бога клекнимо,
И за многа добра топло захвалимо,
А највише браћо, за смрт мученичку
Без гњева и вике на руку крвничку.
Тако Андреј рече. На колена па'ше,
Две хиљаде људи молити се сташе;
Гонитеља љутих мачеви севаху
Хорови ангела над гором блистаху,
На небу се рајска отвараху врата
За Андрију светог, славног стратилата
И његову војску, што врагу одоли
И за свога Христа чесну крвцу проли.


РАСУЂИВАЊЕ

Кад нас невине снађе нека изненадна беда, не треба одмах да јадикујемо, него да гледамо у томе Промисао Божји, који кроз ту беду нешто ново и корисно за нас строји. Божественом Теофану, игуману Дохијарском, једног дана дође изненадна вест, да су Турци ухватили сина његове сестре, потурчили га и одвели у Цариград. Теофан одмах оде у Цариград, и успе с помоћу Божјом, да нађе свога сестрића и да га тајно изведе из Цариграда и доведе у свој манастир у Св. Гору. Ту га он поново врати у веру хришћанску, а по том и замонаши. Но братија стану роптати на свог игумана и на његовог сестрића из страха од Турака, јер се бојаху, да Турци не дознаду, те да не дођу и не разоре манастир. Не знајући шта друго да ради св. Теофан узе свог сестрића и удаљи се с њим тајно не само из Дохијара. него и из Свете Горе, и дође у Верију. Доцнија делатност Теофанова у Верији и у Наусу показала је, колико је она беда била корисна за цркву. Оно што Теофан никад не би успео да учини у Св. Гори, учинио је на овим другим местима, у која је избегао од оне беде. Наиме: основао је два нова манастира, у којима се временом спасавало мноштво инока и налазило утеху себи безброј људи. Још уз то и мошти његове свете усред народа хришћанскога, постале су источник исцелења на утврђење вере у многих неверних и маловерних. - Тако Бог премудро устројава судбе људске кроз изненадне беде, које се људима тренутно чине да иду на њихову коначну пропаст.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесни Промисао Божји у животу Давидовом (I Сам. 16), и то:
1. како дух Божји удаљи се од Саула због греха Саулова;
2. како зли дух нападаше Саула, те он тражаше једног гуслара (харфисту), да га разоноди;
3. како слуге цареве нађоше баш Давида и доведоше цару, да га са харфом блажи.

БЕСЕДА

о сили Господњој и немоћи идолској
Гле, Господ сједећи на облаку лаку
доћиће у Мисир, и затрешће се од њега
идоли Мисирски (Иса. 19, 1).
Бежећи од цара Ирода, Фараона Јерусалимског, Господ је дошао у Мисир. Не рачуна се прави Израиљ по месту него по духу и делима. У време рођења Господа веће је зло царовало у Јерусалиму него некад у Фараонском Мисиру, као што често бива да кад верни отпадну од вере постају гори од неверних, који никад не познаше праву веру. И тако Мисир у оно време беше блаже и гостопримније место за Спаситеља света од Јерусалима. Сравни речи пророкове са речима, које ангел у сну рече праведном Јосифу: устани, узми дете и матер његову, па бјежи у Мисир (Мат. 2, 13), и одмах ћеш се уверити, да се Исаијине речи ни на кога другог не могу однети до на Христа Господа. Још више ћеш се утврдити у томе, кад чујеш и другог пророка који говори: из Мисира дозвах сина својега (Ос. 11, 1).
Шта означава облак лак, на коме ће Господ доћи у Мисир? Означава тело Господа, у које ће Он обући Божанство Своје. Јер је тело човечје као згуснут облак, у коме душа станује. То је, дакле, пророчко виђење ваплоћеног Господа. Неки тумачи мисле, да облак лак означава и Пречисту Богоматер, која је дугим постом и молитвом и другим подвизима учинила тело своје лаким као облак. Нарочито је лак био тај облак - тело Богородичино - због одсуства страсти, које обремењавају људска тела.
О Господе свемилостиви, који желиш спасења свима људима, и не гледаш, ко је Јеврејин ко ли Мисирац, спаси и помилуј и нас, јер се у Твоје име уздамо непрестано. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

20. Август


1. Св. пророк Самуил. Петнаести и последњи судија Израиљски. Живео на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату, или Ариматеји где се доцније родио и благообразни Јосиф. Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када му се наврши 3 године. Живећи у Силому, код ковчега завета, Самуил имаше у 12 години истинито откровење од Бога о казни, која предстојаше дому првосвештеника Илије због неваљалства синова његових Офниа и Финеса. То откровење се ускоро и зби: Филистејци потукоше Израиљце, убише оба сина Илијина, и запленише ковчег завета. Када весник саопшти ову несрећу Илији, овај паде мртав на земљу и издахну у 98 години старости. А то се исто деси и са снахом његовом, женом Финесовом. Од тада па за 20 година беху Израиљци робови Филистејцима. После тога рока посла Бог Самуила народу да проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља својих. И народ се покаја, и одбаци туђе идоле, којима служаше, и признаде Самуила као пророка, свештеника и судију. Тада Самуил пође с војском на Филистејце и с помоћу Божјом смете их и поби, и ослободи земљу и народ. По том суђаше Самуил мирно народу своме до старости. Видећи га остарела народ му рече, да им постави цара на место себе. Узалуд Самуил одвраћаше народ од тога говорећи му, да је Бог једини цар њихов, - народ оста при свом тражењу. И ако ово тражење беше немило Богу, Бог нареди Самуилу, да им помаже за цара Саула, сина Кисова из племена Венијаминова. Саул цароваше кратко време, и Бог га одбаци због дрскости и непослушности, па нареди Самуилу, те помаза Давида Јесејева за цара место Саула. Пред смрт своју Самуил сабра сав народ, и опрости се с њим. А када умре плакаше за њим сав Израиљ, и сахранише га чесно у дому његову у Рами.

2. Свешт. муч. Филип. еп Ираклијски, са свештеником Севером и ђаконом Хермесом. Према свему изгледа да субили Словени. Служили Богу у Тракији, и тамо прво предани мукама за Христа. Када незнабошци јурнуше да запале цркву хришћанску, храбри Филип рече старешини њиховом: „мислиш ли ти, да је Бог затворен у стене? Он живи у срцима". Храм буде разорен, све књиге спаљене, а свештеници ови одведени у Једрене, где после тамновања и мука буду бачени полусажежени у реку Марицу. Још 38 хришћана скончаше с њима мученички. Мисли се да су пострадали у време Диоклецијаново.

(Житија Светих за данас)

Самуил праведни, слуга живог Бога,
Судија вољени од народа свога,
Он Бога штоваше, Бога изнад свега,
Воља Божја беше заповест за њега,
Он народну вољу Божјом исправљаше
И народне грехе пред Богом кајаше.
Свештеник, и пророк, и судија прави,
Тројако Господа Самуил прослави.
Сваким својим словом, сваким својим делом,
Трудом, и молитвом, и жртвом и јелом,
Целим бићем својим он Богу послужи,
Владарима земним овај пример пружи:
Свом народу нико ползовати неће,
Ко се од закона Божијег окреће
Ко себе и народ слуша, а не Бога,
У дно ће понора пасти безданога.
К'о што Саул паде, и други уз њега.
Сви саучесници греха народњега.
Само роб Божији владар може бити
И народу своме трајно користити
То Самуил учи и делом и речи,
Кроз векове многе то учење јечи.


