[Романија]

У неколико борби успео је да победи Петрову војску и да заузме престони град Достинику, али освајањем престонице сукоб још није био решен у Клонимирову корист јер Петар још увек није положио оружје због чега су сукоби настављени. Приликом једног сукоба Клонимир гине, а Петар као једини живи принц у Србији поново долази на власт.

Српска племена у 8. веку

Гле Романије, центра Србије

[Бранке]

Како су кренули да нас уништавају не би ме зачудило да се и то нађе у ново штампаној историји

И налази се од 2006 у историји за основну школу . . .

http://www.srbijadanas.net/kretenizam-sr...vne-skole/#

[Бранке]

Не схватам шта је проблем у овом списку?Ово су људи за које постоји неки извор да су постојали,сад овако их је како их је званична историја распоредила(да ли су они били само обласни жупани или владари свих Срба сад је мало теже утврдити) . . . Колико се мени чини нису познати српски владари у новој ери пре 490-те године(по барском родослову,који узимају и Орбини и Милојевић за извор о владарима) . . .

Ајде да допуним списак и са другом страном . . .

По Милошу С. Милојевићу српски владари од 492 године су:

Династија Свевладовића

1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус И Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило И Свевладовоћ или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)

Барски родослов:

http://nasaistorija.blogspot.com/2011/09/xii.html

Деретић:

http://www.scribd.com/doc/17102475/%D0%9...0%B8%D1%9B

---

Занимљива теорија . . .

Српски кнез оснивач хрватске државе?



Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје.

Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје. Ово деценијама већ раде поједине државе, што може имати далекосежне последице на “балканско буре барута”.

Константин XVIII Порфирогенит, византијски владар (913-959), чија је владавина са политичког аспекта безначајна, наводно је аутор списа ”О управљању државом” (De administrando imperio) у којем је описао и многе народе са којима је византијско царство долазило у додир. Порфирогенит је једини извор тврдње о досељавању Срба и Хрвата на Балканско полуострво у VII веку. Порфирогенита су се слепо држали и Ватикан и представници германско-нордијске историјске школе.

На нашим просторима Порфирогенит је млако оспораван, највише због чињенице да је у X веку описивао догађаје из VI и VII века. Падом западне историјске школе, проучавањем српских историјских књига пре Берлинског конгреса, анализом најновијих научних открића на нашим просторима у Pодунављу и детаљном обрадом дела античких историчара, српски историчари могу напокон поставити темеље праве српске историје.

Ово је прича о Борни, кнезу тимочко-кучевском који се сматра оснивачем Хрватске државе.


Mapa-centralne-evrope

Најстарију вест о Борни налазимо код Ајнхарда, познатог летописца на франачком двору. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били “legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant” (посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли).

Борна, Тимочанин, био је заједнички кнез Гудушчанаца и Тимочана. Гудушчанци су српско племе тада настањено у долини Пека. Име су добили по античком граду Гудусцум, данашње Кучево, чији се слабо истражени остаци налазе недалеко од данашње варошице Кучева, на супротној страни Пека, при ушћу речице Кучајне. Темељи грађевина овог града, зидани од опеке и камена, протежу се дуж Пека дужином од 4 километра. Дакле, племе Гудушчанаца географски се налазило између Браничеваца и Тимочана.

Борна је склопио савез са франачком државом и са својом војском послат да угуши устанак Људевита Посавског.

Способни кнез Борна убрзо постаје господар у приморској Хрватској. Године 818, пре избијања устанка, он је код Ајнхарда записан само као кнез Гудушчана и Тимочана (dux Guduscanorum et Timocianorum). Већ идуће године, кад је водио на Купи велику битку с Људевитом, био је већ “dux Dalmatiæ”. У трећој години устанка (821.) Борна постаје “dux Dalmatiæ atque Liburniæ”, дакле кнез целе далматинско-хрватске области.

Из градације ових титула, може се извући закључак: да су Франци Борни, као награду и помоћ, давали све већу власт, на све већој територији, док му најзад нису дали и кнежевски положај.

Борна је умро 821. године, а за његовог наследника постављен је његов синовац Владислав. “Interea Borna, dux Dalmatiæ atque Liburniæ, defunctus est, et petente populo atque imperatore consentiente, nepos illius nomine Ladasclavus successor ei constitutus est”. (У међувремену умро је Борна, кнез Далмације и Либурније, и по жељи народа, као и сагласношћу цара, његов синовац по имену Владислав постављен је за његовог наследника).

После слома устанка 822. године, Људевит је напустио свој главни град Сисак и пребегао Србима. Не зна се где је тачно Људевит побегао, али се зна да је 823. године побегао код Борниног ујака Људемисла у Далмацију. Људемисл је и сам имао титулу кнеза. Крајем 823. године Људемисл је погубио Људевита.

