[Mekenzi]

Ljudi moji izbori su namešteni, oni tačno znaju koliko će ko glasova da dobije...
Dok Vučić ne odradi prljavi posao kao što su uradili Milošević,Koštunica, Tadić, neće da ga skinu.

[Ђуро]

Каква популарност? На прошлим изборима је добио 25% подршке у односу на читаво бирачко тело. Шта би било да на изборе изађе 70% гласача?

Ако изађе 70% бирача и да нико од тих додатних 20% не гласа за њега имао би подршку од 35% од изашлих. То му је скоро довољно за натполовичну већину. Реална је ситуација да и дио гласача који се одлуче за прекид апстиненције гласају за њега.

Мислим да СНС-у популарност расте што се види и по локалним изборима. Пуно неопредијељених ће се повести за оним што виде на телевизији.

Црно нам се пише

[Vlad Alekš]

Каква популарност? На прошлим изборима је добио 25% подршке у односу на читаво бирачко тело. Шта би било да на изборе изађе 70% гласача?

Ако изађе 70% бирача и да нико од тих додатних 20% не гласа за њега имао би подршку од 35% од изашлих. То му је скоро довољно за натполовичну већину. Реална је ситуација да и дио гласача који се одлуче за прекид апстиненције гласају за њега.

Мислим да СНС-у популарност расте што се види и по локалним изборима. Пуно неопредијељених ће се повести за оним што виде на телевизији.

Црно нам се пише

Како може 35% да буде скоро довољно за натполовичну већину? Треба му још 15% плус 1 глас.

[Ђуро]

Дио гласова се губи на странке које не прођу цензус па странке имају процентуално више посланика него што су добили гласова. На прошлим изборима коалиција око СНС је освојила 48.2% гласова и 156 посланичких мјеста што је 62.4%.

[Ројалист]

Дио гласова се губи на странке које не прођу цензус па странке имају процентуално више посланика него што су добили гласова. На прошлим изборима коалиција око СНС је освојила 48.2% гласова и 156 посланичких мјеста што је 62.4%.

Да, али колико је то од укупног бирачког тела? Изашло је нешто преко 50 одсто гласача, остали нису искористили своје бирачко право...

[Ђуро]

Да цитирам сам себе

Каква популарност? На прошлим изборима је добио 25% подршке у односу на читаво бирачко тело. Шта би било да на изборе изађе 70% гласача?

Ако изађе 70% бирача и да нико од тих додатних 20% не гласа за њега имао би подршку од 35% од изашлих. То му је скоро довољно за натполовичну већину. Реална је ситуација да и дио гласача који се одлуче за прекид апстиненције гласају за њега.

Мислим да СНС-у популарност расте што се види и по локалним изборима. Пуно неопредијељених ће се повести за оним што виде на телевизији.

Црно нам се пише

[Шумадинац]

Е Ђуро Ђуро...

[Ројалист]

Три године ужасног медијског, правног, институционалног и сваког другог насиља, остале су трага као неки лоши режими за пола века. Нико и никада овом брзином нија бацио Србију на колена, чак ни њени вечни непријатељи против којих је ратовала у два светска рата.

Ипак, Вучићу је дошао крај. То ће му бити ускоро и лично саопштено, јер је рок његове употребе код евроатланских тутора, истекао. Он више никоме није потребан.

Последњи дани сваког диктатора, по правилу су увек праћени жестоком пропагандом о успесима и победама "на свим фронтовима". И одлазећи српски диктатор, после потпуног дебакла у Америци, где су од њега бежали као од средњовековне куге, поручује како је све у реду и наглашава: "Ускоро ће се осетити резултати моје посете Америци". Истина је. Ускоро (половином јула) у Србију ће доћи Викторија Нуланд, помоћница америчког државног секретара Џона Керија, задужена за Европу. Задатак Нуландове је једноставан. Саопштиће Вучићу да је његовој владавини дошао крај, јер су сви издајнички послови које је могао да уради, урађени.

Устав Србије (којим би уклонио Покрајину Косово и Метохију), упркос жаркој жељи САД, не може да промени, јер би се неизбежни референдум окренуо против њега. Чланство у НАТО савез грађани Србије никада неће прихватити. Све су то разлози због којих Вучић више не треба Америци. Уосталом, ни Србија не треба Америци, јер су зоне интереса са Русијом на Балкану већ подељене. То Вучић ни за три године владавине није успео да схвати.

