20-02-2015, 11:09 PM
КЊИГА ПРЕМУДРОСТИ ИСУСА, СИНА СИРАХОВА
Много доброг нам је дано кроз закон, пророке и оне који их следише, због чега треба прослављати народ Израиљски због образовања и мудрости; и не само да смо изучавајући сами дужни да разумемо, него и они који се не налазе у (Палестини) а усрдно се занимају (писањем) могу помоћи другима и причањем и пишући. Зато деда мој Исус, предаваше другима учења закона, пророка и других књига отаца и, стекавши велико знање о њима, одлучи да и сам напише нешто, што се односи на образовање и мудрост, како би љубитељи учења, проучавајући и ту (књигу), још више напредовали у живљењу по закону.
Зато, молим вас, читајте (ту књигу) са добром вољом, пажљиво и имајте разумевања за то, ако смо на неколико места ми можда и погрешили, преводећи: јер различити смисао има то, кад се чита на јеврејском, када се преведе на други језик, - и не само та (књига), него цели закон, пророчанства и остале књиге које имају немалу ризницу у смислу, ако се читају у деловима.
Дошавши у Египат у тридесет осмој години цара Евергета (Птоломија) ја остадох тамо, и нађох немалу ризницу у образовању (међу палестинским и египатским Јеврејима), и ја започех веома свеобухватан посао и сав се усредсредих на то, да преведем ту књигу. Много бесанох ноћи и труда и знања положих ја у то време, како би довршио књигу и направио је доступном њима, који налазивши се у туђини, пожелеше да уче и приближе своју нарав ка томе, како би живели по закону.
(Глава 1.)
Свака премудрост – од Господа и са Њим је заувек.
Песак мора и капљице кише и дане вечности ко преброја?
Висину неба и ширину земље, и бездана и премудрост ко ће истражити?
Пре свега је настала Премудрост, и разумевање мудрости – вечно је.
Источник премудрости – реч Бога Свевишњега, и путеви њени – вечне су заповести.
Коме је откривен корен премудрости? И ко је познао искуство њено?
Један је Премудри, веома Страшан, који седи на престолу Својем, Господ.
Он је направи и виде је и измери је
и изли је на сва дела Своја
и на свако тело по дару Својему, и лично је подели онима који љубе Њега.
Страх Господњи – слава је и част, и весеље и венац радости.
Страх Господњи заслађује срце и даје весеље и радост и дуговечност.
Бојазни пред Господом примиће благо напослетку, и у дан смрти своје они ће добити благослов. Страх Господњи – дар је од Господа и постављен је на стегама љубави.
Љубав према Господу – славна је премудрост, и којима љуби Он, разделиће је по Својој вољи.
Начело премудрости – бојати се Бога, и са вернима она обитава заједно у утроби. Међу људима она постави себи вечни темељ и семе своје посеја.
Пуноћа премудрости – бојати се Господа; она их напаја од плодова својих:
сав дом њихов она напуни свим, чега су жељни, и наћве њихове – производима својим.
Венац премудрости – страх Господњи, производи мир и баснословно здравље; али је и друго – дар Божји, Који шири славу оних који љубе Њега.
Он виде њу и измери је, проли као кишу знање и разума познавање и узнесе славу онима који му се покоравају.
Корен премудрости – бојати се Господа, гране њене – дуговечност.
Страх Господњи тера грехе; онај који нема страха не може се оправдати.
Не може бити оправдан неправедни гнев, јер само кретање гнева је пад за човека.
Трпељиви ће се суздржавати до тог времена када ће да буде награђен весељем.
До тог времена он скрива речи своје, а уста верних ће говорити о разуму његовом.
У скровиштима премудрости – приче су разума, грешнику је страх Господњи мрзак.
Ако желиш премудрости, извршавај заповести, и Господ ће ти је подарити,
јер премудрост и знање су страх пред Господом, угодни су Њему – вера и кроткост.
Не буди недоследан у страху пред Господом и не приступај ка Њему са раздвојеним срцем.
Нека лицемери пред другима не буду спомињани у устима твојим.
Не узвисуј себе, да не паднеш и не навучеш бесчашће на душу твоју, јер Господ открива тајне твоје и унизиће те пред сабором за то, што ниси приступио искрено ка страху Господњем, а срце твоје било пуно лукавства.
(Глава 2.)
Сине мој! Ако приступиш да служиш Господу Богу, спреми душу своју на искушења:
усмери срце своје и буди тврд, и не смети се у дане несреће;
приклони се Њему и не одступај, да би те увеличао на послетку.
Све, што задеси тебе, прихвати радо, и у променама које те понижавају буди дуготрпељив,
јер се злато испитује у огњу, а људи угодни Богу, - у горионику понижења.
Веруј Њему, и Он ће те заштитити; усмери путеве твоје и надај се у Њега.
Богобојазни! Чекајте на милост Његову и не одвајајте се од Њега, како не би пали.
Богобојазни! Верујте Њему, и неће изостати награда ваша.
Богобојазни! Надајте се благости, радости вечној и милости.
Погледајте на стари род свој и приметите: Ко верова Господу – а беше постиђен? Или, ко пребиваше у страху Његовом – а беше заборављен? Или, ко призиваше Њега, а Он га презре?
Јер је Господ саосећајан и милостив и прашта грехе, и спашава у време муке.
Јао срцима бојажљивим и рукама ослабљеним и грешнику, који ходи по двема стазама!
Јао срцу слабому! Јер оно не верује, и зато није заштићено.
Јао вама, што изгубисте стрпљење! Шта ћете ви радити, када Господ дође?
Богобојазни неће бити неверни речима Његовим, и они који Њега љубе држаће путеве Његове.
Богобојазни ће тражити сагласност Његову, и они који љубе Њега испуниће се законом.
Богобојазни ће припремити срца своја и смириће пред Њим душу своју, говорећи:
Предајмо се у руке Господа, а не у руке људи; јер, колика је и сила Његова, толика је и милост Његова.
(Глава 3.)
Децо, послушајте мене, оца, и поступајте овако, да бисте се спасли,
јер Господ узвиси оца над децом и постави суд матерњи над синовима.
Који поштују оца чисте се од грехова,
и који уважавају матер своју – као скупљачи блага су.
Који поштују оца имаће радост од деце своје и у дан молитве, биће оне услишене.
