[Шумадинац]

.
Ваља разликовати молитву од нарочитог и одвратног молитвеног сластољубља, у којем нема љубави, него човек само мисли на себе и на то како стоји на ''молитвеној висини''. Ако не састрадавамо са људима, ми још немамо молитву него само ''испуњавамо правило''.


Сергеј Фудељ

[Шумадинац]

.
КАКО ТРЕБА ДА СЕ ОДНОСИМО ПРЕМА НЕХРИШЋАНСКИМ ВЕРНИЦИМА


Старац Силуан је питао једног мисионара који је живео на Истоку како он то људима проповеда и покушава да их обрати у Хришћанство.

Овај мисионар будући веома одрешит и директан рекао је: - Идем у будистичку богомољу и свима које затекнем кажем:

- Те ваше статуе, све су то идоли, камење и дрво. Баците то, разбијте их и поверујте у истинитог Бога!

- И шта се потом дешава? - питао га је старац Силуан.

- Они су безосећајни и безумни људи. Избаце ме из храма и туку ме. - одговорио је ватрени мисионар.

- А знате ли да бисте могли да остварите боље резултате када бисте дошли у њихов храм, погледали са каквим страхопоштивањем се ти људи моле, како они поштују своју веру; када бисте позвали неколико њих да поседе напољу са вама и рекли им:

- Испричајте ми нешто о својој вери.

И сваки пут када бисте осетили да можете да им кажете:

- Како је лепо то што сте сада рекли! Када би се томе додала, ево оваква мисао како би то процветало у потпуну лепоту!

Тако бисте у њихов поглед на свет полако уносили јеванђелске истине. И не бисте их обратили одмах, али бисте их обогатили оним што је Христос донео на земљу.



Старац Софроније Сахаров

[Шумадинац]

.
Да бисмо очували своје јединство, треба да негујемо у себи послушност према Цркви, према њеним Епископима. Слушајући Цркву, послушни смо Самоме Христу. Христос жели да постанемо једно стадо, са једним Пастиром (ср. Јов. 10, 16).

Треба да саосећамо са Црквом. Да је много волимо. Не прихватајмо осуђивања на рачун њених представника. Дух који сам се научио на Светој Гори био је православан, дубок, свет, ћутљив, без свађа, без препирки, без осуђивања.

Не верујмо онима који оптужују свештена лица. Чак и кад сопственим очима угледамо нешто негативно, неки саблажњив поступак неког од свештених лица, немојмо у то поверовати, нити размишљајмо о томе, нити дозвољавајмо себи да то преносимо другима.

Исто важи и кад је реч о обичним верницима Цркве и било ком човеку. Сви смо ми Црква. Они који оптужују Цркву због погрешака њених представника, тобоже у циљу да помогну и исправе, чине велику грешку. Они не воле Цркву, а, наравно, ни Христа.



Св. Порфирије Кавсокаливит

[Шумадинац]

.
Једна од најстрашнијих пројава фарисејства јесте када припадност православној вери постане извор гордости и преузношења над људима других вероисповести. ЧЕСТО СУ ПРАВОСЛАВНИ СПРЕМНИ СВЕ ОКО СЕБЕ ОСУДИТИ КАО ЈЕРЕТИКЕ И ГРЕШНИКЕ ОСУЂЕНЕ НА ВЕЧНО МУЧЕЊЕ. Често и чујете од таквих: «Католици, лутеранци, англиканци се не спасавају, само се ми спасавамо». У вези са тим поменућу речи светог Теофана Затворника: «Ја не знам спасавају ли се католици. Знам само да се ја ван Православне Цркве нећу спасити». Овај приступ није фарисејски, већ истински православног човека, који зна за себе да за њега нема другог пута спасења, осим кроз Бога, ДА ЋЕ СЕ ПРЕ СПАСИТИ СВИ НЕГО ОН, зато јер је он свестан себе као првог од грешника. Питање о спасењу или не – спасењу може и мора разматрати свако од нас само у односу на самога себе: Спасавам се ја или не? А СПАСЕЊЕ ДРУГИХ ПРЕПУШТАМО БОГУ.



Митрополит Иларион Алфејев

[Шумадинац]

.
Много сам туговао кад сам помишљао на то шта се тек у свету дешава кад се ни ми монаси, који смо се одрекли света, не спасавамо. Моја је туга бивала све већа, тако да сам већ почео да плачем сузама очајника. Међутим, прошле године, када сам једном сав очајан и изнемогао од плача, ноћу лежао на поду, десило се да ми се јавио Господ и упитао ме:

- Зашто тако плачеш?