Људевит Посавски устанком је покушао да створи заједничку државу Јужних Словена. Таква држава створена је 1100 година касније. У њу је Србија ушла као победник у Великом рату, плаћену огромним жртвама, а изашла са границама из 1912. године.

(Телеграф, Вечерње новости)

[херцеговац]

[Бранке]

Српски буквар за ђаке црногорских школа из 1835-те.

[Шумадинац]

[ЈВуО-КГ]

Комшија не пратиш овај пдф ваљано

Качио сам ову емисију неколико тема испод. Одлична је.

[Ултрадесничар]

НОВИ ДОДАТАК „ПОЛИТИКЕ“

Срби пре Немањића

Одлучујућа фаза у словенском освајању и насељавању Балкана одиграла се између 610. и 626. године

среда, 30.05.2018. у 22:00

Као словенски народ и Срби своје корене имају на подручју прапостојбине свих Словена, северно од Карпата, у данашњој јужној Пољској и северозападној Украјини. На том простору су Словене под именом Венета забележили још антички писци I и II века хришћанске ере, Плиније Старији, Тацит и Клаудије Птолемеј, али их под именом Словена помињу тек на самом крају V и у првој половини VI века византијски писац Прокопије и готски историчар Јорданес.
Предраг Коматина

У то су се време, међутим, Словени већ били населили како на простору данашње Словачке, Моравске и Чешке у средњем Подунављу, тако и источно од Карпата у данашњој Румунији и у сарадњи са својим сродницима Антима почели да упадају на подручја Римског царства којим је тада владао велики Јустинијан I (527–565).

Најјачи замајац словенски упади на простор Балканског полуострва добијају тек са доласком Авара у Панонску низију 567. године. Од тада Словени наступају пратећи Аваре у њиховим рушилачким подухватима, који су довели до пада Сирмијума 582, Сингидунума (Београда) 584. и првих аварско-словенских опсада Солуна 584. и 586. године, упада у Далмацију 597, пропасти целокупног дунавског лимеса после 602. године и незаустављивог напредовања освајача по Балканском полуострву.

Одлучујућа фаза у словенском освајању и насељавању Балкана одиграла се између 610. и 626. године када је дошло до уништења великих градова у његовој унутрашњости, пустошења простора од Дунава до југа Грчке и нових опсада Солуна 616. и 618. и Цариграда 626. године. Тек је пораз под зидинама Константиновог града довео до престанка варварских пустошења и смиривања ситуације на полуострву, али је оно тада већ у великој мери било насељено словенским племенима. У таквим околностима се појављују и Срби на Балканском полуострву.

Предање о свом пореклу и сеоби стари Срби су памтили и три века касније, када га је у својој интерпретацији забележио византијски цар Константин VII Порфирогенит (913–959) у 32. поглављу свог списа De administrando imperio, састављеног између 948. и 952. године. Према њему, Срби потичу од некрштених Срба, званих и Бели, који станују с оне стране Турске (Угарске), у земљи коју они зову Бојка, којима се приближава Франачка, исто и велика Хрватска, некрштена, звана и Бела. Тамо су, дакле, и ови Срби од почетка живели. Из тог свог завичаја кренуо је део Срба пут Балканског полуострва...

О српским земљама и српским владарима од досељавања на балканско полуострво читајте у петак, 1. јуна у штампаном издању нашег листа у најновијем додатку „Срби пре Немањића“, аутора Предрага Коматине.

[Бранке]

[Balkanski Srbin]

Kад смо код теме око тога, да ли су Срби староседеоци Балкана или су батаљон или више батаљона неписмених дивљака који су на Балкану никли попут жбунова, током прве половине 7. столећа, а да нико нит је знао, нити зна, ни када ни одакле дођоше, имао бих нешто рећи...

Срби знају своје владаре од времена кнеза Властимира (822-853/54), односно од времена кнеза Војислава (750-780), Властимировог прадеде, и то до времена кнеза Часлава (927-955). Оне српске владаре од кнеза Часлава до кнеза Вукана (1075-1113), званична историја није усвојила, а они су: Тихомир И Стефана Будимировог Властимировић (955-970/71), Људомир Тихомира И (970/71-1006/07), Тихомир ИИ Људомиров (1006/07-1036) - убио га Петар Дељан 1040. - и Људовид Људомиров (1036-1075).

Kако познати владари једног народа јасно говоре колико дуго неки народ живи на неком географском простору, поставља се питање - ко су српски владари пре српског кнеза Војислава (750-780) и где су били владари?

Српски владари су: Војислав (750-780), Радослав (780-800/815), Предивој (800/815-822), Људовид Посавац (822), Властимир (822-853/54), Будимир (853-892), Прибислав И (892), Петар (892-918), Павле (918-921), Захарије (921-924/926), Часлав (927-955), Тихомир И (955-971), Људомир (971-1006), Тихомир ИИ (1006-1036), Људовид (1036-1075), Вукан (1075-1113/14), Завида (1113 и 1123-1127), Урош (1113-1123 и 1127-1147), Прибислав ИИ (1147-1152 и 1154-1162), Десо (1152-1154 и 1162-1165), Белош (1162), Тихомир ИИИ (1165-1166), Немања (1166-1196)...