Који уважавају оца биће дуговечни, а послушни Господу успокојиће мајку своју.
Богобојазни поштују оца и, као владике, услуживаће оне који га родише.
Делом и речима поштуј оца својега и мајку, како би дошао на тебе благослов од њих,
јер благослов оца оснажује дом дечији, а клетва мајчина га руши из основа.
Не тражи славу у бесчасти оца твојега, јер нема славе теби у бесчасти оца.
Слава човечија долази – од части оца његовог, и срамота дечија – мати прекоревана.
Синови! Помозите оца својега у старости његовој и не љутите га за живота његовог.
Чак ако би он оскудевао разумом, имајте стрпљења и не презирите га у пуноћи снаге своје,
јер милосрђе према оцу неће бити заборављено; насупрот греха твојих, вјера твоја умножиће се.
У дан муке твоје споменуће се у корист твоју: као лед пред топлотом, истопиће се греси твоји.
Који оставља оца – тај је, као богохулник, и проклет је од Господа који узнемирује мајку своју.
Сине мој! Свршавај дела своја са кроткошћу, и бићеш вољен као богоугодан човек.
Колико си велик, толико се смируј, и наћи ћеш благодат у Господа.
Много је великих и славних, али се тајне откривају смиреним,
јер су велике могућности Господње, и Он се смиренима прославља.
Не иди кроз оно што ти је претешко, и што је повише силе твоје, то не испитуј.
Што ти је заповеђено, о томе размишљај; јер није потребно теби, што је скривено.
Држи се многих заната твојих, о осталом се не брини: теби је откривено веома много од човечијих знања;
јер многе одведе у заблуде њихово расуђивање, а лукаве мисли поколебаше ум њихов.
Ко воли опасност, тај ће и упасти у њу;
тврдоглави ће на крају постати зао:
тврдоглави ће бити оптерећени мукама, а грешник ће слагати грехе на грехе.
Искушења неће излечити гордога, јер се зла биљка укоренила у њему.
Срце разумнога разумеће причу, и пажљиво ухо је жеља мудрога.
Вода гаси пламен огња, а милостиња чисти од греха.
Ко дели за добро, тај мисли о будућности, и у време пада својега наћи ће подршку.
(Глава 4.)
Сине мој! Не одузимај од сиромашнога и не пуштај да чекају очи које потребују;
не жалости душе гладних и не горчај човека у његовој оскудности;
не помети срца већ огорченог и не одуговлачи да даш човеку у нужди;
не отказуј угњетеноме, ономе који моли за помоћ, и не окрећи лица твојег од сиромаха;
не окрећи очију твојих од просијака и не даји човеку повода да те проклиње;
јер, када он у јаду душе своје буде проклињао тебе, Створитељ његов ће услишити молитве његове.
На сабору потруди се да будеш пријатан и пред вишим поклони твоју главу;
приклањај ухо твоје ка сиромашном и одговори му лепим речима, са кроткошћу;
спаси онога коме се чини неправда из руку оног који чини неправду и не буди малодушан, када судиш;
сирочићима буди као отац, а матери њиховој – као муж:
и бићеш као син Свевишњега, и Он ће те волети више, и од мајке твоје.
Премудрост узвисује синове своје и подржава оне који је траже:
они који је љубе живот љубе, и они који је траже од ранога јутра испуниће се радошћу:
који јој се покоре имаће славу, и, у кога она уђе, Господ ће благословити њега;
служити јој, је служити Светоме, и љубити је, је љубити Господа;
који је слушају судиће народима, и који је пазе живеће у сигурности;
ко јој верује, тај ће је добити, и потомци његови ће је имати:
јер испочетка ће она ићи са њим путевима неизвесним, наводећи на њега страх и бојазан
и мучиће га својом дисциплином, док се не увери у душу његову и не искуша га својим законима;
али потом она ће прићи њему на правом путу и обрадоваће га
и откриће му тајне своје.
Ако он скрене са пута, она ће га оставити и предаће га у руке пада његовог.
Пази на право време и чувај се од зла –
и не приноси стид на душу своју:
јер има стид, који води ка греху, и има стид - који је слава и благодат.
Не буди дволичан пред душом твојом и не стиди се поштовања твојега.
Не задржавај речи, када оне могу помоћи:
јер се у речима познаје мудрост, и у речима језика је знање.
Не противречи истини и стиди се твоје лудости.
Не стиди се исповедања греха твојих и не задржавај ток реке.
Не потчињавај се човеку глупом и не гледај на силног.
Бори се за истину до смрти, и Господ Бог бориће се за тебе.
Не буди брз језиком твојим, и спор и лењив у раду твојем.
Не буди, као лав, у дому твојему и подозрив ка слугама твојим.
Да не буде рука твоја пружена на примању а повучена на давању.
(Глава 5.)
Не ослањај се на имућство твоје и не говори: “Доста је за живот мој.”
Не следи свезе душе твоје и снаге твоје, јер ћеш ходити у похотама срца твојега,
и не говори: “Ко је јачи од мене?”, јер ће Господ спремити казну за дрскост твоју.
Не говори: “Ја греших, и шта ми је било?”, јер је Господ дуготрпељив.
При помисли на Божју милост не буди без страха, како не би додавао грехе на грехе,
и не говори: “Милосрђе Његово је велико, Он ће опростити мноштво грехова мојих”;
јер је милосрђе и гнев у Њега, и на грешницима живи љутња Његова.
Не оклевај да се обратиш Господу, и не одлажи то од дана до дана:
јер изненада ће наићи гнев Господа, и ти ћеш погинути у време освете.
Не ослањај се на богатство неправедно, јер оно неће донети теби користи у дане несреће.
Не раздвајај жито од плеве при сваком ветру и не ходи сваком стазом: такав је – двојезични грешник.
Буди чврст у свом убеђењу, и једна да буде твоја реч.
Буди брз у слушању и смислено даји одговоре.
Ако нешто знаш, то одговори ближњему, а ако не, тада рука твоја да буде на устима твојим.
У речима – слава и бесчашће, а језик човечји је и пад његов.
Не сведочи лажно, и не лажи језиком твојим:
јер у лопова – је стид, и на двојезичним – зла је осуда.
Не буди неразуман ни у великом ни у малом.
(Глава 6.)
