[Милослав Самарџић]

Радисав Ристић: “Мало“ и „велико“ решење:

http://www.pogledi.rs/radisav-ristic-mal...o-resenje/

Обратите пажњу на коментар испод чланка...

[Вукашин Петковић]

Не би нам они дали Велику Србију ни да смо је ми тражили 1918. Како ти велике силе скроје тако ти и буде...

[Ђорђе Ивковић]

Па, збиља, откуд толика упорност...?
И у овом напису аутор пренебрегава кључну чињеницу - да је то фамозно "мало решење" подразумевало опстанак Аустругарске, којој је Британија била изузетно наклоњена.

[мунгос]

Не би нам они дали Велику Србију ни да смо је ми тражили 1918. Како ти велике силе скроје тако ти и буде...

Они јесу давали, а "ми" смо тражили да не дају то него нешто друго.

Онда је њима докрчило, па су рекли, ето вам ј'бте се како знадете. За оно што се десило имају двије љепе српске изреке: "Рачун без крчмара" и "Преко леба погаче".

Како су Срби сами себи скројили, тако ни највећи душманин не би! Да нијесу те "велике силе" укиниле и Видовдан, који је пола вијека био највећи државни празник у обе тадашње српске државе? Да нијесу те "велике силе" декретима укидале све са предзнаком "српски" 1918-1941. године?

---

Па, збиља, откуд толика упорност...?
И у овом напису аутор пренебрегава кључну чињеницу - да је то фамозно "мало решење" подразумевало опстанак Аустругарске, којој је Британија била изузетно наклоњена.

Ниђе везе.

Нити је то "кључна чињеница" нити је и изблиза тако било. Како знамо, рат није завршен поразом ниједне стране већ примирјем. При томе је било разни "планова". Један од њих је био и мир између Србије и Аустро-Угарске? Па тако и тај "план" ђе је Енглезима из велике љубави стало да на све начине одрже Аустро-Угарску. Но да се вратимо на оно "кључно". Неки од планова јесу подраумјевали опстанак Аустро-Угарске посље рата - али под условом да напушти Њемачку. То су јој нудиле силе Антанте више пута. Како је тако нешто било немогуће, тиме је и запечаћена судбина Аустро-Угарске.

Дакле, тај "план" је био само један покушај да изолује Њемачку, која замало у прољеће 1918. године није избацила цијелу Антанту из рата, заједно са Америком.

---

Што се тиче Ристићевог чланка, све је на своме мјесту. Одговара фактима. Колко год се са разни страна упирали да докажу како је тобоже "југа" била "судбински неизбјежна".

[Вукашин Петковић]

Славио се Видовдан па чак и у Загребу!

[мунгос]

И Американце су Ирачани стварно дочекали као ослободиоце. Како је било мјесец дана посље тога - знадемо. Видовдан је укинут 1929. као државни празник. А од 1918. није се прослављао онако како се прослављао у српским државама прије тога.
У такозваној "југославији", српски "Дух Видовдана" могао се осјетити само код цркава по српским селима, а и то је јењавало сваке године.

Одма након Априлског рата покренута је Акција Југословена Амеирке да се помогне "напаћеној земљи". Срби су се одазвали и кроз пар дана сакупили десетке иљада долара. Југословени су сакупили око 200 (двије стотине) долара.

Таман толко је вриједила та земља и све у њој, тих пишљивих двије стотине долара.

[Чеда]

налетех малопре.

Nikolaj Velimirović je bio na studijama u Engleskoj. Bio je šef srpske propagande u Americi i Britaniji za vreme Prvog svetskog rata. Ali sam našao u arhivi Dragiše Cvetkovića, predsednika kraljevske vlade, jednu belešku za vreme okupacije. Jednog dana je kod njega došao Velimirović i rekao: 'Gospodine predsedniče, ja ću vam sad ispričati o epizodi kojoj sam bio svedok i učesnik pa vi ako preživite rat, zabeležite'. Krajem Prvog svetskog rata u London je došao Nikola Pašić na razgovore sa engleskim premijerom. Prevodilac je bio Nikolaj Velimirović. To je značajno za sudbinu Jugoslavije. Britanski premijer je rekao Pašiću: 'Mi i Amerikanci smo rešili da vama pripojimo sve ove restlove što ostanu od Austrougarske i da to bude nova zemlja - Jugoslavija'. Pašić mu je odgovorio: 'Nećemo ono što nije naše. Da li možemo u toj zemlji da odredimo šta je srpsko?' Engleski premijer je uzvratio: 'Ne možete. Ta zemlja mora da bude napravljena kao Amerika. Zajednica različitih naroda.'