Бавећи се помало историјом, читајући дела, дођох до следећих закључака:
- Српски владари су били: Светополк (~480-~496), Бодраг (496-530), Остроил (530-532), Свевлад (532-544), Желимир (544-565), Владан (565-584), Радомир Раден (584-611), Светомир Свемо (626-660), Светополк (660-672), Владислав (672-689), Борислав (689-703), Светислав (703-728), Владимир (око 10 год. у два наврата), ,,Разбивој'' / Војислав (у 2-3 наврата око 10 год. и 750-780)...
- Српски владар Брус / Борис (496-530), син српског владара Светополка (480-496), заправо се звао Бо(ри)драг, био је оснивач мекленбуршке племићке породице Бодрић (630-1178), касније преименовану у Мекленбург (1178-). До негде 13. века у Војводини је постојао град Бодрог, који је највероватније назван по њему. Исти су уништили Татари 1243. год.
- Српски владари су били и: Доброта (565-580), Радгост (584-597), Мужок (593) и ,,Пиригост'' / Боригост (597), али они су били регенти услед малолетства владара, а неки чак и савладари.
- Браћа Растко / Рус, Мехчек / Чех и Лех су били Радгост (584-597), оснивач рода Бодрића и Рјуриховича, Мужок - Мушчек, оснивач рода Пшемисловића, а Лех, оснивач рода Леховића, претходника Пјастовића на пољском престолу. Династија Момирова, род моравског кнеза Растислава (846-870), потекао је директно од краља Сама, баш као и Властимировићи, владари Србије...
- Словенски владар и војсковођа Радгост (584-597) имао је на простору Влашке територије, којима је владао као какав државник. Он је по свој прилици био унук словенског владара Бодрага (496-530) и син владара Доброте (565-580), а по Доброти највероватније Добруџа у Румунији и носи име.
- Словенски краљ Радомир је словенски владар Хатсон из времена опсаде Солуна 616. год., тј. Раден, скраћено од Радомир.
- Порфирогенитов непознати српски архонт, који беше прадеда српског кнеза Вишеслава / Војислава (750-780), био је словенски краљ Сарамир / Сатамир из ,,Геста регум Сцлаворум'', али и краљ Само из франачких анала.
- Четворица рђавих владара (611-626) из ,,Геста регум Сцлаворум'' су били: Радгост Бодрић, кнез Мекленбурга (630-664), пре одласка у Немачку, Валук, карантански кнез (-650), Вишеслав И и Вишеслав ИИ. Kао преци Радгоста Бодрића, кнеза Мекленбурга 630-664, помињу се Радгост, Вишеслав И, Вишеслав ИИ и Фредебалд. Сматрам да је Радгост (584-597) имао Вишеслава И, а Вишеслав И Радгоста (630-664) и Вишеслава ИИ.
- Владари Дукље су били: Владимир Светислављев (730-760), Хранимир (760-770), Тврдослав (770-775), Островој (775-797), Хтеломир (797-806), Предислав (806-812), Чедомир (812-837), Светозар (837-840), Радослав (840-852), Светислав (852-864), Предислав (864-879), Предимир И (879-910), Доброслава (910-930), Десимир (917-947), Предимир ИИ (947-971), Хвалимир Предимира ИИ (969-971), Драгослав (971-976), Свевлад (976-980), Хвалимир Десимиров (980-990), Петар (990-1007/08), Јован Владимир (1008-1016), Драгомир (1016-1018), Стефан Војислав (1018-1048)...
- Део Срба се са Балкана доселио у Лужицу, а не обрнуто, а то се десило између 611. и 626. године, њих је у томе предводио и био им владар кнез Дерван (611-636), тј. Дражен, а он је био сродник краља Сама (626-660) и карантанског кнеза Валука (-~650). Валук је био прадеда кнеза Борута.
- У делу Геста регум Сцлаворум, састављач дела је заменио дукљанског кнеза Светислава (852-864) са српским кнезом Чаславом (927-955), који је живео 50-60 год. после њега, а владао 75-91 год. после њега, док се у делу преплићу сегменти животних прича и једног и другог човека. Kнез Светислав неко време пошто је замењен на дукљанском престолу, касније је био кнез Далмације (876-879), а Хрвати га зову кнезом Здеславом. Такође, далматински кнез Бранимир (879-892), у делу Геста регум Сцлаворум, замењен је српским кнезом Тихомиром (955-971), наследником кнеза Часлава, који је, такође, живео 50-60 год. после њега, а владао 76-78 год. после њега. Зашто је то тако? Зато што су српски владари били чувенији од дукљанских, далматинских и посавских. Дукља тек, не пре негде 892. год. постаје држава у пуном смислу, по смрти српског кнеза Будимира (853-892), до тад беше део Србије, исти случај је и са Хумом. Далмација и Посавска, од времена Борне и Људовида Посавског до времена кнеза Бранимира је била франачки вазал, такорећи део Франачке, а после Бранимира, Далмација беше део Дукље, а од око 947. год. и Посавска (Трансмонтана) и беху у саставу Дукље, тј. Зете, до пада истих под Мађарску, у периоду од 1091. до 1105. године.
- Босна као држава је настала у периоду од 1102. до 1137. год. Први владари Босне су: Стефан Доброслав Михаила И Војислављевић (1102-1105), Владимир Владимиров Војислављевић (1105-1116) и Тома Бодинов Војислављевић (1116-1131/37). После Томе Војислављевића, владар Босне био је Борић Берислављевић, потом његов син Kулин - бан, па унук Стефан Kулинов итд. Мавро Орбин је погрешио имена прва два владара државе Босне и време и разлог неких догађаја...
- Срби под кнезом Властимиром су водили трогодишњи рат против Бугара од 834. до 837. год., да би одбранили своје територије од бугарског ширења граница на рачун српских територија, у рату су победили Срби, била је то пирова победа, а изгубили су Македонију 837. год.
...