И не прави непријатеља од пријатеља, јер лоше име има удела у стиду и срамоти; такав је – и грешник двојезични.
Не узноси себе кроз промисли душе твоје, како душа твоја не би била растргана као бик:
лишће твоје ћеш истребити и плодове твоје изгубити, и остаћеш, као суво дрво.
Душа лукава убија свога власника и прави га за подсмех непријатељима.
Слаткоречива уста умножавају пријатеље, и доброречиви језик умножава милост.
Оних који живе са тобом у миру нека буде много, а саветника твојих – један је у хиљаду.
Ако хоћеш да придобијеш пријатеља, придобиј га кроз испитивање и не веруј му одмах.
Јер има оних који су пријатељи по потреби њиховој, а неће остати са тобом у дане муке твоје;
а има пријатеља, који се претворе у непријатеља и открију расправу на твоју срамоту.
Има пријатеља само за столом, а неће остати са тобом у дане муке твоје.
У имању твојему он ће бити као ти, и дрско ће се обраћати укућанима твојим;
али ако будеш понижен, он ће бити против тебе и скриваће се од тебе.
Одмакни се од непријатеља твојих и буди опрезан са пријатељима твојим.
Верни пријатељ – је јака заштита: ко га нађе, нашао је скровиште.
Верном пријатељу нема цене, и мере доброти његовој.
Верни пријатељ – лек је живота, и богобојазни ће га наћи.
Богобојазан гради пријатељство своје тако, да какав је и он сам, тако ће радити и пријатељ његов.
Сине мој! Од младости твоје предај се на учење, и до седих твојих тражићеш мудрост.
Прилази јој као ровач и сијач, и надај се добрим плодовима њеним:
јер мало времена ћеш радити на обрађивању њеном, а убрзо ћеш јести плодове њене.
Према лудости је она веома сурова, и неразумни неће остати са њом:
она ће им бити као тешки камен испита, и она ће без одгађања одбацити је.
Премудрост одговара имену својему, и многима се не открива.
Послушај, сине мој, и прими мишљење моје, и не одбацуј савета мојега.
Обуј на ноге твоје путеве њене и на врат твој верижицу њену.
Постави је на плећа твоја, и носи је и нека ти не досаде окови њени.
Приближи се ка њој свом душом твојом, и свом силом твојом држи путеве њене.
Испитуј и тражи, и она ће ти постати позната, и када овладаш њоме, не испуштај је;
јер ћеш на крају наћи у њој спокој, и она ће ти вратити са радошћу.
Путеви њени ће ти бити јака заштита, а вериге њене – славно одело;
јер су на њој украси златни, а јарам њен – плаветна су ужад.
Као одећом славе ти ћеш се облачити њоме, и стављаћеш је на себе као венац радости.
Сине мој! Ако је пожелиш, научићеш је, и ако јој предаш душу твоју, бићеш за све способан.
Ако је са љубављу будеш слушао, ухватићеш је, и ако јој приклониш ухо твоје, бићеш мудар.
Буди на скупу стараца, и који је мудар, примакни се томе; послушај сваку свештену и разумну причу, и да не побегну од тебе.
Ако видиш разумнога, иди код њега од раног јутра, и нека нога твоја излиже праг врата његових.
Размишљај о причама Господа и стално се учи заповестима Његовим: Он ће оснажити твоје срце, и жељене премудрости даће ти.
(Глава 7.)
Не чини зло, и зло те неће задесити;
бежи од неправде, и она ће ти се склањати.
Сине мој! Не сеј у бразде неправду, јер нећеш седам пута више пожњети са њих.
Не тражи од Господа власти, и од цара – највишега места.
Не оправдавај себе пред Господом, и не мудруј пред царом.
Не бори се да постанеш судија, да се не покажеш немоћним да скршиш неправду, да не будеш део силника и не поставиш мрљу на праведност твоју.
Не греши против градског сабора, и не руинирај себе пред народом.
Не додаји греха на грехе, јер ни за један нећеш остати некажњен.
Не говори: “Он ће видети мноштво дарова мојих, и када их принесем Богу Свевишњему, Он ће их примити”.
Не буди малодушан у молитви твојој и не заборави да даш милостињу.
Не подсмевај се човеку, који се мучи у души његовој; јер ће га Он смирити и узвисити.
Не смишљај лажи против брата твојега, и не ради то ни против пријатеља.
Не пожели да изговориш било коју лаж; јер стварање њихово не служи доброме.
Не причај превише пред скуповима старешина, и не понављај речи у моливама твојим.
Не избегавај тешке послове и земљорадњу, који су створени од Свевишњега.
Не убрајај себе у мноштво грешника.
Дубоко смири душу твоју.
Запамти, да гнев не чека,
и да су казна нечастивоме – огањ и црви.
Не продај пријатеља за новац, и брата по крви - за злато Офирско.
Не остављај паметну и добру жену, јер је достојанство њено драгоцено као злато.
Не кажњавај слугу, који се труди усрдно, ни најамника, који је предан душом.
Паметног слугу да љуби душа твоја, и не ускраћуј му слободу.
Има ли у тебе стоке? Пази је, и ако ти је корисна, нека остане код тебе.
Имаш ли синова? Учи их од малена да савијају врат свој.
Имаш ли кћери? Старај се о чистоти њиховој и не показуј им веслог лица твојег.
Подај кћер у брак, и урадићеш велико дело, и подај је мужу разумноме.
Да ли је душевна жена твоја? Не терај је од себе.
Свим срцем поштуј оца твојега и не заборављај порођајне муке мајке твоје.
Запамти, да си рођен од њих: и шта је то што им можеш дати, а равно је ономе што су они теби дали?
Сву душу твоју предај Господу и поштуј свештенике Његове.
Свом снагом љуби Творца твојега, и не остављај слуге Његове.
Бој се Господа и поштуј свештеника, и подај му део, као што је и заповеђено теби: првенце, и за грех, и дар рамена, и жртву освећења, и првенце светих.
И ка сиромаху пружи руку твоју, да би благослов твој био потпун.
Милост давања да имаш ка сваком живом створу, али ни умрлога не лишавај милости.
Не избегавај уплакане, и са тужнима тугуј.
Не буди лењ да посетиш болеснога, јер ћеш за то бити љубљен.
У свим делима твојим сети се краја твојег, и никада нећеш згрешити.