РАСУЂИВАЊЕ

Покај се пре него што смрт затвори врата твога живота и отвори врата Суда. Покај се пре смрти, а пошто не знаш час смрти, то покај се данас и сад, и престани понављати грех свој. Овако се моли Богу св. Јефрем Сирин:
Пре него ли се точак времена заустави у моме животу, - помилуј ме.
Пре него ли дуне ветар смрти, и на телу моме појаве се болести, весници смрти, - помилуј ме.
Пре неголи величанствено сунце на висини помркне за мене, - помилуј ме; и нека сијне за мене светлост Твоја свише и растера страшну таму ума мојега.
Пре него се земља врати у земљу и постане трулеж, и пре пропасти свих црта красоте њене - помилуј.
Пре неголи греси моји предваре ме на Суду и посраме пред Судијом, - помилуј, Господе, испуњени благошћу.
Пре него воинства изађу, претходећи Сину Цареву, да саберу бедни род наш пред престо Судије, - помилуј.
Пре неголи зазвучи глас трубе пред пришествијем Твојим, поштеди слуге Твоје и помилуј, Господе наш Исусе.
Пре неголи закључаш двер Твоју преда мном, Сине Божји, и пре него ја постанем храном неугасивог огња геенског, - помилуј ме.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну победу Давидову над Голијатом (I Сам. 17), и то:
1. како Голијат, страшан телом, оклопом и оружјем, пркосаше свој војсци Израиљској;
2. како Давид, с надом у Бога, пође с праћком и каменчићима, и уби Голијата;
3. како Давид победи јер вероваше да је то рат Господњи, рат верних против неверних.

БЕСЕДА

о обраћању Мисира ка Господу
И биће познат Господ Мисирцима,
и познаће Мисирци Господа у то вријеме,
и служиће му жртвама и дарима,
и завјетоваће завјете Господу и извршиваће (Иса. 19, 21).
О како је променљиво срце човечје! Но од свих промена његових једна је срамнија од најсрамнијих, а то је: када верни постане неверни. И од свих промена његових једна је славнија од најславнијих, а то је: када се неверни обрати и постане верни. Она прва промена десила се са Израиљцима, који убише Христа; ова друга десила се са Мисирцима, који повероваше у Христа. Некад је Мисир био главни гонилац верујућих у једнога живога Бога, јер некада су Мисирци имали многе мртве богове, идоле и ствари, којима су се клањали, басне и гатарије, којима су се заваравали. Али гле, шта пророк прориче! Какво дивно виђење! Мисирци ће познати Господа јединога и живога у то време, када Господ у телу јави се међу људима. Идоли ће бити разорени, храмови демонима и животињама оборени, олтар Богу живоме и јединоме утврђен, жртвеник уздигнут. Приносиће се жртва бескрвна, место крвне, словесна место бесловесне. Стотине хиљада инока узимаће на се завете сиромаштва, послушности и поста из љубави према Господу. Највећи подвижници јавиће се у том негда мрачном Мисиру; најхрабрији мученици за Христа Господа; најпросвећенији умови; најпрозорљивији чудотворци.
О какво дивно виђење! И како је дивно остварење тога виђења! Св. Златоуст пише: „ни сунце са множином својих звезда није толико сјајно колико пустиња Мисирска са својим иноцима". Све се остварило у истини што је провидео и прорекао Исаија, син Амосов, пророк видовити и истинити.
О Господе благосрдни, који си се смиловао Мисиру, негдашњем гонитељу верних Твојих, и просветио га светлошћу истине, просвети и нас, и укрепи нас благодаћу Духа Твог Светог и примером великих Мисираца хришћана. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

21. Август


1. Св. апостол Тадеј. Један од Седамдесеторице, а не онај Тадеј, који беше један од Дванаесторице апостола. Св. Тадеј прво виде и чу Јована Крститеља, и прими крштење од њега, а по том виде Господа Исуса и следоваше Њему. Господ га уврсти у Седамдесет мањих апостола, које посла по два и два пред лицем Својим (Лк. 10, 1). После славног Свог васкрсења и вазнесења Господ посла Тадеја у Едесу, родно место Тадејево, а према Своме обећању кнезу Авгару, које овоме Господ даде онда када му посла убрус са ликом Својим. Целивањем тога убруса Авгар би исцељен од губе, но не сасвим. Мало губе беше му остало још на лицу. Када се св. Тадеј јави Авгару, овај га прими са великом радошћу. Апостол Христов поучи га вери истинитој и потом крсти. Када крштени Авгар излазаше из воде спаде и остатак губе с њега, и би здрав потпунце. Прославивши Бога кнез Авгар хоћаше да и његов народ позна Бога истинога и да Га прослави. И сазва кнез све грађане Едесе пред апостола светог Тадеја, да чују проповед о Христу. Чувши речи апостолске и видевши чудесно исцељеног кнеза свога људи одбацише идоле и нечисто живљење, примише веру Христову, и крстише се. И тако се град Едеса просвети вером Христовом. Кнез Авгар изнесе много злата и понуди апостолу, но Тадеј му рече: „кад своје остависмо, како туђе да примамо?" И проповедаше св. Тадеј Јеванђеље по Сирији и Финикији. Упокоји се у Господу у граду Вириту Финикијском.

2. Св. муч. Васса, и деца њена: Теогније, Агапије и Пист. Васса беше жена неког идолског жреца, но уз то потајна хришћанка. Своје синове васпита у духу хришћанском. Сам муж омрзе је због вере и предаде је судији на мучење заједно са синовима. После мука љутих синови њени бише мачем посечени (мисли се у Едеси, у Македонији). Васса беше сва радосна што виде своје синове како чесно свршише свој мученички подвиг за Христа, и сама још са већом вољом пође од муке на муку. Када је бацише у море, ангели се јавише и одведоше је до једног острва у Мраморном мору, где би мачем посечена, у време Максимијана. Тако света Васса двоструко се удостоји царства Христова, и као мученица и као мајка мученика.

3. Преп. Аврамије Смоленски. Рођен у граду Смоленску, а према молитвама родитеља својих. Ступи рано у монаштво и предаде се великом подвигу подражавајући древне оце пустињске. Доцније основао манастир Св. Крста код Смоленска. Претрпео многа искушења од демона и људи, са великим стрпљењем и благодарношћу Богу. Приликом велике суше низвео кишу молитвом својом. Проживевши 50 година у монашком чину упокојио се мирно у Господу око 1220 год.

4. Св. праоци Аврам, Исак и Јаков. Спомињу се и у недељу праотаца пред Божић као праведници и угодници Божји.

(Житија Светих за данас)

Свећа гори а тамјан мирише,
Аврамије дан и ноћ се моли,
Своје ближње као себе воли.
Сухо тело светог Аврамија
Од пошћења и од метанија,
Срце дрхти од Божјег имена -
Вечност пише по листу времена.
*
Грешници се не боје грешника,
Ал' се љуто боје праведника,
Грешни људи Аврамија руже,
Завидљивци Аврамија туже.
Ружен, тужен, Аврамије сноси,
Милост Божју за душмане проси.
Аврамије своје срце крије
Тајно клечи, тајно сузе лије;
Бог не суди к'о што суде људи,
Суд човечји жели да нахуди
А Бог жели спасеније сваком,
Великашу и робу нејаком.
Светац наду сву на Бога стави -
Аврамија Бог вечно прослави.