Све ово заступам на основу историјских дела и логичког мишљења и закључивања.

Дела: Геста Регум Сцлаворум, Де администрандо империо, Kраљевство Словена, Фредегарова хроника, Иллирицум сацрум, Марс Моравицус, Геста Хаммабургенсис еццелленсиае понтифицус, Цхроница Полонорум...

Јован И. Деретић је много пренапумпавао историјске чињенице, али не требамо бити ни искључиви, а ни ограничени, па да верујемо да смо настали у 7. веку и као потпуни дивљаци дошли из Недођије.
Друга ствар је намерно маргинализовање и сатирање наше историје од стране неких других европских народа, јер победници пишу историју, али и наша незаинтересованост и немар за исту, незнање и подцењивање нас и од стране других и од самих себе...
---------------------------------------

Изучавајући српске и југословенске владаре старије од 8. столећа, из дела „Геста регум Сцлаворум“, „Де администрандо империо“, Јоакимовог летописа, Фредегарове хронике итд., дошао сам до следећих закључака...

1) Убеђен сам да српски владари пре кнеза Властимира Војислављевића (822–853) су: - Сенудслав / Сенубалд / Столпосвјат / Светополк / Светислав (~480–~496), - Брус / Брис / Борис / Бо(ри)драг (~496–~530), - Остроил (~530–532), - Сенудслав / Сенулад / Свевлад / Светислав (532–544), - Силимир / Желимир (544–565), - Бладинус / Владан (565–584), - Ратимирум / Хатсон (Раден) / Радомир (584–611), - Четворица владара (611–626), - Непознати архонт / Зсарамир / Сатимир од лозе Радомирове / Само / Светомир (626–660), - Светополк, син Сарамиров (660–672), - Владислав (672–689), - Томислав / Полислав / Доброслав или Борислав ? (689–703), - Себеславус / Светислав (703–728), - Расбивоy / Разбивој / Име му је значења: Разбијање војске, Себеслављев син. / највероватније Војислав (Он и брат му Владимир се борили за власт, владао у 2-3 наврата око 10 год. и 750–780), - Владимир (Он и брат му - Разбијач војске - се борили за власт, владао у 2-3 наврата, скупа око 10 година), - Радослав, син Војислављев (780–800/812) - „Просегој“ / Предивој, син Радослављев (800/812–822), - Људовид Посавски (822), - Властимир, син Предивојев (822–852/853/854) - „Мутимир“ / Будимир, син Властимиров (853–891/892), - Прибислав, син Будимиров (892), - Петар, син Гојака Властимировог (892–918), - Павле, син Брана Будимировог (918–921), - Захарије, син Прибислава Будимировог (921–924/925/926), - Часлав, син Хранимира Строимировог (927–955), - Тихомир, син Стефана Будимировог (955–970/71), - Људомир или Љубомир, син Тихомира Стефановог (970/71–1006/07), - Тугомир / Тихомир (убио га Петар Дељан 1040.), син Људомиров (1006/07–1036), - Људовид, син Људомиров (1036 –1075 (после 1054.)) - Вукан, син Тихомира Људомировог (1075–1113), - Урош, син Марка Људовидовог (1113–1123 и 1127–1147), - Завида, син Вукана, деде Стефана Немање (1123–1127), - Урош Прибислав, син Уроша Марковог (1147–1152 и 1154–1162), - Деса (Десимир или Десислав) (1152–1154 и 1162–1165), - Тихомир, син Завиде Вукановог (1165/66), - Стефан Немања, син Завиде Вукановог (1166–1196) ...