Ја сам ћутао.

- Зар ти не знаш да ћу ја судити свету?

И даље сам ћутао...

Господ ми затим рече:

- Помиловаћу сваког човека који је бар једанпут у животу призвао Бога.

На то мени сине мисао:

- Па, зашто се ми онда толико мучимо сваки дан?

На овај покрет моје душе Господ одговори:

- Они који страдају због Мојих заповести, биће Моји пријатељи у Царству Небеском, док ће остали бити само помиловани.

Затим Господ ишчезе.




Св. Силуан Атонски

[Шумадинац]

.

Старац Пајсије једном упита окупљене у дворишту његове келије:
- Знате ли ко је највећи непријатељ Православља?
Људи почеше свашта да говоре: масони, секте... Он поћута па каза:
- Највећи непријатељ православља сте ви сами. Да смо истински православни хришћани променили би сваког човека на свету, читав свет би поверовао у Христа, али ми не живимо на православни начин, па саблажњавамо.

[светосавац+]

Пишеш да те мори нека неодољива и необјашњива жалост. Телесно си здрава, кућа пуна, али срце празно. Управо срце ти је пуно мрачне жалости. Приморана одлазиш на забаве и весеља, али то још више повећава жалост.
Пази добро, то је опасна бољетица душе. Она може душу сасвим умртвити. Такву жалост Црква сматра смртним грехом. Јер по речима апостола има две врсте жалости: жалост која је по Богу доноси покајање за спасење – а жалост овога свијета смрт доноси. Код тебе је очигледно ова друга врста жалости.
Мора да си имала много ситнијих недела и грехова, које си сматрала безначајним, па их ниси исповедила ни покајала. Као стара паучина они су се сад ухватили око срца твога, и створили су као гнездо за ту велику жалост, коју зла демонска сила злурадо подржава у теби. Зато прегледај цео живот свој; учини једну нештедну смотру над собом, и исповеди све. Исповешћу ћеш дом душе своје очистити и проветрити. И ући ће у тебе свеж и здрав ваздух од Духа Божјега. Потом почни храбро чинити све што је добро. Почни, рецимо, са милостињом у име Христово. Запамти: у име Христово. Христос ће то видети и осетити, и убрзо ће ти даровати радост. Дароваће ти неисказану радост, коју само Он даје, и коју никаква туга ни мука ни демонска сила не може помрачити.
Читај Псалтир. То је књига за жалосне душе, књига утехе. Господ нека те ускоро обрадује.
(свети владика Николај)

[светосавац+]

СТАРАЦ ЈОСИФ ИСИХАСТА
БЛАГОДАТ УВЕК ПРЕТХОДИ ИСКУШЕЊУ

Делање није оно што покушаш, па се повучеш. Делање је излазак на двобој, да победиш и да будеш побеђен, да добијеш и да изгубиш, да паднеш и да устанеш, да све развејеш, да очекујеш борбу и битку до свог последњег даха.



И да не будеш превише самоуверен све док ти душа не напусти тело. Чак и када се буде узносила ка небу, може очекивати да већ следећег часа буде збачена у ад. Рекао бих да се пад и дешава управо у том магновењу. Човек стога не треба да се чуди променама, него мора, напротив, имати у виду да му припада и једно и друго.

Знај да благодат увек претходи искушењу као упозорење да се припремиш. Чим приметиш благодат, стегни се: „Рат је објављен! Пази, земљани човече, са које ће стране напасти злобник!” Често он брзо дође, а често и након два – три дана. Али ће, у сваком случају, доћи. Нека утврђења буду чврста: сваке вечери исповест, послушност старцу, смирење и љубав према свима. Тако ћеш олакшати тескобу.

Сада, ако благодат дође пре очишћења и томе слично – молим те да будеш опрезан и чиста ума.

Благодат се дели на три врсте: очишћујућу, просветљујућу и на благодат савршенства. На три врсте дели се и живот: на природни, натприродни и противприродни. У оквиру ове три врсте, човек узлази и силази. Постоје и три велика благодатна дара која човек задобија: созерцање, љубав и бестрашће.

Делању садејствује благодат очишћења која помаже у очишћењу. Свакога, ко се покајао, на покајање је побудила ова благодат. Све што човек чини дело је благодати, чак и ако није свестан да је поседује. Без обзира на то, благодат га одгаја и руководи. Сагласно напретку који је постигао, човек се уздиже, спушта или остаје на истом ступњу на којем је и био. Ако има ревности и самоодрицања, узноси се до созерцања, за којим следи просветљење божанским знањем и у извесној мери бестрашће. Ако охладни његова ревност и усрђе, прекида се и дејствовање благодати.