(Глава 8.)
Не свађај се са човеком силним, како не би пао у његове руке.
Не започињи тужбе са човеком богатим, како он не би добио превласт над тобом;
јер је злато многе погубило и уклонило срце царева.
Не спори се са човеком дрским на језику, и не додаји дрва на ватру његову.
Не шуруј са непристојним, како не би подвргао бесчашћу твоје претке.
Не укоравај човека, који се обраћа од греха; запамти, да се сви ми налазимо под казном.
Не запостављај човека у старости његовој, јер и ми старимо.
Не радуј се смрти човека, чак ако је био и твој највећи непријатељ: запамти, да ћемо сви умрети.
Не занемаруј приче мудрих и користи приче њихове;
јер од њих научићеш мудрост и – како служити силнима.
Не удаљавај се од прича стараца, јер су и они научили од очева својих,
и ти ћеш научити од њих расуђивању и – како у случају потребе дати одговор.
Не распируј угљевље грешника, како не би сагорео у пламену огња његовог,
и не устај против арогантног, како не би припремио заседу речима твојим.
Не даји позајмицу човеку, који је силнији од тебе; а ако даш, то сматрај у себи као изгубљено.
Не нуди помоћ више него што можеш; а ако понудиш, сматрај се обавезним да платиш.
Не суди се са судијом, јер ће га судити по звању његову.
Са одважним не иди на пут, да ти не би био досадан; јер ће он поступати по својој вољи, и ти можеш погинути од његовог неразумља.
Не започињи свађу са жестоким и не иди са њим у пустињу; јер је крв – ништавна у очима његовим, и тамо где нема помоћи, он ће те поразити.
Не саветуј се са глупим, јер он не може ћутати о послу.
Пред старнцем не ради оно што је тајно, јер не знаш, шта ће он урадити.
Не откривај сваком човеку твоје срце, како он не би лоше узвратио теби.
(Глава 9.)
Не буди љубоморан на жену срца твојега, и не даји јој лошег урока против тебе самог.
Не откривај жени душе твоје, како она не би устала против власти твоје.
Не иди у сусрет развратној жени, како не би упао у замку њену.
Не остај дуго са певачицом, како не би био ухваћен у интриге њене.
Не погледај на девицу, како се не би саблазнио прелестима њеним.
Не одаји душе твоје блудницама, како не би изгубио наследство твоје.
Не гледај унаоколо на улицама града и не тумарај по пустим местима.
Одвраћај око твоје од жена лепих и не загледај се у туђу лепоту:
многи скренуше са пута због лепоте женске; од ње, као огањ, пали се љубав.
Никада не седи са женом удатом и не остај са њом напијен вином,
како не би код ње отишла душа твоја, и како ти не би посрнуо духом у погибао.
Не остављај старог пријатеља, јер се нови не може мерити са њим;
нови пријатељ – је као вино ново: када оно остари, са задовољством ћеш га пити.
Не завиди слави грешника, јер не знаш, какав ће бити крај његов.
Не одобравај оно, што одобравају нечастиви: запамти, да се они до самог ада неће поправити.
Држи се подаље од човека, који има власт да усмрћује, и нећеш бити под страхом од смрти;
а ако му се приближиш, не спотичи се, како те не би погубио:
знај, да међу замкама ходиш и по бедемима градским пролазиш.
По сили твојој упознавај ближње и саветуј се са мудрима.
Расуђивање твоје да буде са разумнима, и свака беседа твоја – по закону Свевишњега.
Да вечерају са тобом људи праведни, и слава твоја да буде у страху Господњем.
Израђевине се хвале по рукама мајстора, а управник народа сматра се мудрим по речима његовим.
У граду се боје дрских на језику, и мрзе нагле у речима.
(Глава 10.)
Мудри управник научиће народ свој, и направе разумног биће удешене.
Какав управник народа, такве и слуге његове; к какав начелник над градом, такви и сви који живе у њему.
Цар ненаучени погубиће народ свој, а по разуму силних удесиће се град.
У рукама Господа је власт нас земљом, и човека потребног Он ће на време подигнути на њој.
У рукама Господа је успешност човека, и на лицу бележника Он одсликава славу Своју.
Не гневи се за сваку срамоту на ближњега, и никога не срамоти делом.
Гордост не воли ни Господ ни људи, и шреступ је против обога.
Власт прелази са народа на народ по учињеној неправедности, гордости и среброљубљу.
Како се може гордити замља и пепео?
И за живота труне изнутрица његова.
Продужену болест лекар излечи:
и ето, данашњи цар, умреће сутра.
Када човек умре, он наследи све што се миче, и звери и црве.
Почетак гордости – удаљавање је човека од Господа и одступање срца његовог од Творца његовог;
јер је почетак греха – гордост, и којима овлада просипају мржњу;
и за то Господ шаље на њих страшну казну и на крају уништиће их.
Господ свргава престоле властољубивих и посађује кротке на место њих.
Господ извади корене народа и посади уместо њих смирене.
Господ опустоши земље народне и разруши их до темеља земље.
Он их исуши, погуби људе и уништи и сећање на њих.
Гордост није створена за људе, нити је гнев – за рођене од жене.
Семе поштено које је? – Семе људско. Семе поштено које је? – Који се боје Господа.
Семе нечасно које је? – Семе људско. Семе нечасно које је? – Који крше заповести.
Старији међу браћом – је поштован међу њима, тако и богобојазни – у очима је Његовим.
Богат ли је ко или славан, или бедан, похвала њихова – страх је Господњи.
Неправедно је не поштовати разумног сиромаха, и није добро прослављати човека грешнога.
Поштени великаш, судија и властелин, нико од њих није већи од богобојазнога.
Слугу паметнога ће служити слободни, и разуман човек, неће се бунити.
Не паметуј много, док радиш посао свој, и не хвалиши се у време кад те требају.
Бољи је онај, који се труди и има свега довољно, него онај који беспослен хода и хвалише се, а нема нужног хлеба.
Сине мој! Кроткошћу прослављај душу твоју и подај јој част по њеном достојанству.
Ко ће оправдати грешнога према души својој? И ко ће хвалити оног који срамоти живот свој?