2) Сматрам да су словенски владари: Добрета (565–580), Радгост (584–597), Мужок (593), Пиригост (593–597), и четворица владара (611–626) били регенти услед малолетности тренутних владара. О кнезу Бодрић Радгосту (630–664) дела кажу да му је отац био Радгост први, највероватније Радгост (584–597), а претходници на власти, Радгост први, Вишеслав први, Вишеслав други и Фредебалд... Њих тројица, уз карантанског кнеза Валука (Вук) морају бити та четворица лоших владара. Сматрам да је словенски владар Хатсон искренута верзија словенског имена Раден и да је он био кнез Радомир из Геста регум, а да је словенска династија Бодрић потекла од кнеза Бориса (496–530) из Геста регум, (односно Бодрага) и да се град Бодрог из Војводине, који су Татари уништили 1243. године, звао по њему. Постоји страница о том граду, на хрватској википедији. По мени су Само, непознати архонт и кнез Сарамир једна иста особа. По мени су кнез Радгост Бодрић (~630–664), око 630., а пре њега кнез Дерван / Дражен (610–636), 20 година раније, са делом народа се одселили са Балкана у Лужицу и уопште у Немачку, а нипошто обрнуто...

3) Владари Дукље или Зете, пре кнеза Стефана Војислава (1018–1048) су: - Владимир, син кнеза Себеслава и брат кнеза са значењем имена - Разбијање војске (740–760), - Kаранимир / Хранимир, син Владимиров (760–770), - Тврдослав, син Хранимиров (770–774), - Островој, стриц Тврдослављев (774–797), - Толимир / Хтеломир, син Островојев (797–807), - Прибислав, син Хтеломиров (807–812), - Цепемир / Чедомир, син Хтеломиров (812–837), - Светозар, син Чедомиров (837–843), - Радослав, син Прибислављев (843–852) - Сеислав / Седеслав, син Радослављев (852–864), - Предислав, син Радослављев (864–879), - Предимир, син Предислављев (879–910), - Домаслава / Доброслава, супруга Предимира Предислављевог (910–930), - Тешимир / Десимир, син Предимира И и Доброславе (917–947), - Предимир ИИ, син Десимиров (947–970/71), - Хвалимир (или Чедомир), син Предимира ИИ (970/71–971/72), - (Д)Легет(лавус) / Драгослав, син Предимира ИИ (971/72–976), - Свевлад, син Предимира ИИ (976–980), - Хвалимир, син Десимиров (980–990), - Петар Предислав, син Хвалимира Десимировог (990–1007/1008), - Јован Владимир, син Петра Предимира (1007/08–1016), - Драгомир, син Хвалимиров (1016–1018), - Стефан Војислав, син Драгомиров (1018–1048), - Гојислав, син Војислављев (1048–1051) ...

4) Дукљански кнез Сеислав / Седеслав (852–864) је највероватније после своје владавине Дукљом, постао владар Далмације, највероватније уз помоћ свог брата Предислава (864–879) и српског кнеза Будимира (853–892). Њега Хрвати зову Здеславом. Далматинског кнеза Бранимира (879–892), Здеслављевог наследника на власти, писац дела Геста регум је заменио српским кнезом Тихомиром, наследником српског кнеза Часлава (927–955), а Часлава са Седеславом. Часлав и Тихомир су живели 50 година после Сеислава и Бранимира... Да Бранимира нису заменили Тихомиром, вероватно не бисмо данас знали име наследника кнеза Часлава на престолу...

5) Чех Јан Томаш Пешин (1630–1680) је саставио дело - Марс моравицус, у ком је писао о историји словачке државе - Моравске, којом је владала династија кнеза Растислава (846–870). Од моравских владара записао је: Сама (626–660), Светоша Моравца, Владука, Светополка Светана, Хормидора, Миомира (812–846), Растислава (846–870) итд. Геста регум помиње као владаре јужнословенске државе у 7. и 8. веку: Светомира, Светополка, Владислава, Борислава, Светислава, Разбивоја и Владимира, стога долазимо до тога да је Само – Светомир, Светош Моравац – Светополк, Владук – Владислав, да су Борислав, Светислав, Разбивој и Владимир Владислављеви потомци, а да су Светополк ИИ Светан, Хормидор, Миомир и Миомирови наследници, потомци Светополка И Светоша. Хормидор (Гордомир ?) је највероватније словенски вођа Војномир (~790–~810), отац Људовида Посавског, око ког се Хрвати и Словенци споре, око тога чији је био кнез, карантански или посавски. Укратко, српска династија Властимировић и моравска династија Момиров су истог порекла. Моравски кнез Момир (812–846) је имао браћу: Светомира, Босо-хостиуса (Божегост) и Људовида Посавског. Светомир је имао синове: кнеза Растислава (846–870) и Богослава, оца кнеза Светополка (870–894). Људовид Посавац је имао Прибину, а Прибина је имао Kоцеља (Горчило ?). Божегост је без сумње био кнез Борна...

