[Милослав Самарџић]

Српска држава је основана у 8. веку - то је најстарије што се поуздано зна.
Условно речено прецизну дефиницију српског народа, или нације, или - и нације, дао је Свети Сава: Срби су који славе српске свеце. На тај начин су поништене регионалне разлике. Идеја Св. Саве прихваћена је у Русији, зато је само његов портрет насликан два пута у цркви у Кремљу (16. век).
Французи инсистирају на крају 18. века ради стицања права на оне две покрајине, Лорен и како беше.

[Vlad Alekš]

Српска држава је основана у 8. веку - то је најстарије што се поуздано зна.
Условно речено прецизну дефиницију српског народа, или нације, или - и нације, дао је Свети Сава: Срби су који славе српске свеце. На тај начин су поништене регионалне разлике. Идеја Св. Саве прихваћена је у Русији, зато је само његов портрет насликан два пута у цркви у Кремљу (16. век).
Французи инсистирају на крају 18. века ради стицања права на оне две покрајине, Лорен и како беше.

Свети Сава је заокружио стварање српске нације добијањем аутокефалности. Потом, по мени, брушење се наставило у неколико наврата. На пример, када је цар Душан ослободио српске земље, па су скоро сви Срби живели у једној држави. Сви негде у подсвести носимо идеју да су наши преци живели у царевини којом је царевао српски цар. Косовска битка и накнадни мит у вези са тим  представља још један од камена темељаца. Печат, затим, на српску нацију удара ослобођење од Турака и прекид са феудалним уређењем. Због тога бројни аутори тај догађај и зову Карађорђева револуција. Дакле, "буденброковска" мешавина акумулације капитала и просвећености, у суштини смеса цинцарске прорачунатости и словенског месечарења, бруси српску нацију све до 1945. године. Тада српска нација првенствено постаје скуп приградских досељеника, са мање или више примеса малограђанштине. Што је и данас, највероватније.
Ето, читаву историју написах у пар редова.

[Митић]

Српска држава је основана у 8. веку - то је најстарије што се поуздано зна.
Условно речено прецизну дефиницију српског народа, или нације, или - и нације, дао је Свети Сава: Срби су који славе српске свеце. На тај начин су поништене регионалне разлике. Идеја Св. Саве прихваћена је у Русији, зато је само његов портрет насликан два пута у цркви у Кремљу (16. век).
Французи инсистирају на крају 18. века ради стицања права на оне две покрајине, Лорен и како беше.

Лорен и Алзас.

[Милослав Самарџић]

Битно у процесу стварања српске нације било је и то што се у православним црквама користио сопствени језик, а не латински.

[Ђорђе Ивковић]

Igor Jaramaz  UN SC 1244



Балканска идентитетска загонетка. Погоди који сам народ: 


а) Иако нема ниједне значајне битке где сам поразио јачег или равноправног противника, блефирам врхунску војничку историју и то прославом операције етничког чишћења и војних дејстава на цивилима. 

б) Иако имам убедљиво најоскуднију балканску историју и сваких пар деценија измишљам ново порекло, глумим аутохтоност. 

в) Иако сам настао од најсиромашнијих слојева који су примили веру окупатора, глумим (окупаторску) аристократију.

г) Иако су ми Турци направили прву политичку творевину, сваки елемент моје ношње носи  назив арапски и турски, иако једини градим завичајни идентитет на 4 османских општина, глумим никад освојени бастион отпора Турцима. 

д) Иако су ми остали народи окренули леђа и даље се потајно надам да ће увидети грешку и чекам њихову *при*ебало ми се* поруку да им све опростим. 

ђ) Иако сам настао у ХХ веку волим да глумим античку прошлост и тврдим како су остали узели мој језик, одвојили се од моје цркве, присвојили моје владаре и историјско име. 

е) Ја сам слепи путник сваке империје, државе и епохе, волим да глумим отменост и рафинисаност иако испољавам најгоре балканске стереотипе у најнеподесније време.

[Vlad Alekš]

Битно у процесу стварања српске нације било је и то што се у православним црквама користио сопствени језик, а не латински.

Наравно.
Енглези су, на пример, дуго по том питању били потпуно шизофрени. Обичан народ је говорио својим германским језиком, племићи су говорили француски, дочим су свештеници употребљавали латински. Лудило мозга.

[Vlad Alekš]

Igor Jaramaz  UN SC 1244



Балканска идентитетска загонетка. Погоди који сам народ: 


а) Иако нема ниједне значајне битке где сам поразио јачег или равноправног противника, блефирам врхунску војничку историју и то прославом операције етничког чишћења и војних дејстава на цивилима. 

б) Иако имам убедљиво најоскуднију балканску историју и сваких пар деценија измишљам ново порекло, глумим аутохтоност. 

в) Иако сам настао од најсиромашнијих слојева који су примили веру окупатора, глумим (окупаторску) аристократију.

г) Иако су ми Турци направили прву политичку творевину, сваки елемент моје ношње носи  назив арапски и турски, иако једини градим завичајни идентитет на 4 османских општина, глумим никад освојени бастион отпора Турцима. 

д) Иако су ми остали народи окренули леђа и даље се потајно надам да ће увидети грешку и чекам њихову *при*ебало ми се* поруку да им све опростим. 

ђ) Иако сам настао у ХХ веку волим да глумим античку прошлост и тврдим како су остали узели мој језик, одвојили се од моје цркве, присвојили моје владаре и историјско име. 

е) Ја сам слепи путник сваке империје, државе и епохе, волим да глумим отменост и рафинисаност иако испољавам најгоре балканске стереотипе у најнеподесније време.

Може бити било који новокомпоновани народ са Балкана.
Мени су прво на памет пали Македонци.
Пардон, Северномакедонци. А можда су поново променили име?