Сиромашнога поштују због знања његовог, а богатог – због његовог богатства:
уважени у беди, колико више ће бити уважени у богатству? А безславни у богатству колико ће бити безславни у беди? >>>
Много доброг нам је дано кроз закон, пророке и оне који их следише, због чега треба прослављати народ Израиљски због образовања и мудрости; и не само да смо изучавајући сами дужни да разумемо, него и они који се не налазе у (Палестини) а усрдно се занимају (писањем) могу помоћи другима и причањем и пишући. Зато деда мој Исус, предаваше другима учења закона, пророка и других књига отаца и, стекавши велико знање о њима, одлучи да и сам напише нешто, што се односи на образовање и мудрост, како би љубитељи учења, проучавајући и ту (књигу), још више напредовали у живљењу по закону.
Зато, молим вас, читајте (ту књигу) са добром вољом, пажљиво и имајте разумевања за то, ако смо на неколико места ми можда и погрешили, преводећи: јер различити смисао има то, кад се чита на јеврејском, када се преведе на други језик, - и не само та (књига), него цели закон, пророчанства и остале књиге које имају немалу ризницу у смислу, ако се читају у деловима.
Дошавши у Египат у тридесет осмој години цара Евергета (Птоломија) ја остадох тамо, и нађох немалу ризницу у образовању (међу палестинским и египатским Јеврејима), и ја започех веома свеобухватан посао и сав се усредсредих на то, да преведем ту књигу. Много бесанох ноћи и труда и знања положих ја у то време, како би довршио књигу и направио је доступном њима, који налазивши се у туђини, пожелеше да уче и приближе своју нарав ка томе, како би живели по закону.
(Глава 1.)
Свака премудрост – од Господа и са Њим је заувек.
Песак мора и капљице кише и дане вечности ко преброја?
Висину неба и ширину земље, и бездана и премудрост ко ће истражити?
Пре свега је настала Премудрост, и разумевање мудрости – вечно је.
Источник премудрости – реч Бога Свевишњега, и путеви њени – вечне су заповести.
Коме је откривен корен премудрости? И ко је познао искуство њено?
Један је Премудри, веома Страшан, који седи на престолу Својем, Господ.
Он је направи и виде је и измери је
и изли је на сва дела Своја
и на свако тело по дару Својему, и лично је подели онима који љубе Њега.
Страх Господњи – слава је и част, и весеље и венац радости.
Страх Господњи заслађује срце и даје весеље и радост и дуговечност.
Бојазни пред Господом примиће благо напослетку, и у дан смрти своје они ће добити благослов. Страх Господњи – дар је од Господа и постављен је на стегама љубави.
Љубав према Господу – славна је премудрост, и којима љуби Он, разделиће је по Својој вољи.
Начело премудрости – бојати се Бога, и са вернима она обитава заједно у утроби. Међу људима она постави себи вечни темељ и семе своје посеја.
Пуноћа премудрости – бојати се Господа; она их напаја од плодова својих:
сав дом њихов она напуни свим, чега су жељни, и наћве њихове – производима својим.
Венац премудрости – страх Господњи, производи мир и баснословно здравље; али је и друго – дар Божји, Који шири славу оних који љубе Њега.
Он виде њу и измери је, проли као кишу знање и разума познавање и узнесе славу онима који му се покоравају.
Корен премудрости – бојати се Господа, гране њене – дуговечност.
Страх Господњи тера грехе; онај који нема страха не може се оправдати.
Не може бити оправдан неправедни гнев, јер само кретање гнева је пад за човека.
Трпељиви ће се суздржавати до тог времена када ће да буде награђен весељем.
До тог времена он скрива речи своје, а уста верних ће говорити о разуму његовом.
У скровиштима премудрости – приче су разума, грешнику је страх Господњи мрзак.
Ако желиш премудрости, извршавај заповести, и Господ ће ти је подарити,
јер премудрост и знање су страх пред Господом, угодни су Њему – вера и кроткост.
Не буди недоследан у страху пред Господом и не приступај ка Њему са раздвојеним срцем.
Нека лицемери пред другима не буду спомињани у устима твојим.
Не узвисуј себе, да не паднеш и не навучеш бесчашће на душу твоју, јер Господ открива тајне твоје и унизиће те пред сабором за то, што ниси приступио искрено ка страху Господњем, а срце твоје било пуно лукавства.
(Глава 2.)
Сине мој! Ако приступиш да служиш Господу Богу, спреми душу своју на искушења:
усмери срце своје и буди тврд, и не смети се у дане несреће;
приклони се Њему и не одступај, да би те увеличао на послетку.
Све, што задеси тебе, прихвати радо, и у променама које те понижавају буди дуготрпељив,
јер се злато испитује у огњу, а људи угодни Богу, - у горионику понижења.
Веруј Њему, и Он ће те заштитити; усмери путеве твоје и надај се у Њега.
Богобојазни! Чекајте на милост Његову и не одвајајте се од Њега, како не би пали.
Богобојазни! Верујте Њему, и неће изостати награда ваша.
Богобојазни! Надајте се благости, радости вечној и милости.
Погледајте на стари род свој и приметите: Ко верова Господу – а беше постиђен? Или, ко пребиваше у страху Његовом – а беше заборављен? Или, ко призиваше Њега, а Он га презре?
Јер је Господ саосећајан и милостив и прашта грехе, и спашава у време муке.
Јао срцима бојажљивим и рукама ослабљеним и грешнику, који ходи по двема стазама!
Јао срцу слабому! Јер оно не верује, и зато није заштићено.
Јао вама, што изгубисте стрпљење! Шта ћете ви радити, када Господ дође?
Богобојазни неће бити неверни речима Његовим, и они који Њега љубе држаће путеве Његове.
Богобојазни ће тражити сагласност Његову, и они који љубе Њега испуниће се законом.
Богобојазни ће припремити срца своја и смириће пред Њим душу своју, говорећи:
Предајмо се у руке Господа, а не у руке људи; јер, колика је и сила Његова, толика је и милост Његова.
(Глава 3.)
Децо, послушајте мене, оца, и поступајте овако, да бисте се спасли,
јер Господ узвиси оца над децом и постави суд матерњи над синовима.
Који поштују оца чисте се од грехова,
и који уважавају матер своју – као скупљачи блага су.
Који поштују оца имаће радост од деце своје и у дан молитве, биће оне услишене.
Који уважавају оца биће дуговечни, а послушни Господу успокојиће мајку своју.