РАСУЂИВАЊЕ

Великодушно опраштање клеветницима и молитва за њих одлика је светитеља хришћанских, који све клевете против себе не приписују људима него демонима, главним подстрекачима сваке клевете као и свакога греха уопште. Свети Аврамије Смоленски би оклеветан код кнеза и епископа од неких завидљивих попова као варалица, мађионичар и лицемер. Клеветници тражаху ништа мање него да се он спали. И кнез и епископ повероваше клеветницима, и Аврамије би протеран из Смоленска и забрањено му чинодејство. За све време истраге и суђења Аврамије понављаше молитву св. Стефана првомученика: Господе, не прими им ово за грех (Дела 7, 60). Доцније се утврди, да су сви тужиоци Аврамијеви лагали и клеветали. Разјарени кнез хтеде љуто казнити клеветнике а владика одлучити их од цркве, но Аврамије свети паде на колена пред владиком и са сузама мољаше га, да им опрости. И не хте поћи у свој манастир нити почети поново чинодејствовати докле год његови клеветници не бише помиловани и пуштени.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Давида и Саула, човека с духом Божјим и човека без духа Божјега (I Сам. 18), и то:
1. како се Саул бојаше Давида због врлине његове, и како Давид у свему беше покоран Саулу;
2. како Саул притворно награђиваше Давида али га посла међу Филистејце да би погинуо.
3. како се увек одступник од Бога највише боји Божјег човека.


БЕСЕДА

о чудесном камену у Сиону
Ево, ја мећем у Сиону камен, за основ,
камен изабран, многоцен, крајеуголан,
честан, темељ поуздан; ко вјерује у њ
неће се постидјети (Иса. 28, 16).
Овај чудесни камен, браћо, јесте сам Господ наш Исус Христос. Јер да је пророк мислио на обичан камен, не би спомињао веру у њега, иначе би он прорицао идолопоклонство. И код пророка Данила говори се о камену, који се одвали одбрда и разби великог идола и порасте као гора велика, и испуни сву земљу (Дан. 2, 34). Пророчанство о камену код Данила је за незнабошце, а код Исаија за Јевреје. Господ Исус Христос је тај камен, који је постављен прво у основ свуколиког Божјег стварања јер Он је Слово Божје и словесност Божја; друго у основ Старога Завета као припремног, и треће у основ Новог Завета као завршног. Камен крајеуголан то јест камен најјачи и најтврђи, који везује и спаја друго камење и држи дуварове разних праваца у јединству и целини. Ако се посматра Господ Христос унутра у нама, Он је крајеуголни камен, који везује и спаја разне наше духовне способности у јединство и целину, тако да све дејствују у једном правцу, у правцу Бога и Царства Божјег. Ако ли се посматра Христос Господ у историји људској, Он је крајеуголни камен, који везује и спаја Јеврејство и незнабоштво у један дом Божји, у цркву Божју. Јер темеља другог нико не може поставити осим онога који је постављен, који је Исус Христос (I Кор. 3, 11), говори апостол Новога Завета у сагласности са пророком Старога Завета. Ко год је до сад веровао у тај Камен Спасења, није се постидео. Нити ће се икад ико постидети ко буде у њ веровао. Јер је тај камен темељ поуздани ваистину камен изабран многоцјен и честан.
О Господе Исусе, Камену спасења нашега, укрепи веру у нама, свету и спасоносну веру у Тебе, јединога Спаситеља нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

22. Август


1. Св. муч. Агатоник, Зотик и прочи с њима. Св. Агатоник беше грађанин Никомидијски и хришћанин по вери. Са великим усрђем одвраћаше он Јелине од идолопоклонства и поучаваше их вери истинитој. По наређењу цара Максимијана намесник царски љуто гоњаше хришћане. При том гоњењу ухвати св. Зотика у неком месту Карпину, распе на крст његове ученике, а Зотика доведе у Никомидију, где ухвати и веза још и св. Агатоника, Принкипса, Теопрепија (Богољепа), Акиндина, Северијана, Зенона и друге многе. Све везане чврсто поведе их у Византију, но уз пут помреше од рана и изнемоглости св. Зотик, Теопрепије и Акиндин. Близу Халкидона убише св. Северијана, а Агатоник са осталима би преведен у Тракију, у место Силимврију, где после мучења пред самим царем бише мачем посечени и пређоше у живот вечни и у радост Господа свога.

2. Св. муч. Евлалија. У време страшних гоњења на хришћане у Шпанији беше нека девица Евлалија, рођена од хришћанских родитеља, у месту званом Варкинон. Сва предана Христу као Женику своме, сва удубљена у Свето Писмо, она се вежбаше истрајно у драговољним подвизима тела и духа. Када мучитељ Дакијан немилосно убијаше хришћане по Шпанији, па дође и у Варкинон, Евлалија се искраде ноћу од својих родитеља, изађе пред мучитеља, и пред многим народом изобличи га за убијање невиних људи, ружећи уз то мртве идоле и исповедајући јавно веру своју у Христа Господа живога. Разјарени Дакијан нареди, да је обнаже и туку штаповима. Но девица света изјави, да не осећа болове у мукама за Христа свога. Тада је мучитељ крстообразно привеза за дрво и нареди, да јој тело свећама пале. Упита је мучитељ где је њен Христос да је сад спасе? А Евлалија одговори: „овде је са мном, али ти не можеш да Га видиш због нечистоте твоје". У великим мукама предаде Евлалија дух свој Богу. И када издахну видеше људи голуба бела где излази изуста њених. У том паде изненадно снег и покри наго тело мученице као белом хаљином. Трећег дана дође св. Феликс и жалобно плакаше пред висећим телом Евлалије. И на мртвом лицу светитељке појави се осмејак. Родитељи њени дођоше и заједно са осталим хришћанима чесно сахранише тело свете девице. Пострада за Господа свога и пређе у вечну радост почетком IV столећа.

3. Св. муч. Антуса, и прочи с њом. Ћерка богатих но незнабожниx родитеља из Селевкије у Сирији. Сазнав за Христа Антуса свим срцем поверова у Њега, и тајно се упути епископу Атанасију, који је крсти. При њеном крштењу ангели се Божји јавише. По том се упути Антуса у пустињу на подвиг, јер несмеде се ни враћати више родитељима својим. У пустињи се подвизаваше 23 године. У молитви Богу она предаде душу Богу клечећи на једном камену, под којим завешта да буде сахрањена. Епископ Атанасије и двојица слугу Антусиних: Харисим и Неофит, бише по том посечени због вере у Христа, у време цара Валеријана, око 257 год. Чесно сви пострадаше и венцима се увенчаше.

(Житија Светих за данас)

Бела Божја голубица,
И Христова мученица,
Евлалија муке жели,
Да мукама дух убели.
Шта је тело? слабо грне,
Кад из њега душа пр'не,
Прах се враћа праху своме,
Душа свету ангелскоме.
Евлалија Христа носи,
Без уздаха муке сноси,
Муке сноси, Бога моли,
Мучитељу да одоли.
И одоли голубица,
И победи мученица.
Тело њено израњено,
Белим снегом покривено,
Душа - голуб из ње лети,
Створитељу свом узлети,
На мртвоме лицу њеном,
Белим снегом покривеном,
Гле осмеха победнице,
Гле осмеха осветнице!
Осмехом се осветила
И нов живот објавила.
Молитвама Евлалије
И нас Бог да помилује!


РАСУЂИВАЊЕ

Кад се човек једном истински покаје, не треба више да мисли о гресима учињеним, да не би опет згрешио. Св. Антоније саветује: „Чувај се, да се ум твој не оскврни сећањем пређашњих грехова, и да се у теби не обнови осећање тих грехова". Опет на другом месту вели: „не утврђуј у души својој раније учињене грехове размишљањем о њима, да се они не понове у теби. Буди уверен, да су ти они опроштени од онога времена, када си предао себе Богу и покајању. И у то не сумњај." За св. Амона говорили су, да је он био достигао такво савршенство, да од многе благости није знао више да постоји зло. Кад су га питали, какав је то тесный и прискорбный путь, он одговори: „то је обуздање својих помисли и одсечење сопствених жеља ради испуњења воље Божје". Ко обуздава грешне помисли, тај не мисли ни о својим ни о туђим гресима, и ни о чем трулежном, ни о чем земаљском. Ум је таквога човека непрестано на небу, где нема зла. Тако постепено и у њему нестаје зла, чак и у мислима.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну Божју помоћ Давиду (I Сам. 19), и то:
1. како Давид удараше у харфу пред Саулом;
2. како зли дух нападе на Саула, и Саул се баци копљем да убије Давида;
3. како Саул не погоди Давида на најближем растојању.