Уместо тога он ових дана шири дезинформације преко својих медијских послушника: "..."Мислим да ћемо у наредна два-три месеца добити јасан одговор о отварању поглавља, у наредних неколико месеци и нове америчке инвестиције, као и проширење инвестиционих капацитета оних који већ послују у Србији...".

Вучић је запао у дубоко лудило и то се види по његовим сталним маничним нападима у којима себе види као светског државника, кога тек чекају велика признања због свега што је урадио од Србије. У суманутој жељи да себе прикаже као скромног великана који би могао да догура и до Нобелове награде, недавно је рекао: "...Има политичара који сањању да добију Нобела и да реше велике кризе. Ја нисам тај тип, за мене би била Нобелова награда ако бих решио фискални дефицит".

Три године владавине овог поремећеног човека, коштале су Србију више него сви ратови из деведесетих. Сада је стигао до зида после кога више нема даље. Пара нема ни за своју страначку армију која је распоређена у државним институцијама, јавним предузећима, локалној самоуправи...Већина њих ће се окренути против Вучића даном његовог одласка са власти. Многи од њих имају пуно разлога да се радују његовом одласку. Наиме, Вучић је све своје пријатеље, финансијере, кумове и све друге који су му помогли да дође до највишег нивоа власти, презрео је и заобишао у подели новца и моћи. Кад се ускоро буде суочио са одласком, чекаће га и велики број поверилаца, према којима никада није регулисао своје обавезе.

Од како се дочепао власти, Вучић је све чинио да медијски компромитује и чак свог некадашњег "политичког оца", а садашњег председника Републике Србије, Томислава Николића, човека са којим је ушао у авантуру стварања Српске напредне странке. Један политиколог је Вучићев однос према Николићу овако описао: "изоловао га је, чекајући да политички искрвари". Ипак, Николић се на време мудро окренуо ка Русији и чека Вучићев пад.

[Ројалист]

Американце не занимају приче о русофилству Томислава Николића и Ивице Дачића. Одлично обавештени вашингтонски моћници добро знају да Николићеви ставови нису битни, а да Дачић беспоговорно извршава све америчке налоге јер добро зна да му опастанак на слободи и политичкој сцени зависи од тога да ли ће и када ће ЦИА и ДЕА отворити досијеа Дарка Шарића и Родољуба Радуловића, званог Миша Банана.

Без увијања, Американци су Вучићу открили да имају сазнања о томе како управо он дотура Русима поверљиве информације. Вучић је био опрезан, руским дипломатама увек је преко посредника пласирао сва значајнија обавештења. Узалуд. Мајстори из ЦИА су лако ушли у траг информација које су дали само Вучићу, тако да су његови покушаји да одговорност свали на Николића и Дачића изгледали као детињаста игра.

Још док је летео изнад Атлантика, на повратку у свој калифат, Александар Вучић је схватио да су га Американци пустили низ воду. Брзо се уверио и како ће поринуће изгледати у пракси.

Као што су пажљиво испланирали Вучићево инсталирање на власт, експерти из Ленглија су детаљно припремили пројекат „поствучићевске Србије“. Незаинтересовани за његове маркетиншке трикове и лажна или искрена обећања, њима свеједно, покренули су процес рушења диктатора.

Одмах по повратку из САД, Вучић је обавештен да је амбасадор Кирби једном од колега, пред неколико сведока, поставио питање: „Шта мислите о Миодрагу Костићу као потенцијалном будућем премијеру Србије?“ Не чекајући одговор, Кирби је с осмехом и наглашеном подршком тој идеји нахвалио Костића као успешног бизнисмена који одлично разуме политичке процесе, што је доказао односом према Украјини, у којој је развио крупне послове.

Да ли Американци заиста желе да на месту премијера виде Костића или га том причом само да тестирају, Вучићу није ни битно. Шокирала га је већ чињеница да се уопште помиње могућност да га неко наследи. И то сад, кад је у најјачи, бар у својим очима, на „Пинку“ и у „Информеру“.