Богобојазни поштују оца и, као владике, услуживаће оне који га родише.
Делом и речима поштуј оца својега и мајку, како би дошао на тебе благослов од њих,
јер благослов оца оснажује дом дечији, а клетва мајчина га руши из основа.
Не тражи славу у бесчасти оца твојега, јер нема славе теби у бесчасти оца.
Слава човечија долази – од части оца његовог, и срамота дечија – мати прекоревана.
Синови! Помозите оца својега у старости његовој и не љутите га за живота његовог.
Чак ако би он оскудевао разумом, имајте стрпљења и не презирите га у пуноћи снаге своје,
јер милосрђе према оцу неће бити заборављено; насупрот греха твојих, вјера твоја умножиће се.
У дан муке твоје споменуће се у корист твоју: као лед пред топлотом, истопиће се греси твоји.
Који оставља оца – тај је, као богохулник, и проклет је од Господа који узнемирује мајку своју.
Сине мој! Свршавај дела своја са кроткошћу, и бићеш вољен као богоугодан човек.
Колико си велик, толико се смируј, и наћи ћеш благодат у Господа.
Много је великих и славних, али се тајне откривају смиреним,
јер су велике могућности Господње, и Он се смиренима прославља.
Не иди кроз оно што ти је претешко, и што је повише силе твоје, то не испитуј.
Што ти је заповеђено, о томе размишљај; јер није потребно теби, што је скривено.
Држи се многих заната твојих, о осталом се не брини: теби је откривено веома много од човечијих знања;
јер многе одведе у заблуде њихово расуђивање, а лукаве мисли поколебаше ум њихов.
Ко воли опасност, тај ће и упасти у њу;
тврдоглави ће на крају постати зао:
тврдоглави ће бити оптерећени мукама, а грешник ће слагати грехе на грехе.
Искушења неће излечити гордога, јер се зла биљка укоренила у њему.
Срце разумнога разумеће причу, и пажљиво ухо је жеља мудрога.
Вода гаси пламен огња, а милостиња чисти од греха.
Ко дели за добро, тај мисли о будућности, и у време пада својега наћи ће подршку.
(Глава 4.)
Сине мој! Не одузимај од сиромашнога и не пуштај да чекају очи које потребују;
не жалости душе гладних и не горчај човека у његовој оскудности;
не помети срца већ огорченог и не одуговлачи да даш човеку у нужди;
не отказуј угњетеноме, ономе који моли за помоћ, и не окрећи лица твојег од сиромаха;
не окрећи очију твојих од просијака и не даји човеку повода да те проклиње;
јер, када он у јаду душе своје буде проклињао тебе, Створитељ његов ће услишити молитве његове.
На сабору потруди се да будеш пријатан и пред вишим поклони твоју главу;
приклањај ухо твоје ка сиромашном и одговори му лепим речима, са кроткошћу;
спаси онога коме се чини неправда из руку оног који чини неправду и не буди малодушан, када судиш;
сирочићима буди као отац, а матери њиховој – као муж:
и бићеш као син Свевишњега, и Он ће те волети више, и од мајке твоје.
Премудрост узвисује синове своје и подржава оне који је траже:
они који је љубе живот љубе, и они који је траже од ранога јутра испуниће се радошћу:
који јој се покоре имаће славу, и, у кога она уђе, Господ ће благословити њега;
служити јој, је служити Светоме, и љубити је, је љубити Господа;
који је слушају судиће народима, и који је пазе живеће у сигурности;
ко јој верује, тај ће је добити, и потомци његови ће је имати:
јер испочетка ће она ићи са њим путевима неизвесним, наводећи на њега страх и бојазан
и мучиће га својом дисциплином, док се не увери у душу његову и не искуша га својим законима;
али потом она ће прићи њему на правом путу и обрадоваће га
и откриће му тајне своје.
Ако он скрене са пута, она ће га оставити и предаће га у руке пада његовог.
Пази на право време и чувај се од зла –
и не приноси стид на душу своју:
јер има стид, који води ка греху, и има стид - који је слава и благодат.
Не буди дволичан пред душом твојом и не стиди се поштовања твојега.
Не задржавај речи, када оне могу помоћи:
јер се у речима познаје мудрост, и у речима језика је знање.
Не противречи истини и стиди се твоје лудости.
Не стиди се исповедања греха твојих и не задржавај ток реке.
Не потчињавај се човеку глупом и не гледај на силног.
Бори се за истину до смрти, и Господ Бог бориће се за тебе.
Не буди брз језиком твојим, и спор и лењив у раду твојем.
Не буди, као лав, у дому твојему и подозрив ка слугама твојим.
Да не буде рука твоја пружена на примању а повучена на давању.
(Глава 5.)
Не ослањај се на имућство твоје и не говори: “Доста је за живот мој.”
Не следи свезе душе твоје и снаге твоје, јер ћеш ходити у похотама срца твојега,
и не говори: “Ко је јачи од мене?”, јер ће Господ спремити казну за дрскост твоју.
Не говори: “Ја греших, и шта ми је било?”, јер је Господ дуготрпељив.
При помисли на Божју милост не буди без страха, како не би додавао грехе на грехе,
и не говори: “Милосрђе Његово је велико, Он ће опростити мноштво грехова мојих”;
јер је милосрђе и гнев у Њега, и на грешницима живи љутња Његова.
Не оклевај да се обратиш Господу, и не одлажи то од дана до дана:
јер изненада ће наићи гнев Господа, и ти ћеш погинути у време освете.
Не ослањај се на богатство неправедно, јер оно неће донети теби користи у дане несреће.
Не раздвајај жито од плеве при сваком ветру и не ходи сваком стазом: такав је – двојезични грешник.
Буди чврст у свом убеђењу, и једна да буде твоја реч.
Буди брз у слушању и смислено даји одговоре.
Ако нешто знаш, то одговори ближњему, а ако не, тада рука твоја да буде на устима твојим.
У речима – слава и бесчашће, а језик човечји је и пад његов.
Не сведочи лажно, и не лажи језиком твојим:
јер у лопова – је стид, и на двојезичним – зла је осуда.
Не буди неразуман ни у великом ни у малом.
(Глава 6.)
И не прави непријатеља од пријатеља, јер лоше име има удела у стиду и срамоти; такав је – и грешник двојезични.