БЕСЕДА

о пророчанству чудеса Христових
Тада ће се отворити очи слијепима, и
уши глухима отвориће се. Тада ће
хромац скакати као јелен, и језик
нијемога пјеваће (Иса. 35, 5 - 6).
Ходите, браћо, да се надивимо сили Бога нашега живога, који отвори очи смртну човеку, да види у превеликој даљини времена оно што ће се збити. И још како да види: до у саме појединости, као да је сам тај пророк био апостол Христов, и ходио с Христом Господом, и гледао чудо за чудом, како Он слепима даје вид, и глухима слух, и хромима здравље ногу, и немима глас и говор. Када Јован Крститељ из тамнице посла ученике своје да питају Христа: јеси ли ти онај што ће доћи? Господ Христос одговори им речима свога пророка Исаије: идите и кажите Јовану што чујете и видите, слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају (Мат. 11).
Погледајте, како је дивно стројио Господ спасење наше! Оно што је преко пророка Својих о Себи прорекао, оно је Он и испунио. Пророк је негда говорио Његове речи внушене Духом Светим, а сада Он говори речи Свога пророка. Негда се пророк позивао на Њега, а сад Он на пророка. Да покаже тиме, да и кад говори Своје речи и кад говори пророкове речи, увек говори само Своје. Да покаже, да је и онда Он говорио а не пророк, и сада Он говори, а не неко други. И да оправда пророка Свога, као верног слугу Свога, те да нико не може рећи: пророк је лажно говорио. И тако пророци служише слави Христа Господа и Христос Господ прослави пророке Своје, истините слуге Своје.
О Господе Исусе, прослављени од слугу Својих и прославитељу слугу Својих, помози и нама, да речју, и делом и мислима послужимо величанственој слави имена Твојега. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

23. Август


1. Св. муч. Луп. Овај свети муж беше слуга у св. Димитрија, војводе Солунског. Када св. Димитрије би посечен од цара Максимијана, Луп умочи у крв мученикову скут своје хаљине и прстен свој. Том хаљином и прстеном чињаше Луп многа чудеса у Солуну исцељујући људе од сваке муке и недуга. То сазнаде цар Максимијан, који се тада још бављаше у Солуну, па заповеди, да се Луп мучи и убије. Но војници који потргоше оружје на Лупа, окретоше исто један против другог и љуто се израњавише. Како Луп још не беше крштен, ма да беше хришћанин, то се он мољаше Богу, да Бог некако устроји његово крштење пре смрти. Утом се изненадно проли вода из облака на светог мученика, и тако он прими крштење свише. После великих мука би посечен и пресели се у царство небеско.

2. Свешт. муч. Потин еп. Лионски. Из Мале Азије послан св. Поликарпом у Галију на проповед. Постао први епископ Лионски, и превео много незнабожаца у Хришћанство. За време гоњења хришћана 177 год. и Потин би изведен на суд; управо донет на рукама, јер беше стар 90 година. „Ко је Бог хришћански?" упита га проконсул. „Узнаћеш, ако се удостојиш тога", одговори му старац Потин. Незнабошци навалише нањега са штаповима и камењем, и тукоше га без милости. Бачен у тамницу св. Потин сконча од убоја после 2 дана, и пресели се у царство небеско.

3. Свешт. муч. Иринеј еп. Лионски. У младости био ученик св. Поликарпа, ученика апостолског, који га посла у Галију на проповед. После мученичке смрти св. Потина би Иринеј постављен за епископа. У својим многобројним списима Иринеј је час излагао веру православну час је опет бранио од јеретика. Пострадао за Христа у време цара Севера 202 год. са многим хиљадама хришћана (19.000).

4. Св. Виктор. Пострадао у Марсељу у III столећу. После љутих мука, бачен у тамницу, где обрати стражаре у веру Христову. Распет на крсту скончао.

5. Св. Албан. Племић енглески. Скрио у своме дому хришћанског свештеника у време гоњења, и од овога поучен био вери Христовој. Тада он даде своје одело свештенику, а он се обуче као свештеник и предаде се мучитељима. Осуђен на смрт он и свога џелата приволи вери Христовој.

(Житија Светих за данас)

Прекрасна је лоза са гранама родним,
Са родом мирисним, родом благородним;
Родитељ је диван у породу своме.
Синови су слава браку телесноме.
Ал' лепша од лозе и брака плоднога
Духовна су деца, од Духа Светога.
Поликарп преславни два имаше сина:
Светог Иринеја и светог Потина,
То му деца беху духом а не телом,
Увенчани славом вечном, неувелом.
Поликарп их Духом Божјим препороди,
Те му дражи беху него да их роди.
Обојицу диже, мудрошћу опреми,
На проповед оба у Галију спреми.
Две жртве угодне, два јагњета чиста,
На заклање даде за Распетог Христа
Два весника мудра новога Сиона,
Две владике храбре крштеног Лиона
Иринеј и Потин прославише Бога
и духовног оца, Поликарпа, свога.
Јуначки стајаше, мученички паше,
и пред благог Христа увенчани сташе.


РАСУЂИВАЊЕ

Тајанствена сила крста, ма колико да је необјашњива истинита је и беспорна. Још св. Златоуст говори о обичају свога времена, да се ставља знак крста „на царску диадему, на украс војника, на чланове тела, и то: на главу, прса, и срце, а исто тако на жртвенике и на постеље. Ако је нужно, вели он, изагнати демоне, ми употребљујемо крст, а исто тако он помаже за исцелење болести." Св. Бенедикт осенио је крсним знаком стакло, у коме је био отров, и стакло је прсло као од удара камена. Св. Јулијан прекрстио је поднету му чашу с отровом, и испио отров не осетивши никакве муке у телу своме. Св. мученица Василиса Никомидијска оградила је себе крсним знаком, стала посред пламена и остала неповређена. Св. муч. Авдон и Сенис прекрстише се, када љуте зверове на њих пустише, и зверови посташе ненасртљиви и кротки као јагањци. Против великих искушења демонских крсно знамење било је најсилније оружје у древних подвижника, као што је и данас. Најгрознија страшилишта ђаволска расејавала су се у ништа као дим, само кад би се човек прекрстио. Тако је благоволео сам Господ Исус Христос, да негдашњем знаку злочина и срама, крсту, да после Свога Распећа на крсном дрвету свепобедну силу и моћ.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам брзо напредовање зла у души Сауловој од кад одступи од Бога (I Сам. 22), и то:
1. како се баци копљем на Давида;
2. како се баци копљем на Јонатана, сина свога:
3. како уби 85 свештеника у један дан подозревајући их да су уз Давида;
4. како у свако време и код сваког један непокајан грех према Богу повлачи многе друге грехове.