Што се тиче онога који се моли са знањем, а што си споменуо у свом писму, то је онај који зна за шта се моли и шта тражи од Бога. Онај ко се моли са знањем не празнослови и не тражи ништа излишно. Напротив, он зна и место, начин и време. Тражи оно што одговара и користи његовој души, умно општи са Христом, хвата га и поседује: „Нећу те“, каже, „отпустити у векове!“

Онај ко се моли тражи отпуштање грехова, тражи милост Господњу. Ако се моли за велике ствари пре времена, Господ му их не даје, јер Он даје по утврђеном реду. Међутим, уколико молитељ настави да досађује својим захтевима, Он допушта духу прелести да подражава благодат и да те обмане, показујући ти једно уместо другог.

Због тога није корисно тражити прекомерно. Уколико и будеш услишан пре очишћења, пре него што томе дође ред, те прекомерности ће се претворити у змије и постаће штетне. Ти имај чисто покајање и послушност према свима, и благодат ће, и без да је тражиш, доћи сама.

Слично младенцу који још замуцкује, молитељ тражи од Бога Његову свету вољу.Као преблаги Отац, Бог му даје благодат, али му даје и искушење.Уколико без роптања поднесе искушење, благодат се увећава. Колико се увећава благодат, толико се увећавају и искушења.

Када се демони приближе да би започели битку, они не нападају тамо где ћеш их победити војујући без роптања него баш траже слабу страну. Тамо где их најмање очекујеш проваљују зид тврђаве. И када душу затекну немоћну и тај део слабим увек га ту побеђују, и чине одговорним.

Тражиш од Бога благодат? Уместо благодати, Он попушта искушење. Ниси у стању да издржиш битку и падаш? Неће ти се дати никаква додатна благодат. Поново тражиш? Поново искушење. Поново пораз? Поново лишавање, и тако до краја живота. Према томе, мораш да изађеш као победник. Супротстављај се искушењу до смрти. Падај као леш у борби, вапи на земљи као одузет: „Никада Те нећу напустити, најслађи Исусе! Никада Те нећу оставити! Нећу се разлучити од Тебе у векове и ради Твоје љубави издахнућу на попришту!“ Изненада, Он ће се појавити на попришту и узвикнути из вихора: „Овде сам! Опаши сада као човек појас свој и пођи за мном” (в. Јов З8, 1-3). Сав у светлости и радости, ти ћеш одговорити: „Авај мени, несрећноме! Авај мени, лукавом и бескорисном!“ Ушима слушах о теби, а сада Те око моје види! Због тога прекоревам самога себе, и кајем се у праху и пепелу (Јов 42, 5-6).

Тада ћеш се испунити божанственом љубављу. Твоја душа ће пламтети као и Клеопина (в. Лк 24, 18-32). У тренутку искушења нећеш оставити платно и побећи наг (в. Мк 14, 51-52), него ћеш трпељиво подносити тескобу [жалост] и размишљати: „Као што је прошло и једно и друго искушење, тако ће проћи и ово!“

Међутим, када очајаваш, и када негодујеш, када не трпиш искушење, тада се, уместо победе, непрестано мораш кајати: због погрешака учињених током дана, због немара током ноћи. Уместо да задобијеш благодат на благодат, умножаваће се твоја тескоба.

И зато не страхуј и не плаши се искушења. Чак и ако много пута паднеш, ти устани.

[Шумадинац]

.
Ја знам да је исти Творац створио све народе и да је у свакоме од њих имао обилату жетву добрих људи. На своме народу ја не учим да мрзим остале, него, напротив, на своме народу као у некој школи ја се учим и вежбам да волим све народе на земљи.


Св. Владика Николај

[Шумадинац]

.
Све што видите, све што чујете, користите као своја превозна средства за Небеса. Нека вас све успиње ка горе. Тако се човек неприметно успиње од свега створеног ка Творцу!

Американци су отишли на Месец, поставили су тамо барем један путоказ са натписом: "Небеса приповедају славу Божју" (Пс.18, 2). И Руси су се отиснули у Васиону, само што је Гагарин рекао да није нашао Бога. Ех, па како да Га нађе, кад се отиснуо увис с ногама напред, а не рукама? Тако људи после и говоре: "Природа је створила Свемир"! Молим те лепо, сад и читав Свемир!...