Сви који су читали Геста регум би требали схватити да су то дело саставили западни Ромеји, римокатолици и да зато у делу нема српских владара почев од кнеза Војислава (750-780) закључно са кнезом Чаславом (927-955), јер они су подржавали црногорске владаре из лозе зетског краља Михаила И (1051–1081), у намери да буду свејужнословенски владари, у нади да ће та једна словенска држава бити католичка... То дело мора да је саставио дукљански бискуп Григор Kризогон (1172–1196), а преписао бискуп Руђер (1298–1301), зарад истих циљева Ватикана, да покори Србију или да на власт у истој дођу католички владари, да би покатоличили Србе и учинили их својим поданицима и вазалима... Ватикан је хтео сменити Немањиће у Србији, довођењем Павла С. Шубића (1245-1312) на власт, зета Драгутина Немањића и његових потомака... Ватикан је допринео уништењу Византије, али Србија се сачувала све до времена турског цара Мехмеда ИИ Освајача...

--------------------------------------------

Литванци и Летонци су за разлику од Естонаца, који припадају Финско-мађарској породици народа, балтословенског порекла и припадају балтословенској породици језика народа. Њима, Летонцима и Литванцима, најсличнији народ су Румуни, тј. Власи и Молдавци. За Влахе и самим тим и Молдавце, знамо да су словенског порекла.

За античке Македонце, Трибале и Дачане знамо да нису хеленског, тј. грчког порекла. Оца Александра ИИИ Великог Македонског, Филипа ИИ Грци су сматрали варварином, односно странцем, сировим странцем. Сетимо се Демостенових говора - филипика. Сетимо се личних имена ових народа, Трибала, Дачана итд., као што су: Kоин, Тирма, Сирм, Алкета, Kотела, Kодис, Kотисон, Скорило, Децебал, Диегил (Драгил?), Залмодериг, Гордиан (Гордан?), Батон... Многи владари тих народа су носили нека од ових имена. Поједини ромејски владари су имали и име Гордијан, попут оба цара Семпронијана.
Трибали, Дачани и антички Македонци су највероватније били словенског или балтословенског порекла, ако се узме у одзир чињеница да су били припадници европеидне расе и да нису пореклом били ни Грци, ни Ромеји, а ни Готи (преци Немаца, Шпанаца, Француза, Британаца, Нордмана), а да су били преци Финаца, Турака, Арапа, Авара и сл., нема ни говора. Једино су у читавој игри још Kелти (преци Велшана, Ираца и Шкота) и Алани (преци Грузијаца и Јермена)...

По паду античке Македоније, Трибалије, Одришке краљевине, Тракије и Дакије под Ромеје, знатан део народа се асимиловао у Ромеје, у извесној мери. Други део народа се одселио на простор западне Русије, Белорусије и Украјине, али он се вратио на Балкан у првој половини 5. века, заједно са доласком Острогота, Авара и Хуна на Балкан, у том временском раздобљу.

После пада дакије 106. год. н. е., Власи су поново створили државу 1324. године, са династијом Владислава ИВ Влада Бесарабовића (1431-1476), за време његовог претка Бесараба Тихомировог, оснивача Бесарабовића. По паду Балкана под Османско Турско царство, Румуни су добили то име по Ромејима, који су имали на Балкану Византијско царство, које их је асимиловало - пороманизовало у извесној мери.

Укратко, Словени и Балто-Словени су такорећи једна породица народа и једна породица језика народа, и потомци античких Македонаца, Трибала, Дачана, Трачана и Одриза, који су били један народ, јер су говорили истим језиком и као такви, Словени и Балто-Словени су староседеоци Балкана.

[Balkanski Srbin]

Не схватам шта је проблем у овом списку?Ово су људи за које постоји неки извор да су постојали,сад овако их је како их је званична историја распоредила(да ли су они били само обласни жупани или владари свих Срба сад је мало теже утврдити) . . . Колико се мени чини нису познати српски владари у новој ери пре 490-те године(по барском родослову,који узимају и Орбини и Милојевић за извор о владарима) . . .

Ајде да допуним списак и са другом страном . . .

По Милошу С. Милојевићу српски владари од 492 године су:

Династија Свевладовића

1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус И Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило И Свевладовоћ или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)

Барски родослов:

http://nasaistorija.blogspot.com/2011/09/xii.html

Деретић:

http://www.scribd.com/doc/17102475/%D0%9...0%B8%D1%9B

---

Занимљива теорија . . .

Српски кнез оснивач хрватске државе?



Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје.

Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје. Ово деценијама већ раде поједине државе, што може имати далекосежне последице на “балканско буре барута”.

Константин XVIII Порфирогенит, византијски владар (913-959), чија је владавина са политичког аспекта безначајна, наводно је аутор списа ”О управљању државом” (De administrando imperio) у којем је описао и многе народе са којима је византијско царство долазило у додир. Порфирогенит је једини извор тврдње о досељавању Срба и Хрвата на Балканско полуострво у VII веку. Порфирогенита су се слепо држали и Ватикан и представници германско-нордијске историјске школе.