БЕСЕДА

о Јовану Претечи, како га прорече Исаија
Глас вапијућег у пустињи: приправите
пут Господњи, поравните у пустињи
стазе Богу нашему (Иса. 40, 3).
Кад цар хоће да посети неко место, он пушта напред веснике своје. Необичном Цару приличи и необичан весник. Цару Христу весник у пустињи био је Мојсеј, у Јерусалиму пророци, у Назарету архангел, у Витлејему источни мудраци, на Јордану Јован. Никада ниједан цар у роду човечјем није имао такве веснике. Свети Јован Крститељ био је тако исто необичан и особит као и други весници Христови. Он је био глас вапијући у двострукој пустињи: у Јорданској и у људској. Као што је Јорданска пустиња била бесплодна и суха, тако је и пустиња људског духа била бесплодна и суха. Јован није могао озеленити и оплодотворити људску пустињу, но он ју је крчио и орао, и тако приготовљавао земљу и уравњавао тле за великог Сејача, који долазећи носи Собом и семе и дажд - семе науке да посеје и дажд благодати свише да озелени и оплодотвори. Покајањем је Јован приготовљавао пут а крштењем у води уравњавао стазе. И пут и стазе - то су душе људске. Покајањем су се душе људске приготовљавале да приме семе Христово, а крштењем у води - да то семе зарију дубоко у земљу срца свога. Охоли и ништи кад се наги погрузе у воду сви су уједначени, уравњати у ништавилу своме пред величанством преславнога Христа Спаситеља. Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну. Овде није реч о долинама и бреговима земаљским него о ништим људима и охолим људима. Као што су мртваци у гробљу пред очима живога човека сви једнаки, тако су и сви грешници, ништи и охоли, робови и господари, једнаки пред Богом живим. Такво чудесно виђење виде Исаија, син Амосов, пророк Бога живога, Бога јединог и истинитог.
О Господе, Царе небески, коме се воинства небеска клањају дан и ноћ, призри још једанпут на ништавило наше, и због понижења Твога и страдања Твога за нас спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

25. Август


1. Св. апостол Вартоломеј. Овога дана празнује се пренос моштију св. Вартоломеја, док је главни празник његов 11. јуна. Када овај велики апостол би распет на крст у Албанопољу Јерменском, хришћани скидоше тело његово и чесно сахранише у оловни ковчег. Па како се на гробу апостола догађаху многобројна чудеса, нарочито исцелења болних, због чега се увећаваше број хришћана, то незнабошци узеше ковчег с моштима Вартоломејевим и бацише у море. У исто време бацише још четири ковчега с моштима четири мученика: Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија. Но по Божјем Промислу ковчези не потонуше, него водом ношени допливаше, и то: Акакијев у град Аскалус, Григоријев у Калабрију, Лукијанов у Месину, Папијанов на другу страну у Сицилију, а Вартоломејев на Липарска острва. Неким тајанственим откровењем узнаде епископ Липарски, Агатон, о приближењу Липару моштију св. апостола Вартоломеја. Агатон са клиром и народом изађе на обалу и дочека ковчег са великом радошћу. Том приликом десише се многа исцелења болних од моштију св. апостола. Мошти су те биле положене у цркви св. Вартоломеја, и ту су лежале до времена Теофила иконоборца (око 839 год.), па како тада муслимани загрозише Липарима, то мошти апостолске беху пренете у град Беневент. Тако Господ прослави Свога апостола чудесима и за живота и после смрти.

2. Св. апостол Тит. Један од Седамдесеторице. Рођен на Криту и васпитан на философији и поезији грчкој. Поводом једнога сна он узе да чита пророка Исаију, и посумња у свумудрост јелинску. Чувши за Христа Господа он оде у Јерусалим са још неким Крићанима, и лично чу речи Спаситељеве и виде моћна дела Његова. Срце његово младићско све се прилепи Христу. Доцније би крштен од апостола Павла, коме као син оцу послужи у делу јеванђелском. Павле толико љубљаше Тита, да га називаше час сином (Тит. 1, 4) час братом (II Кор. 12, 18). Путоваше Тит много са великим апостолом народа, и би од овога постављен за епископа Критског. При страдању Павловом у Риму био присутан и Тит, и чесно сахранио тело учитеља и оца свога духовнога. По том се вратио на Крит, где је с великим успехом крштавао незнабошце и управљао мудро црквом Божјом до дубоке старости. Упокојио се у 94 години свога живота.

3. Св. исповедници Едески. Страдали много по тамницама и у прогонству за веру православну у време цара Валента, који се држаше Аријеве јереси. Но под царем Теодосијем ослобођени.

4. Св. Мина патријарх Цариградски. Мудро управљао црквом од 536 - 552 год. Пре тога управљао домом св.Сампсона (за бедне и невољне). При његовом хиротонисању за епископа учествовао и папа Агапит који тада дође у Цариград ради оповргнућа и низвргнућа јеретичког патријарха Антима.

(Житија Светих за данас)

Само дух незрели баснама се блажи,
Басне не помажу, ко истину тражи.
Тит девственик беше на Криту нечисту.
Жудња за истином приведе га Христу:
Па кад згледа лице свемоћног Господа,
Све му басне бише као мутна вода:
Истина је Христос, крст пут ка истини,
Крст душу уздиже божанској висини,
Посвећен у тајне Божјег домостроја,
Тит трудове прими и муке без броја,
Трудове за себе и за учитеља,
За великог Павла, духом родитеља.
Када скверни Нерон Павла мачем сруби,
Тит веру и храбрости због тог не изгуби.
Но сахрани оца, чесно и спокојно,
Па на Крит се врати да се труди двојно.
Храм Дијанин паде, храм Зевсов ишчиле,
Од Титове чудне молитвене силе.
Мрак заблуде разгна, Христом Крит просвети
Павлов са-апостол Тит дивни и свети.


РАСУЂИВАЊЕ

Надчовечанска одважност, готовост поднети све муке и драговољно умирање за Христа наших хришћанских предака наводило је страх на мучитеље њихове. Цар Максимијан, љути и безпоштедни гонитељ хришћана нареди своме проконсулу у Антиохији, да пусти св. Андреју Стратилата из тамнице у слободу, из страха да се не побуни народ, који више поштоваше Андреју него цара. Цар Валент нареди своме епарху у Едеси, да побије све хришћане, који су против Арија. Епарх имаше више човечанског милосрђа него цар, па потајно ноћу јави хришћанима, да идућег дана не излазе из града у поље, где обично држаху богослужења (пошто Аријевци беху захватили све цркве у граду), да не би изгинули. На супрот овој опомени хришћани изјутра сви изађоше весело у поље, радосни што ће пострадати за праву веру. Идући епарх из града с војницима виде једну жену хришћанку са дететом на рукама како жури мимо војнике у поље. Речејој епарх: „ниси ли чула, да ће тамо епарх с војском доћи и побити све које нађе?" Одговори му жена: „чула сам па баш због тога журим да са осталима умрем за Христа." Упита даље епарх: „а ово дете зашто носиш собом?" Одговори жена: „Хоћу да се и моје дете заједно са мном удостоји мучеништва". Чувши и видевши ово епарх устрашен врати се и саопшти цару. И цар се устраши веома, и повуче своју наредбу о покољу.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам необичну великодушност Давидову (I. Сам. 24), и то:
1. како Саул гонећи Давида уђе, по незнању, у пећину, у којој беше Давид са момцима;
2. како момци наваљиваху на Давида да убије Саула; но Давид то не учини;
3. како Давид викну Саулу: Господ нека суди између мене и тебе!