Не узноси себе кроз промисли душе твоје, како душа твоја не би била растргана као бик:
лишће твоје ћеш истребити и плодове твоје изгубити, и остаћеш, као суво дрво.
Душа лукава убија свога власника и прави га за подсмех непријатељима.
Слаткоречива уста умножавају пријатеље, и доброречиви језик умножава милост.
Оних који живе са тобом у миру нека буде много, а саветника твојих – један је у хиљаду.
Ако хоћеш да придобијеш пријатеља, придобиј га кроз испитивање и не веруј му одмах.
Јер има оних који су пријатељи по потреби њиховој, а неће остати са тобом у дане муке твоје;
а има пријатеља, који се претворе у непријатеља и открију расправу на твоју срамоту.
Има пријатеља само за столом, а неће остати са тобом у дане муке твоје.
У имању твојему он ће бити као ти, и дрско ће се обраћати укућанима твојим;
али ако будеш понижен, он ће бити против тебе и скриваће се од тебе.
Одмакни се од непријатеља твојих и буди опрезан са пријатељима твојим.
Верни пријатељ – је јака заштита: ко га нађе, нашао је скровиште.
Верном пријатељу нема цене, и мере доброти његовој.
Верни пријатељ – лек је живота, и богобојазни ће га наћи.
Богобојазан гради пријатељство своје тако, да какав је и он сам, тако ће радити и пријатељ његов.
Сине мој! Од младости твоје предај се на учење, и до седих твојих тражићеш мудрост.
Прилази јој као ровач и сијач, и надај се добрим плодовима њеним:
јер мало времена ћеш радити на обрађивању њеном, а убрзо ћеш јести плодове њене.
Према лудости је она веома сурова, и неразумни неће остати са њом:
она ће им бити као тешки камен испита, и она ће без одгађања одбацити је.
Премудрост одговара имену својему, и многима се не открива.
Послушај, сине мој, и прими мишљење моје, и не одбацуј савета мојега.
Обуј на ноге твоје путеве њене и на врат твој верижицу њену.
Постави је на плећа твоја, и носи је и нека ти не досаде окови њени.
Приближи се ка њој свом душом твојом, и свом силом твојом држи путеве њене.
Испитуј и тражи, и она ће ти постати позната, и када овладаш њоме, не испуштај је;
јер ћеш на крају наћи у њој спокој, и она ће ти вратити са радошћу.
Путеви њени ће ти бити јака заштита, а вериге њене – славно одело;
јер су на њој украси златни, а јарам њен – плаветна су ужад.
Као одећом славе ти ћеш се облачити њоме, и стављаћеш је на себе као венац радости.
Сине мој! Ако је пожелиш, научићеш је, и ако јој предаш душу твоју, бићеш за све способан.
Ако је са љубављу будеш слушао, ухватићеш је, и ако јој приклониш ухо твоје, бићеш мудар.
Буди на скупу стараца, и који је мудар, примакни се томе; послушај сваку свештену и разумну причу, и да не побегну од тебе.
Ако видиш разумнога, иди код њега од раног јутра, и нека нога твоја излиже праг врата његових.
Размишљај о причама Господа и стално се учи заповестима Његовим: Он ће оснажити твоје срце, и жељене премудрости даће ти.
(Глава 7.)
Не чини зло, и зло те неће задесити;
бежи од неправде, и она ће ти се склањати.
Сине мој! Не сеј у бразде неправду, јер нећеш седам пута више пожњети са њих.
Не тражи од Господа власти, и од цара – највишега места.
Не оправдавај себе пред Господом, и не мудруј пред царом.
Не бори се да постанеш судија, да се не покажеш немоћним да скршиш неправду, да не будеш део силника и не поставиш мрљу на праведност твоју.
Не греши против градског сабора, и не руинирај себе пред народом.
Не додаји греха на грехе, јер ни за један нећеш остати некажњен.
Не говори: “Он ће видети мноштво дарова мојих, и када их принесем Богу Свевишњему, Он ће их примити”.
Не буди малодушан у молитви твојој и не заборави да даш милостињу.
Не подсмевај се човеку, који се мучи у души његовој; јер ће га Он смирити и узвисити.
Не смишљај лажи против брата твојега, и не ради то ни против пријатеља.
Не пожели да изговориш било коју лаж; јер стварање њихово не служи доброме.
Не причај превише пред скуповима старешина, и не понављај речи у моливама твојим.
Не избегавај тешке послове и земљорадњу, који су створени од Свевишњега.
Не убрајај себе у мноштво грешника.
Дубоко смири душу твоју.
Запамти, да гнев не чека,
и да су казна нечастивоме – огањ и црви.
Не продај пријатеља за новац, и брата по крви - за злато Офирско.
Не остављај паметну и добру жену, јер је достојанство њено драгоцено као злато.
Не кажњавај слугу, који се труди усрдно, ни најамника, који је предан душом.
Паметног слугу да љуби душа твоја, и не ускраћуј му слободу.
Има ли у тебе стоке? Пази је, и ако ти је корисна, нека остане код тебе.
Имаш ли синова? Учи их од малена да савијају врат свој.
Имаш ли кћери? Старај се о чистоти њиховој и не показуј им веслог лица твојег.
Подај кћер у брак, и урадићеш велико дело, и подај је мужу разумноме.
Да ли је душевна жена твоја? Не терај је од себе.
Свим срцем поштуј оца твојега и не заборављај порођајне муке мајке твоје.
Запамти, да си рођен од њих: и шта је то што им можеш дати, а равно је ономе што су они теби дали?
Сву душу твоју предај Господу и поштуј свештенике Његове.
Свом снагом љуби Творца твојега, и не остављај слуге Његове.
Бој се Господа и поштуј свештеника, и подај му део, као што је и заповеђено теби: првенце, и за грех, и дар рамена, и жртву освећења, и првенце светих.
И ка сиромаху пружи руку твоју, да би благослов твој био потпун.
Милост давања да имаш ка сваком живом створу, али ни умрлога не лишавај милости.
Не избегавај уплакане, и са тужнима тугуј.
Не буди лењ да посетиш болеснога, јер ћеш за то бити љубљен.
У свим делима твојим сети се краја твојег, и никада нећеш згрешити.
(Глава 8.)
Не свађај се са човеком силним, како не би пао у његове руке.
Не започињи тужбе са човеком богатим, како он не би добио превласт над тобом;
јер је злато многе погубило и уклонило срце царева.
Не спори се са човеком дрским на језику, и не додаји дрва на ватру његову.
Не шуруј са непристојним, како не би подвргао бесчашћу твоје претке.
Не укоравај човека, који се обраћа од греха; запамти, да се сви ми налазимо под казном.
Не запостављај човека у старости његовој, јер и ми старимо.
Не радуј се смрти човека, чак ако је био и твој највећи непријатељ: запамти, да ћемо сви умрети.
Не занемаруј приче мудрих и користи приче њихове;
јер од њих научићеш мудрост и – како служити силнима.
Не удаљавај се од прича стараца, јер су и они научили од очева својих,
и ти ћеш научити од њих расуђивању и – како у случају потребе дати одговор.
Не распируј угљевље грешника, како не би сагорео у пламену огња његовог,
и не устај против арогантног, како не би припремио заседу речима твојим.
Не даји позајмицу човеку, који је силнији од тебе; а ако даш, то сматрај у себи као изгубљено.
Не нуди помоћ више него што можеш; а ако понудиш, сматрај се обавезним да платиш.
Не суди се са судијом, јер ће га судити по звању његову.
Са одважним не иди на пут, да ти не би био досадан; јер ће он поступати по својој вољи, и ти можеш погинути од његовог неразумља.
Не започињи свађу са жестоким и не иди са њим у пустињу; јер је крв – ништавна у очима његовим, и тамо где нема помоћи, он ће те поразити.
Не саветуј се са глупим, јер он не може ћутати о послу.
Пред старнцем не ради оно што је тајно, јер не знаш, шта ће он урадити.
Не откривај сваком човеку твоје срце, како он не би лоше узвратио теби.
(Глава 9.)
Не буди љубоморан на жену срца твојега, и не даји јој лошег урока против тебе самог.
Не откривај жени душе твоје, како она не би устала против власти твоје.
Не иди у сусрет развратној жени, како не би упао у замку њену.
Не остај дуго са певачицом, како не би био ухваћен у интриге њене.
Не погледај на девицу, како се не би саблазнио прелестима њеним.
Не одаји душе твоје блудницама, како не би изгубио наследство твоје.
Не гледај унаоколо на улицама града и не тумарај по пустим местима.
Одвраћај око твоје од жена лепих и не загледај се у туђу лепоту:
многи скренуше са пута због лепоте женске; од ње, као огањ, пали се љубав.
Никада не седи са женом удатом и не остај са њом напијен вином,
како не би код ње отишла душа твоја, и како ти не би посрнуо духом у погибао.
Не остављај старог пријатеља, јер се нови не може мерити са њим;
нови пријатељ – је као вино ново: када оно остари, са задовољством ћеш га пити.
Не завиди слави грешника, јер не знаш, какав ће бити крај његов.
Не одобравај оно, што одобравају нечастиви: запамти, да се они до самог ада неће поправити.
Држи се подаље од човека, који има власт да усмрћује, и нећеш бити под страхом од смрти;
а ако му се приближиш, не спотичи се, како те не би погубио:
знај, да међу замкама ходиш и по бедемима градским пролазиш.
По сили твојој упознавај ближње и саветуј се са мудрима.
Расуђивање твоје да буде са разумнима, и свака беседа твоја – по закону Свевишњега.
Да вечерају са тобом људи праведни, и слава твоја да буде у страху Господњем.
Израђевине се хвале по рукама мајстора, а управник народа сматра се мудрим по речима његовим.
У граду се боје дрских на језику, и мрзе нагле у речима.
(Глава 10.)
Мудри управник научиће народ свој, и направе разумног биће удешене.
Какав управник народа, такве и слуге његове; к какав начелник над градом, такви и сви који живе у њему.
Цар ненаучени погубиће народ свој, а по разуму силних удесиће се град.
У рукама Господа је власт нас земљом, и човека потребног Он ће на време подигнути на њој.
У рукама Господа је успешност човека, и на лицу бележника Он одсликава славу Своју.
Не гневи се за сваку срамоту на ближњега, и никога не срамоти делом.
Гордост не воли ни Господ ни људи, и шреступ је против обога.
Власт прелази са народа на народ по учињеној неправедности, гордости и среброљубљу.
Како се може гордити замља и пепео?
И за живота труне изнутрица његова.
Продужену болест лекар излечи:
и ето, данашњи цар, умреће сутра.
Када човек умре, он наследи све што се миче, и звери и црве.
Почетак гордости – удаљавање је човека од Господа и одступање срца његовог од Творца његовог;
јер је почетак греха – гордост, и којима овлада просипају мржњу;
и за то Господ шаље на њих страшну казну и на крају уништиће их.
Господ свргава престоле властољубивих и посађује кротке на место њих.
Господ извади корене народа и посади уместо њих смирене.
Господ опустоши земље народне и разруши их до темеља земље.
Он их исуши, погуби људе и уништи и сећање на њих.
Гордост није створена за људе, нити је гнев – за рођене од жене.
Семе поштено које је? – Семе људско. Семе поштено које је? – Који се боје Господа.
Семе нечасно које је? – Семе људско. Семе нечасно које је? – Који крше заповести.
Старији међу браћом – је поштован међу њима, тако и богобојазни – у очима је Његовим.
Богат ли је ко или славан, или бедан, похвала њихова – страх је Господњи.
Неправедно је не поштовати разумног сиромаха, и није добро прослављати човека грешнога.
Поштени великаш, судија и властелин, нико од њих није већи од богобојазнога.
Слугу паметнога ће служити слободни, и разуман човек, неће се бунити.
Не паметуј много, док радиш посао свој, и не хвалиши се у време кад те требају.
Бољи је онај, који се труди и има свега довољно, него онај који беспослен хода и хвалише се, а нема нужног хлеба.
Сине мој! Кроткошћу прослављај душу твоју и подај јој част по њеном достојанству.
Ко ће оправдати грешнога према души својој? И ко ће хвалити оног који срамоти живот свој?
Сиромашнога поштују због знања његовог, а богатог – због његовог богатства:
уважени у беди, колико више ће бити уважени у богатству? А безславни у богатству колико ће бити безславни у беди? >>>
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М