На нашим просторима Порфирогенит је млако оспораван, највише због чињенице да је у X веку описивао догађаје из VI и VII века. Падом западне историјске школе, проучавањем српских историјских књига пре Берлинског конгреса, анализом најновијих научних открића на нашим просторима у Pодунављу и детаљном обрадом дела античких историчара, српски историчари могу напокон поставити темеље праве српске историје.

Ово је прича о Борни, кнезу тимочко-кучевском који се сматра оснивачем Хрватске државе.


Mapa-centralne-evrope

Најстарију вест о Борни налазимо код Ајнхарда, познатог летописца на франачком двору. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били  “legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant” (посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли).

Борна, Тимочанин, био је заједнички кнез Гудушчанаца и Тимочана. Гудушчанци су српско племе тада настањено у долини Пека. Име су добили по античком граду Гудусцум, данашње Кучево, чији се слабо истражени остаци налазе недалеко од данашње варошице Кучева, на супротној страни Пека, при ушћу речице Кучајне. Темељи грађевина овог града, зидани од опеке и камена, протежу се дуж Пека дужином од 4 километра. Дакле, племе Гудушчанаца географски се налазило између Браничеваца и Тимочана.

Борна је склопио савез са франачком државом и са својом војском послат да угуши устанак Људевита Посавског.

Способни кнез Борна убрзо постаје господар у приморској Хрватској. Године 818, пре избијања устанка, он је код Ајнхарда записан само као кнез Гудушчана и Тимочана (dux Guduscanorum et Timocianorum). Већ идуће године, кад је водио на Купи велику битку с Људевитом, био је већ “dux Dalmatiæ”. У трећој години устанка (821.) Борна постаје “dux Dalmatiæ atque Liburniæ”, дакле кнез целе далматинско-хрватске области.

Из градације ових титула, може се извући закључак: да су Франци Борни, као награду и помоћ, давали све већу власт, на све већој територији, док му најзад нису дали и кнежевски положај.

Борна је умро 821. године, а за његовог наследника постављен је његов синовац Владислав.  “Interea Borna, dux Dalmatiæ atque Liburniæ, defunctus est, et petente populo atque imperatore consentiente, nepos illius nomine Ladasclavus successor ei constitutus est”. (У међувремену умро је Борна, кнез Далмације и Либурније, и по жељи народа, као и сагласношћу цара, његов синовац по имену Владислав постављен је за његовог наследника).

После слома устанка 822. године, Људевит је напустио свој главни град Сисак и пребегао Србима. Не зна се где је тачно Људевит побегао, али се зна да је 823. године побегао код Борниног ујака Људемисла у Далмацију. Људемисл је и сам имао титулу кнеза. Крајем 823. године Људемисл је погубио Људевита.

Људевит Посавски устанком је покушао да створи заједничку државу Јужних Словена. Таква држава створена је 1100 година касније. У њу је Србија ушла као победник у Великом рату, плаћену огромним жртвама, а изашла са границама из 1912. године.

(Телеграф, Вечерње новости)

U svom prethodnom komentaru u ovoj temi, napisao sam šta mislim o tome ko su srpski i slovenski vladari iz vremena od 5. do 12. veka i o mnogim činjenicama i mišljenjima do kojih sam došao proučavanjem istorije.

Što se tiče srednjovekovne hrvatske istorije i vladara, proučavajući iste, došao sam do sledećih činjenica, u koje verujem i držim tačnim.