БЕСЕДА

о тамници отвореној и мраку осветљеном
Да речеш сужњима: изидите; онима
који су у мраку: покажите се (Иса. 49, 9).
Ко је већи сужањ од онога што је гресима везан? Има ли већега мрака од мрака греха, смрти и ада? Ко може дрешити од греха? Једини Бог; то су признавали и сами књижевници и фарисеји (Мк. 7, 7). Христос одреши од греха многе, и учини слободним и здравим. Ако, дакле, једини Бог може дрешити од греха сужње грехе, зашто Га Јевреји не признаше за Бога? Зато што и они беху везани грехом, па не могоше до краја логично расуђивати, нити се пак дадоше Господу да и њих одреши од уза греха. Погледајте, у какву глупост падају мудраци Јеврејски: док на једној страни тврде, да једини Бог може дрешити људе од греха, дотле на другој страни оптужују Христа да Он дејствује помоћу ђавола! Ђаво је онај који везује, како ће ђаво дрешити? Ђаво је онај који упропашћује човека, како ће он и спасавати? Тамо где су ђаволи, тамо је и тамница: грех, смрти и ад. Једини је Христос имао моћ, моћ божанску, несравњиву да из те тамнице изводи и спасава душе људске. Синко, опраштају ти се греси! Момче, устани! Лазаре, изиђи напоље! Својом моћном речју Он је кидао везе грешника и изводио мртве на светлост живота. Својим силаском у ад Он је разорио престо сатанин и ослободио душе праведничке. Својим васкрсењем Он је открио потпуно и савршено Своју неодољиву власт над свим везама ђаволским, над свим сплеткама адским, и над последњим непријатељем - смрћу.
О Господе, Победниче демона, Ослободитељу од греха, Васкрситељу мртвих, Теби се клањамо и Тебе молимо: ослободи нас, васкрсни нас и благослови нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

26. Август


1. Св. муч. Адријан и Наталија. Муж и жена, обоје од племенита и богата рода из Никомидије. Адријан беше начелник претора и незнабожац, а Наталија потајна хришћанка. Обоје млади, и живљаху у браку свега 13 месеци до мучеништва. Када опаки цар Максимијан посети Никомидију, нареди да се хришћани хватају и на муке стављају. Близу града у једној пећини беху скривени 23 хришћанина. Неко их достави власти, и бише љуто шибани волујским жилама и штаповима, па онда бачени у тамницу. По том их изведоше из тамнице и доведоше претору, да им имена попише. Адријан посматраше ове људе, измученено трпељиве, мирне и кротке, па их закле, да му кажу, шта они очекују од свога Бога за толике муке претрпљене? Они му говораху о блаженству праведних у царству Божјем. Чувши то и опет посмотривши те људе Адријан се наједанпут окрете писару и рече му: „запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!" Када за то чу цар, упита Адријана: „да ниси с ума сишао?" На што Адријан рече: „нисам с ума сишао него сам к уму пришао." Чувши за ово Наталија веома се обрадова, и када Адријан са осталим сеђаше окован у тамници, она дође и служаше им свима; а када мужа њеног шибаху и мучаху разним мукама, она га храбраше да истраје до краја. После дугих мука и тамновања нареди цар, да се однесе у тамницу наковањ, и да им се чекићем пребију и ноге и руке. То би и извршено, и Адријан са 23 чесна мужа издахну у претешким мукама. Мошти њихове пренесе Наталија у Цариград, и тамо их чесно сахрани. После неколико дана јавијој се св. Адријан сав у светлости и красоти и позва је да и она пође Богу, и она мирно предаде дух свој Богу.

2. Преп. Титој. Ученик св. Пахомија и велики међу подвижницима Мисирским. Био игуман ман. у Тавени. Цео живот провео у потпуној чистоти. Једном га запитао неки брат: „који пут води ка смирењу?" На то Титој одговори: „пут ка смирењу јесте: уздржљивост, молитва и сматрање себе нижим од сваке твари." Достигао врло висок степен савршенства, и кад год је уздизао руке на молитви дух његов је долазио у екстазу. Упокојио се у IV или V веку. Уједно с њим помиње се и преп. Ивистион.

3. Св. Зер-Јаков, велики мисионар хришћанства у Абисинији.

4. Чудо Пресвете Богородице у Москви 1395 год.
(Житија Светих за данас)

Пут је трнов, у Рају су руже,
Горке муке, али Христос сладак.
Шта се чује у тамници мрачној?
Чекић бије о наковањ тврди,
Ал' не кује гвожђе ни олово,
Но пребија ноге мученика,
И пребија руке мученика,
Мученика, Христових војника.
Једна рука бела, племенита,
У прах паде крвљу обагрена
То је рука светог Адријана,
Узе руку света Наталија
Па са руком из тамнице јури
Руку мије, у свилу завија,
Руку љуби и сузама роси,
Кудгод ходи руку собом носи.
Када спава под главу је ставља,
Тихо збори одсеченој руци:
Руко света Адријана мога,
Ти си мени много помагала,
Јоште једном помози ми, руко,
Што скорије на небо ме вини
Где Адријан са светима живи. -
Мало било дуго не трајало
Адријан се Наталији јави,
Од свих цара лепши и светлији,
Па небеским позива је гласом:
- Хајде к мени, сестро Наталијо,
Хајде к мени, буди вечно жива,
Цар те вечни у царство призива. –


РАСУЂИВАЊЕ

Понекад се чује безбожна реч и међу хришћанима: ту ни Бог не може помоћи! Нема опасности, у којој Бог не може помоћи, нити има непријатеља, који би својом силом, без Божјег попуштења, могао победити. Не питај, како ће Бог разбити силну војску наших непријатеља, - то је Богу лакше него теби удахнути и издахнути ваздух. Читај, како Бог једним привиђењем уплаши војску Сирску, те се војска разбеже, и Израиљ спасе (II Царев. 7, 6). Читај, како Јерусалим би спасен од силне војске Вавилонске без икаква напора цара Језекије, изузев његовог плача пред Богом и молитве (II Царев. 19, 35). Но није Бог чинио таква чудеса само у древно време него их чини у свако време кад му се верни моле. Тако 1305 год. татарски цар Тамерлан опколи Москву са безбројном војском. Руси пренеше чудотворну икону Пресвете Богородице из града Владимира у Москву и сав народ са сузама се поче молити Светој Пречистој. Наједанпут војска татарска, без видљивог разлога, поче журно одступати и бегати. Шта се догодило? Тамерлан у сну имаде виђење: облаци светитеља ношаху се под небесима, у средини њиховој Света Богородица као царица, и још даље безбројна војска ангела. Богородица оштро прећаше Тамерлану и наређиваше, да одмах одступи од земље руске, а светитељи помахиваху на цара својим жезлима. Ужаснут овим сном Тамерлан, чим свану, нареди одступање и бегство.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам великодушност Давидову (I Сам. 26), и то:
1. како Давид ноћу уђе у логор Саулов, и док Саул спаваше узе му копље и чашу;
2. како војвода Давидов хтеде пробости Саула, но Давид му забрани;
3. како Давид остављаше освету Богу.

БЕСЕДА

о страдањима Христовим, како их Исаија предвиде
Леђа моја дадох на бијење, и образе
моје на шамарање; а лица мојега не
заклоних од поруге запљувања (Иса. 50, 6).
Ово је пророчанство, браћо; а сад чујте тачно испуњење тога пророчанства: тада (Пилат) Исуса шибавши предаде да се разапне; (Мат. 27, 26), - није ли то што пророк прорече: леђа моја дадох на бијење? Чујте даље: један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу (Јов. 18, 22); и још: покривши га бијаху га по образу и питаху говорећи: прореци ко те удари (Лк. 22, 64); - није ли то што пророк прорече: дадох образе моје на шамарање? Чујте и даље: и ругаху му се (Мат. 27, 29) ибијаху га по глави трском и пљуваху на њ (Лк. 15, 19); - није ли то што пророк прорече: а лица мојега не заклоних од поруге и запљувања? Посмотрите, браћо, како је јасно пророчанство, од речи до речи јасно. Посмотрите са ужасом, како видовити човек Божји провиди кроз зидове од неколико стотина година јасније него обично око што провиди дно бистре и плитке воде! То Бог силом Својом неодољивом отвори дух човека смртног, да види духом догађаје у даљини јасно као што телесним очима гледа догађаје у близини. Како ли тек сам Бог свевидећи провиди кроз срж костију наших, кроз маглу мисли наших, кроз све тајне срца нашег? Он је присутан мислима нашим пре него се роде, и жељама нашим пре него се зачну. Он је једини необманути и необманљиви сведок свих догађаја, споља и изнутра, на висини и у дубини, на дужини и на ширини. И Он сведочи духу нашем нелажно оно што дух наш жели знати ради добре користи и спасења душе.
О Свевидећи и пречудни Сведоче свих тајни на небу и на земљи, Створитељу и Промислитељу наш благи, Ти једини видиш немоћ свакога од нас. Помози нам, о помози нам, да сазнамо оно што нам је потребно ради вечног спасења. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