Св. Пајсије Светогорац

[светосавац+]

Ми живимо наше мисли

Наш живот зависи од наших мисли и наших жеља. Ми око себе стварамо хармонију и дисхармонију. И у породичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења. Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом. Кад помислимо нешто добро својим ближњима, рођенима, нашој земљи и целоме свету, ми им заиста много помажемо, јер мисао је снага и моћ. Отац Тадеј

[светосавац+]

Преподобни Јустин Ћелијски: Неколико речи о вери



Вера у Христа Господа живи у овоме свету страдајући за Христа. Зашто? Зато што на њу устаје све што је паганско, зло и грехољубиво у свету. Устаје све то на њу, јер она наноси смрт свакоме греху, свакоме злу, свакоме ђаволу. Наноси кроз то и смрт самој смрти. Она смрт свакоме злу, зато свако зло устаје на њу. Она је смрт свакоме ђаволу, зато сваки ђаво устаје на њу. Она смрт свему христоборном и богоборном, зато сви христоборци и богоборци устају на њу. Страдање за Христа дар је од Христа. „Вама се дарова Христос – вели Свети Апостол – не само да верујете у Њега, него и да страдате за Њега“.


Вера у Христа дар је од Христа али уз тај дар увек иде и други дар страдање за Христа. То страдање бива двојако, унутрашње невидљиво и спољашње видљиво. Унутрашње страдање долази од унутрашње духовне борбе. Човек вере стално се бори у себи са нечистим мислима, саблажњивим помислима, ружним осећањима, рђавим наклоностима, тајним страстима, грехољубивим навикама, силовитим искушењима. Јер све то смета вери, спречава је, рањава је, раслабљује је, сузбија је, убија је. О, па то су велике и тешке борбе, велика и тешка страдања. Осим те унутрашње, увек и спољашње борбе са противницима вере у спољњем свету. И то су дуге борбе и у њима се много страда за Христа.

Вера хоће Христа Бога у свету, хоће живот достојан Бога, а све што је у свету против тога устаје на њу, ратује против ње, мучи је, исмева је, бије и жели да је убије, да је уништава, да не буде ни ње у свету, ни њеног Христа Бога. Али с’ Христом Богом смо непобедиви и светопобедиви. Његов бојни поклич стално бруји у душама хришћана: „У свету ћете имати невоље, али не бојте се јер ја побеђујем свет“. А гром вечне Истине победнички грми из благовести светог Воанергеса: „Вера је наша победа која победи свет. Сваки који је рођен од Бога побеђује свет“. Страдање за Христа увек води победи вере. Зато се хришћани радују када се удостоје страдања за Господа Исуса. За све хришћане свих времена важи она еванђељска реч апостолска: „Који год хоће побожно да живе у Христу Исусу биће гоњени“ а гоњенима, Христа ради припада Царство Небеско са свима Божанским савршенствима и блаженствима.

Пример такве вере за Христа и таквог страдања за Христа јесте сам Апостол Павле. Заиста, у њему изобилује и дар вере у Христа и дар страдања за Христа. Коју то истину вере он није отстрадао и за коју није пострадао? Која се то опасност устремила на веру Христову, а није ударила на њега? Која то мука коју он није радосно узео на себе за напредак вере Христове? Има ли подвига који је могао користити проповеди Еванђеља, а да га он није пронашао, пригрлио и свим му се бићем предао? У овоме свету зла и греха хришћани могу живети вером у Христа само страдајући за Христа и они то страдајући чине. „У свему имамо невоље – изјављује Свети Апостол Павле, али нам се не досађује. Збуњени смо, али не губимо наде; прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не много, и једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов показује на смртноме телу нашем. Јер ми живимо једнако се предајући за смрт за Исуса, да се живот Исусов покаже на смртноме телу нашем“.

И за страдања за Господа Исуса хришћани очекују Вечни Живот у Господу Исусу. То је оно због чега они са радошћу подносе сва страдања за Христа Исуса и због чега су им све садашње бриге лаке. „Наша лака садашња брига – вели Свети Апостол Павле – доноси нам вечну од свега претежнију славу, нама који не гледамо на оно што се види него оно што се не види“[8], што је вечно. Еванђељска је истина: Страдања за веру дар је од Бога. Без ове се истине не може бити хришћанин. Зато је сваки хришћанин исповедник и мученик. У већој или мањој мери он се увек мучи за Христа, страда за Христа и страдањем исповеда Христа.

[светосавац+]

[Шумадинац]

.
Какав је добитак ако стварате мноштво сиромашних кроз експлоатацију и доносите олакшање појединцима кроз ’милосрђе’? Ако не би постајала гомила екплоататора, онда не би било ни мноштва оних који су на удару сиромаштва.


Св. Григорије Нисијски
.