001. Dalmatinski knez Borna (812-821) i posavski knez Ljudovid ,,Posavski'' (812-823) - bili su mlađa braća moravskog kneza Momira (812-846), strica moravskog kneza Rastislava (846-870). Borna je zapravo Božegost - Boso-hostius, kod T. Pešina.
002. Moravski knez Rastislav (846-870), bio je i dalmatinski knez Ladasclavus (821-~835), kog hrvatski istoričari prevode kao Vladislav.
003. Dalmatinski knez Mislav (~835-~840), bio je Miloslava, supruga moravskog kneza Rastislava.
004. Dalmatinski knez Trpimir (~840-~860), u stvari bio je nitravski i balatenski knez Pribina (840-861), brat od strica moravskog kneza Rastislava.
005. Dalmatinski knez Zdeslav (876-879), bio je knez Sedeslav (Svetislav) iz dela ,,Gesta regum Sclavorum'', sin dukljanskog kneza Radoslava i brat dukljanskog kneza Predislava (864-879). U Gesta regumu su ga mešali sa srpskim knezom Časlavom, preplićući životne priče oba vladara dok su pisali o njemu.
006. Dalmatinski knez Domagoj (bio knez do 876.), zapravo je bio knez Narentanije, tj. Neretvanske ili slovenske Paganije, koji je verovatno širio svoj uticaj na kneževinu Dalmatsku.
007. Dalmatinski knez Iljko (876/77) zapravo je bio karantanski princ Ingo, tj. Ignjo - Ignjat, iz prve polovine 9. veka, koji se utopio kao mladić.
008. Dalmatinski knez Branimir (879-892), naslednik dalmatskog kneza Sedeslava (876-879), u Gesta regumu je (ne)namerno zamenjen srpskim knezom Tihomirom, naslednikom srpskog kneza Časlava.
009. Dalmatinski knez Muncimir (892-910), bio je srpski knez Mutimir, odnosno Budimir (852-892).
010. Dalmatinski kralj Tomislav (910-930), zapravo je bio dukljanska i dalmatska kneginja Domaslava / Dobroslava (910-930), supruga dukljanskog kneza Predimira I Ratnika (879-910).
011. Dalmatski kralj Trpimir II (930-935), bio je dukljanski i dalmatski knez Desimir (930-947), sin Dobroslave i Predimira I Ratnika.
012. Dalmatinski i zagorski kraljevi: Krešimir I (935-945) i Mihailo Krešimir II (950-970), bili su zapravo dukljanski, dalmatinski i zagorski (,,panonska Hrvatska'') kneževi Desimir (917-947) i Hvalimir (980-990) - deda dukljanskog kneza Stefana Vojislava. I dalmatinski knez Miroslav (945-950) bio je stric dukljanskih kneževa Jovana Vladimira (1007-1016) i Stefana Vojislava (1018-1048).
013. Dalmatinski kraljevi Držislav (970-996) i Svetislav (996-1000) bili su dukljanski kneževi (D)Leget(sklav) / Dragoslav (971-976) i Svevlad (976-980), sinovi dukljanskog kneza Predimira II (947-971) i unuci dukljan. kneza Desimira.
014. Dalmatski i zagorski kralj Krešimir III (1000-1030), bio je dukljanski knez Dragomir (1016-1018).
015. Dalmatski i zagorski kralj Stjepan (1030-1060) je bio dukljanski, dalmatski i zagorski knez Stefan Vojislav (1018-1048), njegova žena beše Neda, najverovatnije od Nedeljka, bratanica cara Samuila (991-1014).
016. Dalmatski i zagorski kraljevi Petar Krešimir IV (1060-1075) i Dmitar Zvonimir (1075-1090), bili su zetski kralj Mihailo I Saganek ili Spelank (zapravo Svetomir ili Slavomir) (1051-1081, kralj od 1076.). Krešimira IV ćerka je Neda, ali ona je majka dukljanskog kralja Mihaila I (1051-1081).
017. Bosanski ban Stefan, prethodnik bosanskih banova Vukimira i Tomaša, bio je Stefan Dobroslav, savladar zetskog kralja Mihaila II Božinovića (1098-1102), i Radovan, sin dalmatskog kralja Zvonimira, bio je brat i savladar kralja Mihaila I Svetomira - Radoslav. Bosanski vladar Vukomir je zapravo bio Vladimir Vladimirov Vojislavljević (1104-1116), kralj Duklje i gospodar Bosne, a Tomaš je bio Toma Bodinov, vladar Bosne (1116-1131/37).
018. Petar Svačić (1092-1097), bio je zetski kralj Petar Konstantin Božin (1072-1098), a Jelena Lepa, dalmatska kraljica i navodno žena dalmatskog kralja Zvonimira, zapravo je bila prva žena kralja Božina. Eto ujedno i objašnjenja zašto je zetska kraljica, zla Jakvinta, zbacila zetskog kralja Mihaila II (1098-1102), koji joj po svoj prilici beše pastorak i borila se da ostavi presto svom sinu - Đorđu Božinoviću (1116-1118 i 1125-1131).

Toliko o tome, ko su bili vladari Hrvatske.

[Бранке]

[Николај]

Имам књигу, одлична је.

[Митић]

Prvi srpski kovani novac je dva veka stariji nego što se to ranije mislilo

Poznato je da prvi srpski vladar koji je kovao novac bio kralj Stefan Radoslav (1288-1233), sin kralja Stefana Prvovenčanog i unuk župana Stefana Nemanje. Kovanice su bile od bakra i srebra, a reč je o čankastom novcu. Međutim, nedavno je arheolog-numizmatičar R. Ramadanski objavio rad u kojem navodi da je srpski kovani novac ipak stariji dva veka (iz XI veka) nego što se to ranije mislilo.

Do otkrića ovog bakarnog srednjovekovnog novca saznalo se na aukciji londonske kuće Roma Numismatics Ltd. Ova kovanica je zanimljiva jer ima vizantijske stilske karakteristike sa istaknutim natpisom na latinskom. Autor teksta je iz natpisa saznao da je ime emitenta ovog novca Vladimir (nalsovna fotografija).

http://sveoarheologiji.com/prvi-srpski-k...e-mislilo/


Линк ка раду

https://www.academia.edu/65804720/%D0%9D...21_111_117