27. Август


1. Преп. Пимен Велики. Родом Мисирац и велики подвижник Мисирски. Као дечак посећивао знамените духовнике, и од њих сабирао опитно знање као пчела мед са цвећа. Једном умоли Пимен старца Павла да га одведе св. Пајсију. Видевши га Пајсије рече Павлу: „ово ће дете спасти многе, с њим је рука Божја". Временом Пимен се замонаши, и привуче к монаштву још двојицу браће своје. Једном дође мајка да види синове своје, но Пимен је не пусти унутра него је кроз врата упита: „да ли више желиш да нас видиш овде или онамо у вечности?" Мајка се удаљи с радошћу говорећи: „кад ћу вас сигурно видети тамо, то не желим да вас овде видим" У манастиру ове тројице браће, којим је управљао најстарији брат, авва Анубије, овакав је био типик: ноћу су 4 часа проводили у рукодељу, 4 часа у спавању и 4 часа у псалмопојању. Дању су од јутра до подне проводили наизменично у раду и молитви: од подне до вечерње у читању, а послеподне готовили су себи вечеру, једини оброк у 24 сата, и то обично од неких зеља. О њиховом животу сам Пимен говори: „ми смо јели то што нам се предлагало; нико никад није рекао: дај мени нешто друго; или: ја то нећу: На тај начин ми смо провели сав живот у безмолвију и миру". Подвизавао се у V веку, и упокојио се мирно у дубокој старости.

2. Преп. Пимен Палестински. Подвизавао се у Руви, пустињи Палестинској у време цара Маврикија (582 - 602.). У младићству био овчар. Једном пси његови нападну некога човека, и растргну га, а он из несташлука не одбрани човека. Због тога му би откровено, да ће и он на крају погинути од зверова. Тако се и зби. Би изведен од зверова и предаде душу своју Господу.

3. Св. Осија еп. Кордовски. Преко 60 година управљао црквом у Шпанији као епископ Кордовски. Участвовао видно на Првом Васељ. Сабору у Никеји, и председавао помесном сабору Сардикијском 347. год. Толико је ревновао за Православље, да је и пред смрт своју поново предао анатеми Аријеву јерес.

4. Свешт. муч. Кукша и Пимен посник. Обојица монаси Печерског манастира. Кукша с успехом проповедао Јеванђеље Вјатчанима и крштавао их. Једног дана нападну га незнабошции посеку, са учеником његовим. У том часу Пимен посник стајаше на служби у Печерском манастиру, па провидевши духом смрт свога ученика и друга Кукше узвикну: „брат наш Кукша данас је убијен за Јеванђеље". И рекавши ово и сам издахну, 1113 год.

(Житија Светих за данас)

Преподобни Пимен, дубина мудрости,
И велика луча Христове светлости,
Од кад свет сујете он за леђа баци
Никог не укори, ником не пребаци
Једном пред Пименом браћа се свађаху
А Пимен ћуташе. Неки га кораху:
- Како свађу слушаш и све ти је равно?
Одговори Пимен: ја сам умро давно. -
- Како да се спасем - неко га запита.
Да ми ум за вражјим наветом не скита?
- На кључалу воду мухе не падају
И од топле душе ђаволи бегају. -
Неко други рече: шта је сигурније:
Говор браћи својој или молчаније?
- И једним и другим Господ прославља се,
Ради славе Божје - једно бирај за се.
- Како се од злобе може одбранити?
- Злоба се не даде злобом победити.
Старај се те злобном неко добро створи
То ће и његово срце да разгори.
Свој се дом не зида туђи дом рушећи,
Ту се трећи вајди, а ђаво је трећи.
Две страсти опаке трују наше душе,
Слободе нам нема док нас оне гуше:
Наслада телесна и светска сујета,
Слободна је од њих само душа света.


РАСУЂИВАЊЕ

Као онај који се пуже уз стрмениту планину, па гребе и ногама и рукама да учини један корак напред не помишљајући да се обазире за се, такви су били у напорном пењању своме ка царству Божјем велики подвижници православни. Ваистину за дивљење је њихов труд и њихова бестрастност. Св. Пимен не хте видети мајку своју, када му ова дође у посету. Кнез неки захтеда види Пимена, но овај отказа. Тада кнез смисли помоћу лукавства да примора старца на виђење с њим; наиме: он ухапси сина сестре Пименове, и рече сестри Пименовој, да ће јој сина пустити, ако сам Пимен дође к њему на разговор. Сестра оде у пустињу, и лупајући у врата мољаше брата, да изађе и спасе јој сина. Но Пимен не изађе. Тада га сестра поче ружити и клети. Но Пимен не изађе. Чувши за ово кнез, рече да се напише Пимену писмо и каже, да ако он, Пимен, бар писмено - кад није хтео усмено - умоли кнеза да пусти његовог сестрића, кнез ће то учинити. Пимен одговори: „нареди, кнеже моћни, да се добро испита кривица младићева, па ако је кривица таква да он заслужује смрт, нека умре, те да би казном у времену избегао муке у вечности; аколи кривица не повлачи смртну казну, а ти га по закону каштигуј, па онда отпусти" Прочитавши ово правично и беспристрасно расуђивање, кнез се врло задиви, и пусти младића, а поштовање своје према Пимену удвоји.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Саулово потпуно отпадање од Бога јединога (I Сам. 28 - 31), и то:
1. како се, уплашен од Филистеја, Саул обрати врачари незнабожачкој да му врача;
2. како врачара врачањем изазва некога духа, који се назва Самуилом, и који прорече Саулу погибију;
3. како Саул погибе са синовима својим од Филистеја.

БЕСЕДА

о дану Христовом како га Исаија прорече
Зато ће познати народ мој у онај дан
да сам ја онај који говорим: ево ме (Иса. 52, 6).
Бог је наш, браћо, Бог истине. И на сунцу има пегатамних, а на Богу нашем нема ни пеге ни неистине. Свака реч, речена Богом кроз пророке, обистинила се. Кад се Слово Божје ваплотило у Исусу Христу Господу нашем, онда су се показала јасна као сунце сва пророчанства, која су се на Њега односила, а која су дотле за Јевреје била тамне загонетке. И Слово плоть быстъ, вели се у Јеванђељу за превечно Слово Божје, за вечну Мудрост Божју, за Сина Божјег; но у томе отеловљеном Слову Божјем и свако слово пророчко показа се телесно. Док Господ Христос није дошао телесно у посету људима, књижевници и чтеци Светога Писма могли су мислити за многе речи пророчке, дуго и дуго неиспуњене, да су то речи само од пророка као људи а не од Бога. Но Бог није дао, да се о пророцима Његовим ниско мисли, за то је и рекао, да ће људи познати у онај дан да сам ја онај који говорим. Хтео је Бог, дакле, дати важности свакој речи пророчкој, и хтео је научити људе стрпљењу, да стрпљиво чекају онај дан, онај чудесни дан, када ће појава Господа на земљи у телу јасно викнути у сваке уши: Ево ме! Онај ко је познао Господа Исуса као Бога у телу, тај је познао у Њему истовремено Онога, који је говорио кроз пророке.
Ево ме - тако и данас говори Христос. Ја сам Онај који говори кроз сву створену васељену. Ја сам Онај који је говорио кроз пророке. Ја сам Онај који сам кроз телесна уста говорио речи вечног спасења. Ја сам Онај који сам говорио крозапостоле, светитеље и учитеље. Ја сам Онај који говорим и који ћу говорити до краја времена кроз Цркву Моју свету. Ја сам Онај који говори и о коме се говори. Господе, Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

