[Бенито]

Ускоро се појављује филм Дарка Бајића, Били смо прваци света.
Видели смо својевремено на Погледима, где су били оснивачи српске кошарке за време рата. Њима треба додати и прву играчку легенду наше кошарке Радивоја Кораћа, чији је отац стрељан од комуниста.
Питање је како се кошарка, од места на коме су се сакрили последњи остаци предратног либералног Београда, претворила у последњу заштитницу титоизма?

[Felix]

У предратној Србији и Југославији, кошарка а генерално и спорт није била под партијском, односно државном шапом. Спорт је био, такорећи, деполитизован. То се чак може видети и у првом делу филма Монтевидео када краљ Александар као највиши представник државе не жели ни динар државног новца да одвоји за одлазак репрезентације у Монтевидео. Паре, што је потпуно нормално, скупљају сами спортисти и спортски савези који нису државни.

У Титовој Југославији све је исполитизовано и све је подржављено па и спорт. Комунисти су иначе увек били опседнути пропагандом и маркетингом, док им решавање и напредак друштва никада није био приоритет. Они су знали да могу лепо да се рекламирају преко спорта. Тако је југословенски спорт постао реклама нове државе, нека врста визит карте за цео свет (уместо добре економије и просперитета) па је зато та држава уложила огромну енергију и новац да ту рекламу добро пласира. Када је нестала та држава, остала је добра реклама. А будући да људи из прошлости памте само лепе ствари док оне ружне гурају у заборав остаде нама та добра реклама а са њом и скривена порука - "Како је лепо било за време друга Тита".

[Милослав Самарџић]

Ускоро се појављује филм Дарка Бајића, Били смо прваци света.
Видели смо својевремено на Погледима, где су били оснивачи српске кошарке за време рата. Њима треба додати и прву играчку легенду наше кошарке Радивоја Кораћа, чији је отац стрељан од комуниста.
Питање је како се кошарка, од места на коме су се сакрили последњи остаци предратног либералног Београда, претворила у последњу заштитницу титоизма?

Ко му је био отац?

[Милослав Самарџић]

У предратној Србији и Југославији, кошарка а генерално и спорт није била под партијском, односно државном шапом. Спорт је био, такорећи, деполитизован. То се чак може видети и у првом делу филма Монтевидео када краљ Александар као највиши представник државе не жели ни динар државног новца да одвоји за одлазак репрезентације у Монтевидео. Паре, што је потпуно нормално, скупљају сами спортисти и спортски савези који нису државни.

У Титовој Југославији све је исполитизовано и све је подржављено па и спорт. Комунисти су иначе увек били опседнути пропагандом и маркетингом, док им решавање и напредак друштва никада није био приоритет. Они су знали да могу лепо да се рекламирају преко спорта. Тако је југословенски спорт постао реклама нове државе, нека врста визит карте за цео свет (уместо добре економије и просперитета) па је зато та држава уложила огромну енергију и новац да ту рекламу добро пласира. Када је нестала та држава, остала је добра реклама. А будући да људи из прошлости памте само лепе ствари док оне ружне гурају у заборав остаде нама та добра реклама а са њом и скривена порука - "Како је лепо било за време друга Тита".

Још више то важи и за културу, нарочито за филмове.

[мунгос]

У предратној Србији и Југославији, кошарка а генерално и спорт није била под партијском, односно државном шапом. Спорт је био, такорећи, деполитизован. То се чак може видети и у првом делу филма Монтевидео када краљ Александар као највиши представник државе не жели ни динар државног новца да одвоји за одлазак репрезентације у Монтевидео. Паре, што је потпуно нормално, скупљају сами спортисти и спортски савези који нису државни

???

Краљ из политички разлога није дао ни један динар државног новца, јер су ишли само Срби. У Монтевидео је ишла државна репрезентација а не неки локални сеоски клуб.

---

Радивоје Кораћ је био Личанин, ћаћа му је био Солунац. Доста фамилије су му побили Хрвати 1941. у Лици..

[Felix]

Сва спортска друштва у краљевини су настала на добровољној - од државе одвојеној, основи. Спорт је био у приватним рукама, нису постојали државни клубови. Тек за време комунизма долази до "национализације" спорта.

Разумем да је то тешко схватити са данашње дистанце и оваквог спорта у коме је у сваком клубу од сеоске лиге до државног тима присутна политика и политичари. То је једно очигледно наслеђе социјализма. Али тако некада није било.

П.С. Краљ би баш из политичких разлога требао да потпомогне репрезентацију, јер је тај колективни ангажман југословена био важан и за учвршћивање нове државе па и идеологије југословенства. Но њему то није пало на памет из простог разлога што је му потпуно била страна идеја једна озбиљна држава треба да се бави стварима од периферног значаја.

[мунгос]

Баш из политичких разлога, краљ то није подржао - јер су ишли само Срби а не "Југословени". Имаш ту и примјер други земаља, за разлику од "југославије" ђе је иза тима стајала лична иницијатива, иза други тимова су стајале државе (јер су били државни тимови).

На примјер, сусједна Румунија, ђе је краљ лично стао иза државног тима. Дакле, у Румунији је спорт био строго политизован, а у такозваној "југославији" није, све до комунизма.
Нема никакве логике.

Тим би добио подршку државе да у њему нијесу били само Срби. Тако да не знам каква је то одлука ако не политичка. "југословени" нијесу својом вољом учествовали то им нико није забранио.

[Николај]

Осим серије "Монтевидео", који је доказ за то?

[Бенито]

Кад су новинари и глумци почели да нас уче историји, није ни чудо докле смо дошли.
Наравно да нема доказа за то, него лепо пасује.

[мунгос]

Осим серије "Монтевидео", који је доказ за то?

Нијесам то лично истраживао, али у складу са временом и атмосфером која је владала, не изгледа нетачно. А ваљда се неко сјетио да затражи помоћ од власти? Ј. Америка је и данас далеко, а камоли у то вријеме.