[Ројалист]

Док је био великосрпски радикал, Александар Вучић је говоре улепшавао цитатима кнеза Лазара, владике Николаја и, наравно, Војислава Шешеља. Трансформисан у евроатлантског напредњака почео је да се ослања на стране ауторитете попут Макса Вебера, Винстона Черчила и старе кинеске мудраце. Посебно му се свидела девиза легендарног војног стратега Сун Цуа: „Ако довољно дуго седи на обали, дочекаће да река пронесе тело твог непријатеља". Вучић се на личном примеру уверио у тачност тог савета. Стрпљење му се исплатило, једног по једног, буквално или у политичком смислу, река је однела све његове противнике: Милошевића, Ђинђића, Шешеља, Ђиласа, а и Николић безнадно тоне. Али, и Вучићев случај је исцрпљен, и питање је дана када ће и њега ''прекрити рузмарин, сњегови и шаш''.

[Ројалист]

Већ три године Вучић од Србије прави лични калифат. Злоупотребом полиције, правосуђа и медија зауставио је процес демократизације друштва и све грађане свео на ниво таоца својих авантура. Мимо институција, агресивно и примитивно, он одлучује о животу и смрти, о државним границама, личној имовини поданика, политичке противнике и све остале јеретике хапси, а истовремено једном речју зауставља судске поступке против криминалаца из своје свите. Режимски медији месецима черече заштитника грађана због сумњи да је одговоран за трагедију која се догодила пре 23 године, нико не сме ни да пита за утврђивање политичке и кривичне одговорности министара који су недавно кршили процедуре и допринели паду хеликоптера и губитку седам живота. По Вучићевом наређењу судски извршитељи плене телевизоре и фрижидере несрећницима који немају пара да плате струју и комуналије, али нико не дира њему подобне тајкуне чији порески дугови износе више десетина милиона евра.

Док испуњава стране налоге, којима Србију баца у дужничко ропство и препакује у складу с америчким планом о „посткосовској будућности", западни центри моћи дозвољаваће му да спроводи тиранију. Док се надају да ће имати неку личну корист, многи грађани Србије занемариваће логику, истину и правду и подржаваће напредњачки картел. Но, та игра неће трајати вечно. Као и сви диктатори пре њега, и Вучић ће се суочити са чињеницом да ђаво увек дође по своје.

Кад почне да пада, одгурнуће га они који су му данас најближи, у које се највише узда и за које мисли да су му најлојалнији. Камен по камен, расуће се пирамида власти у коју је узидао своју и туђу похлепу. Старе заслуге, из времена заједничког злочиначког подухвата, заборавиће већина његових садашњих дворјана. Многи напредњаци ће покушати да се дистанцирају и да, далеко од јавности, избегну суочавање са својим делом одговорности за све зло које су правили од 2012. Неки од њих агресивно ће се супротставити садашњем вођи, док ће кључну улогу у демонтажи картела преузети неколико његових најистакнутијих сарадника, пријатеља и кумова.

Пренадувани балон пукнуће по свим шавовима. Прво ће странци, полако и стрпљиво, почети да му припремају замену и плету замке које неће моћи да избегне. Тај процес је већ у току, што значи да неће проћи много времена да се пређе у другу, по диктатора опаснију, фазу опште деструкције.

---

Вашингтонски, лондонски и бриселски управници већ шаљу јасне сигнале који најављују демонтажу по свим нивоима. Политичко урушавање Вучићеве нејаке империје предводиће Зорана Михајловић, крупни капитал ће своје дезертерске поруке послати преко Николе Петровића, медијски јуришници Жељко Митровић и Драган Ј. Вучићевић само ће, по ко зна који пут, променити боје својих застава и наставити да, неком другом за љубав и паре, хипнотишу јавност. Сиву зону, најбројнију и најбогатију, у којој се налазе многи тајкуни и тајкунчићи којима је Вучић нанео огромну штету протежирајући арапске, црногорске и остале лажне инвеститоре, репрезентоваће зајечарски газда Саша Мирковић. Колико је забраздио и да му нема опстанка на власти, диктатор ће схватити кад га напусти и кум Петар Панић Пана, тренутни господар подземља.

Процес демонтаже странке његовог превасходства Александра Вучића, судећи по томе како сада стоје ствари, предводиће Зорана Михајловић. У јавности, па и међу гласачима и функционерима Српске напредне странке, актуелна министарска саобраћаја створила је утисак да је аутономна и јака личност, која без страха емитује дисонантне тонове, одступа од страначке и државне стратегије и запањујуће дрско избегава јавно презентовање идолопоклонства. Чврстим ставовима и предаторским стилом Михајловићева је о себи створила слику која се у свему разликује од патетичног, вечно уплаканог еуфорично-депресивног колерика Вучића.

[Ројалист]

Фатални удар задаће му финансијска каста чији фронтмен је кум Никола Петровић. Сам по себи, Петровић није битан, његови таленти се завршавају на куповини скупих сатова, испијању вина, пушењу томпуса и бекријању под шаторима. Међутим, где је он, ту су Станко Суботић и Мило Ђукановић, који од Србије праве црногорску колонију.Господар Брда и Приморја своју дуванску империју данас шири уз помоћ Арапа, који су у бесцење добили ЈАТ, хиљаде хектара војвођанске земље, „Београд на води"... Да, чињеница је да Вучић представља најбољу Суботићеву инвестицију, али сувише је пара у игри да би се ризиковале везивањем за судбину диктатора у паду. У сарадњи са Цанетовим консиљереом Владимиром Поповићем, званим Беба, Никола Петровић ће руководити преусмеравањем финансијских токова што даље од Вучића.

По систему спојених судова, и остали тајкуни дистанцираће се од диктатора. Како су га нашли, тако ће га и заборавити Милан Беко, Богољуб Карић, Предраг Ранковић Пецони, Миодраг Костић и остали. Без милости и сентимента, они су с осмехом на цедилу оставили свог творца Слободана Милошевића, а касније су ту праксу, логичну за крупни капитал, наставили у односима са Ђинђићем и Тадићем, па ни Вучић не може да очекује ништа друго осим прекид прилива евра.

С брода који тоне побећи ће и многи други, медијски мање атрактивни али не и сиромашнији, спонзори тренутног владара. Значајну улогу у каналисању њихових интереса могао би да одигра Ивица Којић, шеф кабинета Александра Вучића. Иако је на тај положај стигао из кабинета Млађана Динкића, сумња се да ради у интересу Ивице Дачића. Разоткрио се на случају Љубомира Илкића, бившег извршног директора „Симпа". С педигреом „младог лава" СПС-а, Илкић се, наводно, понудио за пријем у СНС. Разговор је обавио с Којићем. У замену за трансфер и заустављање судских поступака који се воде против њега, понудио је информације о рачунима на које је врањански тајкун Драган Томић склонио паре из „Симпа". Којић је о томе обавестио Дачића, а не Вучића. Илкић је платио грешку, ухапшен је средином марта, а Вучић је тек тада схватио да на најзначајнијем месту у кабинету има човека у кога не сме да има поверење, а који је упознат са свим његовим активностима, плановима и контактима.

[Ројалист]

Vučićev kum Nikola Petrović zakupio je od DIPOS-a dve vile na teritoriji Savskog Venca, a to su učinili i neki njegovi ministri, predsednici sudova, i njegovi dečaci. Trebalo je da postanu vlasnici kuća vrednih po tri miliona, za samo desetinu hiljada evra. Predsednik Nikolić nije mogao da pređe preko ove surove pljačke. Odbio je da potpiše zakon.

Vučićeva kamarila prodala je Kosovo, srpske banke, namerava da proda najprofitabilnija preduzeća. Arape je doveo u Beograd, i njih 400 hiljada će za par godina zbrisati Srbiju sa zemljopisne karte.

Ministar policije saopštava hapšenja, mada je to u nadležnosti direktora policije, bolje reći isključivo u nadležnosti državnog tužilaštva.

Spisak zataškanih ubistava je impresivan. Slučaj "Kantrimen", slučaj sina Željka Mitrovića, smrt njegove ljubavnice u Hajatu...Tu je i niz lažnih istraga koje nikada nisu završene, sve do najnovije pljačke u Lutriji Srbije.

Ako što pre ne smaknemo Vučića i njegovu mafiju, nećemo postojati.

[Ројалист]

Шта раде вУЧКо и Tadiqi на Ђинђићевом гробу?

КРЕШУ РУЖУ!!!

То је стари виц, у малој обради, али без шале, диктатор се креће Ђикијевим путем...