28. Август


1. Преп. Мојсеј Мурин. Етиопљанин родом, и по занимању најпре разбојник и вођ разбојничке дружине, а по том покајник и велики подвижник. Као роб некога господара Мојсеј побегне и уврсти се у разбојнике. Због његове велике телесне снаге и безобзирности разбојници га изберу за свога старешину. Одједном наиђе на њега грижа савести и покајање за недела која беше починио; остави дружину, ступи у неки манастир и преда се потпуној послушности своме духовнику к реду манастирском. Много се користио поукама св. Макарија, Арсенија и Исидора. Доцније се повукао на безмолвије у једну келију, где се сав предао: труду телесном, молитви, бдењу и Богомислију. Мучен демоном блуда он се исповеди духовнику Исидору, и од њега доби савет, да пости што више и не једе до сита. Но кад и то не поможе, он по савету старца, поче ноћу бдити и молити се стојећи; потом уобичаји, да по сву ноћ доноси воду старцима са удаљеног бунара. После шестогодишњег страшног труда, најзад га св. Исидор чудотворно исцели од блудних помисли, маштања и снова, навођених на њ од демона. У старости би рукоположен за свештеника. Основа свој манастир и имаше 75 ученика, и поживе у овом животу 75 година. Провиде своју смрт, и једнога дана рече својим ученицима да беже, јер ће ударити варвари на манастир. Када ученици и њега зваху да бежи, он рече, да он треба да погине од насиља, јер је и сам некад насиља чинио по речи: који се ножа маше, од ножа ће погинути (Мат. 26, 52). Па оста са 6 сабрата; и варвари дођоше и исекоше их. Један од братије скривен у близини гледаше и виде 7 светлих венаца како се спустише на седморицу мученика.

2. Преп. Сава Псковски и Крипецки. Пореклом Србин. Подвизавао се најпре у Псковском ман. св. Богородице, и био игуман у том манастиру. Но слављаху га, а он бегаше од славе човечје, и удаљи се на обалу језера Крипец, где основа нову обитељ у име св. Јована Богослова. Ипак и ту се не може скрити од славе и знаменитости. Посетио га и кнез Јарослав Псковски са женом. Сава не даде жени да уђе у манастир, него је благослови и помоли се Богу за њу ван манастира, и исцели је од неке болести. Упокоји се овај Божји светитељ 1495 год. Мошти његове бише и осташе чудотворне. Од његових прејемника у Крипецу помиње се игуман Доситеј.

3. Сабор свих богоугодника Печерских.

(Житија Светих за данас)

Благо оном ког Бог помилује!
Миловање Божје - радовање,
Радовање у обадва света.
Мојсеј Мурин к'о син заблудели
Покаја се и Богу се врати,
Многим плачем многе грехе плати
Многим постом сам себе исуши,
Црн у лицу, светао у души.
Многим бдењем он укроти страсти,
Демонске се ослободи власти.
Док му душа поста к'о језеро
На планини што у небо гледа.
У ком небо лицем се огледа.
Кад су једном питали Мојсеја
Зар га греси других не жалосте?
Грешни људи зар га се не тичу?
Свети Мојсеј плачно одговара:
- Ко у кући мртваца имаде
Тај не плаче над туђим мртвацем
Него плаче над својим мртвацем. -
Лав у јагње често се претвара,
Такво чудо само Христос ствара.
Мојсеј беше лавом у планини
Па постаде агнец незлобиви.
Нек његовим светим молитвама
Бог дарује спасење и нама.


РАСУЂИВАЊЕ

Прави хришћанин избегава похвалу људску; не само избегава него има истински страх од ње. Св. Сава Псковски оставио је и игуманство, и манастир, и добру братију у манастиру, и побегао у један пуст предео, само да би избегао похвалу од људи. Јер похвала од људи окрада срце наше. Неки благочестив кнез чувши за подвиге св. Мојсеја Мурина пође са својом свитом у пустињу да га види. Јавише Мојсеју, да кнез долази у његов манастир. Мојсеј истрча брзо и пође да бежи и да се скрије гдегод, но изненадно срете се са високим посетиоцима. „Где је келија Авве Мојсеја? упиташе га кнежеве слуге и не слутећи да је то сами Мојсеј. А Мојсеј отвори уста и рече: „шта ће вам он? то је безуман старац, врло лажљив и сав нечист животом." Чувши ово посетиоци се зачудише и мимопрођоше. Када стигоше пред келију Мојсејеву, упиташе за старца, а монаси рекоше да није ту. Тада они испричаше, шта им је неки монах на путу рекао о Мојсеју. Монаси се ожалостише, па упиташе: „какав изгледа тај старац који вам је говорио хулне речи на светога мужа?" А кад они рекоше, да беше врло црн у лицу, висок и у бедној хаљини, монаси ускликнуше у глас: „па то је заиста Авва Мојсеј!" Овим случајем кнез се много духовно користи и врати се дома радостан.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам племенитост Давидову (II Сам. 1), и то:
1. како весник стиже и јави Давиду о погибији Саула и Јонатана, мислећи добиће награду за то;
2. како се Давид горко ожалости и нарицаше за Саулом који њему ништа није желео до смрт.

БЕСЕДА

о изгледу Месије
И видјесмо га и не имаше
изгледа ни красоте (Иса. 53, 2)
Ово пророк говори за Христа Господа као човека. Не имаше изгледа ни красоте! Зар Он који је дао изглед свакој твари, и који је створио красне ангеле небеске и сву красоту васељење, да немаше изгледа и красоте? Не треба ово да вас смућује, браћо. Он се могао јавити онакав какав је хтео. Но Он није хтео да се јави у ангелској красоти, као што се није хтео јавити у царској сили и у богаташкој раскоши. Ко иде у кућу жалости не облачи се у најлепше одело; нити се лекар облачи у најбоље своје одело када одлази тешким болесницима. А Господ је дошао у кућу жалости и у болницу. Тело је одело душе. Он се обукао у једно просто одело, да утиче не оделом него силом духа. Ми не знамо тачно, каквог је изгледа Он био. По предању лице му је било црнпурасто а коса кестењаве боје. Кад је цар Авгар послао свога сликара Ананију, да наслика лице Господа, Ананије није могао ни црте повући по платну, јер је, вели се, лице Христово зрачило неком необичном светлошћу. Уосталом, и да се Христос обукао у најлепше тело, какво је само Он себи могао саздати, шта би била та телесна лепота Његова према бесмртној лепоти Божанства Његовог? Највећа лепота земаљска једва је само сенка лепоте небеске. Пророк Данило био је млад и леп човек, но кад је ангел Божји стао пред њега, тада, како он сам вели: не оста снаге у мени, и лице ми се нагрди (Дан. 10, 8). Шта је лице човека од земље према лику бесмртног ангела Божјег? Као тама према светлости. Свакако и пророк гледајући Христа Цара Бесмртнога у телу човечјем, и сравњујући лик Његов земаљски са ликом Његовим бесмртним, морао је узвикнути: не имаше изгледа ни красоте.
О Господе благи и преблаги, који се ради нас обуче у худу телесну одећу нашу, да нам послужиш и да нас не устрашиш, Теби слава и хвала, Теби слава и хвала. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 8 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним